{"id":96654,"date":"2012-10-18T08:37:58","date_gmt":"2012-10-18T06:37:58","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=96654"},"modified":"2012-10-18T08:37:58","modified_gmt":"2012-10-18T06:37:58","slug":"bajka-o-jednoj-izgubljenoj-zemlji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/10\/18\/bajka-o-jednoj-izgubljenoj-zemlji\/","title":{"rendered":"Bajka o jednoj izgubljenoj zemlji"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Stefan Simi\u0107*<\/p>\n

Ili sam se rodio prekasno, ili se ona rasturila prerano, uglavnom u\u010dim geografiju stare Jugoslavije naknadno\u2026 Plovim Jadranom, pentram se po Kozari, susreo sam se po prvi put sa Islamom i fered\u017eama u Tuzli, potr\u010dao sam za jednom Makedonkom na spli\u0107anskoj rivi i stigao je ne\u0161to kasnije u Kotoru, u Starom gradu. Sastavljam lagano razbijeni mozaik i re\u0111am uspomenu za uspomenom.<\/p>\n

Prelepa je to zemlja bila, ka\u017eem bila jer sve bajke traju kratko. Tako i ova na\u0161a, Jugoslovenska. Te\u0161ko je obuhvatiti sve to i u jednom \u017eivotu a kamoli u jednoj pri\u010di nekog tamo dvadesettrogodi\u0161njaka?! Kako ukrotiti taj plemeniti duh i objasniti ga u nekoliko re\u010denica a ne pomenuti sve te ljude, gradove i sela. Kako do\u010darati taj cvet dok je jo\u0161 bio u punom zanosu a ne naru\u0161iti ni\u0161ta od njegove lepote i zna\u010daja?!<\/p>\n

Uglavnom, saznao sam za Krle\u017eu, slu\u0161ao sevdalinke, smejao se uz be\u0107arce, probao dalmatinske specijalitete \u010dija imena ne umem ni da izgovorim, u\u017eivao u narodnim igrama, prepu\u0161tao se zanosnoj lepoti svih tih \u017eena koje su prolazile i sva\u0111ao se sa samim sobom koja je od koje lep\u0161a\u2026<\/p>\n

\u010cuo sam za Stradun, Ba\u0161 \u010car\u0161iju, trg Bana Jela\u010di\u0107a, no ja sam bar \u010duo, ne\u0161to od toga i video, proveo vikende, neko mi se tamo obradovao i nosim puno lepih uspomena a \u0161ta je sa nekom novom decom koja dolaze? Decom koja prvo nau\u010de da mrze i odbace, decom koja nabrajaju gde ne bi i\u0161li a ne gde bi i\u0161li. I na kraju, uglavnom, ne odu nigde\u2026 Va\u017eniji su im neki nepostoje\u0107i likovi od njihove istorije, va\u017eniji su im istra\u017eitelji Majamija, roboti, marsovci od svih onih mesta gde su stasavale generacije i generacije njihovih dedova, o\u010deva. Va\u017enija im je Lejdi Gaga od ro\u0111ene babe\u2026<\/p>\n

Sve je manje Jugoslovena, ali je zato sve vi\u0161e postjugoslovena. Volim te ljude jer me podse\u0107aju na bratsvo i jedinstvo, radne akcije, zanos izgradnje jednog dru\u0161tva i veru u ljude, u \u010doveka\u2026 Podse\u0107aju me na \u017eivot gde nije sramota biti Albanac u Beogradu, gde je \u010dast zaljubiti se u Spli\u0107anku, gde je kompliment po\u0161tovati i ono \u0161to nije tvoje. Sastavljam polako svoju staru Jugoslaviju u malom i bar fiktivno postajem njen stanovnik\u2026<\/p>\n

Prvo su moje pri\u010de stigle u sve te gradove pa sam onda ja, naknadno. Zaklju\u010dio sam da svi mi citiramo iste pisce, da se isto zaljubljujemo, volimo istu muziku, borimo se protiv istih stvari, kroz osmeh opona\u0161amo dijalekte. Shvatio sam da i tamo cve\u0107e isto miri\u0161e, da se pevaju iste pesme, gledaju isti filmovi, ali da su ipak, duboko u nama, skriveni neki davni nesporazumi za koje nismo krivi mi, nove generacije ali ih i te kako ispa\u0161tamo. I tek \u0107emo\u2026.<\/p>\n

