{"id":91757,"date":"2012-08-19T13:16:01","date_gmt":"2012-08-19T11:16:01","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=91757"},"modified":"2012-08-19T13:16:01","modified_gmt":"2012-08-19T11:16:01","slug":"anatomija-nereda","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/08\/19\/anatomija-nereda\/","title":{"rendered":"Anatomija nereda"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>U avgustu 2011, talas nereda zahvatio je London, a zatim i druge delove Engleske, podstaknut ubistvom mladog crnca od strane policije. Neredi su trajali \u010detiri dana, u\u010destvovalo je vi\u0161e hiljada ljudi i po\u010dinjena je milionska \u0161teta.<\/em><\/p>\n

Kao u neredima u Los An\u0111elesu pre dvadeset godina, nakon osloba\u0111anja \u010detiri policajca ume\u0161anih u premla\u0107ivanje Rodnija Kinga \u2013 i posle su\u0111enja policajcu koji je ubio Oskara Granta u Oklandu, brzo su doneti zaklju\u010dci o tome ko su bili izgrednici. Ali budu\u0107i da se neredi de\u0161avaju redovno, naro\u010dito u oblastima sa istorijom nereda, mo\u017eda je va\u017eno shvatiti \u0161ta ih motivi\u0161e i u kakvoj su vezi sa levi\u010darskim dru\u0161tvenim pokretima.<\/em><\/p>\n

\u010clanovi Bristolske grupe za radikalnu istoriju poku\u0161ali su da urade upravo to, upore\u0111uju\u0107i empirijske i istorijske podatke o neredima u Engleskoj u avgustu 2011. i izvode\u0107i zaklju\u010dke iz tih podataka.<\/em><\/p>\n

Moj gost u studiju je \u010dlan ove grupe iz Britanije, Rod\u017eer Vilson. Prvo da vas pitam za\u0161to ste izabrali termin \u201enered\u201c umesto, recimo, \u201epobuna\u201c, koji je upotrebljavan u vezi sa doga\u0111ajima kod nas u Americi, u Los An\u0111elesu pre dve decenije?<\/em><\/p>\n

Naravno, ima mnogo razli\u010ditih re\u010di kojima se mogu opisati ovi doga\u0111aji, i ove re\u010di su istorijski optere\u0107ene. Na primer neredi, nemiri, izgredi, rekao bih da su to politi\u010dki optere\u0107eni termini, jer nekako ozna\u010davaju ne\u0161to \u0161to remeti mir na\u0161eg dru\u0161tva. Ali isto tako, ako koristite termine poput revolta, pobune, ustanka, i oni su politi\u010dki optere\u0107eni jer \u010desto ozna\u010davaju pokrete koje su organizovale politi\u010dke grupe ili koji su potaknuti \u0161irim politi\u010dkim de\u0161avanjima poput \u0161trajkova, na primer \u0161trajkovi lu\u010dkih radnika 1934. koji su doveli do pobuna u mnogim gradovima. Tako da ja koristim re\u010de \u201enered\u201c, i stavljam je pod navodnike, poku\u0161avaju\u0107i da ka\u017eem da je to samo jedan izraz. Pod tim pojmom podrazumevam gradske nemire, gradske nerede, koji su potencijalno pobune, ali ne \u017eelimo odmah da ih strpamo u ovu ili onu grupu, da ka\u017eemo da su iracionalni ili nasilni, ili da se radi o nekom politi\u010dki motivisanom, usmereno demonstrativnom delovanju. Ali mislim da nered u sebi sadr\u017ei sve te stvari, mo\u017eda ne ba\u0161 one iracionalne, jer obi\u010dno u takvim slu\u010dajevima postoji velika doza racionalnosti. Ja koristim taj termin jer ga se desni\u010dari ne pla\u0161e, a levi\u010dari se oko njega ne uzu\u0111uju.<\/p>\n

Bristolska grupa za radikalnu istoriju pretpostavlja da ne mo\u017eete donositi zaklju\u010dke dok ne prikupite dovoljno dokaza? Reklo bi se da je to va\u0161e polazi\u0161te. \u0160ta je pokrenulo avgustovske nerede i kako se to razlikuje od pri\u010de koju su nam mediji prenosili dok su neredi trajali?<\/em><\/strong><\/p>\n

Osnovni povod bilo je ubistvo mladog crnca u Totnamu, delu severnog Londona, od strane naoru\u017eane jedinice gradske policije. Rekao bih da je odnos gradske policije prema porodici, tj. odbijanje da razgovaraju s porodicom nakon \u0161to su ubili tog mladi\u0107a, kao i to \u0161to su istovremeno \u0161irili vesti u medijima da je krenuo na njih nose\u0107i pi\u0161tolj i da se policija branila \u2013 izazvao veliki bes u zajednici. Neredi obi\u010dno nisu povezani isklju\u010divo sa incidentom koji ih pokre\u0107e. Ima tu jo\u0161 nekih stvari, kao \u0161to je odnos sa policijom, mo\u017eda i drugih faktora kao \u0161to je siroma\u0161tvo u toj oblasti, etni\u010dka napetost izme\u0111u tih zajednica i policije, sve te stvari svakako postoje, a onda se dogodi incident i upadate u ciklus koji ponekad vlasti mogu da spre\u010de, ali u ovom slu\u010daju, one su se ponele strahovito lo\u0161e.<\/p>\n

