{"id":97212,"date":"2012-10-26T09:09:30","date_gmt":"2012-10-26T07:09:30","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=97212"},"modified":"2012-10-26T09:09:30","modified_gmt":"2012-10-26T07:09:30","slug":"razum-je-iluzija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/10\/26\/razum-je-iluzija\/","title":{"rendered":"Razum je iluzija"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Johnathan Haidt, 48, renomirani socijalni psiholog sa Univerziteta New York, u svojoj novoj knjizi The Righteous Mind tvrdi da moralni kompas \u010doveka poznaje \u0161est osnovnih intuicija (ube\u0111enja). Konzervativni i levi\u010darski nastrojeni bira\u010di (i u Evropi) su usled toga razli\u010dito \u201enaba\u017edareni\u201c te \u010dine dva nepomirljiva, protivstoje\u0107a tabora.<\/p>\n

Po va\u0161em mi\u0161ljenju, u osnovi ekstremno polarizovanih mi\u0161ljenja na ameri\u010dkoj politi\u010dkoj sceni le\u017ei moral. Kako to?<\/em><\/p>\n

Nekada su partije bile koalicije razli\u010ditih interesnih grupa, na primer fabri\u010dkih radnika sa Severa ili farmera sa Juga. Ono \u0161to ih je ujedinjavalo bili su materijalni, ekonomski i politi\u010dki interesi. Zato je u svakoj partiji, kao i me\u0111u njenim glasa\u010dima, postojala izvesna moralna raznovrsnost, od konzervativnih hri\u0161\u0107ana do progresivnih politi\u010dara.<\/p>\n

Od \u0161ezdesetih godina pro\u0161log veka, nacionalne debate u SAD \u201evrte\u201c se pre svega oko vrednosti: oko prava Afroamerikanaca, oko pomo\u0107i za socijalno ugro\u017eene ili prava na istopolni brak, kao i uloge koju u tome igra dr\u017eava. Toga ranije nije bilo. Zbog toga u na\u0161e vreme moralni pogled na svet nekog pojedinca odre\u0111uje kojoj partiji \u0107e se on ose\u0107ati blizak.<\/p>\n

Kako onda po va\u0161em mi\u0161ljenju izgleda moral jednog demokrate danas?<\/em><\/p>\n

U moralnom sredi\u0161tu onih ljudi u SAD koji politi\u010dki stoje levo nalazi se briga za ugro\u017eene i slabe. Osim toga oni se zala\u017eu za socijalnu pravdu, dakle socijalnu ravnopravnost, naro\u010dito izme\u0111u etni\u010dkih grupa, kao i za slobodu neprivilegovanih koje treba da za\u0161titi dr\u017eava.<\/p>\n

To zvu\u010di razumno.<\/em><\/p>\n

Naravno, i veliki broj psihologa i akademskih filozofa, od kojih velika ve\u0107ina zastupa leve stavove, smatra ovu poziciju za s\u00e2mo jezgro morala. Ali ove tri vrednosti su samo polovina istine. Moralni spektar \u010doveka je mnogo \u0161iri.<\/p>\n

Iz ispitivanja koja smo radili otkrili smo da konzervativni ljudi slobodu razumeju druga\u010dije. Za njih je sloboda pre svega sloboda od me\u0161anja dr\u017eave. Ali pored toga, za njih su va\u017ene i slede\u0107e tri stvari: lojalnost prema grupi, po\u0161tovanje autoriteta i tradicije, i pored toga verovanje u \u010distotu i nedodirivost odre\u0111enih koncepata, npr. predstava o seksualnosti ili nekih simbola, kao \u0161to je dr\u017eavna zastava. Zbog toga konzervativci imaju realisti\u010dniju i potpuniju sliku o \u010doveku. I zato mnogi ameri\u010dki bira\u010di koji poti\u010du iz srednje klase ose\u0107aju da republikanci bolje reprezentuju njihove vrednosti, \u010dak i onda kada ta partija zastupa privrednu politiku koja uglavnom ide na ruku bogatima.<\/p>\n

Ali \u010dak i ako postoje razlike u mi\u0161ljenju, nije neophodno da postoje takva neprijateljstva kakva danas vidimo u SAD?<\/em><\/p>\n

