{"id":95676,"date":"2012-10-05T09:27:42","date_gmt":"2012-10-05T07:27:42","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=95676"},"modified":"2012-10-05T09:27:42","modified_gmt":"2012-10-05T07:27:42","slug":"o-aktivizmu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/10\/05\/o-aktivizmu\/","title":{"rendered":"O aktivizmu"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Razgovarao: Matthew Filipowicz<\/p>\n

Od predsedni\u010dkih izbora deli nas otprilike \u0161est nedelja. Mislite li da ima smisla da se aktivisti i progresivci koncentri\u0161u na dvopartijsku politiku i politi\u010dare?<\/strong><\/p>\n

Mislim da treba da joj posvete 5-10 minuta, da vide ima li smisla u\u010destvovati u pa\u017eljivo orkestriranoj izbornoj burleski. \u0160to se mene ti\u010de, mislim da ima smisla u\u010destvovati. Izme\u0111u dve alternative koje nam se nude, mislim da ima nekih zna\u010dajnih razlika. Recimo, da kojim slu\u010dajem \u017eivim u jednoj od presudnih dr\u017eava, glasao bih protiv Romnija i Rajana, \u0161to zna\u010di da bih glasao za Obamu, jer nema drugog izbora. Ali \u017eivim u dr\u017eavi koja konstantno bira demokrate, tako da mogu ili da ne glasam, ili da glasam za D\u017eil Stajn, kandidatkinju Zelenih, u nadi da \u0107e to biti po\u010detak stvaranja neke istinske izborne alternative.<\/p>\n

Ali razmi\u0161ljanje o tome zaista treba da traje 10 minuta. U pitanju je odluka da li \u0107ete provesti to malo vremena rade\u0107i ne\u0161to \u0161to nije bezna\u010dajno, ali \u0161to nije ni od prevelikog zna\u010daja. Poenta je da poku\u0161amo da radimo na ne\u010demu \u0161to \u0107e promeniti svest i kulturu, tako da ne budemo u situaciji da imamo samo dve opcije, obe pozicionirane znatno desnije od ve\u0107ine gra\u0111ana po najve\u0107em broju pitanja.<\/p>\n

Ako neko ipak utro\u0161i 10 minuta, makar samo da gori kandidat ne bi pobedio, naro\u010dito ako \u017eivi u presudnoj dr\u017eavi, \u0161ta biste savetovali aktivistima, kako da iskoriste svoje vreme i resurse?<\/strong><\/p>\n

Treba da ih iskoriste na obrazovanje, na organizovanje i na delovanje koje odgovara okolnostima, ne postoji formula za to. Na primer, da me je neko pre godinu dana pitao, recimo u avgustu 2011, ima li smisla da se organizuje okupljanje u Zukoti parku, rekao bih da je to glupo, da nema smisla ni da poku\u0161avaju. To je jedan od mnogih slu\u010dajeva gde bi se moje takti\u010dko rasu\u0111ivanje pokazalo kao neta\u010dno. Ispostavilo se da je u pitanju spektakularan uspeh.<\/p>\n

Taktika sama po sebi ima odre\u0111eni rok trajanja. Pokret se ne mo\u017ee se izgraditi na taktici. Ona je va\u017ena, zapravo presudna. Ova je bila izuzetno efikasna, za ne\u0161to \u0161to po svojoj prirodi mo\u017ee da traje nekoliko meseci. Ali onda morate prona\u0107i druge taktike koje \u0107e pro\u0161iriti pokret. Mislim da aktivisti treba da se bave time. Izborna sezona u Sjedinjenim dr\u017eavama, ta \u010detvorogodi\u0161nja burleska, obi\u010dno odvla\u010di energiju od aktivizma, jer su ljudi obuzeti tim mete\u017eom i uzbu\u0111enjem. Dakle, obi\u010dno se prime\u0107uje pad aktivnosti, pa \u010dak i finansiranja aktivisti\u010dkih organizacija. Ali to \u0107e se zavr\u0161iti, i onda moramo da se vratimo na posao. Ne treba ni prestajati, ukoliko je to mogu\u0107e.<\/p>\n

