{"id":93557,"date":"2012-09-09T10:38:52","date_gmt":"2012-09-09T08:38:52","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=93557"},"modified":"2012-09-09T10:38:52","modified_gmt":"2012-09-09T08:38:52","slug":"levo-desno-postizborne-srbije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/09\/09\/levo-desno-postizborne-srbije\/","title":{"rendered":"LEVO-DESNO postizborne Srbije"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Vladimir TASI\u0106<\/p>\n

Osim sna\u017enih, temeljno formulisanih i bri\u017eljivo gajenih nacional-fa\u0161o-klerikalnih ideja, na politi\u010dkoj sceni Srbije ne postoji ni jedna druga jasno formulisana ideologija oko koje bi mogao da se okupi svet koji ne \u017eeli da se svrsta u gorepomenutu idejnu sadr\u017einu. Najozbiljnija formulacija kojom se barata je \u201cpristupanje EU\u201d kao da to samo po sebi zna\u010di ideolo\u0161ku osnovu organizacije dr\u017eave i dru\u0161tva. Pod time se naj\u010de\u0161\u0107e podrazumeva maglovita ideja \u201cdemokratije\u201d, \u201cekonomskog prosperiteta\u201d i \u201cgra\u0111anske dr\u017eave\u201d\u2026 \u0161ta god svaki ot tih termina zna\u010dio na na\u0161em tlu, a zna\u010de sve i sva\u0161ta, u zavisnosti od toga ko ih koristi i tuma\u010di.<\/p>\n

Nalazimo se u idejnom vakuumu u kome je li\u010dni interes zamenio zajedni\u010dki. Partije funkcioni\u0161u kao preduze\u0107a koja rade po principu \u201cdr\u017eavni posao je najbolji posao\u201d: po\u0161to sve transakcije pretvori\u0161 u javni dug, tebi ostaje gomila para, a gra\u0111ani otpla\u0107uju ukupnu sumu. Sasvim idealna organizacija za jedan kriminalni klan, ali ne i za dr\u017eavu. Osvajanje vlasti je pitanje biznisa i boga\u0107enja a ne pitanje organizacije dr\u017eave i dru\u0161tva. Gra\u0111ani su pretvoreni u \u201cveliku ovcu\u201c na kojoj se zapatilo jato krpelja koji beskrajno u\u017eivaju u tovljenju obja\u0161njavaju\u0107i ovci kako je upravo zato \u0161to je puna krpelja posebna i jedinstvena i da je svi ostali zapravo mrze zbog toga. Ovca k`o ovca, veruje.<\/p>\n

Programi politi\u010dkih stranaka se su\u0161tinski ne razlikuju skoro ni po jednom pitanju, osim u detaljima i formulacijama: parlamentarna demokratija, privatne investicije, ekonomski prosperitet, socijalna pravda, Kosovo je Srbija, \u010dlanstvo u EU, dobri odnosi sa svima, \u0161to vi\u0161e stranog kapitala to bolje\u2026 u kra\u0107im crtama, ovo pi\u0161e u svakom programu. Zapravo, nista od svega ovoga nisu programi, tj. nisu ideolo\u0161ke osnove organizacije dr\u017eave, nego zbir op\u0161tih mesta izgovoren na na\u010din koji savr\u0161eno ispunjava formu da se partija registruje.<\/p>\n

