{"id":95057,"date":"2012-09-27T10:04:41","date_gmt":"2012-09-27T08:04:41","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=95057"},"modified":"2012-09-27T10:04:41","modified_gmt":"2012-09-27T08:04:41","slug":"za-izlazak-iz-krize-su-potrebne-inovacije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/09\/27\/za-izlazak-iz-krize-su-potrebne-inovacije\/","title":{"rendered":"Za izlazak iz krize su potrebne inovacije"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Moramo prestati s podgrevanjem uverenja da insistiranje na jeftinoj radnoj snazi automatski za sobom povla\u010di ekonomski rast, investicije i jake izvozne performanse. Konkurentna evropska ekonomija, koja bi bila posve\u0107ena otvaranju novih radnih mesta, mora se temeljiti ne na niskim platama i me\u0111usobnom nadmetanju evropskih vlada u \u0161to manjem tro\u0161enju svog oskudnog kapitala, ve\u0107 na inovacijama, izjavila je na nedavnoj evropskoj konferenciji \u201cJobs 4 Europe: The Employment Policy Conference\u201d Bernadet S\u00e9gol, generalna sekretarka Evropske konfederacije sindikata (ETUC).<\/em><\/p>\n

One treba da se nadme\u0107u u \u0161to boljem kvalitetu proizvoda i u inovacijama, u energetskoj efikasnosti, u pa\u017eljivom kori\u0161\u0107enju prirodnih resursa i, napokon \u2013 ali ne i najmanje bitno – u pobolj\u0161anjima sistema preraspodele bogatstva, koje ja\u010da dru\u0161tvenu koheziju, smatra Segol. Prenosimo njen govor u celini.<\/em><\/p>\n

G. Povereni\u010de, gosp. Predsedni\u010de,<\/p>\n

\u017delela bih da Vam se zahvalim jer ste mi dozvolili da govorim na kraju ove dvodnevne konferencije o zapo\u0161ljavanju, pitanju koje je na\u0161 prioritet broj jedan.<\/p>\n

Ton i sadr\u017eaj niza govora koje sam ovde \u010dula ju\u010de ujutro, posebno onih od strane predsednika, daju mi nadu da beda i socijalna destabilizacija usled nezaposlenosti kona\u010dno po\u010dinju da se shvataju i kao ne\u0161to \u0161to ima politi\u010dku te\u017einu, u srcima i umovima onih koji su na \u010delu. Ovaj je skup ve\u0107 isuvi\u0161e dugo odlagan.<\/p>\n

U\u010dinjen je prvi korak, ali je put koji treba pre\u0107i jo\u0161 uvek duga\u010dak. Potrebno je i dalje menjati zakone i regulativu a pre svega svega potrebno je ne\u0161to zaista aktivno preduzeti. U tom smislu, trudi\u0107emo se da dr\u017eimo na oku podatke iz istra\u017eivanja o godi\u0161njem rastu, kao i preporuke dr\u017eava \u010dlanica EU.<\/p>\n

Da, investiranje u sektore s visokim potencijalom zapo\u0161ljavanja mora biti konkretno ohrabrivano.<\/p>\n

Da, problem nezaposlenosti mladih je prvi me\u0111u prioritetima; jo\u0161 uvek o\u010dekujemo da vidimo konkretne predloge o pitanjima sta\u017eiranja i zapo\u0161ljavanja kao garancije za mlade ljude.<\/p>\n

Da, moramo se pozabaviti preprekama u zapo\u0161ljavanju \u017eena i spre\u010diti da starijie generacije radnika budu zanemarene.<\/p>\n

Ali ne, nisu zakon o radu, socijalni dijalog ili penzija i zdravstveni programi ono \u0161to ubija nadu u oporavak od krize. Ono \u0161to ga ubija jeste uticaj planske \u0161tednje na ekonomiju: stotine milijardi evra simultanih ili uzastopnih bud\u017eetskih rezova, podizanje PDV-a i smanjenje tro\u0161kova za socijalne naknade.<\/p>\n

