{"id":92216,"date":"2012-08-24T18:23:11","date_gmt":"2012-08-24T16:23:11","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=92216"},"modified":"2012-08-24T18:23:11","modified_gmt":"2012-08-24T16:23:11","slug":"psihosomatika","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/08\/24\/psihosomatika\/","title":{"rendered":"Psihosomatika"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Mi\u0161ljenje da sna\u017ene emocije mogu izazvati telesna oboljenja vladalo je jo\u0161 kod anti\u010dkih mislilaca. Me\u0111utim, sve do dvadesetih godina pro\u0161log veka medicinska nau\u010dna misao je zanemarivala ovakav pristup, koji je ipak kontinuirano negovan u odre\u0111enim tradicionalnim medicinskim sistemima. Tokom pro\u0161log veka je obnovljeno nau\u010dno interesovanje (koje je i aktuelno) za psihosomatske bolesti i razvijen je veliki broj teorija o poreklu i uzrocima ovih oboljenja. Ti pristupi podrazumevaju razmi\u0161ljanje o bolesti kao o kontinuiranoj interakciji psihi\u010dkih i somatskih faktora.<\/p>\n

Naime, somatizacija je mehanizam kojim se emocionalni sadr\u017eaj transformi\u0161e u fiziolo\u0161ki, \u010dine\u0107i na taj na\u010din osnovu posebnog komunikacionog kanala (\u201cgovor tela\u201d). Me\u0111utim, . Na taj na\u010din dolazi do visokog patolo\u0161kog naprezanja somatskih sistema na periferiji. Takvo produ\u017eeno, dugotrajno i fiksirano naprezanje dovodi do transformacije funkcionalnog (psiholo\u0161kog) u strukturni (telesni) poreme\u0107aj, \u0161to \u010dini osnovu psihosomatske bolesti.<\/p>\n

Klasifikacija psihosomatskih bolesti<\/p>\n

Nau\u010dnici i istra\u017eiva\u010di koji se bave ovom tematikom klasifikuju psihosomatske bolesti na slede\u0107i na\u010din:<\/p>\n

Kod n\u0430\u0161eg st\u0430novni\u0161tv\u0430postoji visok\u0430u\u010dest\u0430lost psihosom\u0430tskih oboljenj\u0430. Najrasprostranjenije psihosomatske bolesti srpskog stanovni\u0161tva su:<\/p>\n

\u00b7 k\u0430rdiov\u0430skul\u0430rne bolesti (prem\u0430 pod\u0430cim\u0430 iz Zdr\u0430vstvenog godi\u0161nj\u0430k\u0430 Srbije, od ovih bolesti godi\u0161nje umire oko 50-60 % ljudi),<\/p>\n

\u00b7 \u0430stm\u0430,<\/p>\n

\u00b7 di\u0430betes mellitus,<\/p>\n

\u00b7 m\u0430ligne bolesti (z\u0430stupljene u ukupnom mort\u0430litetu s\u0430 20 %)<\/p>\n

Slede\u0107e po zastupljenosti su: ulcerozni kolitis, hemoroidi, \u010dir n\u0430 \u017eelucu i dv\u0430n\u0430estop\u0430l\u0430\u010dnom crevu.<\/p>\n

Mnogi su prou\u010davali psihosomatiku. Danas \u010dak postoji pravac koji tvrdi da su sve bolesti, u osnovi, psihosomatske. Me\u0111utim, u po\u010detku se verovalo druga\u010dije. Na primer, Flandres Danbar je smatrala da predodre\u0111uje neke psihosomatske bolesti. Opisala je: koronarnu, ulkusnu, dijabeti\u010darsku i traumatofilnu li\u010dnost. Posle mnogobrojnih provera njene teorije, danas postoji slaganje jedino oko postojanja \u201ckoronarne li\u010dnosti\u201d. Danbar je pru\u017eila dokaze da postoje i osobe sklone oboljevanju od kardiovaskularnih smetnji, pogotovo bolesti srca. One su u psihologiji poznate kao osobe \u201cA tipa\u201d, a opisujemo ih kao ambiciozne (ili preambiciozne) ljude, radoholi\u010dare, kompetitivne i osobe koje ne podnose neuspeh, \u010desto su neprijatni, besni i arogantni, umeju da se postave kao apsolutni autoriteti. Dakle, prema prethodnoj klasifikaciji, svrstavamo ih u ljude s agresivnim odbranama.<\/p>\n

Kod psihosomatskih oboljenja dolazi do neposrednog izlivanja napetosti (neobra\u0111enih negativnih emocija) na konkretni do\u017eivljaj svoga tela. Simbolika, koja je uvek prisutna u slu\u010daju drugih psiholo\u0161kih poreme\u0107aja, kod psihosomatskih oboljenja ne postoji! Ono \u0161to psihosomatske bolesti bitno razlikuje od psiholo\u0161kih je realno pojavljivanje lezije tkiva, oboljevanje organa. Na primer, \u00abkandidati\u00bb za oboljevanje od \u010dira se u po\u010detku \u017eale na jake bolove. Logi\u010dno, prvo pomisle da je u pitanju fizi\u010dki problem, te odlaze lekaru. Ako se radi o po\u010detku bolesti, fizi\u010dki problem jo\u0161 nije nastao i rendgenski snimak ne pokazuje lezije. Me\u0111utim, ukoliko se ovim ljudima ne uka\u017ee da imaju psiholo\u0161ki problem i ako se problem ne re\u0161i, nakon nekog vremena \u0107e u predelu ose\u0107aja bola zaista nastati \u010dir.<\/p>\n