Vrlo jasno i precizno definisano nepostojanje bilo kakve politi\u010dke i socijalne svesti u Srbiji o\u010ditava se u onome \u0161to se naziva \u201csindikalno organizovanje\u201d radnika. Prva asocijacija na re\u010d \u201csindikat\u201d su svinjske polutke, zimnica i jeftina letovanja, a kod onih sa vi\u0161e ambicije pominju se i radni\u010dke sportske igre u nekom od sindikalnih letovali\u0161ta svakog leta. To je mo\u017eda i imalo smisla u tom obliku dok je dr\u017eava bila radni\u010dka, dok je postojalo samoupravljanje i dok nije postojao pojam \u201cgazde\u201d u SFRJ. Me\u0111utim, u trenutku kada se situacija iz korena promenila, jedino sto su rukovodstva sindikata uspela da izvedu je da postanu jo\u0161 jedno od sredstava pritiska dr\u017eave, pri tome \u201ciz na\u0161ih redova\u201d. Vlast ih je u poslednjih 25 godina koristila isklju\u010divo kao sredstvo politi\u010dkog pritiska na protivnike, bilo da je to opozicija ili NATO. Dakle, sindikat je postao oru\u0111e u rukama dr\u017eave. Stalno podvla\u010de\u0107i kako \u201cnije politi\u010dka organizacija\u201d (sto je u \u0161irem smislu notorna neistina), ve\u0107 samo \u201corganizacija koja \u0161titi prava radnika\u201d, ne opredeljuju\u0107i se, javno, ni u jednom trenutku ni za jednu politi\u010dku opciju, sindikati po\u010dinju sasvim da se rasta\u010du u trenutku \u201cdemokratizacije\u201d dru\u0161tva, kada je vlast procenila da mo\u017eda postoji mogu\u0107nost da se svrstaju uz nekoga, a da to nisu oni. Formiranje raznih sindikalnih organizacija je procvetalo kao jedan od unosnijih biznisa\u2026 i to je ostalo do danas.<\/p>\n

Politi\u010dke partije, intelektualna elita i nevladin sektor se nikada nisu pozabavili realnim i pravim osve\u0161\u0107ivanjem radnika i sindikata o njihovoj socijalnoj ulozi. \u010cini se da su intelektualci prezirali sindikate, politi\u010dke partije ih smatrale nebitnim, a sama sindikalna rukovodstva suvi\u0161e trgovala ili poku\u0161avala da trguju svojim uslugama.<\/p>\n

To je dovelo do apsolutnog odsustva solidarnosti u Srbiji. \u0160trajkovi su gotovo svakodnevni, \u0161to pojedina\u010dnih strukovnih organizacija, \u0161to pojedina\u010dnih grupa radnika, \u0161to poljoprivrednika koji jo\u0161 pokazuju i najve\u0107i stepen me\u0111usobne solidarnosti. Svako je okrenut sopstvenoj nersre\u0107i i ne prime\u0107uje da je ta nesre\u0107a istovetna nesre\u0107i svih ostalih, a jo\u0161 manje da je uzrok isti. Dr\u017eava kombinacijom \u0161tapa i \u0161argarepe odr\u017eava stvar pod kontrolom, sindikati se povremeno jave iz nesvesti nekim nemu\u0161tim jaukom, ali sve u svemu, socijalna svest kod ve\u0107ine stanovni\u0161tva (a vecina spada pod \u201cradni\u010dku klasu\u201d) ne postoji. To odsustvo solidarnosti je zapravo ono na \u010demu se i temelji mogu\u0107nost svake vlasti da opstane.<\/p>\n

