{"id":96834,"date":"2012-10-21T13:11:56","date_gmt":"2012-10-21T11:11:56","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=96834"},"modified":"2012-10-21T13:11:56","modified_gmt":"2012-10-21T11:11:56","slug":"metabolicki-sindrom-udara-na-sve-organe","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/10\/21\/metabolicki-sindrom-udara-na-sve-organe\/","title":{"rendered":"Metaboli\u010dki sindrom udara na sve organe"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Gojaznost, hipertenzija, poreme\u0107aji nivoa \u0161e\u0107era i masti bolesti su koje i pojedina\u010dno ozbiljno ugro\u017eavaju zdravlje. Me\u0111utim, kada se nekoliko njih udru\u017ei, nastaje metaboli\u010dki sindrom. Koliko je ova bolest ozbiljna, pokazuje i podatak da osobe sa metaboli\u010dkim sindromom imaju od dva do \u010detiri puta ve\u0107i rizik da obole od kardiovaskularnih bolesti, prvenstveno da do\u017eive \u0161log i infarkt, a \u0161anse da dobiju dijabetes su \u010dak 20 puta ve\u0107e. Dokazano je i da zbog hroni\u010dnih zapaljenskih procesa koji se de\u0161avaju u krvnim sudovima, metaboli\u010dki sindrom zna\u010dajno ubrzava proces ateroskleroze. Uti\u010de i na pojavu malignih bolesti, kao \u0161to su rak endometrijuma, debelog creva, dojke. Najnovija istra\u017eivanja \u010dak ga povezuju i sa nastankom Alchajmerove bolesti.<\/p>\n

U osnovi metaboli\u010dkog sindroma je insulinska rezistencija koja je dodatno optere\u0107ena centralnom gojazno\u0161\u0107u u predelu stomaka. Smatra se da je do porasta ove vrste gojaznosti do\u0161lo zbog uslova \u017eivota, koji podrazumeva mnogo sedenja, malo kretanja, obilje hrane i minimalnu fizi\u010dku aktivnost.<\/p>\n

– Oboleli od metaboli\u010dkog sindroma mogu lako da se prepoznaju – ka\u017ee dr Zorica Ra\u0161i\u0107 Milutinovi\u0107, na\u010delnik Odeljenja endokrinologije KBC Zemun. – Prvi znak je abdominalna (visceralna) gojaznost, koju karakteri\u0161e nagomilavanje sala na stomaku i struku. I bez kroja\u010dkog metra mo\u017ee lako da se vidi da je obim struka \u017eena ve\u0107i od 80, a mu\u0161karaca od 94 centimetra, \u0161to je gornja granica koja se toleri\u0161e. Za dijagnozu metaboli\u010dkog sindroma dovoljno je da se na ovo doda jo\u0161 samo jedno odstupanje od dozvoljenih granica: trigliceridi ve\u0107i od 1,7 mmol\/l, ni\u017ei HDL (dobar holesterol): mu\u0161karcima od 1,03 mmol\/l, \u017eenama od 1,29 mmol\/l, \u0161e\u0107er u krvi ve\u0107i od 5,6 ili dijagnostikovan dijabetes tip dva, krvni pritisak koji prelazi 130\/85.<\/p>\n

Metaboli\u010dki sindrom u razvijenom svetu dobija epidemijske razmere. Samo u Americi procenjeno je da sa ovim problemom \u017eivi \u010dak 45 odsto ljudi, i oko 25 odsto stanovnika u industrijski razvijenim zemaljama. U\u010destalost raste sa godinama pa je kod starijih od 50 godina prevalenca 44 odsto. Ono \u0161to zabrinjava jeste \u010dinjenica da se u poslednjih dvadesetak godina sve \u010de\u0161\u0107e sre\u0107e i kod dece. Od komplikacija ovog sindroma u svetu godi\u0161nje umre 3,2 miliona ljudi.<\/p>\n

– Pacijenti koji imaju metaboli\u010dki sindrom su uglavnom stariji, imaju tzv. centralnu gojaznost, visok krvni pritisak, masnu jetru, a mogu da imaju i kamence u \u017eu\u010dnoj kesi, policisti\u010dne jajnike i poreme\u0107aj disanja tokom spavanja, tzv. slip apnea sindrom – obja\u0161njava dr Vesna Popovi\u0107 Radinovi\u0107, endokrinolog u KBC Zemun. – Metaboli\u010dki sindrom se \u201eprepli\u0107e\u201c sa gojazno\u0161\u0107u, preddijabetesom, policisti\u010dnim jajnicima, subklini\u010dkim hipotireoidizmom, Ku\u0161ingovom bole\u0161\u0107u.<\/p>\n