Na primer, ima stvari koje se mogu iskoristiti u ovom spektaklu. Ljudi se fokusiraju na neke stvari, pa se one mogu isticati u raspravama, na skupovima, demonstracijama itd. Postoji ogroman jaz izme\u0111u javnog mnjenja i javne politike. Jasno se mo\u017ee videti da je ve\u0107ina ljudi toliko razo\u010darana u politi\u010dki sistem, da ga uglavnom smatraju farsom. Za\u0161to je to tako, i \u0161ta mo\u017eemo povodom toga u\u010diniti? To su stvari koje se mogu jasnije sagledati u svetlu propagande reklamne industrije.<\/p>\n

Mislim da ve\u0107ina na\u0161ih slu\u0161alaca razume da je to tako. Pretpostavljam da je najve\u0107e pitanje onda \u2013 \u0161ta treba uraditi?<\/strong><\/p>\n

Ne postoji univerzalan odgovor \u0161ta da se radi. Recimo, hajde da se vratimo 50 godina unazad i pogledamo savremenu istoriju. Pokret za gra\u0111anska prava je borba koja traje od 18. veka. Taj pokret je aktivan devetsto tridesetih, uni\u0161ten, obnovljen, i sada je, na primer, 1960. godina. \u0160ta da se radi? Pa, nekoliko klinaca iz crna\u010dkog koled\u017ea u Severnoj Karolini re\u0161ili su da \u0107e povodom toga da sede u restoranu. Ponovo ka\u017eem, da su mene pitali\u2026 sre\u0107om, nisu me pitali. Ali seli su, i naravno uhap\u0161eni su, pretu\u010deni, i to je mogao da bude kraj. Ali sutradan su im se priklju\u010dili jo\u0161 neki crni studenti, pa smo ubrzo dobili \u201eslobodarske autobuse\u201c, kampanje za upisivanje u bira\u010dke spiskove, \u201eLeto slobode\u201c, mnogo mladih belaca koji su odlazili na jug. Nakon nekog vremena, oformljen je veliki masovni pokret, koji je imao parcijalnog uspeha.<\/p>\n

Ako slu\u0161ate govore na Dan Martina Lutera Kinga, obi\u010dno se pu\u0161taju oni zavr\u0161no sa 1963. godinom, kada je King odr\u017eao \u010duven govor: \u201eImam jedan san\u201c. Me\u0111utim, King nije prekinuo aktivnosti u tom periodu. Pre\u0161ao je na stvari koje je smatrao \u010dak i va\u017enijim od ostvarenja glasa\u010dkog prava na jugu, \u0161to jeste bilo va\u017eno. Odr\u017eao je jo\u0161 jedan govor pod istim naslovom, koji se retko pominje. Bilo je to 1968, na dan kada je ubijen. Oti\u0161ao je tamo, u Memfis, da podr\u017ei \u0161trajk radnika gradske \u010disto\u0107e, radnika javnih slu\u017ebi. A krenuo je u Va\u0161ington, u mar\u0161 na Va\u0161ington, koji bi bio korak u pravcu organizovanja politi\u010dkog pokreta siroma\u0161nih. Bavio se klasnim pitanjima. Ubijen je, ali mar\u0161 je ipak odr\u017ean, vodila ga je njegova \u017eena, Koreta King. Prolazili su kroz gradove na jugu, gde su do\u017eiveli velike sukobe, u Selmi i tako dalje. Zatim su u Va\u0161ingtonu podigli \u0161atorsko naselje, takozvani \u201eGrad uskrsnu\u0107a\u201c. To je trajalo neko vreme, ali uskoro je Kongres, najliberalniji Kongres u istoriji Amerike, poslao policiju usred no\u0107i da ih rastera. Policajci su poru\u0161ili \u0161atore i proterali ih.<\/p>\n

Sve ovo se jedva pominje. Rekao bih da je razlog taj \u0161to je liberalima sa severa lako da osude rasisti\u010dke \u0161erife u Alabami. Tako smo u sopstvenim o\u010dima bolji ljudi. Ali kada su u pitanju stvari koje nas doti\u010du, poput rasizma na severu koji je prili\u010dno ekstreman, ili osnovnih klasnih pitanja, ili u Kingovom slu\u010daju kritike rata u Vijetnamu, koji su liberali sa severa podr\u017eavali, bez obzira na dana\u0161nju mitologiju \u2013 onda tu dolazi do razlaza.<\/p>\n