Problem je u tome da ljudi ne prepoznaju prave razloge ovih razlika. Oni uglavnom \u017eive u zajednicama koje dele njihove moralne stavove. U takvim okolnostima moralna intuicija smatra sopstvene stavove podjednako istinitim kao matemati\u010dke propozicije. To vam je isto kao u poznatom nau\u010dno-fantasti\u010dnom filmu Matrix: u pitanju je konsenzualna, sporazumna halucinacija.<\/p>\n

O tome bi se moglo diskutovati.<\/em><\/p>\n

Da, ali stvari nisu tako jednostavne. Moralna intuicija nije racionalna. Ona se oslanja na \u201eemocije iz stomaka\u201c. A te\u0161ko je nekog drugog ubediti u svoje emocije. Evolucija nas nije opremila razumom kako bismo otkrili istinu, ve\u0107 da bismo uspe\u0161no delovali. Kada je korisno otkriti istinu, mi to brzo \u010dinimo, kao npr. kada ho\u0107emo da prona\u0111emo najbr\u017ei put do \u017eelezni\u010dke stanice. U jednoj debati, me\u0111utim, naj\u010de\u0161\u0107e se radi o tome da ispadnemo u pravu. Zbog toga ljudi u moralnim debatama ne poku\u0161avaju da otkriju istinu, ve\u0107 se staraju da odbrane i opravdaju svoju intuiciju.<\/p>\n

Neki moralni filozofi vide to druga\u010dije. U njihovim o\u010dima razum odlu\u010duje \u0161ta je dobro, a \u0161ta je zlo.<\/p>\n

U pitanju je klasi\u010dna razmirica izme\u0111u idealiste Immanuela Kanta i empiri\u010dara Davida Humea. Ipak, ko veruje samo u razum, bez sumnje se predaje vlasti jedne iluzije. Na\u0161e osnovne moralne intuicije nikako nisu uvek razumne.<\/p>\n

Kada republikaci \u017eele da objasne za\u0161to su protiv istopolnih brakova, ne uspevaju da smisle bilo kakave argumente koji bi mogli da ubede ljude koji politi\u010dki \u201estoje\u201c levo. Pre svega ne umeju da objasne kako bi to istopolni brakovi naneli \u0161tetu drugim ljudima. Neka istra\u017eivanja pokazuju da ovo odbacivanje od strane konzervativaca ima veze sa jakim ose\u0107ajem ga\u0111enja koje oni do\u017eivljavaju kada pomisle na homoseksualnost.<\/p>\n

Da li je onda uop\u0161te ikako mogu\u0107e ubediti nekoga da promeni svoje moralne stavove?<\/em><\/p>\n

Jeste, ali to nije tako jednostavno. Brojne studije ra\u0111ene na blizancima kao i genetske analize u me\u0111uvremenu su pokazale da li\u010dnost i nasledne osobine sna\u017eno koreliraju sa na\u0161om politi\u010dkom slikom sveta. To zna\u010di da je na\u010din na koji mi politi\u010dki i moralno do\u017eivljavamo svet u jednom visokom stepenu uro\u0111en.<\/p>\n

Na\u0161a genetska predodre\u0111enost samo pove\u0107ava verovatno\u0107u da \u0107emo prihvatiti odre\u0111ene moralne vrednosti. Mi nismo biolo\u0161ki predeterminirani da usvojimo neko mi\u0161ljenje. Konkretni moralni stavovi mogu do\u017eiveti korenitu promenu.<\/p>\n

Zamislite da je racionalno \u201eJa\u201c patuljasti jaha\u010d koji sedi na ogromnom slonu. Taj slon, to je na\u0161e nesvesno i u njemu le\u017ee koreni na\u0161ih moralnih intuicija. Tog slona jaha\u010d mo\u017ee, da se tako izrazim, da masira. Tako su mnogi ljudi s godinama promenili svoje mi\u0161ljenje o homoseksualnom braku, pod uticajem npr. serija u kojima se pojavljuju homo-parovi ili zato \u0161to se puno poznatih li\u010dnosti autovalo.<\/p>\n

Ali kako onda dolazi do dubinskih promena vrednosti u jednom dru\u0161tvu?<\/em><\/p>\n