Kako je gojaznost jedan od najprepoznatljivih i najva\u017enijih faktora rizika, zabrinjava podatak je, prema podacima kojima raspola\u017ee Institut \u201eBatut\u201c, u Srbiji 54 odsto predgojaznih i gojaznih, a najvi\u0161e u Vojvodini – \u010dak 58,5 odsto.<\/p>\n

– Previ\u0161e hrane i lo\u0161a navika da se stalno ne\u0161to gricka dovode do deponovanja masti – ukazuje dr Popovi\u0107 Radinovi\u0107. – Treba imati u vidu da se svakih 9,3 kalorije vi\u0161ka pretvara u jedan gram deponovane masti.<\/p>\n

Kao jedna od posledica gojaznosti, u sklopu metaboli\u010dkog sindroma, javlja se i slip apnea sindrom (poreme\u0107aj disanja tokom spavanja). Ovaj poreme\u0107aj zna\u010dajno uti\u010de na kvalitet \u017eivota, ali podaci pokazuju da je \u010dak 20 odsto saobra\u0107ajnih udesa povezano sa ovim sindromom, kao i da svaki \u010detvrti voza\u010d sa slip apneom zaspi u toku vo\u017enje.<\/p>\n

– Tipi\u010dan pacijent sa slip apnea sindromom je gojazan, ima deblji vrat (43 centimetra i vi\u0161e), malu donju vilicu, uve\u0107ane krajnike – ka\u017ee dr Biljana Pen\u010di\u0107 Popovi\u0107, na\u010delnik Odeljenja kardiologije Klinike za internu medicinu KBC \u201eDr Dragi\u0161a Mi\u0161ovi\u0107 Dedinje\u201c. – Uglavnom se budi sa jutarnjom glavoboljom i ima probleme sa odr\u017eavanjem pa\u017enje i memorijom.<\/p>\n

I sindrom policisti\u010dnih jajnika koji u zna\u010dajnoj meri poga\u0111a mla\u0111e \u017eene, u osnovi ima metaboli\u010dki sindrom, ta\u010dnije insulinsku rezistenciju. Postoje\u0107i vi\u0161ak insulina dovodi do hiperandrogenizma (vi\u0161ka mu\u0161kih hormina) a kao posledica se, izme\u0111u ostalog, javljaju anovulatorni ciklusi i problem infertiliteta.<\/p>\n

PROMENA NA\u010cINA \u017dIVOTA ILI TERAPIJA Kako kod osoba sa metaboli\u010dkim sindromom postoji dugogodi\u0161nji kardiolo\u0161ki rizik, \u0161to pre treba da im se odredi terapija za prisutne komponente metaboli\u010dkog sindroma na osnovu prethodno utvr\u0111enog kardiolo\u0161kog rizika. Kod ljudi sa malim rizikom preporu\u010duje se samo promena \u017eivotnog stila, koja podrazumeva redukcije telesne te\u017eine i pove\u0107anja fizi\u010dke aktivnosti. Kod umerenog rizika, po potrebi se uvodi i farmakolo\u0161ka terapija, a kod pacijenata sa visokim rizikom, uvode se lekovi kao \u0161to su antihipertenzivi, statini, lekovi protiv hiperlipidemije…<\/p>\n

MASNO\u0106E U JETRI JETRA kao centralna laboratorija organizma prva je na udaru svih metaboli\u010dkih poreme\u0107aja. Gojaznost i alkoholizam uzrokuju patolo\u0161ko nagomilavanje masti u jetrenim \u0107elijama, \u0161to dovodi do poreme\u0107aja poznatog kao masna jetra (steatoza), koja se smatra tipi\u010dnim simptomom metaboli\u010dkog sindroma. Masna jetra mo\u017ee da dovede do hroni\u010dne upale, pa i do raka jetre, pogoduje razvoju arterioskleroze i oboljenja krvnih sudova srca. – Procenjuje se da oko 20 odsto ljudi ima masnu jetru – isti\u010de dr Ratko Toma\u0161evi\u0107, gastroenterohepatolog KBC Zemun. – Kod dijabeti\u010dara ovaj poreme\u0107aj je prisutan u 75 odsto slu\u010dajeva, kod gojaznih u 70 do 90 odsto, a ima ga i svaki drugi bolesnik sa poreme\u0107ajem nivoa masti.<\/p>\n

Vecernje novosti<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Koje poreme\u0107aje mo\u017ee da izazove i kako se ispoljava masovno rasprostranjen metaboli\u010dki sindrom? Prvi znaci su gojaznost, uz nagomilavanje sala na struku, poreme\u0107aji \u0161e\u0107era i masti<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-96834","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/96834","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=96834"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/96834\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=96834"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=96834"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=96834"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}