{"id":92773,"date":"2012-08-31T09:17:07","date_gmt":"2012-08-31T07:17:07","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=92773"},"modified":"2012-08-31T09:17:07","modified_gmt":"2012-08-31T07:17:07","slug":"pobeduju-ideje-sa-%e2%80%9cdogadanja-naroda%e2%80%9d","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/08\/31\/pobeduju-ideje-sa-%e2%80%9cdogadanja-naroda%e2%80%9d\/","title":{"rendered":"Pobe\u0111uju ideje sa \u201cdoga\u0111anja naroda\u201d"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Dejan Ko\u017eul<\/p>\n

Dolazak Bratislava Petkovi\u0107a na mesto novog ministra kulture Srbije pratile su izjave o patriotskoj kulturi, o tradicionalnim vrednostima, o dilentatizmu Olivera Frlji\u0107a, o potencijalnim hap\u0161enjima onih koji oskrnave nacionalnu zastavu\u2026 O situaciji u kulturi razgovarali smo sa piscem Filipom Davidom.<\/p>\n

Novi ministar kulture Srbije dolazi iz miljea \u201cpatriota\u201d koji su krajem 1980-ih pripremali teren za rat. U svom Muzeju automobila, gde postoji tzv. Gara\u017eno pozori\u0161te, \u010dak je otvorio vrata za promociju knjige Milana Luki\u0107a, jednog od retkih ratnih zlo\u010dinaca koji je ka\u017enjen do\u017eivotnom robijom. \u0160ta nam to govori o novom ministru?<\/em><\/p>\n

Bio sam vrlo iznena\u0111en kad sam saznao da \u0107e se u toj gara\u017ei odr\u017eati promocija te knjige. Tad jo\u0161 nije bio ni kandidat za ministra. Bio sam iznena\u0111en jer novog ministra kulture poznajem. Najmanje \u0161to sam mogao o\u010dekivati jeste da se tako ne\u0161to dogodi. Petkovi\u0107 je bio jedan od osniva\u010da Demokratske stranke, pa se desio neo\u010dekivani prelaz u Srpsku radikalnu stranku, a onda i u novu frakciju naprednjaka. \u0160ta se tu doga\u0111alo sa njim mogu samo da pretpostavim, ali sramota je da se odr\u017ei promocija knjige jednog od najve\u0107ih zlo\u010dinaca. To je pro\u0161lo dosta neprimetno i tek je sad zapa\u017eeno, kad je Petkovi\u0107 postao ministar, ali to je u skladu sa partijom iz koje ministar dolazi, pa se on pona\u0161a po tim ar\u0161inima.<\/p>\n

Petkovi\u0107 je najve\u0107i deo \u017eivota proveo na kulturnoj margini. Ne mislim pritom ni\u0161ta lo\u0161e, ali nikad nije uspeo da u\u0111e u glavne tokove kulture. Mislim da kod njega postoji frustracija i da je zbog toga po\u010deo da se pribli\u017eava ekstremnim krugovima. Ne zaboravimo da je on ipak zavr\u0161io pozori\u0161nu re\u017eiju i zato se prvo obru\u0161io na pozori\u0161te i na Olivera Frlji\u0107a. Njegove izjave su na neki na\u010din zvono za uzbunu da se suprotstavimo takvoj kulturnoj politici, ali intelektualne snage su neusagla\u0161ene, u sva\u0111i su i nema ozbiljnog otpora. Devedesetih je postojao Beogradski krug, u kom je bilo 300 do 400 najzna\u010dajnijih beogradskih i srpskih intelektualaca, koji su se \u017eestoko protivili politici Milo\u0161evi\u0107a svojim govorima, tekstovima\u2026 Danas, sa \u010dasnim izuzecima, toga vi\u0161e nema i to zna\u010di da oni mogu bez velikog otpora, straha da \u0107e se neko suprotstaviti, sprovoditi kulturnu politiku.<\/p>\n