Da li je pokret za gra\u0111anska prava bio uspe\u0161an? Pa, po merilima nekog kao \u0161to je Endru Sorkin iz New York Timesa, to je bio potpuni proma\u0161aj. Nije sru\u0161io klasnu strukturu, nije pokrenuo revoluciju \u2013 dakle, gubljenje vremena. Ali, dru\u0161tveni pokreti nisu takvi. Oni mogu da postignu parcijalne uspehe, ali ima i poraza. I porazi vas ne\u010demu u\u010de. Onda krenete dalje i radite ne\u0161to drugo. Aktivizam se ponekad poredi sa planinarenjem. Ako ste ikada planinarili, znate da kad vidite vrh, ka\u017eete \u201eto je to\u201c, ali onda do\u0111ete do vrha i vidite da nije, nego da postoji drugi vrh, mnogo vi\u0161i od ovoga, i onda prelazite na njega. A \u010desto se i pada. Iz toga se u\u010di i ide se dalje.<\/p>\n

Ali da se vratim na va\u0161e pitanje, ne postoji univerzalni odgovor. Ispostavilo se da je 1960. godine dobar odgovor bilo sedenje u restoranu. Ali niko ne mo\u017ee da ka\u017ee \u2013 jeste, to je prava taktika. Radite ono \u0161to mo\u017eete, i neke stvari zapale iskru, druge ne, i nastavljate dalje.<\/p>\n

U ovoj emisiji \u010desto poku\u0161avam da premostim jaz izme\u0111u aktivista i centralne levice. Imate li neki savet kako da aktivisti dopru do tog segmenta stanovni\u0161tva? O\u010digledno da se mnogi pla\u0161e mogu\u0107e Romnijeve pobede, ali \u010desto negiraju strahote Obamine administracije i demokratskog Kongresa. Kako premostiti taj jaz i do\u0107i do te grupe ljudi?<\/strong><\/p>\n

Isto kao \u0161to dopirete do bilo kog drugog, uklju\u010duju\u0107i i ultradesni\u010darske republikance. Svaki aktivista mora da po\u010dne od normalnog, ljudskog saose\u0107anja. Ljudi kojima se obra\u0107ate su ljudska bi\u0107a, nisu \u0111avoli. Mo\u017eda se ne sla\u017eu sa vama, mo\u017eda su u pravu, mo\u017eda gre\u0161e, i morate im pri\u0107i tu gde \u017eive, ne negde drugde. Dakle, nema svrhe da im dr\u017eite govor na svahiliju. Morate se zapitati kakvo je njihovo poimanje sveta. A ljudi shvataju svet na svoj na\u010din. Vi im morate sugerisati da postoje druga\u010dija poimanja sveta, postoje problemi kojima se treba pozabaviti, morate se zapitati da li na\u010din na koji vi do\u017eivljavate svet omogu\u0107ava re\u0161avanje ovih problema, a zatim treba podsta\u0107i ljude da razmisle o tim pitanjima. To je aktivizam. Ne postoji nikakva \u010darobna formula. Pristup je razli\u010dit na razli\u010ditim mestima i u razli\u010dito vreme.<\/p>\n

Ponekad je najbolji oblik aktivizma ne\u0161to vrlo jednostavno. Recimo da odete negde u neki siroma\u0161ni deo grada i poku\u0161ate da organizujete ljude. Pre svega, vrlo je te\u0161ko organizovati ih ako niste odatle. Nema razloga za\u0161to bi iko na vas obratio pa\u017enju \u2013 pitali bi se \u2018\u0161ta ovaj tip tra\u017ei ovde\u2019? Ali ako vas prihvate i vide da se brinete o zajednici i da ste njen deo, to je glavni korak. To je mnogo manji problem sa ljudima sa levog centra o kojima govorite, jer mi jesmo deo te zajednice.<\/p>\n