Politi\u010dki identitet jedne osobe se najozbiljnije formira, kako pokazuju studije, izme\u0111u petnaeste i tridesete godine \u017eivota. Ona generacija koja je u ovoj fazi do\u017eivela svetsku ekonomsku krizu s kraja dvadesetih godina pro\u0161log veka bila je nedvosmisleno formirana ovim iskustvom. Zbog svog iskustva, pripadnici ove generacije cenili su saradnju i socijalni anga\u017eman. Zbog toga tu generaciju u SAD zovemo \u201eNajve\u0107om generacijom\u201c (\u201eThe Greatest Generation\u201c). Takvu pohvalu ne mo\u017eemo, me\u0111utim, izre\u0107i njihovoj deci, koja u me\u0111uvremenu upravljaju zemljom. Na njih je uticala ideolo\u0161ka rovovska borba. A pored svega toga oni su propustili priliku da 11. septembar 2001. ili finansijsku krizu iskoriste za ja\u010danje solidarnosti.<\/p>\n

To otprilike zvu\u010di kao da vi smatrate da je bolje kada svi \u010dlanovi jednog dru\u0161tva dele iste poglede na moral?<\/em><\/p>\n

To je te\u0161ko posti\u0107i, a ne bi bilo ni po\u017eeljno. Mislim da je dobro kada \u010dlanovi jedne nacije dele zajedni\u010dki sistem vrednosti i kulturni indentitet, \u0161to omogu\u0107ava postojanje me\u0111usobnog poverenja. Ali u svakom dru\u0161tvu ima ljudi koji imaju preovla\u0111uju\u0107e konzervativan stav i koji rade na tome da sa\u010duvaju institucije i tradicije i one druge, koji stoje \u201elevlje\u201c i koji te\u017ee da promene stvari. Ova konkurencija je zdrava sve dotle dok se ove grupe me\u0111usobno ne satanizuju.<\/p>\n

Ali u razli\u010ditim zemljama vladaju potpuno druga\u010dije vrednosne predstave.<\/em><\/p>\n

Naravno. Pri tome nas evolucija u\u010di da nije svaki moralni sistem sposoban da pre\u017eivi. On mora u svakom slu\u010daju da podsti\u010de kooperaciju. Ve\u0107 je Darwin spoznao da grupe koje deluju zajedni\u010dki pobe\u0111uju grupe u kojima preovla\u0111uje egoizam. To zna\u010di da nas razvoj ljudske vrste primorava da ne zastupamo samo svoje li\u010dne interese, ve\u0107 da se ponekad zalo\u017eimo i za interese zajednice. To tako\u0111e obja\u0161njava altruizam koji je naj\u010de\u0161\u0107e uperen ka \u010dlanovima sopstvene grupe.<\/p>\n

Zar religija ne ispunjava sli\u010dnu funkciju?<\/em><\/p>\n

Religija mo\u017ee dati potporni skelet moralnom sistemu, i to dosta uspe\u0161no. Bo\u017eije zapovesti su obavezuju\u0107e i ne mogu se tek tako stavljati na ispit. Zbog toga religiozni ljudi kritikuju poku\u0161aje sekularnog zasnivanja morala s obrazlo\u017eenjem da su temelji slabi. Ali jedan sekularni pogled na svet mo\u017ee iskoristiti kvazireligiozne simbole oko kojih se okupljaju odre\u0111ene grupe, kao \u0161to je recimo dr\u017eavna zastava, ustav ili osniva\u010dki mit.<\/p>\n

Moralno razmi\u0161ljanje u stereotipima me\u0111utim \u010desto vodi tome da se unizi sopstveni neprijatelj. To je o\u010dito i u ameri\u010dkoj izbornoj borbi.<\/em><\/p>\n

