{"id":93369,"date":"2012-09-07T08:21:00","date_gmt":"2012-09-07T06:21:00","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=93369"},"modified":"2012-09-06T22:27:18","modified_gmt":"2012-09-06T20:27:18","slug":"fantazija-o-federalnoj-evropi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/09\/07\/fantazija-o-federalnoj-evropi\/","title":{"rendered":"Fantazija o federalnoj Evropi"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Eugenio Scalfari<\/p>\n

Igra koja se u Evropi trenutno igra vrlo je komplikovana. Za stolom sede samo \u010detiri igra\u010da. Italijanski predsednik Mario Monti, \u0161ef Evropske centralne banke Mario Dragi, Bundesbanka \u2013 centralna banka Nema\u010dke i nema\u010dka kancelarka Angela Merkel.<\/p>\n

Svako od njih ima svoju strategiju i sporazumi se menjaju kako igra odmi\u010de. Ako ishod bude pozitivan, italijanski i \u0161panski spred (razlika izme\u0111u prinosa njihovih i nema\u010dkih dr\u017eavnih obveznica) \u0107e se smanjiti, njihov dr\u017eavni dug bi\u0107e jeftiniji za servisiranje i, pre svega, ovo \u0107e dovesti do sporazuma koji Monti mo\u017ee da prenese narednoj vladi, posle izbora koji se o\u010dekuju izme\u0111u novembra i aprila.<\/p>\n

Ovaj dogovor \u0107e odjeknuti na tr\u017ei\u0161tima i oja\u010da\u0107e poziciju Marija Dragija i Angele Merkel u borbi sa jastrebovima iz Bundesbanke i politi\u010dkim snagama koje ih podr\u017eavaju.<\/p>\n

O\u010dekuje se da \u0107e 6. septembra savet ECB doneti odluku o planu spasavanja. \u0160to se ti\u010de Montija, on bi trebalo da objavi svoju odluku narednih dana. Do kraja septembra, ovaj problem bi definitivno trebalo da bude re\u0161en.<\/p>\n

Postoji jo\u0161 jedan, va\u017eniji problem \u2013 problem politi\u010dkog i institucionalnog konteksta ove \u201enesvakida\u0161nje\u201c intervencije ECB. To je pitanje potencijalnog prelaska sa konfederacije ka federalnoj Evropi.<\/p>\n

Drugim re\u010dima, ovo podrazumeva \u201eodricanje od suvereniteta\u201c dr\u017eavnih vlada u korist federalnih institucija Evropske unije. One obuhvataju ve\u0107 postoje\u0107a tela, koja se u svakom slu\u010daju moraju reformisati, kao i nova koja \u0107e sigurno morati da se oforme unutar strukture EU.<\/p>\n

Pre nekoliko nedelja, izgledalo je kao da Angela Merkel ra\u010duna na nastanak federalne unije. Stav francuskog predsednika Fransoa Olanda jo\u0161 uvek nije bio jasan, ali o\u010dekivalo se da \u0107e i Francuska kona\u010dno prepoznati potrebu za takvim re\u0161enjem u novom, globalizovanom svetu.<\/p>\n

Podse\u0107amo na ovo, jer je do\u0161lo do novog razvoja doga\u0111aja: zamisao o federalnoj Evropi nestala je sa scene \u2013 kancelarka je vi\u0161e ne pominje \u2013 pitanje predaje suvereniteta sada je ograni\u010deno na bud\u017eetski sporazum, a uskoro \u0107e uslediti odluka ustavnog suda Nema\u010dke o Evropskom mehanizmu za stabilnost (EMS).<\/p>\n

\u010cak se i izvodljivost bankarske unije i jedinstvenog nadzora \u2013 ne pod rukovodstvom nacionalnih banaka, ve\u0107 ECB-a \u2013 sada dovodi u pitanje.<\/p>\n

U najkra\u0107em, prime\u0107uje se o\u010digledno odmicanje od projekta koji je, u svakom slu\u010daju, bio te\u0161ko izvodljiv na kontinentu podeljenom raznim jezicima, etni\u010dkim grupama i tradicijama, ali projektu koji je apsolutno nu\u017ean ukoliko Evropa ne \u017eeli da sklizne u potpunu politi\u010dku irelevantnost. Kako se ovo odmicanje mo\u017ee objasniti? I \u0161ta mo\u017ee da se uradi da se taj projekat opet pokrene?<\/p>\n

Angela Merkel je verovatno shvatila dve stvari, koje je pre nekoliko meseci zanemarila ili potcenila. Prva je da se velika ve\u0107ina njenih gra\u0111ana ne sla\u017ee sa politikom nema\u010dkog pritiska na Evropu, u kojoj bi sve \u010dlanice, uklju\u010duju\u0107i i Nema\u010dku, morale da se odreknu velikog dela svog suvereniteta.<\/p>\n

Nemci vole profitabilne poslove i \u017eeleli bi da odr\u017ee svoju industrijsku i finansijsku premo\u0107 nad Evropom, ali odbijaju da vr\u0161e politi\u010dki pritisak, koji za sobom povla\u010di zna\u010dajnu odgovornosti i delimi\u010dno odustajanje od nacionalne samostalnosti.<\/p>\n

