{"id":93303,"date":"2012-09-06T10:43:35","date_gmt":"2012-09-06T08:43:35","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=93303"},"modified":"2012-09-06T10:43:35","modified_gmt":"2012-09-06T08:43:35","slug":"leve-inicijative-i-prakse-ne-treba-traziti-u-strankama-socijalistickih-imena","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/09\/06\/leve-inicijative-i-prakse-ne-treba-traziti-u-strankama-socijalistickih-imena\/","title":{"rendered":"Leve inicijative i prakse ne treba tra\u017eiti u strankama socijalisti\u010dkih imena"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Sre\u0107ko Pulig<\/p>\n

Na regionalnoj konferenciji \u201cMi\u0161ljenje revolucije nakon izdane revolucije\u201d koju je \u201cAktiv\u201d, prilog \u201cNovosti\u201d za teoriju prakse, odr\u017eao 15. i 16. juna u Radni\u010dkom domu u Zagrebu, u radu zaklju\u010dnog panela o teoriji za suvremenu lijevu politiku sudjelovao je svojim izlaganjem i Milan Popovi\u0107, sociolog na Pravnom fakultetu Univerziteta Crne Gore u Podgorici. Njegovo se izlaganje bavilo diskontinuitetima i rekonceptualizacijama ljevice ovdje i danas, u smislu ponovnog promi\u0161ljanja dva klju\u010dna pojma \u2013 ljevice i revolucije. A sve to u kontekstu na\u0161e zajedni\u010dke devolucije u posljednjih dvadesetak godina, kojoj se kraj, usprkos sve ve\u0107im otporima, ne nazire. O tim temama napravili smo i ovaj razgovor \u2013 produ\u017eetak diskusije, putem elektronske po\u0161te.<\/p>\n

Neki od nas pre\u017eivjeli su raspad komunisti\u010dke, a sada pro\u017eivljavamo i definitivnu izdaju socijaldemokratske ljevice. Kako tuma\u010dite takve neuspjehe svakog lijevog strana\u010dkog organiziranja u nas? Ima li smisla, na tragu Trockog, a uz sve razlike konteksta, dubiti predlo\u017eeni koncept \u201cizdane revolucije\u201d ili je ona ve\u0107 i uni\u0161tena i sru\u0161ena?<\/em><\/p>\n

I \u201craspad\u201d i \u201cizdaja\u201d su u redu, mada ja prednost dajem \u201craspadu\u201d. Raspad dovr\u0161ava objektivni i dugotrajni proces ispunjenja i iscrpljivanja, a izdaja je najgori i najru\u017eniji oblik subjektivnog i agonijskog preokretanja, prevare i zamene na kraju ovog procesa. Lavu Davidovi\u010du Bron\u0161tajnu Trockom svakako pripada zasluga \u0161to je potencijale za ovo potonje video jo\u0161 na samom po\u010detku, Milovanu \u0110ilasu \u0161to je te potencijale, ne\u0161to kasnije, \u0161ire i dublje rasvetlio. U vreme ra\u0111anja, uspona i rasta jednog novog eksploatatorskog i represivnog sistema, to su mogli da vide samo ovakvi, veliki, usamljeni i hrabri duhovi. U vreme kona\u010dnog iscrpljivanja, slabljenja i sloma ovog sistema, dakle ovde i danas, to mogu da vide svi koji to \u017eele. I to, nakon sloma birokratskog \u201csocijalizma\u201d, pre dvadeset i ne\u0161to godina, sada i u obliku kapitalisti\u010dki i oligarhijski instrumentalizovane \u201csocijaldemokratije\u201d, odnosno onoga \u0161to je od nje jo\u0161 ostalo. Ali se ni ova velika istorijska inverzija ne mo\u017ee razumeti izvan onog dugog procesa, pa zato tom procesu i dajem prednost pred samim \u010dinom izdaje.<\/p>\n