Tako je do\u0161lo do demonstracija u tom podru\u010dju; ljudi su \u017eeleli da \u010duju \u0161ta policija ima da ka\u017ee, onda je 16-godi\u0161nja devojka prebijena u policijskoj stanici, \u0161to je zatim izazvalo nerede u zajednici. Dakle, veliko u\u010de\u0161\u0107e lokalnog stanovni\u0161tva svih generacija, a potom je nastao talas nereda u naredna \u010detiri dana, koji se prvo pro\u0161irio Londonom a onda i po ostalim ve\u0107im gradovima u Midlandsu, i na severozapadu Engleske. U medijima su kru\u017eile tri-\u010detiri pri\u010de. Pre svega, govorili su da je to ne\u0161to potpuno iracionalno, to je bila pri\u010da popularne \u0161tampe: ovo je iracionalno, naru\u0161eni su red i mir, ljudi kradu, tuku se, upadaju u ku\u0107e, spaljuju ih, napadaju lokalne prodavnice, u su\u0161tini \u2013 haos. To je jedna od pri\u010da koju su \u0161irili mediji.<\/p>\n

Zatim su politi\u010dari u drugim medjima po\u010deli da govore o tome ko stoji iza nereda. Kad izbiju neredi, naro\u010dito kod politi\u010dara i novinara, postoji te\u017enja da se odmah prona\u0111e krivac, \u0161to je br\u017ee mogu\u0107e. To je neka vrsta analiziranja unazad. Desi se doga\u0111aj, a vi onda krenete unazad da prona\u0111ete uzrok, pa ka\u017eete da su uzroci kriminal ili ne\u0161to drugo, i zatim okrivite odre\u0111enu grupu. Dakle, kada su osamdesetih godina izbili neredi, krivica je pripisana afri\u010dko-karipskoj zajednici, a ovog puta su okrivili dve grupe. Prvo bande, \u0161to je rasno obele\u017eena kategorija, re\u010d banda uglavnom ozna\u010dava afri\u010dko-karipske bande, to je vrlo sporno. Okrivili su bande, i to \u010dak i pre nego \u0161to su se neredi zavr\u0161ili, bez ikakvih dokaza. Drugo, u sofisticiranijim i kvalitetnijim medijima, po\u010deli su da govore o kriminalnom stale\u017eu. Dakle, to je grupa ljudi ve\u0107 sklona neredima, koja je, \u010dim joj se pru\u017eila prilika, iza\u0161la i krenula u kriminal, \u0161to ionako \u010dini. Ponovo, uglavnom bez ikakvih dokaza. Konstruisali su pri\u010du u medijima. Konstruisali su pri\u010du da je ubijeni Mark Dagan bio \u010dlan bande, \u0161to nije istina, i odatle smo krenuli kada smo otpo\u010deli istra\u017eivanje.<\/p>\n

\u0160ta ste zapravo saznali, kada je pro\u0161lo dovoljno vremena da se sakupe podaci o tome ko je zaista u\u010destvovao u neredima?<\/em><\/strong><\/p>\n

Krenuli smo od toga \u0161to smo pratili kako policija, mediji i vlada upotrebljavaju brojke o uhap\u0161enima. Mediji su prenosili statisti\u010dke podatke koji su stizali iz policije, a vlada ih je upotrebljavala za stvaranje ideolo\u0161kih stanovi\u0161ta o bandama i kriminalcima. Na primer, uhap\u0161eno je oko 4.000 ljudi. Ogromna ve\u0107ina tih ljudi uhap\u0161ena je tokom prvih mesec dana nakon nereda. I vlada je te cifre koristila na dva na\u010dina. Prvo su rekli \u2013 vidite, 30-40 procenata uhap\u0161enih su pripadnici bandi. Drugo, rekli su \u2013 od tih 4.000 uhap\u0161enih, oko tri \u010detvrtine, tj. 75 procenata, ve\u0107 ima policijski dosije.<\/p>\n

To je na prvi pogled potvrdilo njihove tvrdnje da su ume\u0161ane bande i kriminalci. Naravno, ako pogledamo malo bolje, a \u010dak i policija sada to priznaje, kao i vladini statisti\u010dari, hap\u0161eni su ljudi koji su bili od ranije poznati policiji. Na primer, policija je rekla da je od vlade dobila obave\u0161tenje kako iza toga stoje \u010dlanovi bandi, pa su krenuli i pohapsili gomilu pripadnika bandi. Dakle, nije bilo iznena\u0111uju\u0107e da su 40 procenata uhap\u0161enih \u010dinili pripadnici bandi. Ali kako su prolazile nedelje i meseci, ova je brojka padala: 40 procenata, pa 28 procenata, pa 19 procenata, pa 10 procenata. Na kraju se ispostavilo da 10% uhap\u0161enih \u010dine pripadnici bandi, a onda je policija rekla da bande ovo nisu organizovale \u2013 njihova uloga nije bila klju\u010dna.<\/p>\n