Druga stvar je odbojnost mnogih dr\u017eava prema federalnoj ideji, po\u010dev od Francuske, severnih i isto\u010dnih zemalja \u2013 pri \u010demu ipak prednja\u010de dr\u017eave izvan evrozone, poput Britanije i Poljske.<\/p>\n

\u010cini se, dakle, da je ovaj projekat odlo\u017een u fioku, sa izuzetkom malih ustupaka u suverenitetu, \u0161to se ti\u010de evropskog bud\u017eeta, nekih fiskalnih mera, odbrane zajedni\u010dke valute, koja, li\u0161ena politi\u010dkog konteksta, nikad ne\u0107e imati snagu neophodnu za ulogu rezervne valute.<\/p>\n

Odustajanje od ovog projekta, me\u0111utim, otvara vrata za druge pregovore i inicijative koje bi ina\u010de bile nezamislive. Na primer, to omogu\u0107ava dr\u017eavama zainteresovanim za federalnu Evropu da se me\u0111usobno integri\u0161u. Pretnja kojom se ranije slu\u017eila Nema\u010dka \u2013 \u201emi idemo napred, \u0161teta za ostale\u201c \u2013 kada se govorilo o monetarnoj uniji na dve trake, sada bi mogla biti upotrebljena protiv nje, u smislu \u017ertvovanja politi\u010dkog suvereniteta.<\/p>\n

Kada bi Italija, \u0160panija, Portugalija, Irska, Austrija, ili samo prve tri nabrojane, stvorile ili obnovile Mediteranski klub, sa sopstvenim pravilima i zajedni\u010dkim institucijama koje bi bile prisutne u Evropskoj uniji i evrozoni, ne kao pojedina\u010dne dr\u017eave nego kao klub, posledice bi bile dalekose\u017ene, pa \u010dak i veoma dalekose\u017ene.<\/p>\n

Nastavljam u istom pravcu. \u0160ta bi bilo kada bi ovaj klub zemalja uspostavio konsultativne i prijateljske ekonomske i politi\u010dke odnose sa drugim mediteranskim dr\u017eavama \u2013 Al\u017eirom, Marokom, Libijom, Egiptom, Izraelom, Turskom \u2013 odnose koji ve\u0107 postoje, ali koje ne bi vodile \u010dlanice kluba, ve\u0107 klub kao jedinstveni partner?<\/p>\n

\u0160ta bi bilo kada bi, pored toga, sli\u010dni dogovori bili potpisani sa \u010ditavim latiskim podru\u010djem Ju\u017ene i Srednje Amerike, pre svega sa Argentinom, Brazilom, Urugvajem i Meksikom?<\/p>\n

Argentina i Brazil su ve\u0107 nagovestili spremnost da prou\u010de i uspostave ovakve veze. Zar ne bi Mediteranski klub mogao da povede inicijativu u ovom pravcu?<\/p>\n

Ako interesi i imaginacija otvaraju nove horizonte, mogu\u0107e je i da \u0107e se federalna Evropa vratiti na pravi put. Snovi su ponekad neophodni za suo\u010davanje sa surovom realno\u0161\u0107u.<\/p>\n

Pomenuo bih jo\u0161 jednu stvar u vezi sa federalnom Evropom.<\/p>\n

Ukoliko, pre ili kasnije, ona nastane, morale bi se sprovesti neke va\u017ene institucionalne reforme:<\/p>\n

Evropski parlament mora se birati na evropskoj, a ne na nacionalnoj osnovi.<\/p>\n

Referendumi o evropskim pitanjima morali bi se nuditi evropskim gra\u0111anima, a ne svakoj od dr\u017eava \u010dlanica pojedina\u010dno.<\/p>\n

Me\u0111unarodna struktura federalne unije mora biti predsedni\u010dka, zasnovana na ameri\u010dkom modelu, gde se bira predsednik, a potom on imenuje federalnu vladu; gde parlament kontroli\u0161e vladino delovanje, uklju\u010duju\u0107i i imenovanje visokih federalnih zvani\u010dnika, kao i bud\u017eetske zakone, izdatke i prihode; gde Ustavni sud \u0161titi federalni ustav.<\/p>\n

Kada je dr\u017eava velika kao kontinent, pa jo\u0161 u globalizovanom svetu, uloga demokratije jeste da obezbedi hitne odluke, vidljivost lidera koji predstavlja kontinent i gra\u0111ansku participaciju. Temelji ove gra\u0111evine zasnivaju se na razdvojenim granama vlasti.
\nOvo su o\u010digledno daleki ciljevi, ali treba ih promisliti i prodiskutovati, kako bi se obavila priprema za njihovo kasnije ostvarenje.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/La Republika<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kada je dr\u017eava velika kao kontinent, pa jo\u0161 u globalizovanom svetu, uloga demokratije jeste da obezbedi hitne odluke, vidljivost lidera koji predstavlja kontinent i gra\u0111ansku participaciju. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-93369","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/93369","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=93369"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/93369\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=93369"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=93369"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=93369"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}