Od 2009. do danas radnici i doma\u0107instva su svoj \u2018fair share\u2019, udeo u dugovanjima ve\u0107 isplatili – i vi\u0161e nego \u0161to je bilo potrebno. Pod pritiskom EU, jedan broj dr\u017eava \u010dlanica smanjio je svoje bud\u017eete za socijalno osiguranje, ograni\u010davaju\u0107i pristup socijalnim davanjima ili ih smanjiv\u0161i. Tako\u0111e su podigle starosnu granicu za odlazak u penziju. Nekoliko ih je spustilo zakonsku minimalnu platu, zahtevaju\u0107i da se oslabi kolektivno pregovaranje i institucije koje podr\u017eavaju socijalni dijalog; time su ulogu sindikata stavili na velika isku\u0161enja, na\u010diniv\u0161i tr\u017ei\u0161ta rada fleksibilnijima i relaksiraju\u0107i pravila kojima se ure\u0111uju kolektivne i individualne otpremnine.<\/p>\n

Pro\u010ditala sam ne\u0161to \u2013 \u0161to je, dodu\u0161e, slu\u010dajno procurilo u javnost \u2013 a to je pismo koje je \u2018Trojka\u2019 napisala i uputila Gr\u010dkoj. Jedna od njihovih preporuka je da bi \u201cod Grka trebalo zatra\u017eiti uvo\u0111enje \u0161estodnevne radne nedelje\u201d. Takva intervencija je potpuno neopravdana, kako po svojoj formi tako i po sadr\u017eaju. U cilju prevladavanja krize, \u2018Trojka\u2019 \u017eeli da socijalna i politika zapo\u0161ljavanja postanu varijable, promenljive veli\u010dine koje bi prilago\u0111avali shodno svojim ukusima. Pa ipak, rekordno stroga politika \u0161tednje koja se sprovodi u 2012. godini ve\u0107 je dovoljno stra\u0161na, s ekonomskom recesijom, sve ve\u0107om nezaposleno\u0161\u0107u i krizom koja se pro\u0161irila do samog srca evrozone. \u010cak je i kriza javnog duga pogor\u0161ana usled izostanka ekonomskog rasta. Stoga se hitno moraju postaviti pitanja koja se ti\u010du uticaja strukturnih reformi i planova \u0161tednje na ekonomsku aktivnost, pitanja o zaposlenosti i nezaposlenosti u Evropi. Moramo da promenimo na\u0161 pravac.<\/p>\n

Sve ovo je razlog \u0161to je, po na\u0161em mi\u0161ljenju, ova konferencija u svoj rad trebalo da uklju\u010di jo\u0161 jednu bitnu temu za dalje razmatranje, naime: Kakvu bi to koordiniranu politiku Evropa trebalo da usvoji kako bi se unapredio njen ekonomski oporavak? Sve ovo, naravno, uz sudelovanje Op\u0161te uprave za ekonomske i finansijske poslove (Directorate General Economic and Financial Affairs) i Evropske centralne banke. Pokazna radionica bi se usredsredila na stvaranje novih radnih mesta u budu\u0107nosti, u svetlu budu\u0107ih socijalnih usluga u recesijom pogo\u0111enim zemljama kao i onih koje sprovode drasti\u010dne planove \u0161tednje – kako razviti zelenu ekonomiju i pobolj\u0161ati zapo\u0161ljavanje me\u0111u \u017eenama, mladima i starijim osobama, da ne bi bili skrajnuti iza kulisa ove masovne nezaposlenosti koja je na sceni.<\/p>\n

A sada bih i nekoliko re\u010di o platama.<\/p>\n

Smanjena cena rada izjedna\u010dava konkurentnost s pove\u0107anjem izvoza: ova se formula ponavlja poput lajtmotiva. Nijedan dan ne pro\u0111e bez Komisije, Evropske centralne banke i ove mantre koju neumorno talambasaju evropski ministri finansija, premda je ova formula daleko od dokazane.<\/p>\n