Iako sam hiljadu puta rekao svojim prijateljima da se nikada nisam ose\u0107ao kao stranac u Osijeku, niti u Podgorici, niti u Zagrebu, Vukovaru. Lagao sam\u2026 Strah se ose\u0107a u vazduhu. Podsvest je mo\u010dvara iz koje sve ispliva. A naj\u010de\u0161\u0107e ono najgore. Tada vidi\u0161 i ono \u0161to ne postoji. Granice jesu ve\u0161ta\u010dke, ali su ipak granice a samim tim i ograni\u010denja\u2026<\/p>\n

Unapred su me sahranili moji odavde kada sam krenuo za Hrvatsku, ispratili su me prepla\u0161eni kao da idem ne znam gde. Iako se rat odavno zavr\u0161io, rat i dalje traje u glavama ljudi\u2026<\/p>\n

Ponekad se pitam za koga su ginuli svi ti heroji sanjaju\u0107i o humanom dru\u0161tvu i slobodi?! Zamisli samo radni\u010dke igre, mogu\u0107nost da spava\u0161 gde ho\u0107e\u0161, lako\u0107u prela\u017eenja prostora, ljubav prema drugom, druga\u010dijem?! A \u0161ta imamo danas?! Horde obezli\u010denih degenerika, profit kao vrhunsko na\u010delo u svemu, interes kao znak prepoznavanja, sumnju u sve \u0161to nas okru\u017euje, strah, i\u017eivljavanje, nezasitost, zavist. Imamo gomile drogiranih idiota koji hodaju po zemlji kao po deponiji gledaju\u0107i \u0161ta mogu da iskoriste i bace?!<\/p>\n

Te\u0161ko je bilo napraviti sve to, osmisliti, pomiriti nepomirljvo a lako sru\u0161iti, upotrebiti nao\u0161trene no\u017eeve i od jedne od najcivilizovanijih dr\u017eava napraviti najvarvarskiju. Koliko je samo ljudskih kultova uni\u0161teno i od internacionalnih svedeno na lokalni karakter. Recimo kult glumaca od Ljube Tadi\u0107a, Bekima Fehmiua, \u0160ovagovi\u0107a, \u0160erbed\u017eije pa do Mije i \u010ckalje, Bate i Borisa Dvornika. Kult muzi\u010dara i muzi\u010dkih grupa od Ive Robi\u0107a, Ibrice Jusi\u0107a, \u0110or\u0111a Marjanovi\u0107a pa do Korni grupe, Indeksa, Bijelog dugmeta. Kult pisaca od Andri\u0107a, Selimovi\u0107a, Ki\u0161a, Peki\u0107a\u2026 Kult sportista od Ducija Simonov\u0107a, Mirze, \u0106ose, D\u017eaje. Kult radnika, kult po\u0161tenja, kult borbe za op\u0161te dobro, kult \u010doveka, kult ljudskosti\u2026.<\/p>\n

Jugoslavija o\u010digledno nije mogla da opstane kao \u0161to ne mo\u017ee da opstane ni jedan veliki san. Mudrost jedne generacije upropastila je druga a tre\u0107a je sve to razbila u parampar\u010dad i rasprodala budza\u0161to kao da je tu\u0111e, kao da nikada ni\u0161ta nije ni postojalo\u2026 Ve\u0107 godinama svi o\u0161tre no\u017eeve, mrze jedni druge\u2026 Sa ove distance prosto je nerealno da su svi ti ljudi \u017eiveli u miru, pod istim krovom i osvajali svet zajedno?! Sada se polako prodajemo tom istom svetu! Neko prodaje ostrva, neko fabrike i rude a svi podjednako prodaju jedni druge. Svako ponosno iznosi na trpezu ono \u0161to ima odri\u010du\u0107i se elementarnog ljudskog dostojanstva\u2026<\/p>\n

