{"id":96347,"date":"2012-10-14T10:34:20","date_gmt":"2012-10-14T08:34:20","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=96347"},"modified":"2012-10-14T10:34:20","modified_gmt":"2012-10-14T08:34:20","slug":"sto-godina-fantazije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/10\/14\/sto-godina-fantazije\/","title":{"rendered":"Sto godina fantazije"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Autorka: Dubravka Stojanovi\u0107<\/p>\n

Balkanski ratovi veoma su podesan istorijski doga\u0111aj za konstrukciju mitske nacionalne i istorijske svesti u Srbiji. Bili su to najpopularniji ratovi u modernoj srpskoj istoriji, koji su u tada\u0161njim medijima najavljivani kao \u201edan velikog obra\u010duna\u201c ili \u201eostvarenje zavetne misli\u201c. Svoj \u201ekonstruktivni potencijal\u201c dobili su zbog zna\u010dajne vojne pobede nad mitskim \u201evekovnim neprijateljem\u201c i zbog toga \u0161to je, zahvaljuju\u0107i njima, Srbija udvostru\u010dila dr\u017eavnu teritoriju.<\/p>\n

Upravo zbog toga \u0161to nude materijal za kreiranje politi\u010dki upotrebljivog narativa, tuma\u010denja Balkanskih ratova do\u017eivela su tokom poslednjeg veka zanimljive mutacije u ud\u017ebenicima istorije. Vrlo rano su u\u0161li u \u0161kolske programe, pa ih nalazimo ve\u0107 u ud\u017ebenicima iz 1920. godine, u prvim knjigama iza\u0161lim posle Prvog svetskog rata. U tim knjigama veoma je vidljiv uticaj neposrednih istorijskih iskustava. Naime, kao osnovni krivac za izbijanje Balkanskih ratova navodi se najsve\u017eiji neprijatelj \u2013 Austro-Ugarska. Od tridesetih godina do\u0161lo je do uravnote\u017eenijeg predstavljanja uzroka ratova i do standardizacije narativa po kome se, u srpskim ud\u017ebenicima, kao presudan uzrok Balkanskih ratova, u\u010dvrstio te\u017eak polo\u017eaj srpskog naroda pod Turcima, zulumi i pogor\u0161anje stanja koje je nastupilo posle mladoturske revolucije.<\/p>\n

Predstavljanje uzroka ratova u ud\u017ebenicima imalo je, pored faktografskih, i razli\u010dita ideolo\u0161ka pakovanja. U me\u0111uratnom razdoblju naj\u010de\u0161\u0107e se govorilo o \u201edu\u017enosti Srbije da oslobodi vekovima tla\u010deni srpski narod\u201c. Tako je rat dobio jedan od klju\u010dnih interpretacijskih okvira: on je tuma\u010den kao oslobodila\u010dki, odbrambeni i pravedan, \u0161to je u kasnijim ud\u017ebenicima postalo gotovo formula svedena na koncizan, apodikti\u010dki jezi\u010dki stil koji ne dopu\u0161ta dileme i debatu: \u201ePrvi balkanski rat je bio pravedan, a drugi je bio nepravedan.\u201c<\/p>\n

Ali, pored tog ve\u0107 vrlo rano tipiziranog na\u010dina ocenjivanja Balkanskih ratova, razna vremena i politi\u010dke potrebe donosili su razli\u010dite ideolo\u0161ke nijanse. Tako je, neposredno posle Prvog svetskog rata, navo\u0111eno da je problem koji je doveo do ratova re\u0161en po na\u010delu narodnosti, u \u010demu vidimo jasnu vilsonijansku inspiraciju. U nekim knjigama nastalim izme\u0111u dva svetska rata nalazimo i nanos ideologije integralnog jugoslovenstva. Pisalo se o odu\u0161evljenju koje su srpske pobede izazvale kod drugih Jugoslovena koji su \u201etaj rat smatrali kao svoj\u201c ili da je tim ratovima ostvaren \u201epetovekovni san Jugoslovena\u201c.<\/p>\n

