{"id":93960,"date":"2012-09-14T09:35:15","date_gmt":"2012-09-14T07:35:15","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=93960"},"modified":"2012-09-14T09:35:15","modified_gmt":"2012-09-14T07:35:15","slug":"indijanski-feminizam-bez-pardona","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/09\/14\/indijanski-feminizam-bez-pardona\/","title":{"rendered":"Indijanski feminizam bez pardona"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Autorka: Andrea Smith<\/p>\n

\u010cesto \u010dujemo u indijanskim zajednicama mantru da Indijanke nisu feministkinje. Navodno, feminizam nije potreban zato \u0161to su pre kolonijalizacije indijanske \u017eene bile tretirane sa po\u0161tovanjem. Tako, svaka Indijanka koja naziva sebe feministkinjom \u010desto biva osu\u0111ena da je \u201ebela\u201c.<\/p>\n

Ipak, kada sam za potrebe istra\u017eiva\u010dkog projekta po\u010dela da radim intervjue sa indijanskim aktivistkinjama, bila sam za\u010du\u0111ena time koliko je puno aktivistkinja koje su poreklom iz indijanske zajednice opisivalo sebe kao \u201efeministkinje bez pardona\u201c. One su tvrdile da je feminizam zapravo koncept originalnih stanovnica Amerike koji su preuzele bele \u017eene.<\/p>\n

\u010cinjenica da su indijanska dru\u0161tva bila ravnopravna pre 500 godina ne spre\u010dava sada\u0161nje prebijanje i zlostavljanje \u017eena. Na primer, tokom vi\u0161egodi\u0161njeg aktivizma protiv nasilja, \u010dula bih: \u201eNe mo\u017eemo da brinemo o porodi\u010dnom nasilju, moramo najpre da brinemo o pitanjima pre\u017eivljavanja\u201d. Ali budu\u0107i da su Indijanke te koje su najvi\u0161e izlo\u017eene riziku da budu ubijene porodi\u010dnim nasiljem, o\u010digledno je da one ne pre\u017eivljavaju. Pa kada govorimo o opstanku na\u0161ih naroda, koga tada uklju\u010dujemo?<\/p>\n

Ove indijanske feministkinje kao izazov imaju ne samo patrijarhat unutar indijanskih zajednica, ve\u0107 tako\u0111e i belu nadmo\u0107 i kolonijalizam unutar mainstream belog feminizma. Dakle, one dovode u pitanje \u010dinjenicu da bele \u017eene odre\u0111uju \u0161ta je to feminizam.<\/p>\n

Decentralizacija belog feminizma<\/strong><\/p>\n

Feministi\u010dki pokret se generalno periodizuje u takozvani prvi, drugi i tre\u0107i talas feminizma. U Americi, prvi talas karakteri\u0161e sifra\u017eetski pokret. Drugi talas karakteri\u0161u formiranje National Organization for Women, politika prava na abortus i borba za amandmane za jednaka pava. Odjednom, tokom tre\u0107eg talasa feminizma, pojavljuju se \u017eene razli\u010ditih boja da transformi\u0161u feminizam u multikulturalni pokret.<\/p>\n

Ova periodizacija gleda na belu \u017eenu iz srednje klase kao na centralni istorijski \u010dinilac za koji su se \u017eene druga\u010dijih boja prika\u010dile. Ipak, ako bismo da prepoznamo u\u010dinak indijanskih \u017eena u pri\u010di o feministi\u010dkoj istoriji, mo\u017eemo po\u010deti sa 1492. godinom kada su se Indijanke kolektivno suprotstavile kolonijalizaciji. To bi nam omogu\u0107ilo da vidimo da postoji mno\u0161tvo feministi\u010dkih istorija koje se pojavljuju iz mno\u0161tva zajednica druga\u010dijih boja i koje se presecaju u nekim ta\u010dkama i razdvajaju u nekim drugim. To ne bi negiralo doprinos belih feministkinja, ali bi ih pomerilo iz centra na\u0161ih istorijskih prou\u010davanja i analiza.<\/p>\n