Druga stvar je to da su tri \u010detvrtine uhap\u0161enih bili kriminalci. Postalo je o\u010digledno, \u0161to je policija i sama priznala, da ako \u010desto gledate snimke sa video nadzora \u2013 a Britanija ima najve\u0107i broj nadzornih kamera po glavi stanovnika u svetu \u2013 vi se pri hap\u0161enju oslanjate na te snimke. Bilo je stotine hiljada sati materijala. Dakle, ako ste vi policajac i gledate snimke ljudi koji plja\u010dkaju i prave nerede, vi morate da ih identifikujete. Tra\u017ee se uglavnom nemaskirani ljudi, i morate imati ne\u0161to sa \u010dime \u0107ete to uporediti. Zna\u010di, tra\u017eili su ljude koji su ve\u0107 imali policijski dosije. Pogledali su te slike i uhapsili nekoliko hiljada ljudi. Ali, naravno, to je sme\u0161no, ako bolje razmislite, jer, pod jedan, uzimate za uzorak malu grupu ljudi sa policijskim dosijeom; a drugo, \u0161ta je sa ljudima koji nisu imali policijske dosijee ili su nosili maske? Dakle, koristili su iskrivljene statisti\u010dke podatke da bi opravdali svoje ideolo\u0161ko stanovi\u0161te.<\/p>\n

Mi smo prakti\u010dno krenuli od po\u010detka. Na polju kriminala, iskoristili su to da uvedu neke mere u zatvorima, stvaraju\u0107i ideju o kriminalnom sloju kao nekakvoj utvr\u0111enoj grupi. Iako, kao \u0161to znamo, imamo ogromnu \u0161tednju u Britaniji, veliku ekonomsku krizu koja poga\u0111a svet od 2008, nezaposlenost je porasla, i ogroman broj ljudi je gurnut u situaciju gde je lak\u0161i kriminal jedna od opcija u strategiji pre\u017eivljavanja, uz ostale oblike kriminala, poput varanja socijalne pomo\u0107i, rada na crno za gotovinu. Tako da je ovaj kriminalni sloj prili\u010dno fleksibilan, rekao bih, zavisno od ekonomskih uslova. Ja ne verujem previ\u0161e u tu ideju o kriminalnom sloju, mislim da su to samo nezaposleni ljudi koji moraju da pre\u017eive, u velikom broju slu\u010dajeva.<\/p>\n

Jedna od stvari koja ide uz \u010ditavu tu pri\u010du o kriminalnom sloju, podivljaloj omladini koja razbija grad, jeste strah koji se \u0161irio po \u010ditavoj zemlji, da ljudima spaljuju ku\u0107e, da je to pobesnela masa piromana. I naravno, bilo je ljudi koji su pobegli iz svojih zapaljenih ku\u0107a, mislim da ih je bilo stotinak. \u0160ta se tu dogodilo?<\/em><\/strong><\/p>\n

Popularni mediji su, uz pomo\u0107 vlade, poku\u0161avali da prika\u017eu ove nerede kao potpuno iracionalne, divlja\u010dke, kako ti ljudi napadaju gra\u0111ane i njihove ku\u0107e. Ali to je sme\u0161no. Kod tih stotinu zapaljenih ku\u0107a, otkrili smo da je 90 ku\u0107a uni\u0161teno u dva po\u017eara, prvo u Krojdonu u ju\u017enom Londonu, a zatim u Totnamu u severnom Londonu. Zatim smo pogledali \u0161ta se tamo dogodilo. Prakti\u010dno, neki plja\u010dka\u0161i su zapalili velike prodavnice name\u0161taja, i vatra je zahvatila ceo blok. To je bilo vrlo glupo, ali nisam prona\u0161ao nikakve dokaze da je bilo umi\u0161ljenog ili svesnog napada na bilo \u010diju ku\u0107u. Ako razmislite, za\u0161to biste to radili, ako ste plja\u010dka\u0161? Za\u0161to biste palili ljudima ku\u0107e? To je za vas irelevantno, poku\u0161avate da se dokopate robe iz supermarketa ili prodavnica, gde zapravo niko ne \u017eivi.<\/p>\n

Tako da su po\u017eari potpuno iskivljeno predstavljeni u medijima da se ljudi zapla\u0161e. Isto tako, bilo je pet smrtnih slu\u010dajeva u neredima. Troje ljudi je prega\u017eeno kolima, jedan je upucan, a drugi je udaren na ulici, stariji \u010dovek iz bogatog kraja, i umro je. Verovatno kod vas znaju za onaj snimak s interneta, gde studenta iz Malezije plja\u010dkaju na ulici.<\/p>\n

Da.<\/em><\/strong><\/p>\n

Pa, opet ka\u017eem, tako uz pomo\u0107 jednog incidenta kreirate \u010ditav doga\u0111aj. To su pametno iskoristili, tu plja\u010dku na ulici. Plja\u010dke se de\u0161avaju u svakom gradu, verujem da ih i ovde imate prili\u010dno redovno, i glupo je re\u0107i da ako izbiju neredi, plja\u010dke imaju veze isklju\u010divo s neredima. Mislim da je incident sa malezijskim studentom bio vrlo, vrlo neobi\u010dan, u sklopu velikog broja drugih gradskih nemira koji nemaju nikakve veze s tom plja\u010dkom. Dakle, morate biti svesni toga kako mediji koriste slike i izolovane doga\u0111aje i spajaju ih u celinu.<\/p>\n

