{"id":96031,"date":"2012-10-10T10:30:40","date_gmt":"2012-10-10T08:30:40","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=96031"},"modified":"2012-10-10T10:30:40","modified_gmt":"2012-10-10T08:30:40","slug":"neman-je-na-vratima-andricevog-venca","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/10\/10\/neman-je-na-vratima-andricevog-venca\/","title":{"rendered":"Neman je na vratima (Andri\u0107evog venca)"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Vesna Raki\u0107-Vodineli\u0107<\/p>\n

Pravni savetnik predsednika Republike, Oliver Anti\u0107 je, nekoliko dana posle nove sahrane Pavla Kara\u0111or\u0111evi\u0107a na Oplencu, rekao da bi za Kraljevinu Jugoslaviju bilo \u201epametnije\u201c da je ostala u Trojnom paktu sa Hitlerom, koji je potpisao namesnik Pavle Kara\u0111or\u0111evi\u0107, jer po mi\u0161ljenju ovog novog revizioniste istorije: \u201esa\u010duvali bismo nekoliko miliona Srba, NDH ne bi postojala, a integritet na\u0161e zemlje ostao bi o\u010duvan. Kasnije bi bila uspostavljena parlamentarna monarhija, a danas bismo bili negde na nivou \u0160panije, Belgije ili \u0160vedske. Da smo kroz rat pro\u0161li kao \u0161to su pro\u0161li Rumuni, Ma\u0111ari ili Bugari, ne bi bilo zuluma na Kosovu, stradanja od usta\u0161ke kame\u201c. Dodao je i da bi tada Srbija imala izlaz na Egejsko more, jer bi tada imala i Makedoniju, pored ostalih teritorija.<\/p>\n

Oliver Anti\u0107 je navodno pravni savetnik predsednika republike. Ne znam koliko se obrazovao u istorijskim naukama od vremena kada je kao \u201edobar student i jo\u0161 bolji komunista\u201c sudelovao u progonu nekoliko tada\u0161njih profesora Pravnog fakulteta po\u010detkom sedamdesetih godina XX veka, zbog njihovog velikosrpskog nacionalizma. Ali znam \u2013 tako je bar javno re\u010deno \u2013 da ga je predsednik Nikoli\u0107 postavio da ga savetuje o pravu, a ne o istoriji (ra\u010dunaju\u0107i tu i njenu reviziju).<\/p>\n

Kao pravnik, me\u0111utim, Anti\u0107 bi morao znati pone\u0161to o posledicama revizije istorije i poricanja holokausta i drugih ratnih zlo\u010dina u Evropi. Podseti\u0107u ga. Danas specifi\u010dne inkriminacije radnje poricanja holokausta i drugih nacisti\u010dkih ratnih zlo\u010dina postoje, na primer, u Austriji, Belgiji, Francuskoj, Izraelu, Nema\u010dkoj, \u0160paniji i \u0160vajcarskoj, dok u \u010ce\u0161koj, Slova\u010dkoj i Rumuniji, u okviru op\u0161teg dela izazivanja mr\u017enje postoji, kao indikativno odre\u0111ena, i inkriminacija osporavanja holokausta, odnosno genocida i drugih ratnih zlo\u010dina. Inkriminacije su razli\u010dite: u ve\u0107ini dr\u017eava predmet krivi\u010dnog dela je upravo osporavanje holokausta koji je izvr\u0161io nacisti\u010dki re\u017eim pre i u roku Drugog svetskog rata. U jednom broju dr\u017eava, predmet inkriminacije su i \u201edrugi ratni zlo\u010dini\u201c. Francuska je u ovom pogledu specifi\u010dna: zabranjeno je osporavanje genocida i drugih ratnih zlo\u010dina koji su utvr\u0111eni pravnosna\u017enim sudskim presudama ili za koja su okrivljeni ogla\u0161eni odgovornim, ako je presude doneo francuski ili me\u0111unarodni sud. Radnje krivi\u010dnog dela su razli\u010ditio opisane. Naj\u010de\u0161\u0107e je u upotrebi formulacija po kojoj se delo sastoji u poricanju ili zna\u010dajnom omalova\u017eavanju holokausta i drugih ratnih zlo\u010dina, koje je izvr\u0161eno u javnosti. Kazne su nov\u010dane ili zatvorske. Najni\u017ea zapre\u0107ena zatvorska kazna u ovim dr\u017eavama je mesec dana, a najvi\u0161a dvadeset godina.<\/p>\n

Ili, ako ba\u0161 ne\u0107e da se bavi uporednim pravom, revizionisti\u010dkog savetnika treba podsetiti na \u010dl. 1. Ustava Republike Srbije:<\/p>\n

Republika Srbija je dr\u017eava srpskog naroda i svih gra\u0111ana koji u njoj \u017eive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, na\u010delima gra\u0111anske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima.<\/p>\n