Socijalisti bez socijalizma<\/strong><\/p>\n

U nas su epiteti \u201cljevica\u201d i \u201cdesnica\u201d shva\u0107eni kao pejorativne etikete, pa onda i psovke. S druge strane, rije\u010d \u201csocijalizam\u201d je \u2013 kao \u0161to ste izlagali \u2013 u kontinuitetu prisutna u svih vladaju\u0107ih stranaka u Crnoj Gori (primjerice, Demokratska partija socijalista na vlasti i Socijalisti\u010dka narodna partija u opoziciji), bez naznaka da je se netko ho\u0107e odre\u0107i. Iako, naravno, politika tih \u201csocijalista\u201d \u010dini sve ba\u0161 na demonta\u017ei svakog mogu\u0107eg socijalizma. Kako bi, po vama, trebala izgledati jedna suvremena, problemima ovog vremena dorasla, lijeva politi\u010dka inicijativa danas? Vidite li takve snage negdje na djelu?<\/em><\/p>\n

Rusija, Isto\u010dna Evropa, Balkan, biv\u0161a Jugoslavija, pa i Crna Gora, jesu bile \u201cnajslabija karika\u201d kapitalizma, ali su \u201cnajslabija karika\u201d ove zemlje i regije ostale i u izgradnji socijalizma. Zbog toga je u njima i ona inicijalna fantazija \u201cpreskakanja\u201d veoma brzo i brutalno demantovana. Na mesto stvarnog socijalizma stupio je dr\u017eavni kapitalizam, na mesto razvijenog dru\u0161tva sveobuhvatni etatizam, na mesto proletarijata birokratija, na mesto ukupne emancipacije neopatrijarhat. A sve to pod la\u017enim imenom socijalizma. \u010cak i me\u0111u ovim zemljama, Crna Gora je bila, i danas je, me\u0111u najnerazvijenijima, pa se upravo time mo\u017ee objasniti, i njeno aktuelno, tragikomi\u010dno zaostajanje, i kada je o ovim la\u017enim imenima re\u010d. Tako da u Crnoj Gori danas na delu imamo jedno mo\u0107no, dubinsko i dugoveko neopatrijarhalno jezgro, koje je spolja zaogrnuto sa najmanje dva opskurna mada funkcionalna ideolo\u0161ka omota\u010da. Jezgro je Gospodara, ranije kralja Nikole, pa kralja Aleksandra, zatim Josipa Broza, pa Slobodana Milo\u0161evi\u0107a, danas Mila \u0110ukanovi\u0107a, a dva ideolo\u0161ka omota\u010da, onaj \u201csocijalizma\u201d koji, evo, u imenima dve vladaju\u0107e partije, retori\u010dki funkcioni\u0161e \u010dak i 23 godine nakon stvarnog istorijskog sloma tog sistema, i onaj \u201ckapitalizma\u201d koji, uporedo sa ovim, istovremeno funkcioni\u0161e na svakodnevnom, tajkunskom i oligarhijskom nivou divljeg kapitalizma, klijentelizma i korporativizma, i to, lokalno, utoliko arogantnije ukoliko su, globalno, znaci njegovog slabljenja o\u010digledniji i ja\u010di. Kako god, ironija istorijskog razvoja dovela je dotle, da su isto\u010dnoevropske, ali i zapadnoevropske stranke, koje sebe i dalje ponosno nazivaju socijalisti\u010dkim imenom, poslednja mesta na kojima treba tra\u017eiti i o\u010dekivati nove i zaista leve inicijative i prakse. Kao i dotle, da nove i zaista leve inicijative i snage u dana\u0161njem svetu sebe naj\u010de\u0161\u0107e ne nazivaju levim, socijalisti\u010dkim i sli\u010dnim imenima. Delom zbog toga \u0161to svesno i namerno izbegavaju da se poistovete sa onim la\u017enim, delom zbog toga \u0161to i ina\u010de u prvi plan ne stavljaju imena, deklaracije i doktrine, nego probleme, izazove i borbe.<\/p>\n