Razdoblje socijalizma donelo je svoj ideolo\u0161ki prtljag. U knjigama iz tog vremena mogu se na\u0107i kriti\u010dke ocene i osude ekspanzionisti\u010dkih te\u017enji srpske bur\u017eoazije ili direktno prozivanje njenih osvaja\u010dkih namera, pogotovo poku\u0161aja \u201esrpske bur\u017eoazije\u201c da sebi obezbedi izlaz na more. Me\u0111utim, uprkos toj kriti\u010dkoj noti, i u socijalisti\u010dkom periodu se u Balkanskim ratovima video dobar materijal za slanje korisnih i aktuelnih politi\u010dkih poruka. Zbog toga u ud\u017ebenike ulazi ocena da su ti ratovi doneli i \u201eoslobo\u0111enje od feudalizma\u201c, \u0161to je bilo uklopljeno u tuma\u010denje istorije kao smene dru\u0161tveno \u2013 politi\u010dkih sistema i klasne borbe kao njenog pokreta\u010da. Ta ideolo\u0161ka ovojnica omogu\u0107ila je da Balkanski ratovi, u vreme socijalizma, dobiju dodatnu oslobodila\u010dku dimenziju, jer su pored nacije, osloba\u0111ali i klasu. U ud\u017ebenicima objavljenim u vreme Slobodana Milo\u0161evi\u0107a, zadr\u017eano je to dvojstvo, uz ne\u0161to ve\u0107e insistiranje na veli\u010dini nacionalne pobede. Zanimljivo je da se u ud\u017ebeniku nastalom posle 2000. mo\u017ee na\u0107i novi nanos nacionalnog romantizma, u klju\u010du borbe za hri\u0161\u0107anstvo, a sada i za sopstvenu, kako pi\u0161e, srpsku civilizaciju.<\/p>\n

Budu\u0107i da je osnovni klju\u010d tuma\u010denja Balkanskih ratova u svim generacijama ud\u017ebenika bila ideja o odbrambenom i oslobodila\u010dkom ratu, bilo je potrebno \u201ekreativno intervenisati\u201c u opisu nekih doga\u0111aja ili predstavljanju \u010dinjenica. Tako se izlazak srpske vojske na Jadransko more preko severne Albanije ne navodi kao ratni cilj Srbije, ve\u0107 se opisuje kao slu\u010dajna vojna akcija. Tako se u jednom ud\u017ebeniku iz 1927. godine navodi: \u201eSrbi su zauzeli Ohrid i Resan, a ostatak razbijene turske vojske se be\u017ee\u0107i povukao u Albaniju, preko \u010dijih kr\u0161evitih planina su srpska dva odeljenja pre\u0161la s najve\u0107im te\u0161ko\u0107ama i stigla do Jadranskog mora i u\u0161la u Dra\u010d\u201c. Takvim narativom sti\u010de se utisak da je srpska vojska slu\u010dajno u\u0161la u albanske planine gone\u0107i ostatke turske vojske.<\/p>\n

\u010ce\u0161\u0107i slu\u010daj je da se srpski prodor preko severne Albanije prika\u017ee hronolo\u0161kom zamenom mesta odre\u0111enih doga\u0111aja, tako da izgleda kao da se srpska vojska na\u0161la u severnoj Albaniji samo da bi pomogla crnogorskim jedinicama kod Skadra, iako se radi o dva odvojena doga\u0111aja: jednom prodoru do Dra\u010da iz novembra 1912. godine i drugoj operaciji kod Skadra iz februara 1913. godine. Prvo takvo tuma\u010denje nalazimo u ud\u017ebeniku iz 1922. godine, u kome je autorka napisala: \u201ePosle predaje Skadra, na\u0161a vojska po\u010de osvajati Arbaniju, prodre na obalu Jadranskog mora i osvoji Le\u0161 i Dra\u010d\u201c. Takvo povezivanje ova dva prodora srpske vojske do Jadrana u jedan doga\u0111aj maskira teritorijalne pretenzije Srbije i njenu te\u017enju da sebi obezbedi izlazak na more, koji bi doveli u pitanje \u010disto odbrambeni karakter rata. Zbog toga je ta \u201ehronolo\u0161ka mutacija\u201c prihva\u0107ena u skoro svim slede\u0107im generacijama ud\u017ebenika.<\/p>\n