Ovde bismo se rado osvrnuli na dru\u0161tveni karakter, istoriju, narodne umotvorine u vidu poslovica (\u201cuse i u svoje kljuse\u201d, \u201c\u0161ut se sa rogatim ne bode\u201d itsl.) i izvukli zaklju\u010dak kako je podani\u010dki mentalitet zapravo prevashodan u Srbiji. Mo\u017eda to povr\u0161nom tuma\u010du zvu\u010di kao eugenika, ali iz na\u0161e perspektive to nema nikakvih dodirnih ta\u010daka sa genetikom, ve\u0107 sa vekovnim vaspitavanjem i odgajanjem, sa vrlo pedantno \u0161turim i \u0161krtim obrazovanjem koje je SPC dr\u017eala pod svojom kapom do 19. veka, sa doboko usa\u0111enim strahom, \u010dvrstim primitivnim dr\u017eanjem za \u201ctradicionalne, patrijarhalne vrednosti\u201d koje u svojoj su\u0161tini podrazumevaju \u201ddaj bogu bo\u017eje, a caru carevo i sve \u0107e da bude u redu\u201d. Me\u0111utim, do\u0161li smo do trenutka u kome zaista vi\u0161e nema \u0161ta da se da. Devastirana i oplja\u010dkana, porobljena od strane interesnih bandi doma\u0107ih i stranih razbojnika, Srbija je ostala prazna, jadna i bedna. Uni\u0161tena ekonomija, sve \u0161to je moglo od mladih intelektualaca, tehni\u010dkih profesionalca, umetnika\u2026 sve je oti\u0161lo van Srbije, dok se ta suva drenovina cedi i dalje ne bi li se jo\u0161 koja kap iz nje isterala. Time je neobi\u010dnije odsustvo solidarnosti i socijalne svesti. Kao da je strah od podizanja glasa i pobune ja\u010di od straha od smrti i od gladi, uni\u0161tavanja \u0161ansi dolaze\u0107im generacijama da \u017eive iole pristojnije. Zakazivanje intelektualne elite da barem poku\u0161a da ostvari dijalog sa sindikatima i poradi na osve\u0161\u0107ivanju i solidarnosti pokazuje se kao najve\u0107i nedostatak u ideji promene. Bez solidarnosti i socijalne svesti, nema ko tu promenu da nosi. Vrlo smo skloni upotrebi te\u0161kih re\u010di na ovom mestu, no, su\u0161tina je u tome da u ovom trenutku solidarnost nije ni mogu\u0107a s obzirom da su u svakoj sferi podeljeni resori me\u0111u interesnim grupama koje se gr\u010devito grabe za svaku mrvicu koristi do koje mogu da do\u0111u.<\/p>\n

Takozvana intelektualna elita kao da ne razume ni\u0161ta od svega i sasvim uredno i temeljno se bavi sporednim proizvodima ovakvog politi\u010dkog stanja, po\u0161to je i situacija sa medijima i pravosu\u0111e i nacional-fasizam i sumanuti ekonomski potezi, monopolizacija, kori\u0161\u0107enje privilegovanih pozicija, partokratija, itd\u2026 samo posledica nepostojanja jasnog stava kakvu dr\u017eavu i kakvo dru\u0161tvo ho\u0107emo.<\/p>\n

Ukoliko ho\u0107emo \u201dkapitalisti\u010dku demokratiju\u201d sa takozvanim slobodnim tr\u017ei\u0161tem, privatnim vlasni\u0161tvom nad sredstvima za proizvodnju, multinacionalnim korporacijama i bankama koje imaju prvu i poslednju re\u010d, onda je to jedna stvar, me\u0111utim, ukoliko \u017eelimo dr\u017eavu njenih gra\u0111ana, u kojoj su oni na prvom mestu, kao i na\u010din i kvalitet \u017eivota, obrazovanje, zdravstvo, infrastruktura, onda je to ne\u0161to sasvim drugo\u2026<\/p>\n

Na\u0161a kritika upu\u0107ena najve\u0107em delu intelektualne elite podrazumeva to da se zapravo pla\u0161e da se opredele po\u0161to su im va\u017enije crkavice koje se dobijaju kako od dr\u017eave, tako i od stranih Fonova i fondacija koje su sve zagovornice neo-liberalnog kapitalizma, multikorporacijske dr\u017eave koja slu\u017ei isklju\u010divo i jedino interesu o\u010duvanja i uve\u0107anja kapitala. Jalovost ispraznih kritika nus-pojava udara u glavu povodom dilema na temu \u201cda li su intelektualci krivi \u0161to je Boris Tadi\u0107 izgubio izbore\u201d. Diskusije na tu temu na \u201cForumu intelektualaca\u201d nose politi\u010dku zrelost koju nosi i \u010ditavo dru\u0161tvo: kmetovi diskutuju o pona\u0161anju feudalca u bogoboja\u017eljivom i ne ba\u0161 smislenom tonu, kritikuju\u0107i potkiva\u010da njegovog konja sto nije pravio druga\u010dijim potkovice kojima je ugazio letinu. Dakle, \u0161teta bi bila mnogo manja da su potkovice bile druga\u010dije.<\/p>\n