U ovom izve\u0161taju, vi identifikujete tri razli\u010dite vrste nereda, i tvrdite da je u jednom naizgled velikom nemiru blo razli\u010ditih oblika nereda. Hajde da ih nabrojimo. Govorite o neredima zajednice, neredima za proizvode i antibogata\u0161kim neredima. Po\u010dnite od nereda zajednice. \u0160ta je to bilo?<\/em><\/strong><\/p>\n

Pre nego \u0161to to ka\u017eem, razlog za\u0161to smo do\u0161li na ovo stanovi\u0161te \u2013 ako sve te doga\u0111aje pove\u017eete u jednu celinu i ka\u017eete da je sve to ista vrsta pona\u0161anja, racionalnog ili iracionalnog, to je onda prili\u010dno naivno. Ima razli\u010ditih aktivnosti, i ovo je samo gruba podela. Ne ka\u017eem da se svaki incident mo\u017ee svrstati u neku od ovih kategorija, ali definitivno su postojale neke tendencije.<\/p>\n

Nered zajednice obi\u010dno po\u010dinje zbog delovanja policije, u ovom slu\u010daju to je ubistvo jednog mladi\u0107a, \u0161to izaziva odgovor. Kao \u0161to sam rekao, policija i vlasti uop\u0161te, pokvarili su svoj odnos sa zajednicom jer se nisu obratili tim ljudima. Obi\u010dno po\u010dinje sa protestima, u Britaniji su ljudi kroz istoriju demonstrirali ispred policijskih stanica ili drugih sli\u010dnih institucija, i u zavisnosti od odgovora vlasti, ovo mo\u017ee da dovede do daljih akcija. U ovom slu\u010daju, do\u0161ao je veliki broj ljudi iz zajednice, i oni su mo\u017eda aktivno u\u010destvovali u napadanju policajaca jer su policajci obi\u010dno prve mete, kao i njihove ustanove kao simboli\u010dne mete.<\/p>\n

Obi\u010dno do\u0111e mnogo ljudi, neki pasivno podr\u017eavaju i navijaju, u ovom slu\u010daju hasidski Jevreji su uve\u010de donosili hleb demonstrantima, pa ih je napala policija. Ali imate i aktivne napade na policiju. Meta je policija, borbe se obi\u010dno vode oko teritorije, policija \u0161titi svoje institucije ili poku\u0161ava da potisne izgrednike sa tog podru\u010dja ili u mesta gde mogu da ih kontroli\u0161u, dok ovi poku\u0161avaju da potisnu policiju. U Totnamu i drugim mestima u Londonu, takvi neredi su obi\u010dno rezultat odnosa izme\u0111u zajednice i policije. Zato ja to zovem neredima zajednice.<\/p>\n

Neredi za proizvode, koji su mnogo uobi\u010dajeniji, poput onih 1966. u Britaniji, malo su druga\u010diji. Tu ljudi poku\u0161avaju da do\u0111u do proizvoda, obi\u010dno onih vrednijih. Re\u010d je o stvarima poput ode\u0107e, patika koje ne mo\u017eete da priu\u0161tite. Ne znam koliko patike ko\u0161taju kod vas u Americi, ali verovatno i do 150 dolara. To je privla\u010dno za mnoge mlade ljude, kao i stvari poput elektronskih ure\u0111aja. \u010cesto ima napada i na zlatare, zalagaonice. U na\u0161em savremenom svetu, a va\u0161a zemlja je tu svakako predvodnik, ve\u0107ina tih proizvoda je koncentrisana u tr\u017enim centrima, do kojih ljudi obi\u010dno moraju da putuju. Oni odlaze na ta mesta, i obi\u010dno poku\u0161avaju da izbegnu policiju. Na primer, u avgustovskim neredima, ljudi su koristili blekberi poruke i druge dru\u0161tvene medije za komuniciranje u realnom vremenu, za usmeravanje gomile na mesta koje policija nije \u0161titila. Neredi za proizvode podrazumevaju putovanje i manevrisanje, i provaljivanje mase u zgrade gde se nalaze proizvodi. To je drugi oblik nereda, koji je najpopularniji. Ljudi ih koriste kao priliku da nabave veliku koli\u010dinu robe koju verovatno ne mogu sebi da priu\u0161te.<\/p>\n

Tre\u0107i oblik nereda, koji je vrlo nauobi\u010dajen, i koji ja nisam video u poslednjih tridesetak godina, a prou\u010davao sam nerede, naro\u010dito one iz osamdesetih i devedesetih, jesu antibogata\u0161ki neredi. Malo je nezgrapan termin, ali\u2026 U tom slu\u010daju, grupe ljudi odlaze u bogate delove grada, u Londonu su to recimo Sloun Skver, Pimliko, Iling, Noting Hil, i onda vr\u0161e mnogo bezobzirnija nasilna dela i izazivaju \u0161tetu. Obi\u010dno je to uni\u0161tavanje tu\u0111e svojine.<\/p>\n