Istoriozofski, ovaj poreme\u0107aj, to jest nesklad izme\u0111u imena i stvari, deo je jednog mnogo \u0161ireg, dubljeg i ve\u0107eg poreme\u0107aja. Poreme\u0107aja i nesklada pozne moderne, nakon pozne antike i poznog srednjovekovlja, na\u0161e tre\u0107e velike pozne epohe, u kojoj se, opet, samo sada na vi\u0161em tehnolo\u0161kom i ukupnom nivou, haotizuju, \u0161izmatizuju i destabilizuju sva na\u0161a stara, nasle\u0111ena imena i stvari, da se ovde jo\u0161 jednom tako izrazim. Strukturno, upravo usled i usred ovog velikog istorijskog poreme\u0107aja, i sve nove i zaista leve inicijative i snage danas se najve\u0107im delom razvijaju spontano, neimenovano i neformalno. \u201cIspod povr\u0161ine\u201d, kako je to u nedavnom intervujuu Slobodnoj Evropi formulisao Boris Buden. Najzad, ovaj veliki poznomoderni poreme\u0107aj dobio je i svoj geopoliti\u010dki izraz. Koji je sve manje evropocentri\u010dan i zapadnocentri\u010dan, a sve vi\u0161e multicentri\u010dan i stvarno, a ne samo ideolo\u0161ki i retori\u010dki globalan. Pa se zbog toga sredi\u0161te progresivnih i levih dinamika, u poslednjih \u010detvrt veka, iz umornog panevropskog, zapadnoevropskog i severnoameri\u010dkog jezgra premestilo u jedan novi, revitalizovani i borbeni ju\u017enoameri\u010dki svet. A najnoviji impuls borbi za ekonomsku i socijalnu pravdu u nacionalnim, regionalnim i svetskim razmerama, 2011. krenuo je sa arapske poluperiferije, a ne iz centara Evrope i SAD-a. Destabilizacija samih pozicija i uloga centra i (polu)periferije u savremenom svetskom sistemu jo\u0161 je jedan simptom, izraz i potvrda onog ukupnog poreme\u0107aja (ili \u010dak po\u010detka kraja kapitalizma kao istorijskog sistema). U vreme uspona ovog istorijskog sistema, u XIX veku, centar i Engleska mogli su da budu uzor i slika budu\u0107eg razvoja za periferiju i ostatak sveta, u vreme opadanja ovog istorijskog sistema, na po\u010detku XXI veka, \u201cokupatorima\u201d u Engleskoj i SAD-u, kao i \u201cogor\u010denima\u201d u Madridu, Atini i Podgorici, uzor i slika budu\u0107eg, pozitivnog ili negativnog razvoja, postao je slavni Tahrir skver.<\/p>\n

Interes, oportunizam, korupcija<\/strong><\/p>\n

Mnogi na ljevici skepti\u010dni su \u2013 svom internacionalizmu usprkos \u2013 spram ne samo preno\u0161enja iskustava iz zemlje u zemlju, nego spram svake formalizirano ujedinjene akcije koja bi transcendirala nivo tzv. nacija-dr\u017eava (ne radi li se, naravno, o tzv. euroatlantskim integracijama koje podr\u017eava cijela politi\u010dka klasa). Pritom se zaboravljaju \u010dak i ona iskustva socijalisti\u010dke Jugoslavije, posebno samoupravljanja i nesvrstavanja, koja su postala inspiracija mnogima u suvremenom svijetu. A sve ovo navodno zbog ratnih trauma 1990-ih, iako bi obrnuta teza izgledala zdravije: zar ba\u0161 zbog sukoba, i onih koji njima manipuliraju, ne bismo morali nadi\u0107i nacionalne okvire?<\/em><\/p>\n