U Gr\u010dkoj su smanjeni jedini\u010dni tro\u0161kovi rada (ULC) za 15% (jedini\u010dni tro\u0161kovi rada su pokazatelj koliko proizvodnja jedne ekonomije dobija u odnosu na visine plata radnika \u2013 to je tro\u0161ak zapo\u0161ljavanja radne snage po jedinici proizvodnje). Ipak, ova mera nije o\u017eivela gr\u010dki izvoz jer je on, zapravo, bio daleko ve\u0107i u doba pre krize – u vreme kada su plate rasle. Izvoz u \u0160paniju i Portugal imao je povratni udarni efekat, premda nedovoljan za suzbijanje kolapsa u doma\u0107oj potra\u017enji povezanoj s programom \u0161tednje. Pa ipak, \u010dak je ovaj i ovakav oporavak sada jedno veliko odugovla\u010denje bez efekta, jer \u0161tednja u pojedinim zemljama ubija izvoz u ostalim.<\/p>\n

Strukturne reforme sprovedene u Nema\u010dkoj tokom 2000. nisu primer koji treba slepo slediti. Nema\u010dka je trenutno najkonkurentnija, ne toliko zbog smanjenja tro\u0161kova rada koliko zbog specijalizovane prirode svoje industrije koja je savr\u0161eno prilago\u0111ena potrebama ekonomije u nastajanju. Smanjenje tro\u0161kova rada nije uzrok njihovog ekonomskog uspeha, koliko je to njihov primarni cilj: da pove\u0107aju profitne mar\u017ee. Uostalom, i sama Komisija priznaje ovu \u010dinjenicu u svom dokumentu.<\/p>\n

Mi, dakle, moramo prestati s podgrevanjem uverenja da konkurentnost plata (tj jeftina radna snaga) automatski za sobom povla\u010di ekonomski rast, investicije i jake izvozne performanse. Konkurentna evropska ekonomija, koja bi bila posve\u0107ena otvaranju novih radnih mesta, mora se temeljiti ne na niskim platama i me\u0111usobnom nadmetanju evropskih Vlada u \u0161to manjem tro\u0161enju svog oskudnog kapitala – smanjenjem poreskih stopa i nivoa javnih rashoda. One treba da se nadme\u0107u u \u0161to boljem kvalitetu proizvoda i u inovacijama, u energetskoj efikasnosti, u pa\u017eljivom kori\u0161\u0107enju prirodnih resursa i, napokon \u2013 ali ne i najmanje bitno – u pobolj\u0161anjima sistema preraspodele bogatstva, koje ja\u010da dru\u0161tvenu koheziju.<\/p>\n

Dopustite mi da dodam jo\u0161 nekoliko re\u010di o minimalnoj plati, temi o kojoj je profesor Pissarides govorio na po\u010detku ove konferencije. Profesor Pissarides je dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju i profesor je na London School of Economics. Ovo su impresivni ali i poni\u017eavaju\u0107i akreditivi i ne sumnjam da bi trebalo de dr\u017eim jezik za zubima, ali bojim se da, jednostavno, ja to nisam u stanju. On nam je rekao da ako postoje minimalne plate, one bi trebalo da budu vrlo niske. Nigde u primerima Me\u0111unarodne Sindikalne Organizacije ne postoji bilo kakvih dokaza da su \u201cprevisoke\u201d minimalne plate uni\u0161tile radna mesta. Volela bih zato da profesora Pissaridesa priupitam: \u0161ta je to \u0161to on smatra kao prihvatljivu minimalnu platu, onu koja jam\u010di pristojan \u017eivotni standard?<\/p>\n

Prema podacima Ve\u0107a Evrope, minimalna plata trebalo bi da je 60% prose\u010dne plate kako bi se uop\u0161te smatrala fer nadnicom. Pa ipak, Ve\u0107e Evrope ne \u010dine hiper-radikalni sindikalisti ve\u0107 predstavnici vlasti.<\/p>\n