Socijalisti\u010dko razdoblje donelo je nova tuma\u010denja, pa je ekspedicija u severnoj Albaniji osu\u0111ivana kao akt ekspanzionizma, a navodilo se i da je \u201esrpska okupacija izazvala otpor albanskog naroda i pobunu\u201c. U knjigama iz razdoblja vlasti Slobodana Milo\u0161evi\u0107a ta kritika je nestala, a vratila se \u201ehronolo\u0161ka mutacija\u201c. Posle Milo\u0161evi\u0107evog re\u017eima, u ud\u017ebenike su u\u0161li novi interpretativni nanosi. U njima se izlazak Srbije na Jadran preko severne Albanije prikazuje kao legitiman, a nastanak Albanije kao problem. Uz to, pojavljuje se i dodatno tuma\u010denje srpsko-albanskog sukoba, koje je bilo u potpunosti uskla\u0111eno s potrebama aktuelnog politi\u010dkog trenutka izazvanog gubitkom suvereniteta nad Kosovom1999. godine: \u201eStvaranjem albanske dr\u017eave Srbija je ostala bez znatnog dela teritorije koji je trebalo da joj pripadne (\u2026) Stvorena je albanska dr\u017eava koja \u0107e u narednim decenijama biti faktor nestabilnosti u ovom delu Evrope i uvek neprijateljski nastrojena prema Srbiji.\u201c<\/p>\n

Drugi balkanski rat je imao relativno stabilnu interpretaciju u ud\u017ebenicima istorije, bez obzira na razli\u010dite politi\u010dke sisteme koji su se smenjivali tokom 20. veka. U toj interpretaciji, sva odgovornost za rat le\u017ei na Bugarskoj, koja je zahvaljuju\u0107i tome stekla polo\u017eaj idealnog arhineprijatelja. Ona je predstavljena kao saveznica koja tra\u017ei previ\u0161e, kr\u0161i dogovore, udara s le\u0111a, mu\u010dki.<\/p>\n

Socijalisti\u010dki period se i u ovom pitanju donekle razlikovao, jer se, uz ocene da se radilo o nepravednom i bratoubila\u010dkom ratu, nalazi i kriti\u010dka ocena da je Drugi balkanski rat bio posledica sukobljenih zahteva me\u0111u saveznicima, pa se navodi i da je Srbija imala svoj deo krivice: \u201eI Srbija i Bugarska su bile o\u0161tre u svojim zahtevima, pa je sukob bio neizbe\u017ean\u201c. Milo\u0161evi\u0107evi ud\u017ebenici su taj rat, bez mnogo komentara, ocenjivali kao nepravedan, dok je u prvim ud\u017ebenicima nastalim posle pada Milo\u0161evi\u0107a, nanet nagla\u0161eni nacionalni romantizam, a doga\u0111aji iz 1913. godine dodatno upotrebljeni radi insistiranja na ugro\u017eenosti Srbije. Boldovanim slovima u njima pi\u0161e: \u201eGubitkom izlaska na more, Srbija je bila u nepovoljnijem polo\u017eaju od ostalih balkanskih dr\u017eava. (\u2026) Srbija i Crna Gora dovedene su u situaciju da za\u0161tite svoje dr\u017eavne interese od Bugarske\u201c. U najnovijim ud\u017ebenicima koji su sada u upotrebi, ponovo se mo\u017ee na\u0107i kriti\u010dka opaska da je do rata dovela nepopustljivost Srbije i Bugarske.<\/p>\n

