{"id":93020,"date":"2012-09-03T19:59:35","date_gmt":"2012-09-03T17:59:35","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=93020"},"modified":"2012-09-03T10:03:08","modified_gmt":"2012-09-03T08:03:08","slug":"deset-nevjerovatnih-cinjenica-o-nasem-tijelu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/09\/03\/deset-nevjerovatnih-cinjenica-o-nasem-tijelu\/","title":{"rendered":"Deset nevjerovatnih \u010dinjenica o na\u0161em tijelu"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Na\u0161e telo mo\u017ee zapanjuju\u0107e stvari. Njihov spisak je dug, ali evo 10 \u010dinjenica o njemu koje najverovatnije jo\u0161 ne znate.<\/p>\n

Kada to znamo, nije te\u0161ko razumeti vezu izme\u0111u gojaznosti i sr\u010danih oboljenja. Najve\u0107i deo ovih krvnih sudova predstavljaju si\u0107u\u0161ni kapilari, ali tu su i male vene i arterije.<\/p>\n

Dobra vest je da stvar funkcioni\u0161e i u obrnutom pravcu: ako izgubite kilogram telesne te\u017eine, va\u0161e telo \u0107e blokirati i apsorbovati krvne sudove koji mu vi\u0161e nisu potrebni.<\/p>\n

Ovo va\u017ei za 85 odsto ljudi. Ono \u0161to je posebno zanimljivo jeste da se nozdrve automatski smenjuju na svaka \u010detiri sata, otprilike.<\/p>\n

Disanje kroz razli\u010dite nozdrve ima razli\u010dito dejstvo na telo. Desna nozdrva, recimo, pove\u0107ava nivo glukoze u krvi i \u010dini da koristimo vi\u0161e kiseonika, a tako\u0111e i stimuli\u0161e levu (logi\u010dku) stranu na\u0161eg mozga, dok disanje kroz levu nozdrvu stimuli\u0161e desnu (kreativnu) stranu mozga, \u0161to mo\u017ee i namerno da se iskoristi, ukoliko nam je potrebno.<\/p>\n

Nosna sluz, poznatija kao sline, filtrira zaga\u0111iva\u010de iz vazduha, pa se dugo smatralo da je nije zdravo jesti. Ali, najnovije studije pokazuju da to zapravo ja\u010da imunolo\u0161ki sistem time \u0161to u organizam uvodi male koli\u010dine ovih zaga\u0111iva\u010da i obu\u010dava telo da ih prepoznaje i da se protiv njih bori.<\/p>\n

Ve\u0107ina odraslih ljudi takvu aktivnost smatrala odvratnom, ali svi to nesvesno ve\u0107 radimo jer se dobar deo nakupljene nosne sluzi automatski usmerava unazad, u grlo, odakle je gutamo.<\/p>\n

Polovina \u017eena ima \u010detiri tipa receptopra za boje, ili iodiopsina, umesto uobi\u010dajena tri, koliko imaju ostale \u017eene i mu\u0161karci. Kada gledaju dugu, ljudi sa tri receptora vide 7 duginih boja, a oni sa 4 oko 10.<\/p>\n

Razlog je taj \u0161to se receptori za crvenu i zelenu boju nalaze na hromozomu X (ima ga samo \u017eenski pol), a oni za plavu na Y. Ako su receptori za crvenu i zelenu boju malo pomereni, to omogu\u0107ava vi\u0111enje ve\u0107eg dijapazona boja, a kod malog broja \u017eena javlja se \u010dak i peti receptor za boje. Sa druge strane, slepilo za boje (daltonizam) mnogo je \u010de\u0161\u0107e kod mu\u0161karaca.<\/p>\n

Svima nam se ponakad desilo da u\u0161av\u0161i u prostoriju zaboravimo za\u0161to smo tu uop\u0161te do\u0161li; a svi smo, verovatno, primetili i da toga \u010desto ponovo mo\u017eemo da se setim ako iza\u0111emo na ista vrata.<\/p>\n

Francuski istra\u017eiva\u010di su ustanovili da ispitanici zadati lak zadatak tri puta \u010de\u0161\u0107e zaboravljaju ako su pre njegovog izvr\u0161enja pro\u0161li kroz vrata neke prostorije nego ako nisu, a razlog, kako su zaklju\u010dili, le\u017ei u tome \u0161to na\u0161 mozak vrata do\u017eivljava kao \u201cgranicu doga\u0111aja\u201d i smatra da su odluke donesene u nekoj prostoriji \u201cpohranjene\u201d u njoj kada je napustimo.<\/p>\n

Zbog toga ponovo mo\u017eemo da ih se setimo ako se u tu prostoriju vratimo.<\/p>\n