Tako\u0111e, samo zamislite da ste u ko\u017ei takvog radnika, koji zaradjuje minimalnu platu u jednoj od zemalja koje je pohodila \u2018Trojka\u2019; radnik koji mora da \u201cpre\u017eivi\u201d svoj \u017eivot, koji od minimalca izdvaja za re\u017eijske tro\u0161kove i podizanje dece. Ka\u017eite mu, napokon, kako mu je plata previsoka. To bi bilo u najmanju ruku nemoralno. Evropska konfederacija sindikata je podnela predlog za Evropski socijalni sporazum, kojeg vam preporu\u010dujem da ga pod hitno pro\u010ditate.<\/p>\n

Paket mera o kojima \u0107e se raspravljati na svim nivoima mora se temeljiti na tri stuba: 1. socijaldemokratija (s posebnim po\u0161tovanjem kolektivnih pregovora), 2. na ekonomskom upravljanju koje bi unapredilo odr\u017eivi rast i kvalitetna radna mesta, i, kona\u010dno, 3. na ekonomskoj i socijalnoj pravdi. Me\u0111utim, niti postoji spremnost da sa nama sednu za isti sto i diskutuju o ovome, niti je prisutna \u017eelja za dogovorom ako je uslov za to da – ispunimo njihove uslove: da prihvatimo nu\u017enost smanjenja plata, a da socijalnu za\u0161titu i javne usluge smatramo prevazi\u0111enim ostacima pro\u0161lih vremena.<\/p>\n

Kori\u0161\u0107enje krize kako bi se razmontirao i obezvredio socijalni dijalog, kolektivno pregovaranje i Zakon o radu bi\u0107e istorijska gre\u0161ka. To bi zna\u010dilo da je me\u0111u gra\u0111anima i radnicima indukovan ose\u0107aj kako \u0107e tekovine njihovog dru\u0161tva, neprekidno gra\u0111enih tokom nekoliko proteklih decenija, sada biti protra\u0107ene \u0161irom Evrope. A sve zbog bankarske krize, koja je, prisetimo se, evropske vlade ko\u0161tala najmanje 4500 milijardi evra dr\u017eavne pomo\u0107i bankama izme\u0111u oktobra 2008 i oktobra 2011.<\/p>\n

Evropska konfederacija sindikata (ETUC) je u posebno dobroj poziciji, postavljena na mesto s koga se mogu oceniti sve opasnosti povezane s porastom nezaposlenosti i nejednakosti, nastankom evropskog prekarijata i, nadasve, dubokog i rastu\u0107eg ose\u0107aja socijalne nepravde. Ovaj ose\u0107aj – da je u\u010dinjena nepravda, ljutnja i sumnje u vrednosti Evropskog projekta – postaju me\u0111usobno \u010dvr\u0161\u0107e isprepletane, dok je taj gubitak poverenja postao – a to \u0107e i nadalje ostati – odraz raspolo\u017eenja na glasa\u010dkom mestu, na izborima.<\/p>\n

Hitnost kojom ETUC predla\u017ee svoj Evropski socijalni sporazum nije uslovljena nekakvim posebnim interesima bilo kog od postoje\u0107ih sindikata, ali, po potrebi, on \u0107e \u010duvati ideju dru\u0161tvenog napretka, koja je u samom srcu Evropskog projekta.<\/p>\n

Povereni\u010de, \u017eelela bih da Vam se zahvalim zbog toga \u0161to ste preuzeli inicijativu za odr\u017eavanje ove konferencije o zapo\u0161ljavanju na visokom nivou. To je ujedno i pitanje koje bi trebalo da bude cilj svih evropskih politika.<\/p>\n

bifonline.rs<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Bernadet S\u00e9gol, generalna sekretarka Evropske konfederacije sindikata (ETUC): Moramo prestati s podgrevanjem uverenja da insistiranje na jeftinoj radnoj snazi automatski za sobom povla\u010di ekonomski rast, investicije i jake izvozne performanse<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-95057","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/95057","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=95057"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/95057\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=95057"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=95057"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=95057"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}