Poslednji izbori pokazuju da se zapravo su\u0161tinski ni\u0161ta nije promenilo. Sve ono \u010dime nas je Tomislav Nikoli\u0107 pla\u0161io svojim politi\u010dkim postojanjem, DS je u praksi ostvarila: od porasta desni\u010darskih ideja, organizacija i delovanja, do potpune propasti pravosudnog, privrednog, obrazovnog, zdravstvenog i svih ostalih sistema. Zapravo, Nikoli\u0107 te\u0161ko i da ima \u0161ta da upropasti po\u0161to je Tadi\u0107 sa svojom okru\u017eenjem ve\u0107 zavr\u0161io taj posao. Poja\u010dani uticaj kvazi-levice koju predvodi SPS je zapravo sasvim logi\u010dan. Sa jedne strane predstavlja nastavak nacional-socijalisti\u010dkih tendencija koje je Milosevi\u0107 oli\u010davao, a sa druge nostalgiju za vremenima u kojima se, i pored ratova, rekordne svetske inflacije, dominantne sive ekonomije, ipak, lak\u0161e pre\u017eivljavalo i \u017eivelo. Mutna voda u kojoj su mnogi napravili manje ili ve\u0107e imperije, a svako imao \u0161ansu da radi ne\u0161to manje ili vi\u0161e protivzakonito i relativno dobro pre-\u017eivi u odnosu na sada\u0161nji trenutak. Naravno da je to sasvim pogre\u0161no s obzirom da Srbija od pre 20 godina nije bila ni iscedjena ni izmrcvarena u meri u kojoj je danas, da je ipak postojalo neko zrnce nade u bolje sutra, makar ono bilo i sumanuto nacionalisti\u010dko.<\/p>\n

Objektivno, gra\u0111anima Srbije \u0107e da bude sve gore i gore s obzirom da \u0107e dr\u017eava da nastavi da cedi sve \u0161to se iscediti da, da \u0107e pritisnuta od strane MMF-a i EU po\u010deti da primenjuje \u201cmere \u0161tednje\u201d, da \u0107e privreda nastaviti da se odvija u plja\u010dkaskom tonu, a partije zarad sopstvenog finansijskog opstanka i pojedina\u010dne koristi nastaviti, u takvom kontekstu, mitolo\u0161ki trasiranim putem \u201cka EU\u201d. Poslednji izbori su samo promenili imena igra\u010da na odre\u0111enim pozicijama, dok je igra ostala ista, do potpunog gubitka. \u010cak ni u najavi ne postoji nova polit\u010dka snaga koja bi mogla da poku\u0161a da se nametne idejama o realnim promenama, idejama koje bi menjale su\u0161tinu, a ne formu. Ovde se vra\u0107amo na temu solidarnosti koja ne postoji. Da li je mogu\u0107e da se zamisli grupacija u kojoj bi intelektualci, sindikati, pojedinci, nevladine organizacije, oni koji su konacno shvatili da svi imamo jedan te isti problem, na temelju solidarnosti napravila taj politi\u010dki pokret sa idejom sasvim druga\u010dijeg organizovanja dru\u0161tva? U Srbiji, u ovom trenutku, to je gotovo sasvim nemogu\u0107e. Razjedinjeni u koncepcijama i interesima koji se preklapaju i samim tim isklju\u010duju jedan drugog, sa kvazi idejama, strahovima, nesigurnostima i nesposobnoscu koja preovladjuje, taj zadatak, trenutno deluje kao \u010dista utopija. Ukoliko jo\u0161 uzmemo u obzir to da bi bilo kakva realna promena organizacije dru\u0161tva pokazala izrazitu nesposobnost nosioca vlasti na pojedina\u010dnim mestima, kao i isto tako sumanutost i nedotupavnost ideja dobrog dela onoga sto se naziva intelektualnom \u201celitom\u201d, jasno je da se nalazimo u zatvorenom loncu ostavljenom negde iza ku\u010de, \u010diji sadr\u017eaj lagano truli.<\/p>\n