Levica se \u010desto ose\u0107a neprijatno pri pomisli na konkurenciju me\u0111u grupama, desnica ne. Eksperimenti pokazuju da \u010dovek vi\u0161e ceni \u010dlanove neke grupe ukoliko joj se i s\u00e2m priklju\u010di. Istovremeno, zbog toga ne dolazi do rasta mr\u017enje prema drugim grupama. Ovo se vidi na primeru timskih sportova. Pojedinac navija za svoj tim, ali ne \u017eeli uni\u0161tenje svog protivnika. Zato posle utakmice svi mogu zajedno da odu na pivo. Poneki zaboravljaju da se mora \u017eiveti zajedno: huligani ili politi\u010dari. I ponekad se zaista \u017eeli uni\u0161tenje protivnika: to se de\u0161ava u slu\u010daju rata ili genocida.<\/p>\n

Neka naivna du\u0161a mogla bi da primeti da bi ipak bilo lepo kada bi, za promenu, bilo malo vi\u0161e tolerancije.<\/em><\/p>\n

Sigurno. Pomislite samo na pesmu Johna Lennona \u201eImagine\u201c \u2013 ona bi mogla biti himna mnogih levi\u010dara. Ali svet koji do\u010darava ta pesma vodio bi pre u anarhiju, nego u sre\u0107u. Ko ima decu, pre naginje konzervativnijem mi\u0161ljenju. Red i jasne posledice za u\u010dinjene postupke na iznena\u0111uju\u0107e pozitivan na\u010din uti\u010du na pona\u0161anje adolescenata. \u201eSlepa mrlja\u201c levice je da ona ne razume ovaj moralni kapital. Ne mo\u017ee se organizovati jedno dru\u0161tvo samo na temeljima ljubavi, poverenja i saose\u0107anja. Potrebne su institucije, zakoni, norme, autoriteti i granice.<\/p>\n

Mnogi konzervativni Amerikanci s nipoda\u0161tavanjem ozna\u010davaju zapadnoevropske dr\u017eave kao \u201esocijalisti\u010dke\u201c.<\/em><\/p>\n

Ameri\u010dka levica se divi Evropi i ve\u0107 dugo poku\u0161ava da sopstvenu zemlju u\u010dini \u0161to sli\u010dnijom Evropi. Ne bez razloga: \u010dinilo se da evropska dr\u017eava blagostanja iz perioda nakon II svetskog rata funkcioni\u0161e. Pa ipak, desnica od sedamdesetih godina obja\u0161njava da se dr\u017eava blagostanja prema evropskom modelu ne d\u00e2 isfinansirati. Sada vidimo da su imali pravo.<\/p>\n

Mnogi to sigurno vide druga\u010dije. Nevezano za to, vrednost socijalne solidarnosti u Evropi je mnogo nagla\u0161enija nego u SAD.<\/em><\/p>\n

Homogena dru\u0161tva izgledaju kao porodice. Postoji spremnost da se pomogne. Pripadnost grupi jeste i ostaje jedan od najja\u010dih motiva na\u0161ih postupaka. Ali mnoge partije u Evropi \u017eele da podr\u017ee kulturnu raznolikost i istovremeno umanjuju zna\u010daj nacionalnih mainstream kultura. Ovo je me\u0161avina koja \u0107e mo\u017eda dugoro\u010dno dovesti do toga da poreski obveznici vi\u0161e ne\u0107e biti spremni da finansiraju velikodu\u0161ne socijalne dr\u017eave.<\/p>\n

Ali upravo su Sjedinjene Dr\u017eave obele\u017eene ovom raznoliko\u0161\u0107u.<\/em><\/p>\n

Ta\u010dno. Utoliko je va\u017enije da stvarima koje stvaraju jedinstvo, kao \u0161to su npr. O\u010devi nacije ili jezik, pridajemo visoki zna\u010daj.<\/p>\n

Zvu\u010dite kao pravi konzervativac.<\/em><\/p>\n

Kada sam zapo\u010deo sa pisanjem knjige, bio sam ono \u0161to u Americi zovu liberal, glasa\u010d Demokratske partije. Sada bih rekao da stojim u sredini. To nikako ne zna\u010di da sam postao republikanac. Ta partija se danas nalazi u jednom haoti\u010dnom stanju, kako moralnom, tako i intelektualnom. Zato nameravam da u novembru svoj glas dam Obami.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Razgovor sa Johnathanom Haidtom vodio Hubertus Breuer<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":97213,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-97212","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/97212","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=97212"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/97212\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/97213"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=97212"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=97212"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=97212"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}