Znate za izreku o dosipanju soli na ranu? Sa \u0161e\u0107erom je druga pri\u010da. Afri\u010dki iscelitelji ve\u0107 generacijama na rane stavljaju zdrobljenu \u0161e\u0107ernu trsku: bolni\u010dar Mzers Mirandu, koji je odrastao posmatraju\u0107i oca kako to radi, bio je zapanjen kada je video da na zapadu ne postoji ta praksa.<\/p>\n

Sproveo je studiju na ve\u0107em broju pacijenata sa te\u0161kim povredama, \u010direvima i amputacijama, i ustanovio da \u0161e\u0107er ubla\u017eava bol i ubija bakterije koje mogu da uspore zarastanje rana. \u0160e\u0107er je higroskopan, \u0161to zna\u010di da prirodno upija vodu koja je bakterijama neophodna za opstanak, a i mnogo je jeftiniji od modernih antibiotika.<\/p>\n

Zbog toga, slede\u0107i put kad se pose\u010dete pospite ranu \u0161e\u0107erom pre nego \u0161to stavite hanzaplast.<\/p>\n

U pitanju je automatski telesni refleks, koji ima za cilj da za\u0161titi grlo, usta i zube. \u017deluda\u010dna kiselina je vrlo jaka, toliko da bi bez za\u0161titnog zida \u017eeluca mogla u njemu da progrize rupu.<\/p>\n

Grlo i usta, me\u0111utim, nemaju ovu za\u0161titnu oblogu, pa zato pljuva\u010dka poma\u017ee da se kiselina razbla\u017ei i ispere, a u izvesnoj meri je \u010dak i neutrali\u0161e.<\/p>\n

U eksperimentu u kom je mozak ispitanika skeniran tokom kompjuterske igrice koja je imala za cilj da kod njih izazove ose\u0107aj isklju\u010denosti i odba\u010dnsoti, istra\u017eiva\u010di sa Univerziteta Kalifornija ustanovili su da se ose\u0107anje usamljenosti zapravo obra\u0111uje u prednjem singularnom korteksu, istom delu mozga kao i fizi\u010dki bol.<\/p>\n

To ujedno obja\u0161njava i zbog \u010dega je \u010dovekova \u017eelja da se uklopi u grupu i ima dru\u0161tvo toliko jaka, a nau\u010dnici se nadaju da \u0107e mo\u0107i da poslu\u017ei i u le\u010denju nekih oblika depresije.<\/p>\n

Pa, bar na neki na\u010din. Od ezofagusa do anusa, u crevima se nalazi oko 100 miliona neurona, vi\u0161e nego u ki\u010dmenom stubu, i to je u nauci poznato kao unutra\u0161nji nervni sistem. Ovaj \u201cdrugi mozak\u201d nije sposoban za svesno mi\u0161ljenje i uglavnom je zadu\u017een za varenje hrane, ali to nije sve.<\/p>\n

Ako ste nekad osetili \u201cleptiri\u0107e u stomaku\u201d, ili ste lo\u0161u vest do\u017eiveli \u201ckao udarac u stomak\u201d, to je izazvao upravo ovaj nervni sistem. On igra odre\u0111enu ulogu i u nastanku na\u0161eg op\u0161teg raspolo\u017eenja, zbog \u010dega neke vrste hrane mogu da nam promene raspolo\u017eenje, dok lo\u0161a ose\u0107anja i situacije \u010desto \u010dine da izgubimo apetit.<\/p>\n

Svi ostali sisari, i mnoge druge \u017eivotinje koje nisu sisari, mogu da di\u0161u dok jedu: To su u stanju i ljudske bebe, \u0161to im omogu\u0107ava da di\u0161u dok sisaju.<\/p>\n

Ovu sposobnost gubimo oko 9. meseca, kada nam se glasne \u017eice tokom razvoja spu\u0161taju. Kod ljudske dece i odraslih glasne \u017eice le\u017ee nauobi\u010dajeno nisko u pore\u0111enju sa ostalim \u017eivotinjama.<\/p>\n

To im omogu\u0107ava mnogo bolji zvuk i reznonantnost, zbog \u010dega smo u stanju da proizvedemo \u0161iri dijapazon glasova, od kojih se sastoji na\u0161 govor.<\/p>\n

Blic<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na\u0161e telo mo\u017ee zapanjuju\u0107e stvari. Njihov spisak je dug, ali evo 10 \u010dinjenica o njemu koje najverovatnije jo\u0161 ne znate. Kada to znamo, nije te\u0161ko razumeti vezu izme\u0111u gojaznosti i sr\u010danih oboljenja. Najve\u0107i deo ovih krvnih sudova predstavljaju si\u0107u\u0161ni kapilari, ali tu su i male vene i arterije. Dobra vest je da stvar funkcioni\u0161e i […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-93020","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/93020","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=93020"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/93020\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=93020"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=93020"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=93020"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}