Nepostojanje jasne svesti o tome da je nemogu\u0107e imatu dr\u017eavu i dru\u0161tvo koje \u0107e da postoji zbog gra\u0111ana koji tu \u017eive (namerno ne koristim termin \u201cnarod\u201d), dr\u017eavu \u010dija \u0107e svrha biti da svaki pojedinac \u0161to bolje i kvalitetnije \u017eivi, sve dok je kapital osnovno merilo svega. Proces koji se odvija u nekim zemljama koje su bile ili su u sli\u010dnoj situaciji kao i Srbija sada je proces hrabrosti da se prihvati jednostavna istina da kapitalizam, naro\u010dito u svojoj mutlinacionalnoj, korporacijsko-bankarskoj formi, ne vodi nigde do u propast \u010doveka, gra\u0111ana, pojedinca.<\/p>\n

Najve\u0107i deo Ju\u017ene Amerike, Island, Gr\u010dka sa mogu\u0107no\u0161\u0107u pobede levice, dolazak socijalista u Francuskoj na vlast, gubitak demohri\u0161\u0107ana u Nema\u010dkoj i pobeda socijaldemokrata u pojedinim pokrajinama, su samo neki od vrlo jasnih pokazatelja da svest o tome, u zemljama u kojima postoji intelektualni nukleus sposoban za nezavisno kriti\u010dko mi\u0161ljenje, postaje dominanta. No, ta uloga intelektualne elite ima smisla samo ukoliko se ona bavi bitnim stvarima i ukoliko se obra\u0107a onome \u0161to zaista jeste problem. Na\u0161a situacija, na \u017ealost, pokazuje da ni ta elita nema me\u0111usobni konsenzus oko toga \u0161ta jeste va\u017eno, a \u0161ta nije. Najve\u0107i deo njih zagovara neo-liberalni pristup kao jedini ispravan, jedan manji deo je na liniji socijal-demokratske kontrole kapitala, dok se neki time uop\u0161te i ne bave smatraju\u0107i da su sporedna pitanja koja proizilaze iz osnovnih postavki, zapravo najva\u017enija. Ta vrsta nezrelosti, kukavi\u010dluka i jalovosti proizvodi situaciju u kojoj ne postoji snaga koja bi mogla bar da uka\u017ee na su\u0161tinu problema, a kamoli da ga preciznije defini\u0161e i ponudi neko re\u0161enje.<\/p>\n

Limb u kome tavorimo je posledica nekoliko stotina godina sitnosopstveni\u010dke, koristoljubive paranoi\u010dnosti, kmetovske psihologije iz koje ni na\u0161a \u201celita\u201d nije uspela da se izvadi. Kratak period druga\u010dijeg promi\u0161ljanja i organizovanja dru\u0161tva ve\u0107ina smatra sramotom i gre\u0161kom. Na\u0161a tragedija je tragedija ubedljive gluposti koju tragedijom \u010dini samo to \u0161to ima posledice na veliki broj ljudi, na \u010ditavu dr\u017eavu, u suprotnom bi smo ostali na nivou melodramskog, ljubavnog vikend romana.<\/p>\n

Novi plamen<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Objektivno, gra\u0111anima Srbije \u0107e da bude sve gore i gore s obzirom da \u0107e dr\u017eava da nastavi da cedi sve \u0161to se iscediti da.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-93557","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/93557","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=93557"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/93557\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=93557"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=93557"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=93557"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}