Indijanski feminizam tako stavlja antikolonizatorsku praksu u centar svog organizovanja. To je problemati\u010dno danas kada imate mainstream feministi\u010dke grupe koje podr\u017eavaju, na primer, ameri\u010dko bombardovanje Avganistana uz tvrdnju da \u0107e to bombardovanje osloboditi \u017eene od Talibana (o\u010digledno bombardovanje \u017eena ih nekako osloba\u0111a).<\/p>\n

Preispitivanje dr\u017eave<\/strong><\/p>\n

Indijanski feminizam tako\u0111e preispituje kako zami\u0161ljamo indijansku suverenost \u2013 nije to puki dodatak na heteronormativnu i patrijarhalnu nacionalnu dr\u017eavu. Naprotiv, on preispituje sam sistem nacionalne dr\u017eave. Charles Colson, istaknuti aktivista hri\u0161\u0107anske desnice i osniva\u010d Prison Fellowshipa, obja\u0161njava sasvim jasno vezu izme\u0111u heteronormativnosti i nacionalne dr\u017eave. U njegovom vi\u0111enju, istopolni brak vodi direktno u terorizam; napad na \u201eprirodni moralni poredak\u201c heteroseksualne porodice \u201eje poput davanja moralnog oru\u017eja za masovno uni\u0161tenje onima koji koriste ameri\u010dku dekadenciju da regrutuju vi\u0161e snajperista i otmi\u010dara i bomba\u0161a samoubica\u201c.<\/p>\n

Sli\u010dno tome, magazin Christian Right World misli da je feminizam doprineo Abu Ghraib skandalu promovisanjem \u017eena u vojsci. Kada \u017eene ne znaju svoju propisanu ulogu u rodnoj hijerarhiji, onda one postaju dezorjentisane i zlostavljaju zatvorenike.<\/p>\n

Ono \u0161to se podrazumeva u ovim analizama jeste shvatanje da je heteropatrijarhalnost esencijalna za izgradnju ameri\u010dke imperije. Patrijarhalnost je logika koja podr\u017eava dru\u0161tvenu hijerarhiju. Kao \u0161to se podrazumeva da bi mu\u0161karci prirodno trebalo da vladaju \u017eenama na osnovu biologije, isto tako bi dru\u0161tvene elite u dru\u0161tvu prirodno trebalo da vladaju svima ostalima kroz nacionalnu dr\u017eavu, koja je oblik vladavine izgra\u0111en na dominaciji, nasilju i kontroli.<\/p>\n

Kao \u0161to Ann Burlein dokazuje u Lift High the Cross, bilo bi pogre\u0161no smatrati da je cilj politike hri\u0161\u0107anske desnice stvaranje teokratije u SAD. Naprotiv, politika hri\u0161\u0107anske desnice deluje kroz privatnu porodicu (koja je kodirana kao bela, patrijarhalna i pripada srednjoj klasi) kako bi kreirale \u201chri\u0161\u0107ansku Ameriku\u201d. Ona prime\u0107uje da je investiranje u privatnu porodicu ote\u017ealo ljudima da investiraju u javne oblike dru\u0161tvenog povezivanja.<\/p>\n

Na primer, vi\u0161e investiranja u privatne porodice iz predgra\u0111a zna\u010di manje sredstava za urbana podru\u010dja i rezervate prirode. Rezultiraju\u0107e socijalno propadanje se onda konstrui\u0161e tako da izgleda kao da je izazvano odstupanjem od ideala hri\u0161\u0107anske porodice, pre nego politi\u010dkim i ekonomskim silama. Kao \u0161to je Ralph Reed, nekada\u0161nji poglavar hri\u0161\u0107anske koalicije, izjavio da \u201ejedino pravo re\u0161enje za kriminal jeste obnavljanje porodice\u201c i da \u201erasturanje porodice prouzrokuje siroma\u0161tvo\u201c.<\/p>\n