Balkanski ratovi bili su idealan prostor za diseminaciju mitskih sadr\u017eaja i epskog sistema vrednosti. Kao blistava pobeda, oni su nudili idealan okvir za ja\u010danje nacionalnog ponosa i kreiranje identiteta u skladu sa slavnim vojni\u010dkim tradicijama. Slavljenje vojske i njenog zna\u010daja bio je sastavni deo vaspitanja i obrazovanja u svim vremenima tokom poslednjeg veka i pod svim politi\u010dkim sistemima. S naro\u010ditim odu\u0161evljenjem se u svim generacijama ud\u017ebenika opisuje polet i odu\u0161evljenje koje su pokrenuli ratovi. U prvim generacijama knjiga navodi se da je \u201eSrbin hitao na bojno polje\u201c i da je \u201evest o pripremama za rat sa Turskom odu\u0161evila \u010ditav srpski narod\u201c, koji je \u201edobio sokolova krila i poleteo bojnim poljima\u201c. Opisuje se da se nije radilo o \u201epohodu jedne vojske, nego o pohodu celog naroda\u201c, o pohodu u kome se \u201cznala smo jedna zapovest: napred!\u201c. Ulazak srpske vojske na Kosovo opisan je izuzetno emotivno, pa se mo\u017ee na\u0107i da su \u201eprelaze\u0107i preko Kosova, plakali od radosti\u201c. I same bitke, kao bitka kod Bitolja, opisane su kao epopeja: \u201cSrpska vojska je pod borbom prelazila reke i ravnice, gaze\u0107i vodu do pojasa i pevaju\u0107i. Kroz topovsku grmljavinu i prasak pu\u0161aka razlegla se pesma: Oj Moravo, moje selo ravno\u201c. Ud\u017ebenici u vreme socijalizma i Milo\u0161evi\u0107a bili su uzdr\u017eaniji i nisu bili natopljeni emotivnim pristupom, ali se u najnovijim knjigama, nastalim posle 2000. godine, takvi tonovi ponovo mogu na\u0107i: \u201ePosebno su oficiri prednja\u010dili u moralnom podstreku, s nestrpljenjem o\u010dekuju\u0107i veliku pobedu nad vekovnim neprijateljem\u201c.<\/p>\n

U svim generacijama ud\u017ebenika postoji jo\u0161 jedan zajedni\u010dki imenilac: nagla\u0161avanje da je srpska vojska bila uspe\u0161nija od savezni\u010dkih. Klju\u010dna ideja je da su srpske pobede bile zna\u010dajnije od drugih, ali i da saveznici ne bi mogli ostvariti svoje ciljeve bez srpske pomo\u0107i. Ve\u0107 u prvom ud\u017ebeniku napisanom posle Prvog svetskog rata nalazimo tu ideju: \u201eSaveznici su isto pobe\u0111ivali, ali njihove vojske nisu mogle tako uspe\u0161no i\u0107i napred. S toga je Srbija, svr\u0161iv\u0161i prva svoj zadatak, po\u010dela pomagati svojim saveznicima\u201c. Pomo\u0107 Bugarima kod Jedrena i Crnogorcima kod Skadra svuda je jedna od klju\u010dnih tema, ali se u nekim ud\u017ebenicima mo\u017ee na\u0107i i pomo\u0107 Grcima. Tako se za Prvi balkanski rat ka\u017ee da su se Grci, \u201eiako bejahu jednom prili\u010dno stradali, srpskim uspesima oporavili i ve\u0161to uspeli da im Turci predadu Solun\u201c. Isto se ponavlja i u Drugom ratu: \u201esrpska vojska je odr\u017eala najsjajniju borbu na Bregalnici, te su potom i Grci po\u010deli ne\u0161to uspevati\u201c.<\/p>\n

Takve poente osnova su za izgradnju mita o vite\u0161tvu koji po\u010diva na konceptu \u201eplemenitog junaka\u201c, ili kako je to formulisano u jednom od ranih ud\u017ebenika: \u201eSrbin je dobar junak, hrabar i plemenit vitez\u201c. Takva slika je u sna\u017enom kontrastu sa jednim drugim, ali jednako va\u017enim i sna\u017eno podvu\u010denim motivom o naciji-\u017ertvi, za koji, tako\u0111e, Balkanski ratovi daju povoljnu matricu. Ona se pre svega stvara pomo\u0107u stalnog ponavljanja formule o nezahvalnosti saveznika, u prvom redu Bugara. Kao ne manji neprijatelji pojavljuju se i velike sile koje su, kako navode svi ud\u017ebenici, onemogu\u0107ile da Srbija do kraja materijalizuje svoje vojne pobede, nepravedno joj oduzimju\u0107i delove teritorija koje je ona smatrala svojima. I u delovima lekcija koje se odnose na velike sile \u010desto se koristi emotivan govor kojim se pravila slika o istorijskoj sudbini: \u201eSrpski narod je i na londonskom sastanku velikih sila bio o\u0161te\u0107en kao na Berlinskom kongresu\u201c, \u0161to se kasnije formiralo kao \u010dvrst mitski sadr\u017eaj o Srbiji koja dobija u ratu, a gubi u miru.<\/p>\n