Verovali smo da smo se borili za nas svih ovih godina, dok smo se, u stvari, borili za njih. \u0160to smo mislili da smo ja\u010di bili smo sve slabiji, \u0161to smo bili bli\u017ei pobedi mi smo, u stvari, sve vi\u0161e gubili i gubili, ni ne slute\u0107i kakav nas kolektivni poraz o\u010dekuje\u2026<\/p>\n

Upravo do\u017eivljavamo taj poraz\u2026<\/p>\n

Duh \u010detni\u0161tva, usta\u0161tva ponovo provejava. Umesto da gradimo budu\u0107nost mi tra\u017eimo najmra\u010dnije detalje pro\u0161losti, brojimo tu\u0111e mr\u017enje zaboravljaju\u0107i vlastita prijateljstva. Umesto najlep\u0161eg tra\u017eimo ono najgore. Umesto za ljubav prikupljamo \u010dinjenice za mr\u017enju. Ukoliko ni\u0161ta ne prona\u0111emo onda izmi\u0161ljamo, dodajemo, preuveli\u010davamo\u2026<\/p>\n

A i tako to obi\u010dno biva, \u010dim svako za sebe misli da je u pravu, zna\u010di da niko nije u pravu, niti \u0107e ikada biti jer ga ne zanima onaj drugi\u2026<\/p>\n

Nabrajaju se zlo\u010dini tzv. komunizma ne slute\u0107i zlo\u010dine kapitalizma koji su mnogo ve\u0107i, koji zaga\u0111uju svaku poru dru\u0161tva i \u010doveka. Ko \u0107e da im objasni da osim njihovih nezasitih stomaka i ograni\u010denih umova postoji i ne\u0161to drugo? Ko \u0107e da im pri\u010da o staroj Jugoslaviji, svim tim \u010dudima, ko \u0107e da ih nau\u010di da po\u0161tuju sebe i sve oko sebe?! Naviknuti su da sve neko treba da im daje a \u0161ta su oni dali ovom svetu? \u0160ta osim pohlepe i sebi\u010dluka?!<\/p>\n

Svi se sada podsemavaju iz svojih mi\u0161ijih rupa prise\u0107aju\u0107i se vremena kada se \u017eivelo. Koliko samo sujete, primitivizma, pakosti?! Koliko samo ni\u010dega u beskrajnoj mo\u010dvari svega i sva\u010dega koja guta sve pred sobom\u2026 Umesto dana rada po\u010dinje da se slavi no\u0107 ve\u0161tica, umesto dana oslobo\u0111enja po\u010dinju da se slave dani porobljenja. Jo\u0161 nas generacije novih istori\u010dara u\u010de da je bolje da smo sara\u0111ivali sa nacistima\u2026<\/p>\n

Tada\u0161nji fa\u0161izam je pobe\u0111en, neprijatelj je bio poznat a ko \u0107e da pobedi ovaj dana\u0161nji, naizgled nevidljivi, koji razara sve pred sobom od vazduha, hrane, biolo\u0161kog i kulturnog bi\u0107a \u010doveka? Sve je vi\u0161e fa\u0161ista koji ni ne znaju da su fa\u0161isti, uni\u0161tavaju svojim prisustvom sve \u0161to dotaknu? Gde je zanos, gde su ideje, gde je \u017ertvovanje, gde su se sakrile nada i sre\u0107a?! Svako veli\u010da svoju li\u010dnu pri\u010du skrivaju\u0107i sve drugo. Ko \u0107e ponovo da objedini sve ljude i da ih ubedi da su ljudi a ne zveri?!<\/p>\n

*Stefan Simi\u0107 je pisac iz Para\u0107ina. Studira sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Nedavno je objavio knjigu \u201dPustite nas\u201d.<\/em><\/p>\n

Novi plamen<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Iako sam hiljadu puta rekao svojim prijateljima da se nikada nisam ose\u0107ao kao stranac u Osijeku, niti u Podgorici, niti u Zagrebu, Vukovaru. Lagao sam\u2026 Strah se ose\u0107a u vazduhu. Podsvest je mo\u010dvara iz koje sve ispliva.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":96655,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-96654","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/96654","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=96654"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/96654\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/96655"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=96654"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=96654"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=96654"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}