Na\u017ealost, kao \u0161to ukazuje Jennifer Denetdale, Navaho Indijanka i feministkinja, indijanski odgovor na heteronormativnu, belu, hri\u0161\u0107ansku Ameriku \u010desto je bio podjednako heteronormativni indijanski nacionalizam. U svojoj kritici odluke ve\u0107a Navaho Indijanaca o zabrani istopolnih brakova, Denetdale dokazuje da Indijanci nastavljaju hri\u0161\u0107ansku desni\u010darsku agendu u ime \u201eindijanske tradicije\u201c.<\/p>\n

Ovaj trend je podjednako o\u010digledan unutar borbe za rasnu pravednost i u drugim zajednicama druga\u010dijih boja. Kao \u0161to Cathy Cohen tvrdi, heteronormativna suverenost i borba za rasnu pravednost \u0107e zapravo podr\u017eati, pre nego da dovedu u pitanje, kolonijalizam i belu nadmo\u0107, zato \u0161to su zasnovani na politikama sekundarne marginalizacije. Najelitnija klasa \u0107e pro\u0161iriti svoje ambicije na ra\u010dun onih koji su najvi\u0161e marginalizovani u toj zajednici.<\/p>\n

Kroz ovaj proces sekundarne marginalizacije, borba za nacionalnu ili rasnu pravdu indirektno ili direktno preuzima model nacionalne dr\u017eave kao krajnju ta\u010dku svojih te\u017enji \u2013 model u kome elite upravljaju ostalima kroz nasilje i dominaciju, i u kome se isklju\u010duju oni koji nisu pripadnici \u201cnacije\u201d.<\/p>\n

Nacionalno oslobo\u0111enje<\/strong><\/p>\n

Grassroots Indijanke, zajedno sa indijanskim studentkinjama kao \u0161to su Taiaiake Alfred i Craig Womack, razvijaju druge modele nacionalnosti. Ove artikulacije se suprotstavljaju \u010destim optu\u017ebama da projekti za izgradnju nacije neminovno vode u politike uskih identiteta, koje su zasnovane na etni\u010dkom \u010di\u0161\u0107enju i netoleranciji. To iziskuje pravljenje jasne razlike izme\u0111u projekata za nacionalno oslobo\u0111enje i projekata za izgradnju nacionalne dr\u017eave.<\/p>\n

Progresivni aktivisti i studenti, iako spremni da kritikuju ameri\u010dku i kanadsku vladu, \u010desto nisu spremni da preispituju svoju legitimnost. To se odnosi na strategiju koju imaju mnoge organizacije za rasnu pravdu u Americi i Kanadi, a koje su se okupile protiv rastu\u0107ih zlo\u010dina mr\u017enje nakon 11. septembra pod zastavom: \u201eMi smo Amerikanci ili Kana\u0111ani tako\u0111e.\u201c<\/p>\n

Ova odanost \u201eAmerici\u201c ili \u201eKanadi\u201c legitimi\u0161e genocid i kolonijalizaciju originalnih stanovnika nad kojima se ove nacionalne dr\u017eave osnivaju. Postavljaju\u0107i antikolonizatorsku borbu u centar feministi\u010dke politike, indijanske \u017eene postavljaju pitanje adekvatnih formi upravljanja za celi svet. Dovode\u0107i u pitanje nacionalnu dr\u017eavu, mo\u017eemo po\u010deti da zami\u0161ljamo svet u kakvom bi zapravo \u017eeleli da \u017eivimo. Takav politi\u010dki projekat je posebno va\u017ean za kolonizovane narode koji tra\u017ee nacionalno oslobo\u0111enje izvan nacionalne dr\u017eave.<\/p>\n