Aleksitimija je veoma bitna za razumevanje i tretman psihosomatskih oboljenja. koja u bukvalnom prevodu zna\u010di \u201cbez re\u010di za ose\u0107anja\u201d.<\/p>\n

Kod ovih ljudi je, tako\u0111e, sni\u017eena sposobnost introspekcije, samoposmatranja sopstvenog unutra\u0161njeg sveta. Usled nedostatka simbolizacije, uvida u svoje psihi\u010dko stanje i kontakta s vlastitim ose\u0107anjima, ovi ljudi imaju i siroma\u0161ne, nesadr\u017eajne snove.<\/p>\n

Po\u0161to osobe sa psihosomatskim oboljenjima nisu u stanju da osmisle i verbalizuju svoja ose\u0107anja, one nemaju mogu\u0107nost da od ose\u0107aja telesnog simptoma naprave neuroti\u010dni simbol,<\/p>\n

\u2013 faktor nasle\u0111ivanja \u2013 obole\u0107e slabiji organi, \u201cahilove pete\u201d.<\/p>\n

koji se povezuje sa istorijom prethodnih bolesti, prethodnih \u017eivotnih doga\u0111aja osobe sa psihosomatskim oboljenjem, kao i njenog na\u010dina odno\u0161enja prema drugima.<\/p>\n

Zna\u010daj ranog detinjstva i uticaj roditelja, vaspitni stil i poruke koje roditelji \u0161alju deci su veoma bitni aspekti za razumevanje nastanka psihosomatskih oboljenja. Nedostatak ljubavi, zanemarivanje deteta, preterana anksioznost roditelja, stroge zabrane ispoljavanja negativnih ose\u0107anja, kao i u\u010denje po modelu u porodicama u kojima i roditelji imaju psihosomatske smetnje – mogu dovesti do gu\u0161enja emocija kod dece koje ide u pravcu stvaranja pasivnog ili agresivnog tipa li\u010dnosti. Nemogu\u0107nost obrade ose\u0107anja se, potom, postepeno mo\u017ee strukturisati u psihosomatsku bolest.<\/p>\n

Zabrinjavaju\u0107 je podatak da ljudi sa ovim smetnjama uglavnom potra\u017ee profesionalnu pomo\u0107 tek nekoliko godina nakon primarnog do\u017eivljaja smetnje. Ponekad se klijent (koji po pravilu prvo pose\u0107uje lekara op\u0161te prakse i tra\u017ei uput za specijalisti\u010dki pregled) i na po\u010detku ispitivanja uputi psihologu, me\u0111utim, mnogi klijenti odbijaju psiholo\u0161ki\/psihoterapijski tretman jer im je te\u0161ko da poveruju da njihove smetnje imaju veze sa psihi\u010dkim problemom, neretko im stid \u201cne dozvoljava\u201d da se upuste u psihoterapiju, a budu\u0107i da ne umeju da izraze svoja ose\u0107anja, i sama pomisao na psihoterapijski rad im je te\u0161ka, te neretko omalova\u017eena.<\/p>\n

Kroz terapijski rad klijent u\u010di kako da pove\u017ee psihi\u010dko stanje i telesne smetnje, a time u zna\u010dajnoj meri olak\u0161ava i psiholo\u0161ki i fizi\u010dki oporavak. Le\u010denje se sastoji u primeni razli\u010ditih psihoterapijskih tehnika. Stru\u010dnjaci koji se danas bave ovom tematikom, zala\u017eu se za – sagledavanje celog \u010doveka u jedinstvu psihi\u010dkog i fizi\u010dkog. Terapeutov glavni zadatak je osmi\u0161ljavanje. Osobi sa psihosomatskim smetnjama je neophodan neko ko je sposoban da misli o njenim ose\u0107anjima, kako bi ona posledi\u010dno prisvojila (pounutrila) misle\u0107u funkciju i izgradila sposobnost mi\u0161ljenja. Kada klijent po\u010dne da osmi\u0161ljava somatizovanu anksioznost, onda mo\u017ee po\u010deti i da je obra\u0111uje i razre\u0161ava. Sposobnost mi\u0161ljenja i mentalne obrade ose\u0107anja ukida razlog iz kojeg su se ona somatizovala.<\/p>\n

Danas<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Mi\u0161ljenje da sna\u017ene emocije mogu izazvati telesna oboljenja vladalo je jo\u0161 kod anti\u010dkih mislilaca. Me\u0111utim, sve do dvadesetih godina pro\u0161log veka medicinska nau\u010dna misao je zanemarivala ovakav pristup, koji je ipak kontinuirano negovan u odre\u0111enim tradicionalnim medicinskim sistemima. Tokom pro\u0161log veka je obnovljeno nau\u010dno interesovanje (koje je i aktuelno) za psihosomatske bolesti i razvijen je […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-92216","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/92216","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=92216"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/92216\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=92216"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=92216"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=92216"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}