Ipak, za ocenu interpretacije Balkanskih ratova kao \u201emodle za istorijsku svest\u201c, klju\u010dan je odnos prema starijoj istoriji. Balkanski ratovi se tu pojavljuju kao \u201eprenosnik\u201c veze koja postoji sa srednjim vekom, kao \u201esprovodnik\u201c koji savremene generacije povezuje s \u201emestom istorijskog ro\u0111enja\u201c. Oni su trenutak u pro\u0161losti koji \u201eispravlja\u201c isprekidanu vremensku vertikalu, koji povezuje pretke i potomke, obnavlja epsko shvatanje vremena, u kome vreme stoji. Ve\u0107 od prvog ud\u017ebenika u kome su ratovi opisani pojavlju se svi klju\u010dni motivi: \u201eosveta Kosova\u201c, \u201eispunjavanje Kosovskog amaneta\u201c; pominje se osvetni\u010dka poruka \u201eZa Kosovo Kumanovo, za Slivnicu Bregalnicu\u201c. Pojavljuju se i klju\u010dne istorijske li\u010dnosti, s kojima se uspostavlja direktan kontinuitet. Tako se navodi da je kralj Petar Kara\u0111or\u0111evi\u0107 \u201eposle 520 godina nogom stupio u Skoplje, Du\u0161anovu prestonicu\u201c, kao i da je oslobo\u0111en Skadar, \u201eprestonica prvih srpskih kraljeva\u201c. Stari junaci su \u010dak prepoznati u savremenicima: \u201eSnaga kraljevi\u0107a Marka se probudila u Srbima\u201c. Od vremena socijalizma takvo istorijsko povezivanje se vi\u0161e ne nalazi u ud\u017ebenicima, tako da kosovskog mita od druge polovine 20. veka nije bilo u \u0161kolskom sistemu.<\/p>\n

Ova analiza pokazala je da su Balkanski ratovi bili veoma podesan doga\u0111aj za izgradnju klju\u010dnih sastavnih delova nacionalno romanti\u010darskog mita, ali da su sve politi\u010dke faze kroz koje su u 20. veku pro\u0161le Srbija i Jugoslavija, izborom \u010dinjenica, nagla\u0161avanjem jednih i zanemarivanjem drugih, koristile te doga\u0111aje za slanje sebi potrebnih politi\u010dkih poruka. Jo\u0161 se jednom potvrdilo da istorija jeste \u201enauka o sada\u0161njosti\u201c, da je svaka generacija pi\u0161e iz po\u010detka. Ovaj kratki ogled nam je pokazao i da analizom tuma\u010denja pojedinih istorijskih doga\u0111aja mo\u017eemo mnogo saznati o savremenosti, koja se u slici pro\u0161losti ogleda kao u ogledalu.<\/p>\n

Predavanje na me\u0111unarodnoj konferenciji posve\u0107enoj stogodi\u0161njici balkanskih ratova: The Balkan Wars 1912\/13 \u2013 Experience, Perception, Remembrance, 11 \u2013 13. oktobar 2012, Center for Balkan and Black Sea Studies \/ Yildiz Technical University, Istanbul.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Balkanski ratovi bili su idealan prostor za diseminaciju mitskih sadr\u017eaja i epskog sistema vrednosti. Kao blistava pobeda, oni su nudili idealan okvir za ja\u010danje nacionalnog ponosa i kreiranje identiteta u skladu sa slavnim vojni\u010dkim tradicijama.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-96347","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/96347","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=96347"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/96347\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=96347"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=96347"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=96347"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}