Ljudi se obi\u010dno ose\u0107aju nemo\u0107no. Ni\u0161ta ne mo\u017eemo \u2013 sistem je toliko mo\u0107an da \u0107e nas smrviti \u010dim podignemo prst. Va\u017ena stvar je pokazati da postoje jednostavne male stvari koje mo\u017eete da uradite. Na primer, mo\u017eete da sedite u restoranu. U siroma\u0161nom delu Bostona, mo\u017eete tra\u017eiti da se postavi semafor na mestu gde deca prelaze ulicu kad idu u \u0161kolu. Ako uspete sa takvim malim stvarima, sti\u010dete samopouzdanje. Ka\u017eete sebi: \u201eEvo, to nije neka stena koja se ne mo\u017ee pomeriti. Ima stvari koje mo\u017eemo da uradimo.\u201c Ako ima takvih stvari, mo\u017eete pre\u0107i na slede\u0107e. Morate prona\u0107i svoj put, nema \u010darobnih formula. Va\u017eno je da ima razumevanja, samoispitivanja, samokritike \u2013 ka\u017eete: mo\u017eda ja gre\u0161im, i ja mogu ne\u0161to od njih da nau\u010dim. Kao normalni me\u0111uljudski odnosi, samo sa krajnjim ciljem na umu. Ciljem koji \u0107e se mo\u017eda modifikovati tokom rada. Ako neko tra\u017ei gotove formule, niko ih nije dao, jer ne postoje. Mislim, postoje neke ideje, kao \u0161to je organizovanje Sola Alinskog i drugih grupa. One ponekad funkcioni\u0161u, ponekad ne, uglavnom se improvizuje.<\/p>\n

Po\u010detkom godine napisali ste knjigu o pokretu Occupy, nedavno smo imali njegovu prvu godi\u0161njicu. \u0160ta danas mislite o tom pokretu, imaju\u0107i u vidu da su kampovi uglavnom razbijeni? \u0160ta mislite o dana\u0161njoj situaciji?<\/strong><\/p>\n

Kao \u0161to sam ve\u0107 rekao, taktika ima ograni\u010den rok trajanja. Ne mo\u017ee se produ\u017eavati u nedogled, pretvara se u smetnju, i postaje besmislena. Dakle, mora se i\u0107i dalje. Ukoliko uop\u0161te mo\u017eemo govoriti o pokretu \u2013 to je vrlo \u0161iroka, raznolika grupa, koja predstavlja razne delove stanovni\u0161tva. Naravno, ona nije samo ovda\u0161nja, nego me\u0111unarodna. Dr\u017eao sam predavanja Occupy grupama u Sidneju, Evropi itd. Pokret se pro\u0161irio kao po\u017ear. Ima razli\u010ditih problema na razli\u010ditim mestima, i morate videti kako \u0107ete da ih re\u0161ite. Glavni problem je kako da uklju\u010dite \u0161ire slojeve stanovni\u0161tva u delovanje koje \u0107e unaprediti \u010desto zajedni\u010dke glavne ciljeve. Mo\u017eda se konkretni ciljevi nekad razlikuju, ali glavni su zajedni\u010dki i ima ih mnogo. Poput prakti\u010dno kriminalnog finansijskog sistema, nestajanja smislene funkcionalne demokratije, skandaloznog sistema zdravstvene za\u0161tite. Krenete redom i mo\u017ee se mnogo toga uraditi.<\/p>\n

Na delu je ogromna propaganda koja poku\u0161ava da skrene pa\u017enju ljudi na jedan minoran problem \u2013 to jest, na deficit. To jeste problem, ali ne najva\u017eniji. Ljudima se ne sme dopustiti da razmi\u0161ljaju o najve\u0107em problemu, to jest o nezaposlenosti. Mislim da to ve\u0107ina ljudi razume. Ankete pokazuju da je nezaposlenost najve\u0107i problem. Ta\u010dno je da je zabrinutost zbog deficita porasla, ali pretpostavljam da je to posledica propagande. Ako pogledate medije, to je jedini problem.<\/p>\n

Dakle, mislim da se iz toga mo\u017ee iza\u0107i, mo\u017ee se re\u0107i \u2013 gledajte, to nije problem, problem je nezaposlenost i ona je vrlo konkretna. Ne morate da budete genije da biste se osvrnuli oko sebe i videli da ne\u0161to ne \u0161tima. Mislim, postoji ogroman broj ljudi koji \u017eele da rade, postoji ogroman posao koji treba da se uradi, ima mnogo resursa \u2013 ovo je najbogatija zemlja na svetu, a iz nekog razloga te stvari ne mogu da se spoje. To vam govori da u socioekonomskom sistemu ima ne\u010deg duboko patolo\u0161kog. Dobro, \u0161ta je tu patolo\u0161ko? Mislim da je to pitanje koje ljudi treba sebi da postave \u2013 i to se odnosi na levi centar, obrazovani sloj koji pominjete.<\/p>\n