Iako na poslednjem mestu u ovoj odredbi, Ustav utvr\u0111uje da je Republika Srbija zasnovana na pripadnosti evropskim principima i vrednostima. Nacizam, na sre\u0107u vi\u0161e nije ni evropski princip ni evropska vrednost. Nego ba\u0161 naprotiv. Antifa\u0161izam i antinacizam bitne su vrednosti na kojima je zasnovana dana\u0161nja Evropa, kojoj navodno i ova vlast te\u017ei.<\/p>\n

Da li \u0107e predsednik Nikoli\u0107 zadr\u017eati savetnika Anti\u0107a, a da ga ne zapita (iako nije ni pravnik ni istori\u010dar, nego gra\u0111anin Republike Srbije kao i svi drugi):<\/p>\n

1. Da li se Hitler, sa kojim bi \u201epametno\u201c bilo odr\u017eati pristupanje Trojnom paktu dr\u017eao ugovora i dogovora o nenapadanju sa nekada\u0161njim Sovjetskim savezom? Ako nije, zbog \u010dega savetnik misli da bi se dr\u017eao bilo kakvog dogovora sa tada\u0161njom Jugoslavijom.<\/p>\n

2. Da li u nadle\u017enosti pravnog savetnika predsednika Republike Srbije spada zagovaranje \u201eustavne monarhije\u201c i kojim pravnim aktom je ovla\u0161\u0107en da je zagovara?<\/p>\n

3. Kako savetnik misli da pomiri svoje pametovanje o Hitleru sa osam hiljada \u0111aka i gra\u0111ana koje su Nemci (Hitlerovi Nemci) streljali 20. oktobra 1941. godine u Kragujevcu, u kome je predsednik dugo \u017eiveo i radio?<\/p>\n

Ali predsednik ne\u0107e postaviti nijedno od ovih pitanja svome revizionisti\u010dkom savetniku, jer i on sam je po\u010deo sa revizijom istorije, osporiv\u0161i genocid u Srebrenici koji je sudski utvr\u0111en ratni zlo\u010din.<\/p>\n

Na\u017ealost revizija istorije povodom srebreni\u010dkog zlo\u010dina nije po\u010dela sa ovim predsednikom Republike. Za vreme slu\u017ebene posete \u0160paniji, predsednik Republike Srbije \u2013 tada, Boris Tadi\u0107 \u2013 pored uobi\u010dajenih, izrekao je i formulu koja je do sada bila u ekskluzivnom domenu izvornog radikalskog gena: \u201cJedina prepreka na putu ka EU je nefleksibilan stav Holandije zbog saradnje Beograda sa Ha\u0161kim tribunalom\u201d. Razlog za takav stav je holandska \u201cne\u010dista savest\u201d, jer nije spre\u010den masakr u Srebrenici 1995. \u201cHolandija se smatra odgovornom za tragi\u010dne doga\u0111aje u BiH i zato ka\u017enjava demokratiju u Srbiji\u201d, rekao je on (Danas,11. mart 2009). Dakle, u elaboraciji tada\u0161njeg predsednika, Holandija ima \u201ene\u010distu savest\u201c zato \u0161to njene oru\u017eane jedinice nisu spre\u010dile masakr u Srebrenici, dok Srbija, sude\u0107i po ovim formulama, ima \u010distu savest, iako je ne tako davno Me\u0111unarodni sud pravde u Hagu utvrdio:<\/p>\n

Srbija je povredila obavezu da spre\u010di genocid, na osnovu Konvencije o spre\u010davanju i ka\u017enjavanju zlo\u010dina genocida, u odnosu na genocid koji se dogodio u Srebrenici u julu 1995. godine. (Videti ta\u010d. \/5\/ izreke presude MSP u Hagu u slu\u010daju Bosna i Hercegovina protiv Srbije.)<\/p>\n

Nijedan \u0161ef dr\u017eave ne sme zanemariti to da, osim pravne krivice postoji i politi\u010dka, moralna, a i nacionalna odgovornost koja je ne tako davno navela jedan francuski Dr\u017eavni savet da prizna odgovornost dr\u017eave Francuske za deportaciju Jevreja u Drugom svetskom ratu, iako broj onih koji poput Le Pena (po\u010dasnog gra\u0111anina Zemuna), podr\u017eavaju ili opravdava Petenov vi\u0161ijski re\u017eim, u dana\u0161njoj Francuskoj nije zanemariv i mogao bi uticati na ne\u010diji sveti mandat.<\/p>\n

Ali Francuska ima Dr\u017eavni savet (koji je zapravo najvi\u0161i sud u okviru administrativne grane pravosu\u0111a), a Srbija ima savetnika mutne bolj\u0161evi\u0161ko-fa\u0161isti\u010dke pro\u0161losti i sada\u0161njosti. I sna\u017enog revizionisti\u010dkog poriva koji se obnavlja u gotovo redovnim ciklusima.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik <\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pravni savetnik predsednika Republike, Oliver Anti\u0107 je rekao da bi za Kraljevinu Jugoslaviju bilo \u201epametnije\u201c da je ostala u Trojnom paktu sa Hitlerom.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":96032,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-96031","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/96031","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=96031"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/96031\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/96032"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=96031"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=96031"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=96031"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}