{"id":92341,"date":"2012-08-26T10:49:54","date_gmt":"2012-08-26T08:49:54","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=92341"},"modified":"2012-08-26T10:51:24","modified_gmt":"2012-08-26T08:51:24","slug":"top-5-primera-gradanske-neposlusnosti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/08\/26\/top-5-primera-gradanske-neposlusnosti\/","title":{"rendered":"Top 5 primera gra\u0111anske neposlu\u0161nosti"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>The Guardian<\/p>\n

Kada je \u0161panski gradona\u010delnik Huan San\u010dez Gordilo nedavno poveo grupu farmera u \u201e\u010di\u0161\u0107enje\u201c supermarketa, pokupiv\u0161i svu hranu kao deo kampanje protiv mera \u0161tednje, politi\u010dki imunitet kao poslanika ga je za\u0161titio od krivi\u010dnog gonjenja. On sada zahteva da i ostali gradona\u010delnici u \u0160paniji ignori\u0161u zahteve centralne vlade i odbiju dalja otpu\u0161tanja i iseljavanja iz stanova. U ovoj eri \u0161tednje, takvo flagrantno nepo\u0161tovanje zakona trebalo bi ohrabrivati. Ponekad je najve\u0107a snaga pokreta njihova sposobnost da ometaju. Zato ovde, u \u010dast kreativnih Indignadosa, predstavljamo pet primera gra\u0111anske neposlu\u0161nosti.<\/p>\n

Mar\u0161 za so<\/p>\n

Gandijevo suprotstavljanje britanskim kolonijalnim zakonima o monopolu na so po\u010detkom 1930. godine pokrenulo je talas gra\u0111anske neposlu\u0161nosti, \u0161to je na kraju dovelo do odlaska Britanaca iz Indije. Odredbe Zakona o soli predvi\u0111ale su oporezivanje proizvodnje indijske soli, kako bi Indija morala da uvozi britansku so. Gandi i njegove pristalice su zapo\u010deli dugi mar\u0161 za proizvodnju soli i pravo da je transportuju bez poreza. Britanci su \u017eestoko ugu\u0161ili mar\u0161. Uhapsili su desetine hiljada protestanata, odbiv\u0161i da pristanu na ustupke. Mar\u0161 je bio ograni\u010den i time \u0161to nije uspeo da zadobije podr\u0161ku muslimanskog dela stanovni\u0161tva.<\/p>\n

Ipak, kampanja je imala dugoro\u010dne posledice koji su nadomestile neuspeh u postizanju njenog glavnog cilja. Prvo, delovala je kao inspiracija za one koji su u njoj u\u010destvovali, jer mnogi pre toga nisu uzimali u\u010de\u0161\u0107a ni u kakvom organizovanom pokretu. Drugo, objavila je svetu da su indijske mase ozbiljna sila i da britanska vlast mora da pregovara sa njihovim vo\u0111om. Tre\u0107e, podstakla je nove oblike gra\u0111anske neposlu\u0161nosti. I na kraju, imala je ogroman uticaj na razmi\u0161ljanja i strategiju drugih, poput Martina Lutera Kinga.<\/p>\n

Kampanja u Ekstremaduri<\/p>\n

Tokom republikanske ere, agrarna reforma bila je prioritet u ruralnim oblastima \u0160panije. Velika nezaposlenost na selu u velikoj meri je doprinela izbornoj pobedi levi\u010darskog Narodnog fronta. U Ekstremaduri, tokom izborne kampanje 1936. godine, kandidati Narodnog fronta su obe\u0107ali brzu agrarnu reformu. Radije nego da \u010dekaju da vlada ispuni svoja obe\u0107anja, nezaposleni seljaci su po\u010deli da zauzimaju velike posede, po\u010dev\u0161i sa oko 3.000 farmi u provinciji Badahoz. Vlada, suo\u010dena sa nemirima, legalizovala je ova zauzimanja. Stotine hiljada seljaka se naselilo na novim posedima.<\/p>\n