Ima li nekih aktivisti\u010dkih grupa koje cenite i za koje smatrate da konstantno dobro rade? Pokret Occupy evoluira, imaju\u0107i u vidu realnost sa kojom se susre\u0107e, ali ima li nekih drugih od kojih ostale grupe mogu ne\u0161to da nau\u010de?<\/strong><\/p>\n

Ima ih mnogo. Ako brojite ljude, danas ima vi\u0161e aktivizma nego u najbolje vreme \u0161ezdesetih, mislim na poslednjih par godina \u0161ezdesetih. Danas ima aktivisti\u010dkih pokreta za razna pitanja. Neki od njih su zaista izuzetno zna\u010dajni. Recimo, pokret za za\u0161titu \u017eivotne sredine. Na primer, ako ste u proteklih par dana \u010ditali New York Times, vesti sa naslovne strane ka\u017eu da arkti\u010dki led nestaje mnogo br\u017ee \u010dak i od najmra\u010dnijih predvi\u0111anja. U istom \u010dlanku se ka\u017ee da dr\u017eava i korporacije reaguju poku\u0161avaju\u0107i da pogor\u0161aju ovaj problem. Ne pi\u0161e tako, ali pi\u0161e da reaguju tako \u0161to razmatraju uzbudljive mogu\u0107nosti naftnog bu\u0161enja na Arktiku, da bismo do\u0161li do jo\u0161 fosilnog goriva pa da Arktik nestane jo\u0161 br\u017ee. Umesto da nas katastrofa sna\u0111e za 50 godina, mo\u017eda mo\u017eemo da je dostignemo za 20 godina. I sve je to u istom \u010dlanku. Postoje pokreti koji se time bave, i u pitanju je opstanak.<\/p>\n

Mi smo u ovoj zemlji vrlo atomizirani, ne postoji jezgro aktivisti\u010dkih pokreta. Razlog za to je uspeh desni\u010darskog podrivanja radni\u010dkog pokreta. Radni\u010dki pokret je kroz istoriju uvek bio u sredi\u0161tu svakog ve\u0107eg aktivisti\u010dkog pokreta \u2013 ne \u010ditav radni\u010dki pokret, ali njegovi delovi. Od devetsto \u010detrdesetih, preduzetni\u010dka klasa vodi borbu za uni\u0161tenje radni\u010dkog pokreta, koji ih je prestra\u0161io tridesetih, jednostavno je bio previ\u0161e progresivan i previ\u0161e aktivisti\u010dki raspolo\u017een. Borba je po\u010dela odmah nakon rata, sa zakonom Teft-Hartli, traje do dana dana\u0161njeg, i bila je prili\u010dno uspe\u0161na.<\/p>\n

Bila je uspe\u0161na i u ideolo\u0161kom smislu. Ljudi su nau\u010deni da mrze radnike javnih preduze\u0107a, koji imaju sindikalno zagarantovane penzije \u2013 za\u0161to oni da imaju penziju a ja da nemam? To je bila vrlo dobra propaganda. Razlog za\u0161to oni imaju penziju a ti je nema\u0161 jeste to \u0161to oni imaju sindikate, i odrekli su se dela zarade, i pla\u0107eni su manje u odnosu na svoje kvalifikacije. Gubitak kompenzacije nadome\u0161ten je sigurno\u0161\u0107u. Zato ne treba da ih napada\u0161 jer su osvojili sigurnost odrekav\u0161i se plate, nego se zapitaj ko je odgovoran za tvoju situaciju \u2013 banke, poslodavci, direktori \u2013 ne daj da ti skrenu pa\u017enju na ovo. Ali odvra\u0107anje pa\u017enje je bilo prili\u010dno uspe\u0161no.<\/p>\n

Na primer, na izborima u Viskonsinu, zna\u010dajan broj sindikalaca glasao je za Vokera. Ako pogledate izbore 2010. ovde u Masa\u010dusetsu, za naslednika Kenedijevog mesta, verovatno je ve\u0107ina sindikalaca glasala za Brauna, delimi\u010dno zato \u0161to su bili toliko razo\u010darani time kako je Obamina administracija odustala od\u2026 zapravo, nije odustala, nego je uni\u0161tila svako svoje obe\u0107anje.<\/p>\n