Dakle, ljudi do\u0111u u bogato naselje, pa upadnu u veliki restoran, gde obrok ko\u0161ta 500 dolara, i prepadaju bogata\u0161e. Provalili su unutra, oplja\u010dkali ih, a onda demolirali \u010ditav kraj, sve skupe automobile, o\u0161tetili sve butike gde nikad ne\u0107e mo\u0107i da kupuju jer nemaju para, a u nekim slu\u010dajevima ih nisu \u010dak ni oplja\u010dkali, samo su sve razbili. To je vrlo neobi\u010dno, i rekao bih da je verovatno bilo \u010detiri ili pet ovakvih slu\u010dajeva u Londonu. Neobi\u010dno je da je takav bes, koji svakako postoji u Londonu, a rekao bih i u Njujorku i drugim velegradima u Americi, mo\u017eda u Los An\u0111elesu\u2026 ljudi su zapravo iskalili bes na bogatim krajevima, odakle su isklju\u010deni, i to na nekoliko nivoa. Nemaju novca, ne mogu da priu\u0161te da tu \u017eive, a tu je i etni\u010dka ekskluzija od strane policije \u2013 mnogo je ve\u0107a verovatno\u0107a da \u0107e vas policajac legitimisati u nekom od ovih bogatih naselja ako ste mla\u0111i afrokaripski mu\u0161karac. Mislim da su se sve te stvari spojile u ovoj etni\u010dki me\u0161ovitoj masi koja je napala ta naselja. Dakle, to je nova pojava, i mislim da je povezana sa sve te\u017eim ekonomskim uslovima u zemlji nakon 2008.<\/p>\n

Mo\u017ee li se proceniti, i naravno to je vrlo te\u017eak zadatak, ko je u\u010destvovao u neredima izvan uskog okvira na koji se policija fokusirala? Mo\u017ee li se proceniti da li su ljudi iz nereda zajednice u\u010destvovali i u neredima za proizvode i da li su to isti ljudi iz anti-bogata\u0161kih nereda?<\/em><\/strong><\/p>\n

To je dobro pitanje. Rekao bih da me\u0111u njima verovatno nema velike razlike. Ne bih tvrdio da su ljudi iz, recimo, anti-bogata\u0161kih nereda u\u010destvovali na politi\u010dkim skupovima, mislim da to nije bio slu\u010daj. Ali s druge strane, mislim da je nasilje zajednice odre\u0111eno lokalitetom onoga \u0161to se desilo. Dakle, ljudi iz Totnama nisu odmah nakon ubistva Marka Dagama i sukoba s policijom oti\u0161li u plja\u010dku. Jesu provalili u neke radnje, uglavnom da bi imali \u010dime da ga\u0111aju policiju. Dakle, njihov glavni motiv je u tom trenutku bio bes prema policiji, i ljudi u tom trenutku nisu toliko razmi\u0161ljali o plja\u010dki. \u017deleli su da napadnu policajce, da ih nau\u010de pameti, da im poka\u017eu da \u0107e se zajednica dr\u017eati na okupu i da ne\u0107e trpeti takvo pona\u0161anje policije. Ali posle toga, kasnije u toku no\u0107i oko 3-4 sata ujutru, ljudi su plja\u010dkali druga naselja blizu Totnama.<\/p>\n

Ako ste izgrednik, mo\u017eete vr\u0161iti razna dela, mo\u017eete da napadate policiju, da idete u plja\u010dku, da usmeravate saobra\u0107aj \u2013 to izgrednici \u010desto rade \u2013 mo\u017eete pomagati ljudima, i to su radili, pomagali su ljudima da napuste zapaljene zgrade ako su \u017eiveli iznad njih \u2013 to je \u010ditav repertoar aktivnosti. Otkrili smo da se u neredima neki ljudi upu\u0161taju u kontradiktorne aktivnosti. U jednom trenutku se sukobljavaju sa policijom, a zatim poku\u0161avaju da odvrate ljude od sukoba s policijom. Poenta je da postoji \u010ditav repertoar pona\u0161anja i on zavisi od situacije u datom trenutku. Rekao bih da verovatno nema razlike. Mislim da je u ostalim gradovima gde niko nije ubijen, za razliku od Londona, ve\u0107a koncentracija bila na kra\u0111i proizvoda, ali kada je policija intervenisala, ljudi se jesu sukobljavali sa policijom i poku\u0161ali da je potisnu.<\/p>\n

