{"id":92561,"date":"2012-08-29T11:06:29","date_gmt":"2012-08-29T09:06:29","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=92561"},"modified":"2012-08-29T11:06:29","modified_gmt":"2012-08-29T09:06:29","slug":"sindrom-karpalnog-kanala","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/08\/29\/sindrom-karpalnog-kanala\/","title":{"rendered":"Sindrom karpalnog kanala"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Sve vi\u0161e osoba \u017eali se na trnjenje i bol u predelu dlana, a da ne mogu da odgonetnu za\u0161to se to de\u0161ava. Ovo neprijatno stanje \u0161ake ponekad se javlja iznenada, a ponekad traje u kontinuitetu, i blokira odre\u0111enu osobu za uobi\u010dajene aktivnosti koje treba da obavlja. Za\u0161to do ovakvih pojava dolazi i o \u010demu se ta\u010dno radi, obja\u0161njava potpukovnik doc. dr Nenad Stepi\u0107, na\u010delnik Klinike za plasti\u010dnu hirurgiju i opekotine Vojnomedicinske akademije.<\/p>\n

– Radi se o sindromu karpalnog kanala koji nastaje zbog kompresije, odnosno pritiska nerva koji kroz taj kanal prolazi. Naziv karpalni poti\u010de od karpalnih kostiju, odnosno kostiju ru\u010dja koje po\u010dinju od ru\u010dnog zgloba.<\/p>\n

Od tih kostiju u pravcu prstiju prote\u017ee se kanal u kojem je sme\u0161teno devet tetiva i nerv medijanus. Kada do\u0111e do pritiska navedenog nerva javljaju se odre\u0111eni simptomi koji zajedno \u010dine sindrom. Problem ne nastaje iznenada, ve\u0107 mu prethodi odre\u0111eni proces.<\/p>\n

Kada dolazi do kompresije odnosno pritiska nerva?<\/strong><\/p>\n

– Kompresija nastaje ili pove\u0107anjem zapremine sadr\u017eaja kanala ili smanjenja zapremine samog kanala \u0161to je re\u0111e. Prva situacija je znatno \u010de\u0161\u0107a i javlja se kod odre\u0111enih oboljenja, kao \u0161to su reumatska, dijabetes, polineuropatije, odnosno oboljenje perifernih nerava. U ovakvim okolnostima prakti\u010dno dolazi do oticanja ovojnica tetiva \u0161to uslovljava pove\u0107anje njihove zapremine, a mo\u017ee da do\u0111e i do oticanja samog nerva. Do promene strukture kanala mogu da dovedu ne samo navedene bolesti ve\u0107 i povrede i prelomi u podru\u010dju ru\u010dnog zgloba.<\/p>\n

\u0160ta karakteri\u0161e sindrom karpalnog kanala?<\/strong><\/p>\n

– Ovaj sindrom ima jasne znake ispoljavanja u vidu no\u0107nog bola, trnjenja prva tri prsta i polovine \u010detvrtog, kao i gubitak snage \u0161ake, \u0161to u daljem toku bolesti mo\u017ee dovesti i do atrofije mi\u0161i\u0107a dlana. Pacijent obi\u010dno kod lekara dolazi s pri\u010dom da je ujutru ustao sa nepodno\u0161ljivim bolom du\u017einom celog dlana i u predelu ru\u010dja, odakle dlan i po\u010dinje. Takav bol traje oko sat i po, a onda prestaje. A prestaje zato \u0161to odre\u0111ena osoba spontano promeni polo\u017eaj dlana i na taj na\u010din uspe da oslobodi nerv. \u010cim se nerv oslobodi nestaje i bol.<\/p>\n

Ko i kada oboleva od ovog sindroma?<\/strong><\/p>\n

– Bolest se obi\u010dno javlja posle 40. godine. Prime\u0107eno je da se \u010de\u0161\u0107e javlja kod \u017eena, mada nema preciznog odgovora zbog \u010dega je to tako. Osim toga, bolest je karakteristi\u010dna za osobe koje \u010de\u0161\u0107e ponavljaju iste pokrete kao \u0161to je, recimo, rad za ra\u010dunarom. Ovde se prilikom rada na tastaturi konstantno pritiska ru\u010dni zglob, \u0161to u nekom trenutku mo\u017ee dovesti do kompresije u kanalu i javljanja navedenih tegoba. Naravno, da bi neko dobio sindrom karpalnog kanala nije dovoljan samo pritisak izazvan ponavljanim pokretima. Takva osoba mora da ispunjava jo\u0161 neki uslov, a to zna\u010di ili da ima neko navedeno prate\u0107e oboljenje, traumu, ili ne\u0161to sasvim drugo…<\/p>\n

\u0160ta odre\u0111ena osoba da radi ukoliko posumnja da ima sindrom karpalnog kanala?<\/strong><\/p>\n

– Za po\u010detak treba da ode kod lekara op\u0161te prakse koji su dobro edukovani da ovakvo stanje konstatuju. Zapravo, na raspolaganju im stoje klini\u010dki testovi provokatori uz koje mogu da posumnjaju da pacijent ima ovo oboljenje. Takvog pacijenta ne zadr\u017eavaju ve\u0107 ga dalje \u0161alju neurologu koji na osnovu klini\u010dkih ispitivanja, kao i ispitivanja brzine provo\u0111enja samog nerva (EMNG), mo\u017ee da uspostavi preciznu dijagnozu.<\/p>\n