U potpunosti delim sve klju\u010dne premise va\u0161eg pitanja. Deficit odnosno defanziva u sferi transnacionalnosti jedna je od glavnih slabosti dana\u0161nje levice u njenoj borbi protiv planetarne svevlasti kapitala. Sama ova dijagnoza, me\u0111utim, nije dovoljna. Neophodno je dubinsko razumevanje njene unutra\u0161nje anatomije. Iskustvo SFRJ u tom pogledu je instruktivno. U ovom iskustvu, glavne su dominacija i instrumentalizacija. Kao ideja, pa i delimi\u010dna praksa, samoupravljanje i nesvrstavanje, ba\u0161 kao i utemeljiteljski antifa\u0161izam pre toga, bili su, i ostali, na nivou samih vrhova svetske istorije, ali je problem u tome \u0161to je vladaju\u0107a monopolisti\u010dka birokratija, \u010dak i nad ovim idejama i praksama uspostavila, i do samog kraja zadr\u017eala, ideolo\u0161ku, politi\u010dku i ukupnu dominaciju i instrumentalizaciju. Delom i zbog ove kompromitacije, u novonastalim, postjugoslovenskim zemljama, se\u0107anje na pozitivne sadr\u017eaje antifa\u0161izma, samoupravljanja i nesvrstavanja i dalje je blokirano ili, u najboljem slu\u010daju, protokolarno. Sli\u010dno je i sa dana\u0161njim evropskim integracijama. Naravno da su one za sve postjugoslovenske zemlje lekovite, pre svega zbog prevladavanja one fatalne nacionalisti\u010dke zatvorenosti, koja nas je sve ve\u0107 toliko ko\u0161tala, ali su one, ovde i danas, sli\u010dno samoupravljanju i nesvrstavanju u SFRJ, dominirane i instrumentalizovane. Samo sada od strane jedne relativno nove klase, briselsko-podgori\u010dke i ostale birokratije, te globalne i lokalne \u201cneoliberalne\u201d kapitalisti\u010dke oligarhije. Otuda i ona ambivalencija. Meni je od toga ve\u0107 postalo muka, ali ja i dalje beskona\u010dno ponavljam, da jesam ube\u0111eni evrofil, kada je re\u010d o krajnjim ciljevima, ali da sam istovremeno isto toliki, ukoliko ne i ve\u0107i, evroskeptik, kada je re\u010d o teku\u0107im sredstvima evropskih integracija.<\/p>\n

U potpunosti se sla\u017eem i sa zalaganjem za transnacionalizaciju na\u0161ih politika i egzistencija, kao najbolji put za prevladavanje ratnih trauma 1990-ih. Ali i ovde je neophodno dubinsko razumevanje unutra\u0161nje anatomije, da se jo\u0161 jednom tako izrazim. Najpre, dubinsko razumevanje odnosa izme\u0111u agresivnih ratnih nacionalizama 1990-ih, s jedne, i novouspostavljenih kapitalisti\u010dkih oligarhija i sistema, s druge strane. Ovi drugi se jesu presvukli u nova evropska odela, ali je trag jo\u0161 uvek jasan i sve\u017e. Ratni nacionalizmi 1990-ih, za njih, ali i za \u010ditava na\u0161a dru\u0161tva, bili su jedna vrsta haoti\u010dnih, ali funkcionalnih \u201cprvobitnih akumulacija kapitala\u201d. Ha\u0161ka su\u0111enja i doma\u0107a takozvana suo\u010davanja ostala su vanjska i nejaka. A falange novih malih velikih vo\u0111a, milo\u0161evi\u0107a, da\u010di\u0107a, tu\u0111mana, sanadera, \u0111ukanovi\u0107a i ostalih, i njihovih brojnih sledbenika, vojnika i paravojnika, postale su sistem. Uz manje ili vi\u0161e diskretnu, pa i ne sasvim diskretnu podr\u0161ku, njihovih briselskih, va\u0161ingtonskih i inih me\u0111unarodnih protektora, solana, barosa, lipki, laj\u010daka i ostalih kacina. Ali to je to. Na\u0161 XXI vek. \u201cSablazan\u201d uostalom, \u201ckoja traje ve\u0107 deset hiljada godina\u201d (Elza Morante). I \u201cneponi\u0161tivost ljudske supstance\u201d (Agnje\u0161 Heler), kao nalog za nas.<\/p>\n