U nekim drugim oblastima, ljudi su napadali lokalne policijske stanice, po\u0161to su ve\u0107 imali sukobe od ranije. Poenta je da ti ljudi nisu bili razli\u010diti, a kad ka\u017eemo \u201erazli\u010diti\u201c, ako mislimo etni\u010dki, onda mislim da nisu. Kao i obi\u010dno u britanskim neredima, i ovi su bili multietni\u010dki. Oblasti nisu naseljene isklju\u010divo jednom etni\u010dkom grupom. To ne zna\u010di da ne postoji nikakva korelacija, ali\u2026 U klasnom smislu, prema tome kako se ljudi rangiraju ekonomski, mislim da se jedine razlike mogu povu\u0107i izme\u0111u mladih ljudi koji su ve\u0107 navikli na \u017eivot bez posla, mo\u017eda i \u017eivot sa lak\u0161im krivi\u010dnim delima i dilovanjem droge, marihuane i sli\u010dno, to je neka crna ekonomija, i onih ljudi koji \u017eele da upi\u0161u neku vi\u0161u \u0161kolu, ili mo\u017eda \u010dak i fakultet. A ova druga grupa je zanimljiva. Mo\u017eda bi oni bili nekakva pristojnija omladina, \u0161ta god to zna\u010dilo. Ali oni bi i\u0161li u iste \u0161kole, poznavali bi se, pose\u0107ivali iste manifestacije i tako dalje. Mislim da je kod njih zanimljivo to \u0161to su bili izuzetno glasni na demonstracijama s kraja 2010, dakle oko devet meseci pre ovih nereda.<\/p>\n

To su bile masovne demonstracije protiv rezova u \u0161kolstvu?<\/em><\/strong><\/p>\n

Tako je. I oni se mogu razvrstati u dve grupe. Univerzitetski studenti \u010dije su \u0161kolarine podignute sa otprilike 6.000 dolara na otprilike 14.000 dolara, a to je zna\u010dilo da je dosta studenata iz radni\u010dkih porodica prakti\u010dno isklju\u010deno, \u0161ta god vlada o tome govorila, ljudi nisu hteli sebi na vrat da natovare ogroman dug. Mislim da su se ljudi iz radni\u010dke klase, uklju\u010duju\u0107i i mene, oduvek pla\u0161ili zadu\u017eivanja. Mi smo vaspitavani da se bojimo zadu\u017eivanja, da \u0107emo izgubiti ku\u0107u, \u0161to se vama u Americi de\u0161avalo u poslednjih 4-5 godina.<\/p>\n

Dakle, iz te grupe su neki studenti imali svoje razloge. Ali ve\u0107ina studenata u Britaniji poti\u010de iz srednje klase, zna\u010di imaju nekakav novac iza sebe. Oni su bili besni. Ali u\u010denici koled\u017ea (vi\u0161ih \u0161kola), to su mla\u0111i ljudi, od 16 do 18 godina, oni su imali malu subvenciju od 50 dolara nedeljno, pa su mogli da priu\u0161te prevoz do \u0161kole, i mo\u017eda da ne\u0161to prezalogaje. Dr\u017eava im je to oduzela. Prakti\u010dno je isklju\u010dila mlade ljude iz radni\u010dke klase, koji nisu mogli da poha\u0111aju vi\u0161u \u0161kolu, ote\u017eala im je to. To je izazvalo veliki otpor, i ova grupa je bila najaktivnija, najagresivnija, najbesnija grupa demonstranata. Mislim da je dobar deo tih ljudi osetio da su izgubili bitku, da ne mogu da se \u0161koluju i da za njih sada nema budu\u0107nosti i predvi\u0111ali su sebi budu\u0107nost lak\u0161eg kriminala. Naveo sam sino\u0107 na predavanju primer gde je jedna mlada crnkinja dr\u017eala transparent, sasvim druga\u010diji od ostalih, na kome je pisalo, \u201eZna\u010di, ho\u0107ete da budem striptizeta?\u201c<\/p>\n

To je dobra ilustracija ovog odnosa. Ljudi su videli da su osu\u0111eni na sitnu crnu ekonomiju, \u0161to zaista nisu \u017eeleli. I bilo je mnogo besa, koji se ogledao u nekim neredima zajednice, ali i u plja\u010dkama. Zna\u010di, nikad ne\u0107u imati novca, pa \u0107u sve elektronske sprave koje mi trebaju da uzmem sada, uze\u0107u ode\u0107u koju ho\u0107u sada, uze\u0107u stvari koje su mi potrebne za ve\u010dera\u0161nju \u017eurku, dakle alkohol i mo\u017eda cigarete.<\/p>\n

\u010cak i pre nego \u0161to su se neredi zavr\u0161ili, nastala je poplava komentara, od levi\u010dara i desni\u010dara, o tome \u0161ta je motivisalo izgrednike, \u0161ta je uzrok nereda, ko su ti ljudi itd. Na levici je bilo mnogo \u010dlanaka, mislim da je i Slavoj \u017di\u017eek obja\u0161njavao \u0161ta se krije iza nereda. \u0160ta mislite, da li su levica i radikalna levica pogre\u0161no protuma\u010dile ove nerede?<\/em><\/strong><\/p>\n

Mislim da je bilo raznih gre\u0161aka. Prva je klasi\u010dni socijaldemokratski stav gde se grubo povezuje ekonomska potla\u010denost, kako oni to zovu, sa neredima. To se obi\u010dno upotrebljava politi\u010dki. Na primer, budu\u0107i da nisu na vlasti, laburisti imaju interesa da tvrde kako je ekonomska politika ove vlade dovela do nereda. Naravno, definitivno postoji veza. Jedan novinar BBC-ja, vrlo ugledan, do\u0161ao je do zaprepa\u0161\u0107uju\u0107eg otkri\u0107a da kad ste siroma\u0161ni, ve\u0107a je verovatno\u0107a da \u0107ete u\u010destvovati u neredima. I to vam je otprilike bio nivo analize tih dana.<\/p>\n