Povratak u osamdesete<\/strong><\/p>\n

Na \u0161ta vas asocira \u201cpatriotska\u201d umetnost?<\/em><\/p>\n

Tako ne\u0161to anahrono izjaviti, danas je iznena\u0111uju\u0107e. Prvo pitanje je ko \u0107e odre\u0111ivati ko je patriota, a ko nije. Znamo iz istorije knji\u017eevnosti da je Tomas Man bio progla\u0161en za izdajnika kad je napustio Nema\u010dku, a onda se pokazalo da je on, koji se suprotstavio tom re\u017eimu, bio najve\u0107i patriota. Takvih primera ima bezbroj. Postoji samo dobra i lo\u0161a umetnost, ne postoji patriotska i nepatriotska. Svaka dobra umetnost je \u201cpatriotska\u201d. Kad se na na\u0161im prostorima govori o patriotizmu, va\u017ei ono \u0161to je engleski filozof D\u017eonson rekao \u2013 da je patriotizam poslednje uto\u010di\u0161te protuva. Iza patriotizma su se krili oni koji su \u010dinili najve\u0107e zlo\u010dine. Ovde ima jo\u0161 jedna stvar. Kad je uspostavljena nova vlast, bilo je govora o raznim resorima, kako ih podeliti. Jedino nije bilo govora o Ministarstvu kulture. Smatra se da tu ima najmanje para a najvi\u0161e problema, ali preko tog Ministarstva se ispoljavalo ono \u0161to \u0107e biti dominantna politi\u010dka ideja u izbornom ciklusu. Setimo se samo kraja 1980-ih i po\u010detka 1990-ih. Preko kulture su dolazile ideje etni\u010dke mr\u017enje i netolerancije. Politi\u010dari su preko kulture pripremali teren za ono \u0161to \u0107e se dogoditi. Postoji ona stara poslovica koja ka\u017ee da se samo budala dva puta spotakne o isti kamen. Meni se \u010dini da se sada sve ovo vra\u0107a na kraj osamdesetih. Preko kulture se plasiraju ideje o visoko-nacionalnoj kulturi, sve ono \u0161to je svojevremeno kritikovao i Rade Konstantinovi\u0107. Ovo mi\u0161ljenje o tradicionalnoj kulturi je ideja \u201cfilosofije palanke\u201d. Bojim se da se to palana\u010dko mi\u0161ljenje, za koje su neki verovali da je pro\u0161lo, sad vra\u0107a na velika vrata. Sva ta retorika podse\u0107a na taj duh. Mo\u017ee se re\u0107i da se taj politi\u010dki i kulturni krug zatvorio i da sad ovde pobe\u0111uju ideje sa mitinga \u201cdoga\u0111anja naroda\u201d. \u010cemu to vodi, zaista ne znam, jer ni svet vi\u0161e nije usmeren ka nama. Bitno im je da nema sukoba, ra\u010dunaju\u0107i da je narod dobio to \u0161to je tra\u017eio na izborima.<\/p>\n

Verujete li da danas postoji isti razorni potencijal kao \u0161to je postojao krajem osamdesetih? \u010cesto ste dana\u0161nju Srbiju upore\u0111ivali sa vajmarskom Nema\u010dkom. Za\u0161to?<\/em><\/p>\n

Zato jer se tu pokazalo da se jedna slaba\u0161na demokratija mo\u017ee lako pretvoriti u diktaturu. Ako sad posmatramo parole sa kraja osamdesetih, mo\u017eemo zaklju\u010diti da je ve\u0107ina tih parola danas ostvarena. Paradoksalno je da se to uglavnom desilo posle 5. oktobra 2000. \u017diveli smo u zabludama promena i nismo to ni primetili. Uostalom, otpor Milo\u0161evi\u0107u tokom devedesetih nije proizlazio iz otpora prema takvoj politici, nego zbog razo\u010darenja \u0161to ta politika nije dala rezultate. Danas vidimo da ta politika i dalje funkcioni\u0161e. Postoji jedna zastra\u0161uju\u0107a konstanta. Ko je i tad o\u010dekivao da \u0107e do\u0107i do rata? To nije izgledalo logi\u010dno, pa se dogodilo. Sukobi lako krenu, ali se te\u0161ko zaustavljaju. To moramo imati na umu, ali ovde nema svesti o tome, ne postoji \u010dak ni strah da se to mo\u017ee ponoviti.<\/p>\n