Ali ovde se nije radilo samo o zauzimanju zemlje, ve\u0107 se vodila debata \u0161ta se mo\u017ee uraditi sa ovom zemljom, da li da se kolektivizuje ili da se dodeli pojedina\u010dnim vlasnicima. Oduzimanje zemlje nije obezbedilo samo zemlju i rad, ve\u0107 i demokratski forum na kome se raspravljalo o budu\u0107em razvoju celog dru\u0161tva. Ili je barem tako bilo dok nacionalisti\u010dke snage generala Franka nisu ponovo okupirale ove teritorije masakrirav\u0161i seljake i njihove levi\u010darske vo\u0111e.<\/p>\n

Lete\u0107i piketing(1) i sit-in<\/p>\n

Radni\u010dke borbe tokom istorije SAD \u010desto su se grani\u010dile sa ustancima, u velikoj meri zbog nasilnih sukoba izme\u0111u vlade i radnika, sve do perioda Nju dila. Talas nasilja tokom Velike depresije stvorio je pravnu i insitucionalnu podr\u0161ku za ameri\u010dke radnike.<\/p>\n

Sindikalno neorganizovani radnici u tekstilnoj industriji i rudnicima uglja, pritisnuti recesijom, ali i inspirisani obe\u0107anjem Frenklina D. Ruzvelta da \u0107e se brinuti o industrijskim radnicima, zapo\u010deli su o\u010dajni\u010dku borbu protiv smanjenja plata i gubitka radnih mesta. A kako bi pobedili u ovoj borbi, izabrali su najradikalniju taktiku, bore\u0107i se sa nasiljem \u0161trajkbrehera, policijom i, u nekim slu\u010dajevima, progla\u0161avanjem ratnog stanja.<\/p>\n

Tokom \u0161trajka tekstilaca 1934. godine, \u201eLete\u0107i odredi\u201c piketa mar\u0161irali su od grada do grada pozivaju\u0107i radnike da se pridru\u017ee \u0161trajku. Ovo je bilo posebno va\u017eno, jer su ovi radnici radili prete\u017eno u manjim fabrikama i nisu imali jaku sindikalnu organizaciju. Drugi klju\u010dni doga\u0111aj bila je serija sit-in \u0161trajkova radnika u \u010deli\u010dnoj i automobilskoj industriji. U ovim slu\u010dajevima, radnici su ometali proizvodnju tako \u0161to su zauzimali klju\u010dne delove preduze\u0107a odbijaju\u0107i da se sklone. Veoma delotvorna taktika koja je bila manje nasilna od piketinga, a koju su kasnije preuzeli borci za gra\u0111anska prava i protivnici Vijetnamskog rata.<\/p>\n

MekDonalds u Francuskoj<\/p>\n

Lanac brze hrane MekDonalds, tokom svog prvog \u0161irenja Evropom 70-ih godina pro\u0161log veka, mnoge zemlje su do\u010dekale sa dobrodo\u0161licom i bez postavljanja suvi\u0161nih pitanja. Francuska je uvek bila ne\u0161to posebno, poznata po svome otvorenom preziru prema malbouffe (junk food). Poku\u0161aj lanca da 1999. otvori filijalu u Mileu privukao je pa\u017enju Hoze Bovea, militantnog farmera i \u010dlana udru\u017eenja poljoprivrednika Conf\u00e9d\u00e9ration paysanne. Pre nego \u0161to je filijala u potpunosti izgra\u0111ena, Bove i njegove pristalice su do\u0161li i po\u010deli da je ru\u0161e, ciglu po ciglu.<\/p>\n