Neredi su se uglavnom odigravali u radni\u010dkim naseljima, ne naro\u010dito bogatim, tu \u017eive siroma\u0161niji delovi radni\u010dke klase, sa niskim primanjima, nesigurnim radnim mestima. Dakle, postoji veza. Ali gre\u0161ka je \u0161to se delovanje ovih ljudi tako gura u drugi plan. Prakti\u010dno mo\u017eete re\u0107i \u2013 siroma\u0161tvo vas tera na nerede. Ljudima se tako ne priznaje dovoljna inteligencija. Postavlja se pitanje za\u0161to neka ekonomski veoma uskra\u0107ena naselja nisu u\u010destvovala u neredima? O\u010digledno je stvar komplikovanija nego sama \u010dinjenica da su ljudi siroma\u0161ni. To je prva gre\u0161ka, i tipi\u010dna gre\u0161ka levice, jer ljudima ne priznaju sposobnost samostalnog delovanja. Dakle, ako im ne priznajete sposobnost dono\u0161enja odluka, mobilisanja, raspravljanja, diskutovanja i delovanja, onda prakti\u010dno pristajete na tezu da su oni u neku ruku iracionalni, da nemaju pojma \u0161ta rade.<\/p>\n

Ovo se za nemire primenjivalo kroz istoriju, stotinama godina. Dobar primer su neredi 1967, naro\u010dito u Njujorku i Dertoitu, gde ste imali \u010duvenu Kernerovu komisiju, koja je sprovela verovatno naopse\u017enije nau\u010dno istra\u017eivanje gradskih nemira \u2013 na primer, intervjuisano je 1.200 izgrednika \u2013 ta studija ima ozbiljne nedostatke, ali mi se dopalo \u0161to opovrgava teoriju o svetini (riffraff theory). Ta teorija postoji stotinama godina, i osnovna ideja je da ako izbiju gradski nemiri, koji naru\u0161avaju mir va\u0161eg divnog dru\u0161tva \u2013za njih je kriva najni\u017ea klasa, svetina, olo\u0161, plja\u010dka\u0161i, lopovi, lutalice, prosjaci. Tako je \u0161tampa 1967. predstavljala tada\u0161nje nerede, naro\u010dito u gradovima gde su se odvijali, ali i u \u010ditavoj zemlji. Istra\u017eivanje Kernerove komisije pokazalo je da su zapravo takozvani \u201eprose\u010dni izgrednici\u201c bili uglavnom obrazovaniji od ljudi is svog kraja, da su tamo \u017eiveli dugo \u2013 jer su desni\u010dari tvrdili da su odgovorni crnci, do\u0161ljaci s juga \u2013 ali utvr\u0111eno je da to nije istina.<\/p>\n

Utvrdili su da su ti mladi ljudi uglavnom, ovaj termin koristim s rezervom, politi\u010dki obrazovaniji, politi\u010dki aktivniji \u2013 mo\u017eda u pokretu za gra\u0111anska prava ili u nekim radikalnijim organizacijama, kao i da su uglavnom bolje stajali ekonomski od lokalnog stanovni\u0161tva. Teorija o svetini pokopana je 1967. i zato treba biti pa\u017eljiv kad govorimo o neredima u Britaniji, i kad govorimo da postoji kriminalni sloj. Kao \u0161to sam ve\u0107 rekao \u2013 nije bilo statisti\u010dke osnove za takvu tvrdnju. To je \u010desta gre\u0161ka, kako su sigurno u pitanju ekonomski najpotla\u010deniji. To mo\u017ee biti relativno, mo\u017eda ljudi ne vide nikakav izlaz, nikakvu budu\u0107nost. A mo\u017eda se neki ljudi koji misle da nemaju budu\u0107nosti i koji ve\u0107 \u017eive u takvoj situaciji uop\u0161te ne\u0107e ni buniti, jer misle da im to ni\u0161ta ne\u0107e pomo\u0107i. Ljudi koji misle da bi mogli da poprave svoje naselje, svoju zajednicu, sebe, oni su naj\u010de\u0161\u0107e mnogo besniji.<\/p>\n

Mislim da su radikalnije grupe reagovale na medije, umesto da razgovaraju sa ljudima koji su u\u010destvovali u neredima. Govorili su: moramo da odbranimo na\u0161a naselja od ovih izgrednika, ovih do\u0161ljaka, ali u stvari se ne branite od do\u0161ljaka nego od svojih suseda. Deo toga bio je moralisti\u010dki stav oko lokalnih prodavnica, za koji smo i vladini statisti\u010dari i mi pokazali da je la\u017ean. Ve\u0107ina meta nisu bile lokalne prodavnice.<\/p>\n

