{"id":92209,"date":"2012-08-24T23:01:52","date_gmt":"2012-08-24T21:01:52","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=92209"},"modified":"2012-08-24T16:58:51","modified_gmt":"2012-08-24T14:58:51","slug":"drustvene-debate-kriza-u-evrozoni","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/08\/24\/drustvene-debate-kriza-u-evrozoni\/","title":{"rendered":"Dru\u0161tvene debate: Kriza u Evrozoni"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Harald Schumann<\/p>\n

U svom poku\u0161aju da se nose s dugovima, vlade EU dr\u017eava uglavnom oporezuju srednju klasu, previ\u0111aju\u0107i \u010dinjenicu da su lo\u0161e investicije\u00a0 banaka, trgovaca nekretninama kao i javni dug upravo napravili \u2018bogati sugra\u0111ani\u2019, koji su uzrok aktuelne krize. Osvrnuv\u0161i se na ovu ideju, liberalni \u2018Der Tagesspiegel\u2019 tvrdi kako bi ruke trebalo dublje zavla\u010diti u d\u017eepove imu\u0107nih.<\/p>\n

Ove godine se predsednik nema\u010dke partije SPD Sigmar Gabriel jo\u0161 jednom prilikom pridru\u017eio sindikatima u njihovim zahtevima za pove\u0107anjem poreza kojeg bi trebalo da pla\u0107aju bogati, a sve u cilju obezbe\u0111ivanja pravednije raspodele tereta krize. Vo\u0111a socijaldemokrata tvrdi da je nametanje zahtevnijih poreskih tra\u017enji bogatoj eliti pitanje \u201cdru\u0161tvenog patriotizma”. Me\u0111utim, sa drugog kraja politi\u010dkog spektra, demohri\u0161\u0107ani i liberali odmah su stali u odbranu bogatih, optu\u017euju\u0107i Gabriela za \u201cizno\u0161enje ve\u0107 prili\u010dno istro\u0161ene rutine u svojoj ove\u0161taloj, socijalnoj retorici\u201d. Kao rezultat toga, rasprava o ovom pitanju i prepucavanja samo su produ\u017eetak izbornih razmirica.<\/p>\n

Ipak, ne smemo biti obmanuti svim ovim ru\u017enim utiscima. Proteklih je godina pitanje sve ve\u0107eg rasta nejednakosti izme\u0111u dobiti bogatih i visine plata \u201costalih\u201d evoluirala do ta\u010dke u kojoj ovo vi\u0161e nije prosto pitanje o jednakosti. Realnost je da su te i tolike razlike jedan od glavnih uzroka aktuelne krize.<\/p>\n

Porast bogatstva koncentrisanog u rukama jednog izuzetno malog broja ljudi zna\u010di, zapravo, da se jednim znatnim delom nacionalnog dohotka sada poku\u0161ava zadovoljiti potra\u017enja za finansijskim proizvodima, redukuju\u0107i pri tom nivo ulaganja u robe i usluge. Druk\u010dije re\u010deno, u \u201cdobra vremena\u201d banke su pomagale dr\u017eavu i sistem tako \u0161to su odobravale problemati\u010dne kreditne linije, \u010dine\u0107i vladama i sistemina \u201cuslugu\u201d. Sada u vreme krize, te banke – iznutra ve\u0107 odavno pre po\u010detka krize trule i nelikvidne – tra\u017ee svoj spas u \u201cvra\u0107anju usluge\u201d koje dr\u017eave imaju prema njima. Naime, ciklus proizvodnje i potro\u0161nje \u2013 prodaje i kupovine \u2013 uspostavio bi se po ve\u0107 univerzalnom receptu, tako \u0161to \u0107e se novac dr\u017eave ulagati u one problemati\u010dne, ne bi li na noge stali upravo oni koji su finasijski truli. To, u prevodu, zna\u010di, da \u0107e teret pla\u0107anja i otkupa dugova pasti na le\u0111a i ple\u0107a srednje klase, ostavljaju\u0107i po strani bogata\u0161e \u2013 od kojih je veliki broj onih koji su i odgovorni za ovu krizu.<\/p>\n

Ludo odva\u017ena ulaganja<\/strong><\/p>\n

Evropsko nekad povoljno stanje i \u201cfinansijska udobnost\u201d nastali su kao rezultat ulaganja u obveznice izdatih od strane banaka, kompanija za nekretnine i dr\u017eavnih intervencija – poput Irske, Portugala, Gr\u010dke i \u0160panije, koje su nudile atraktivne kamatne stope. Na taj su na\u010din ove zemlje finansirale nepromi\u0161ljene investicije, i to u ogromnim razmerama: izgradnju neiskori\u0161\u0107enih stambenih objekata i autoputeva, uz puno drugih kreativnih vratolomija vezanih za infrastrukturne projekte. Sve ovo je ne\u0161to \u0161to te zemlje, zapravo,nikada ne bi bile u stanju da preduzmu samo sopstvenim snagama \u2013 u tome su im, izme\u0111u ostalih, pomagale lo\u0161e banke<\/p>\n