Svuda gde se nacionalnim dr\u017eavama upravlja kroz dominaciju i prinudu, suverenost originalnih stanovnika i naconalna suverenost utvr\u0111ene su na me\u0111usobnoj povezanosti i odgovornosti.<\/p>\n

Kao \u0161to Sharon Venne obja\u0161njava: \u201eNa\u0161a duhovnost i na\u0161a odgovornost odre\u0111uju na\u0161e obaveze. Mi shvatamo da je koncept suverenosti satkan od materijala koji uklju\u010duje na\u0161u duhovnost i odgovornost. To je cikli\u010dan pogled na suverenost, koji je ugra\u0111uje u na\u0161u tradicionalnu filozofiju i na\u0161e razumevanje odgovornosti. To se mnogo razlikuje od koncepta zapadnja\u010dke suverenosti koji se zasniva na apsolutnoj mo\u0107i. Za nas je apsolutna mo\u0107 u Kreatoru\/ki i prirodnom toku svih \u017eivih stvari, ne samo u ljudskim bi\u0107ima… Na\u0161a suverenost je zasnovana na na\u0161oj povezanosti sa prirodom i nerazdvojiva je od nje.\u201c<\/p>\n

Revolucija<\/strong><\/p>\n

Politika indijanskih feministkinja te\u017ei da uradi vi\u0161e od jednostavnog uzdizanja statusa indijanskih \u017eena \u2014 ona te\u017ei tome da transformi\u0161e svet kroz druga\u010dije oblike upravljanja koji mogu koristiti svima.<\/p>\n

Kada je 2005. organizovan World Liberation Theology Forum u Porto Alegreu, Brazil, originalni stanovnici Bolivije su izjavili da oni znaju da je druga\u010diji svet mogu\u0107 zato \u0161to taj svet vide prilikom svakog obavljanja svojih obreda. Takvi obredi mogu biti mesto gde su sada\u0161njost, pro\u0161lost i budu\u0107nost istovremeno prisutne. To je ono \u0161to Manu Meyer sa Havaja naziva racionalnim se\u0107anjem na budu\u0107nost.<\/p>\n

Pre kolonizacije, indijanske zajednice nisu bile struktuisane na osnovu hijerarhije, opresije ili patrijarhata. Mi ne\u0107emo nanovo stvoriti ove zajednice budu\u0107i da su postojale pre kolonijalizacije. Na\u0161e razumevanje toga da je dru\u0161tvo bez struktura opresije bilo mogu\u0107e u pro\u0161losti nam govori da je na\u0161 sada\u0161nji politi\u010dki i ekonomski sistem sve samo nije prirodan ni neizbe\u017ean. Ako smo druga\u010dije \u017eiveli u pro\u0161losti, mo\u017eemo druga\u010dije \u017eiveti u budu\u0107nosti.<\/p>\n

Indijanski feminizam nije jednostavno nekakva izdvojena ili ekskluzivisti\u010dka \u201epolitika identiteta\u201c, kao \u0161to se \u010desto optu\u017euje da jeste. Naprotiv, to je jedan okvir koji te\u017enje indijanskih \u017eena smatra delom globalnog pokreta za oslobo\u0111enje. Kao \u0161to je jedna aktivistkinja izjavila: \u201eNe mo\u017eete imati uspe\u0161nu revoluciju sami. A mi ne \u017eelimo ni\u0161ta manje od revolucije. Bilo \u0161ta drugo jednostavno nije vredno na\u0161eg vremena.\u201d<\/p>\n

Prevod: Aleksandra \u017diki\u0107<\/p>\n

Kontra-punkt<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Politika indijanskih feministkinja te\u017ei da uradi vi\u0161e od jednostavnog uzdizanja statusa indijanskih \u017eena \u2014 ona te\u017ei tome da transformi\u0161e svet kroz druga\u010dije oblike upravljanja koji mogu koristiti svima.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-93960","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/93960","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=93960"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/93960\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=93960"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=93960"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=93960"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}