Takve akcije su u velikoj meri simboli\u010dne, ali Boveov slu\u010daj bio je samo jedna u nizu akcija protiv GMO-a i junk fooda u Francuskoj. Ove akcije su u\u010dinile poznatim ne samo Bovea ve\u0107 i \u010ditav niz drugih aktivista. Oni su \u010dinili zna\u010dajan deo anti-kapitalisti\u010dkog pokreta koje se kasnije pridru\u017eio kampanji protiv Evropskog ustava, kao deo koalicije koja je ubedila ve\u0107inu Francuza da glasa sa Ne.<\/p>\n

Protiv pau\u0161alnog poreza (2)<\/p>\n

U Engleskoj, najdramati\u010dniji trenutak u kampanji protiv pau\u0161alnog poreza verovatno su bili neredi proistekli iz demonstracija na kojima se 31. marta 1990. u centralnom Londonu okupilo oko 200.000 ljudi. Policija je na kraju, \u0161to je prili\u010dno neoubi\u010dajeno, izvukla deblji kraj. Iako simboli\u010dki zna\u010dajan, poraz policije je rezultat niza takti\u010dkih gre\u0161aka. Vlasti mo\u017ee\u0161 da uhvati\u0161 nespremne s vremena na vreme, ali one u\u010de na svojim gre\u0161kama, uklju\u010duju\u0107i nau\u010dene lekcije u budu\u0107e planove. Ono \u0161to je va\u017eno jesu osnove ovih spontanih akcija koje su daleko dugove\u010dnije od gra\u0111anske neposlu\u0161nosti.<\/p>\n

U slu\u010daju kampanje protiv pau\u0161alnog poreza, razvila se mre\u017ea udru\u017eenja \u0161irom zemlje, koja su pozivala na nepla\u0107anje. Ove grupe su okupile ljude koji su u po\u010detku bili prili\u010dno izolovani ili uop\u0161te nisu bili politi\u010dki aktivni. Njihova taktika bila je otpor na svakom koraku: odbijanje registrovanja, osporavanje poreskih prijava i time zagu\u0161ivanje pravnog sistema, i kona\u010dno odbijanje pla\u0107anja. Sve ove akcije bile su izuzetno efikasne. Prikupljanje poreza bilo je neuspe\u0161no, a situacija je polarizovana na \u0161tetu vladaju\u0107ih konzervativaca, koji su na kraju smenili svoju liderku Margaret Ta\u010der i povukli zakon.<\/p>\n

***<\/p>\n

U svakom od ovih primera, klju\u010dno pitanje nije ni nasilje ni nenasilje, niti je to legalnost ili nelegalnost ve\u0107 \u2013 ometanje. Masovni pokreti praktikuju gra\u0111ansku neposlu\u0161nost kada prepoznaju da glatko funkcionisanje dru\u0161tva zavisi od njihovog organizovanja, ga\u0161enja ili aktivnog ometanja. Ove stvari potpuno izlu\u0111uju politi\u010dare. Na ovaj na\u010din dru\u0161tvo napreduje.<\/p>\n

**<\/p>\n

    \n
  1. Piketing je forma \u0161trajka u kome se radnici koji \u0161trajkuju okupljaju pred ulazom fabrike ili neke druge ustanove gde su zaposleni spre\u010davaju\u0107i ulazak drugih radnika koji bi \u017eeleli da rade ili \u0161trajkbrehera. Smatra se najradikalnijom formom \u0161trajka. \u2191<\/a><\/li>\n
  2. Pau\u0161alni porez je porez koji pla\u0107a svaki gra\u0111anin nezavisno od prihoda, imovine, porodi\u010dnog stanja itd.<\/li>\n<\/ol>\n

    Richard Seymour, The Guardian<\/p>\n

    Izbor i prevod Miroslav Markovi\u0107<\/p>\n

    Pe\u0161\u010danik.net<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Masovni pokreti praktikuju gra\u0111ansku neposlu\u0161nost kada prepoznaju da glatko funkcionisanje dru\u0161tva zavisi od njihovog organizovanja, ga\u0161enja ili aktivnog ometanja<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-92341","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/92341","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=92341"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/92341\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=92341"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=92341"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=92341"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}