Nakon toga po\u010dinje le\u010denje. Kod lak\u0161ih oblika le\u010denje je u po\u010detku konzervativno. Podrazumeva fizikalnu terapiju i davanje kortikosteroida. Oni se daju da bi se smanjio otok samog nerva. Osim lekova preporu\u010duje se i no\u0161enje specifi\u010dnih udlaga no\u0107u, da bi \u0161aka stajala u fiziolo\u0161kom polo\u017eaju, jer jedino tada izostaju bol i utrnulost.<\/p>\n

Kakav je efekat ovakve terapije, odnosno le\u010denja?<\/strong><\/p>\n

– U najve\u0107em broju slu\u010dajeva kod lak\u0161ih oblika ishod je dobar. Kod srednje te\u0161kih i te\u0161kih dolazi do popu\u0161tanja simptoma za kra\u0107i period. To je obi\u010dno u trajanju od mesec dana. Me\u0111utim, ako se bolest nakon toga vrati na pre\u0111a\u0161nje stanje, nema drugog izbora osim le\u010denja hirur\u0161kim putem. Hirurgija podrazumeva otvaranje karpalnog kanala da bi se na nervu izvr\u0161ila dekompresija, odnosno oslabio ili otklonio pritisak.<\/p>\n

Nerv koji li\u010di na pe\u0161\u010dani sat, dugo pritiskan, proizvodio je izuzetno jak bol. Operacijom bol se u svim slu\u010dajevima gubi, jedino kod te\u017eih ostaje blaga utrnulost. Me\u0111utim, vrlo je va\u017eno da se nakon osloba\u0111anja nerva primeni fizikalna terapija. Jedino na taj na\u010din u potpunosti mo\u017ee da se otkloni utrnulost i nerv oporavi. Terapija traje dve nedelje i treba da se primeni odmah nakon skidanja konaca. Ipak, kod pojedinih oboljenja, bez obzira na sve preduzete vidove le\u010denja, bolest, ipak, mo\u017ee da se vrati. Mo\u017ee da se vrati, primera radi, kod sistemskih oboljenja kao \u0161to su reumatske polineuropatije. Kod ovog oboljenja ponovo mo\u017ee da se javi zadebljanje ovojnica tetiva. Isto mo\u017ee da se dogodi i kada postoje povrede ru\u010dja, ali i neka druge bolesti.<\/p>\n

ANATOMIJA<\/strong><\/p>\n

Karpalni kanal \u010dini osam sitnih kostiju ru\u010dnog zgloba sa donje strane, dok gornju stranu zatvara \u010dvrsto vezivno tkivo, takozvani karpalni ligament. Kroz taj kanal iz podlaktice u \u0161aku ulazi nerv medijanus, kao i tetive mi\u0161i\u0107a koje pokre\u0107u prste. Tetive su oblo\u017eene tankom ovojnicom koja ih podmazuje i olak\u0161ava njihovo klizanje i pokretanje. Ta ovojnica je osetljiva na svaki dugotrajniji napor i iritaciju.<\/p>\n

Svaki ne\u017eeljeni nadra\u017eaj, kao \u0161to su povreda, upala, degenerativna promena, spolja\u0161nji pritisak na kanal, mo\u017ee da dovede do zadebljanja ovojnice i samim tim smanji prostor u karpalnom kanalu, dovode\u0107i do pritiska nerva medijanusa. Ukoliko pritisak dostigne nivo na kome nerv ne mo\u017ee normalno da obavlja funkciju, javljaju se trnci i ose\u0107aj \u017earenja u prva tri prsta i polovini \u010detvrtog, kao i bol naro\u010dito izra\u017een no\u0107u. Bol i trnci mogu, osim u dlan i prste, da se \u0161ire i u lakat i rame.<\/p>\n

Da bi se izbegao ra\u0161ireni sindrom karpalnog kanala u radu sa ra\u010dunarima stru\u010dnjaci preporu\u010duju nekoliko va\u017enih saveta. Ru\u010djem se nikako ne treba naslanjati i pritiskati o sto prilikom kori\u0161\u0107enja tastature, a da bi se olak\u0161ao rad po\u017eeljno je koristiti podmeta\u010de za kosti ru\u010dja. Osim toga, preporu\u010dljivo je da se prave \u010de\u0161\u0107e pauze – na svakih petnaest minuta kra\u0107i, a na svakih sat vremena du\u017ei prekid rada. Po prestanku rada na tastaturi \u0161ake treba odmoriti u krilu ili ih pustiti pored tela.<\/p>\n

Novosti.rs<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Sve vi\u0161e osoba \u017eali se na trnjenje i bol u predelu dlana, a da ne mogu da odgonetnu za\u0161to se to de\u0161ava. Ovo neprijatno stanje \u0161ake ponekad se javlja iznenada, a ponekad traje u kontinuitetu, i blokira odre\u0111enu osobu za uobi\u010dajene aktivnosti koje treba da obavlja. Za\u0161to do ovakvih pojava dolazi i o \u010demu se […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-92561","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/92561","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=92561"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/92561\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=92561"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=92561"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=92561"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}