Tzv. politike istine i pomirenja, tj. civilne inicijative na tom tragu, djeluju u nas sterilno, po mom mi\u0161ljenju zbog antipoliti\u010dkog i mistifikatorskog teorijskog deficita u civilnom dru\u0161tvu samom. Iako su na po\u010detku deklarativno izjavile da vjere i nacije nisu u sukobu, da odgovornost i krivnju treba individualizirati (a tu je ba\u0161 taj juridi\u010dki pristup nedovoljan), na\u0161e nevladine ustanove i spram njih nekriti\u010dki mediji \u010dine ba\u0161 t mire \u201ckulturolo\u0161ki\u201d shva\u0107ene zajednice, bez prozivanja ikakve, a najmanje klasno svrstane politike?<\/em><\/p>\n

Klasni i teorijski deficit najve\u0107eg broja postjugoslovenskih inicijativa takozvanog suo\u010davanja s pro\u0161lo\u0161\u0107u prili\u010dno je o\u010digledan. Ovaj deficit utemeljen je u procesu 1990-ih. Klasno, to sam ve\u0107 istakao u odgovoru na prethodno pitanje, postjugoslovenski agresivni nacionalizmi, ratovi i ratni zlo\u010dini 1990-ih, za novonastaju\u0107e vladaju\u0107e klase i sisteme bili su jedan zaista osoben, ali efikasan oblik \u201cprvobitne akumulacije kapitala\u201d. A po\u0161to je najve\u0107i broj vladaju\u0107ih aktera iz 1990-ih, makar u mojoj Crnoj Gori, i dalje na vlasti, onda je samim tim i ono na\u0161e suo\u010davanje politi\u010dki onemogu\u0107eno, zaustavljeno i blokirano. Zbog toga, u Crnoj Gori danas, umesto lustracije na delu imamo kontralustraciju, produ\u017eenu neka\u017enjivost zlo\u010dina i zlo\u010dinaca, na \u010delu sa vrhovnim oligarhom, Milom \u0110ukanovi\u0107em, te isto tako produ\u017eeni progon onih koji se se\u0107aju. \u017dalosna je \u010dinjenica, da je na strani ovih i ovakvih vlasti, makar u Crnoj Gori, i najve\u0107i broj onih inicijativa takozvanog suo\u010davanja. Uz klasni i teorijski deficit, me\u0111utim, razlog za ovo je i sasvim banalan. Interes, oportunizam, korupcija.<\/p>\n

Interesantno je da otpor vlasti u Crnoj Gori, po inspiraciji naoko blizak Occupy pokretu, sam sebe do\u017eivljava kao gra\u0111anski, poput nekog novog nastavka nacionalnog preporoda, odbijaju\u0107i lijevo ime. Nije vam jo\u0161 dosta \u201ccrnogorskih prolje\u0107a\u201d?<\/em><\/p>\n