I pored velikog gubitka podr\u0161ke radni\u010dkog pokreta, \u010diji je aktivizam vrlo fragmentiran, ostaje vrlo zna\u010dajan deo. Pokret za za\u0161titu \u017eivotne sredine je takav. Jo\u0161 jedan, koji se po mom mi\u0161ljenju zanemaruje, jeste posao koji radi Gar Alperovic u Va\u0161ingtonu, u razvijanju preduze\u0107a u vlasni\u0161tvu radnika i zajednice. To je vrlo izvodljivo. I poga\u0111a pravo u srce socioekonomskog sistema. Ali vlasti ga toleri\u0161u, jer se uklapa u tr\u017ei\u0161ni sistem, pa imate konzervativne funkcionere koji ga podr\u017eavaju itd. Ideja je potpuno razumna. Za\u0161to bi par bankara u Njujorku odlu\u010dilo da uni\u0161ti neku fabriku u Ohaju i da je premesti u Banglade\u0161 ili tako negde? Za\u0161to bi im se dalo pravo da donose takve odluke, kad se to njih ne ti\u010de? Zato \u0161to poseduju deonice. To treba da bude odluka zajednice i radnika. Ljudi ovo mogu da shvate i mnogo toga se mo\u017ee u\u010diniti. A isto se mo\u017ee uraditi na velikom planu, ako se ljudi organizuju.<\/p>\n

Uzmite, na primer, automobilsku industriju. Pre nekoliko godina, dr\u017eava ju je prakti\u010dno posedovala, i danas poseduje jedan njen zna\u010dajan deo. Prakti\u010dno je bila nacionalizovana. Moglo se uraditi nekoliko stvari. Jedna je ono \u0161to jeste ura\u0111eno \u2013 da se rekonstrui\u0161e i vrati istim vlasnicima i upravi, sa mo\u017eda nekoliko razli\u010ditih imena \u2013 da nastave sa onim \u0161to su radili. Bilo je i drugih mogu\u0107nosti \u2013 mogla se prepustiti radnicima i zajednicama. Moglo joj se pomo\u0107i da izgradi stvari koje su zaista potrebne dr\u017eavi, recimo brzu \u017eeleznicu. Radnici su kvalifikovani, dr\u017eavi je to potrebno, ima mnogo resursa, i to bi dosta promenilo stvari. Pa, da bi se to uradilo, morate imati ono \u0161to se de\u0161ava u Klivlendu, na mnogo vi\u0161em nivou. \u0160to samo zna\u010di da je to izvodljivo sa vi\u0161e truda i vi\u0161e organizovanja. I ovo je zna\u010dajan aktivisti\u010dki pokret.<\/p>\n

Ima mnogih drugih pitanja. Recimo, ameri\u010dki zatvorski sistem je potpuno skandalozan. Postoje pokreti za prava zatvorenika. Veliki problemi postoje i u useljeni\u010dkoj politici, u spoljnoj politici, mo\u017eda se pribli\u017eavamo velikom ratnom sukobu na Bliskom istoku, koji se mo\u017ee potpuno izbe\u0107i. Ima lakih metoda da se on izbegne, novinari ih ne pominju, o njima se ne govori, osim mo\u017eda u strukovnim publikacijama za kontrolu naoru\u017eanja. Ali pomenimo neke najo\u010diglednije. Kakvu god pretnju mislite da Iran predstavlja, uglavnom je preuveli\u010dana, ali kakva god bila, ona se mo\u017ee zaustaviti jednim metodom koji ima ogromnu me\u0111unarodnu podr\u0161ku. Regionalno uspostavljanje zone bez nuklearnog naoru\u017eanja. Zapravo, u decembru \u0107e se odr\u017eati skup, koji \u0107e se time pozabaviti. O tom pitanju me\u0111unarodna zajednica raspravlja skoro 20 godina. Amerika formalno prihvata to re\u0161enje, ali zapravo ga odbija. Obama name\u0107e razne uslove, a Bu\u0161 je jednostavno rekao \u2013 do\u0111avola s tim, ne\u0107emo ni da razmatramo. Obamina administracija je bila predusretljivija, rekla je da razmi\u0161lja o predlogu, da je to sjajna ideja, ali ne mo\u017eemo da je sprovedemo. Ne sada, mo\u017eda nekad, a Izrael treba izuzeti. U stvari, prekju\u010de je Izrael objavio da ne\u0107e u\u010destvovati na skupu, zato \u0161to ne pristaje da bude primoran na u\u010de\u0161\u0107e. Zanimljivo je da ve\u0107ina izraelskog stanovni\u0161tva podr\u017eava ovo re\u0161enje, ali Izrael nije demokratsko dru\u0161tvo, kao \u0161to nismo ni mi.<\/p>\n