Po svemu sude\u0107i, jedina svrha od premo\u0161\u0107avanja i ispunjavanja kreditnih zahteva u evrozoni\u00a0 bio bi pronala\u017eenje sredstava kojima bi se pomoglo dr\u017eavama i njihovim bankama kako bi ostali solventni – tako da oni mogu i dalje da svoje dugove pla\u0107aju lo\u0161im i propalim investitorima. Kao rezultat toga, sada imamo situaciju u kojoj to vi\u0161e nije stvar Nemaca, Holan\u0111ana ili Finaca itd koji su sad primorani da spa\u0161avaju Grke, Irce i \u0160pance itd, ve\u0107 to \u0161to srednja klasa evropskih poreskih obveznika biva prisiljeno da \u201cosigura sredstva\u201d, kako bi se ubla\u017eila \u201cnesre\u0107a\u201d koja je zadesila najbogatije evropske gra\u0111ane.<\/p>\n

Posti\u0107i da i bogati pla\u0107aju<\/strong><\/p>\n

Uzgred, treba napomenuti da svi bogata\u0161i Evrope vrlo malo doprinose nacionalnim bud\u017eetima svojih zemalja. Zemlje evrozone stvorile su monetarnu uniju upravo radi uvo\u0111enja zajedni\u010dke, transparentne i efikasne fiskalne politike ali, umesto toga, zapo\u010delo je op\u0161te me\u0111usobno nadmetanje u poku\u0161aju da se smanje porezi i privu\u010de sve\u017e kapital. Kao rezultat toga, porezi na prihode ostvareni od dobiti imu\u0107nih pali su na rekordno nizak nivo. Istovremeno, \u201cprivatni finasijski udes\u201d najbogatijih je u celoj Evropi narastao do ta\u010dke na kojoj su dugovi bogatih dva ili \u010dak tri puta ve\u0107i od ukupno duga svih zemalja EU.<\/p>\n

Dakle, sada tra\u017eimo da evropski najbogatiji gra\u0111ani pokriju ve\u0107i udeo ra\u010duna, ispostavljenog zbog lo\u0161ih ulaganja. Me\u0111utim, to je pitanje previ\u0161e va\u017eno da bi bilo ograni\u010deno unutar nacionalnih okvira pojedinih EU zemalja. Tako\u0111e, pozva\u0107emo da se aktuelna lo\u0161e koncipirana \u201cpolitika spa\u0161avanja\u201d izmeni.<\/p>\n

Skuplja\u010di evropskih dugova, kao \u0161to je ve\u0107 dobro poznato, prite\u017eu zemlje najte\u017ee pogo\u0111ene krizom, ne bi li ove smanjile tro\u0161kove socijale i pove\u0107ale poreze za srednju klasu. Za to vreme, gr\u010dki tajkuni koji dr\u017ee brodogradili\u0161ta i flote plovila, irski baroni nekretnina i \u0161panski superogata\u0161i jedva da i pla\u0107aju bilo kakav porez na dohodak, odla\u017eu\u0107i svoj novac u poreske rajeve.<\/p>\n

Prioritet za one koji \u017eele spas evra trebalo bi da se nalazi u borbi protiv takvih disfunkcija. Ako se to u\u010dini, predstavnici nepopularne \u201cEvropske Trojke\u201d jo\u0161 uvek imaju \u0161ansu da ih gra\u0111ani EU do\u017eive kao svoje heroje.<\/p>\n

Globalni pritisak na bogata\u0161e <\/strong><\/p>\n

Gideon Rahman u \u2018Financial Timesu\u2019\u00a0 ka\u017ee kako “ne mo\u017ee biti dobar znak to \u0161to politi\u010dari po\u010dinju mandat zavodljivim apelima na \u2018poreski patriotizam\u2019 obveznika\u2019”, nakon \u0161to je ministar francuske vlade Pjer Moscovici najavio da \u0107e gornju stopu poreza na dohodak povisiti za 75 posto.<\/p>\n

Ipak, krajnje je pogre\u0161no prikazivati Olandovu vladu kao nekog socijalisti\u010dkog dinosaurusa. Istina je da je nova francuska vlada na ekstremnom krilu novog globalnog trenda: Globalna me\u0111unarodna reakcija, uperena na bogatu elitu, preoblikovala je politiku – od Evrope, preko SAD, sve do Kine.<\/p>\n

Ameri\u010dki predsednik Barak Obama stvara svoj politi\u010dki kapital uo\u010di decembarskih izbora obe\u0107anjima da \u0107e oporezovati “milionere i milijardere”. Njegov republikanski suparnik Mit Romni brendira sebe kao stegono\u0161u elite koja izbegava poreske namete, onih koji se provla\u010de kroz rupe u zakonu i svoj novac distribuiraju kroz \u201csive zone\u201d. Takvi potezi uzrok su uzavrelim politi\u010dkim reakcijama. Zapadni politi\u010dari – od Baracka Obame do Fran\u00e7oisa Hollandea – u potrazi su za na\u010dinom kako da ovladaju sentimentima svojih bira\u010da, kanali\u0161u\u0107i njihovo raspolo\u017eenje. Ako se ovo novo (ne)raspolo\u017eenje ustali, to bi moglo da ozna\u010di i kraj ere niskih poreza, deregulacije i sve ve\u0107oj nejednakosti, koja je po\u010dela kasnih 70-ih, usponom Margaret Thatcher i Ronalda Reagana na zapadu, sve do Deng Xiaopinga u Kini.<\/p>\n

bifonline.rs<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Uzgred, treba napomenuti da svi bogata\u0161i Evrope vrlo malo doprinose nacionalnim bud\u017eetima svojih zemalja<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-92209","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/92209","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=92209"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/92209\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=92209"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=92209"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=92209"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}