U na\u0161em vremenu tre\u0107e velike pozne epohe, i same re\u010di, u ve\u0107oj meri nego ina\u010de, postaju ambivalentne. Mo\u017eda ni ja sam nisam bio dovoljno precizan u onoj na\u0161oj zajedni\u010dkoj debati u Radni\u010dkom domu u Zagrebu. Zbog toga \u0107u to biti sada i tako otkloniti eventualne nesporazume. \u201cGra\u0111anski front\u201d je ime koje su sebi dali sami podgori\u010dki i crnogorski protestanti u prole\u0107e 2012., ali ne u smislu gra\u0111anskog kao bur\u017eoaskog, kapitalisti\u010dkog, ne-levog, nego, po najve\u0107em broju elemenata i pona\u0161anja, ne samo deklaracija, upravo obrnuto, gra\u0111anskog kao suprotstavljenog tajkunskom i oligarhijskom, te gra\u0111anskog kao antipoda manipulaciji nacionalnim i nacionalisti\u010dkim. Sli\u010dno je i sa \u201ccrnogorskim prole\u0107em\u201d. To je ime koje su, inspirisani \u201carapskim prole\u0107em\u201d 2011., podgori\u010dkim i crnogorskim rebelima 2012. dali vanjski posmatra\u010di, analiti\u010dari i novinari. A u arapskom, pa i crnogorskom prole\u0107u, znamo, dominantna je bila, opet, ekonomska, socijalna i politi\u010dka, antioligarhijska, a ne nacionalna, pogotovo ne nacionalisti\u010dka komponenta. Zbog svega ovoga, ja ove proteste i dalje smatram najzna\u010dajnijim u novijoj crnogorskoj istoriji, odmah nakon, i na tragu, velikog antifa\u0161isti\u010dkog ustanka 1941., i antiratnog pokreta 1991.<\/p>\n

Problem kontinuiteta u diskontinuitetu, da se tako hegelovski izrazimo, problem uo\u010davanja postojanja nove epohe, koja i nije tako nova kako se sama reklamira (kontinuitet za marksiste postoji, ako ni\u0161ta drugo, u terminima eksploatacije i otu\u0111enja), nikako da se zadovoljavaju\u0107e razrije\u0161i. Vi ste predlo\u017eili koncept \u201cbalkanske postmoderne\u201d. \u0160to to zna\u010di?<\/em><\/p>\n

Pored knjiga-celovitih studija, od kraja 1980-ih redovno objavljujem i kratke aktuelne komentare, kolumne, u dnevnim i drugim periodi\u010dnim medijima, koje posle izvesnog vremena publikujem u obliku knjige-zbornika. Prvu takvu knjigu-zbornik objavio sam 1994. Ona je imala naslov \u201c\u017dargon periferije\u201d i podnaslov \u201cBalkanska postmoderna 1988-1993\u2033. U to vreme vi\u0161e sam predose\u0107ao nego znao, pa ipak, i ovim podnaslovom \u017eeleo sam da upozorim na svu pretencioznost, preuranjenost i iluzornost tada jako ra\u0161irene i pomodne pri\u010de, o kraju svake velike pri\u010de. Ovaj predose\u0107aj kasnije sam razvio i u celovitu studiju, analizu i kritiku dogme progresa belle epoque. Pretpostavljam da nije neophodno da nagla\u0161avam, kako je dalji razvoj doga\u0111aja na Balkanu, ali i u Evropi, SAD-u i svetu, posebno nakon 11. septembra, ovaj ose\u0107aj samo potvrdio. Zahvaljuju\u0107i ovoj potvrdi, uostalom, moja nevesela serija balkanskih postmoderni, ove godine, dogurala je i do broja sedam. Moja poslednja knjiga-zbornik, objavljena pre samo nekoliko meseci, ima naslov \u201cAltervizija\u201d i podnaslov \u201cBalkanska postmoderna 7\u2033. Kao, daleko bilo, \u201cPetak trinaesti\u201d, enti deo.<\/p>\n

Novossti<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Falange novih malih velikih vo\u0111a, milo\u0161evi\u0107a, da\u010di\u0107a, tu\u0111mana, sanadera, \u0111ukanovi\u0107a i ostalih, i njihovih brojnih sledbenika, vojnika i paravojnika, postale su sistem.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-93303","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/93303","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=93303"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/93303\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=93303"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=93303"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=93303"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}