Ovo je zna\u010dajna vest, ne znam za vas, ali ja nigde nisam uspeo da je prona\u0111em. Ukoliko ne bude velikog pritiska gra\u0111ana na SAD da odustanu od svoje politike blokiranja, taj skup ne\u0107e ni\u0161ta re\u0161iti, i mo\u017eda \u0107emo u\u0107i u veliki ratni sukob, koji \u0107e biti izuzetno destruktivan. Mo\u017ee se ne\u0161to uraditi. Zapravo, gde god pogledate, ima bezbroj stvari koje se mogu uraditi. Za to nije potrebna nikakva magija, treba u\u010diti o tim stvarima, ru\u0161iti sopstvene doktrinarne barijere, \u010dak i informacijske barijere, \u0161to nije neizvodljivo, pa zatim pre\u0107i na obrazovanje, organizovanje, ili na neki drugi odgovaraju\u0107i vid aktivizma.<\/p>\n

Postoji li ne\u0161to konkretno \u0161to vam daje nadu, kao nekome ko je decenije posvetio aktivizmu?<\/strong><\/p>\n

Ima mnogo stvari. Podsticajni i uzbudljivi prizor ljudi koji se bore u vrlo okrutnim uslovima, mnogo gorim od bilo \u010dega sa \u010dime se mi susre\u0107emo. Oni istrajavaju, hrabro i \u010dasno, i ne predaju se. To zaista jeste podsticajno, ima ih i ovde i u drugim zemljama. Druga stvar, ako pogledate dugoro\u010dnu putanju, ona je u su\u0161tini pozitivna. Prava su vremenom pro\u0161irena, pridubljena, oja\u010dana. Postavljaju se nova pitanja, koja ranije nisu ni spominjana. Ostvarene su mnoge pobede, \u010dak i poslednjih godina. Recimo prava \u017eena, \u0161to je verovatno najve\u0107e dostignu\u0107e \u0161ezdesetih i sedamdesetih, i koje je zaista civilizovalo \u010ditavo dru\u0161tvo. Ta borba traje od osamnaestog veka, i zahuktala se \u0161ezdesetih godina. Ima jo\u0161 mnogo posla, ali dru\u0161vo je dosta promenjeno. Ima mnogo stvari za koje se tu vi\u0161e ne treba boriti, jer su sada prihva\u0107ene. Ili pogledajte pokret za za\u0161titu \u017eivotne sredine. \u0160ezdesetih nije ni postojao. Sada je zna\u010dajan i priznat. Dakle ima mnogih uspeha.<\/p>\n

Mislim da je osnovni razlog vrlo jednostavan. Imate dva izbora. Mo\u017eete re\u0107i \u2013 sve je besmisleno, ne\u0107u ni\u0161ta ni da poku\u0161avam. Tako \u0107ete doprineti da najgori mogu\u0107i ishod bude zagarantovan. Ili mo\u017eete re\u0107i \u2013 situacija je nezgodna, ali bilo je i gore, ako se aktiviramo, mo\u017eda \u0107emo ne\u0161to popraviti. Izme\u0111u ta dva izbora, izbor zapravo i ne postoji.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.ne<\/a>t\/Matthew Filipowicz <\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Noam \u010comski: Imate dva izbora. Mo\u017eete re\u0107i \u2013 sve je besmisleno, ne\u0107u ni\u0161ta ni da poku\u0161avam. Tako \u0107ete doprineti da najgori mogu\u0107i ishod bude zagarantovan. Ili mo\u017eete re\u0107i \u2013 situacija je nezgodna, ali bilo je i gore, ako se aktiviramo, mo\u017eda \u0107emo ne\u0161to popraviti.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-95676","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/95676","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=95676"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/95676\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=95676"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=95676"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=95676"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}