\u0106osi\u0107 je sve ogor\u010deniji<\/strong><\/p>\n

Koliki je uticaj pisane re\u010di kod nas, ako znamo da je gotovo polovina stanovni\u0161tva funkcionalno nepismena? Da li su ti \u201cintelektualci\u201d iz Kluba knji\u017eevnika i akademici zaista imali toliku mo\u0107?<\/em><\/p>\n

Sam uticaj pisane re\u010di u pozitivnom smislu, da se mo\u017ee kritikom ne\u0161to uraditi, nije toliko velik. Jeste, me\u0111utim, u negativnom. Taj uticaj pisaca proizilazi iz jednog sovjetskog modela da su pisci izraz narodne svesti. U na\u0161em dru\u0161tvu pisci su imali tu vrstu ugleda, ali se uticaj postepeno gubio. Pogledajte Francusku 7, koja se do kraja uklju\u010dila u milo\u0161evi\u0107evsku kampanju, kompromitovali su se do kraja. Re\u010di koju su oni izgovarali izgubile su zna\u010daj. To je najgore u dru\u0161tvu, kad re\u010di vi\u0161e ne zna\u010de ono \u0161to bi trebalo da zna\u010de. To je i Orvel pisao. Sve je obrnuto od onoga \u0161to jeste. Jo\u0161 je Peki\u0107 pisao kako je stra\u0161no kad imate potrebu da izmislite novi jezik da biste re\u010dima vratili zna\u010denje. Ostale su samo lju\u0161ture. \u010citaju\u0107i tekst dr\u017eavne propagande, morali ste da ga pretvarate u suprotnost da biste ga shvatili.<\/p>\n

I u tom smislu, koliko je uloga Dobrice \u0106osi\u0107a precenjena?<\/em><\/p>\n

Dobrica \u0106osi\u0107 je pisac izvan svih kategorija, jer je njegov uticaj bio ogroman. Ako pro\u010de\u0161ljate tekstove \u201coca nacije\u201d, zapanjite se koli\u010dinom netolerancije, pa \u010dak i \u0161ovinizma. \u0106osi\u0107 je dugo vremena u\u017eivao ugled disidenta. Adam Mihnjik je prvo odlazio kod Dobrice \u0106osi\u0107a kad bi do\u0161ao u Srbiju i dugo je vremena bilo potrebno da shvati da on stoji iza velikodr\u017eavnih projekata. Milo\u0161evi\u0107 je imao puno poverenje u Dobricu. U \u201cVremenu zmija\u201d \u0106osi\u0107 govori krajnje prezrivo prema Albancima, da je to jedan primitivan narod, izvan civilizacije\u2026 U na\u0161em vremenu, to je nezamislivo za jednog intelektualca. Njegova mr\u017enja prema \u201czapadu\u201d, ta vrsta retorike, ne mo\u017ee ni u kom slu\u010daju \u010ditaocu da bude putokaz. A te njegove knjige su bestseleri. Imam utisak da \u0161to je stariji da postaje sve ogor\u010deniji i sve ratoborniji. Tu postoji i jedan paradoks. Sad se govori o rehabilitaciji Dra\u017ee Mihailovi\u0107a. Koliko znam, Dobrica se suprotstavljao, a \u010detnici, odnosno oni koji pripadaju naslednicima pokreta, ne \u017eele da ga prihvate. Ali njihove ideje su gotovo istovetne. On stoji iza projekta \u201cVelike Srbije\u201d. Ako pratite istorijat tog programa, to je \u010detni\u010dki program. Imate Dobricu koji je bio partizan, a sa druge strane taj \u010detni\u010dki pokret sa svojim idejama, i oni se nalaze negde. Netolerancije ima, ali postoji i duboko pro\u017eimanje.<\/p>\n

Novossti<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Sukobi lako krenu, ali se te\u0161ko zaustavljaju. To moramo imati na umu, ali ovde nema svesti o tome, ne postoji \u010dak ni strah da se to mo\u017ee ponoviti.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-92773","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/92773","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=92773"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/92773\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=92773"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=92773"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=92773"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}