Ali moramo priznati da nismo svi ravnopravni, ne \u017eivimo u ravnopravnim zajednicama. Na primer, tu gde ja \u017eivim, gde je bilo nereda u Bristolu, ima supermarketa koje dr\u017ee lokalne porodice, koje imaju po dva d\u017eipa i sli\u010dno, bogate su, definitivno bogatije od velike ve\u0107ine stanovni\u0161tva koje ih okru\u017euje i o\u010dito da imaju malo druga\u010dije interese od ostatka stanovni\u0161tva. Ja sigurno ne \u017eelim da ta porodica iz moje ulice bude povre\u0111ena u neredima, ali kao \u0161to sam rekao, niko nije napadao ljude. Ali mo\u017eda su upali u njihov supermarket i ukrali sva alkoholna pi\u0107a i sve cigarete. Da li bi ja trebalo da izletim na ulicu i da spre\u010davam ljude da kradu cigarete i alkohol od ljudi koji su mnogo bogatiji od njih? Mo\u017eda bi trebalo da iza\u0111em i da poku\u0161am da za\u0161titim te ljude, ali to su razli\u010dite stvari. Ja ne\u0107u da tr\u010dim okolo i branim ne\u010dije proizvode.<\/p>\n

Mislim da su neki delovi radikalne levice pali na taj moralni argument. Jer poku\u0161avate da ujedinite zajednice koje nisu zaista ekonomski jednake. To je \u010dinjenica. U Londonu, kao i u Njujorku, to je ozbiljna \u010dinjenica. Samo zato \u0161to \u017eivite u Bruklinu, ne zna\u010di da ste kao i svi ostali u Bruklinu. Zato moramo biti pa\u017eljivi kada izjedna\u010davamo zajednice, kad o\u010digledno postoje ogromne ekonomske razlike unutar tih zajednica, kao i me\u0111u njima. Mislim da su to glavne gre\u0161ke.<\/p>\n

Jedna od stvari koju ste pomenuli o neredima s kraja \u0161ezdesetih u Americi, jeste da su neki izgrednici bili politi\u010dki aktivniji. Jedan od argumenata levice o pro\u0161logodi\u0161njim neredima jeste da su ovi neredi predpoliti\u010dki ili postpoliti\u010dki, da su u\u010desnici bili nekako li\u0161eni bilo kakve politi\u010dke svesti. Imate li neke podatke o tome, i mislite li da je ovaj zaklju\u010dak problemati\u010dan?<\/em><\/strong><\/p>\n

Prvo treba re\u0107i da radikalne levi\u010darske grupe zanemaruju \u010ditav niz istorijskih doga\u0111aja kao neke nepoliti\u010dke incidente; tako oni razumeju politiku. To vi\u0161e govori o njima. Ja bih preporu\u010dio knjige jednog \u010duvenog istori\u010dara, E.P. Tompsona. Znate, E.P. Tompson je spasio \u201enerede\u201c kao oblik i ekonomskog i politi\u010dkog protesta od podsmeha istorije. Na primer, on je pokazao da su u 17. i 18. veku u Britaniji \u201eneredi\u201c bili oru\u0111e, u vreme kada ljudi nisu imali demokratiju, nikakvo politi\u010dko predstavljanje. Na primer, u Bristolu su ljudi koristili nerede za spu\u0161tanje cena, koristili su nerede za redistribuciju hrane kada su ljudi bili gladni, koristili su nerede u industrijskom kontekstu za pove\u0107anje plata. Recimo, kolektivno pregovaranje putem nereda bilo je vrlo uobi\u010dajeno u Britaniji u 18. i po\u010detkom 19. veka.<\/p>\n

Dakle imamo istorijski presedan, i mo\u017eete nerede otpisati kao iracionalne i nepoliti\u010dke, ali koliko ja znam, spu\u0161tanje cena, redistribucija hrane, pove\u0107anje plata i pobolj\u0161anje uslova rada jesu za levicu politi\u010dke delatnosti. I rekao bih da levica takve aktivnosti dugo nije zanemarivala, sve do \u0161ezdesetih godina pro\u0161log veka, kada su veliki istori\u010dari, marksisti\u010dki istori\u010dari, po\u010deli da obja\u0161njavaju da to nije ispravno.<\/p>\n

Ne smemo ni ove primere izjedna\u010davati sa revolucionarnim pokretima. Me\u0111utim, kada pogledate istoriju, prona\u0107i \u0107ete da su u Ruskoj revoluciji, o \u010demu levica verovatno ne govori mnogo, neredi bili veliki deo aktivnosti na ulici Petrogradu. Nisu samo mar\u0161irali organizovani radni\u010dki strojevi, bilo je raznih aktivnosti. Mo\u017ee se re\u0107i da je isto bilo i na Tahriru i u Tunisu, gde je nered bio mehanizam ustanka u zemlji.<\/p>\n

\u0160ta mislim o podacima koje imamo? Pro\u010ditao sam studiju u Gardijanu, koja je o\u010digledno bila veliki poduhvat. I treba da uporedite \u0161ta mi mo\u017eemo da uradimo, kao mala grupa nepla\u0107enih radikalnih istori\u010dara, sa velikim projektom koji su uradili Gardijan i LSE. Oni su intervjuisali 271 mladu osobu, u\u010desnike nereda. Polovinu njih, morate biti pa\u017eljivi sa ovim ciframa, polovinu su \u010dinili u\u010denici vi\u0161ih \u0161kola. I od tih 271, ogromna ve\u0107ina je imala politi\u010dki stav. Rekli su da su besni zbog rezova u \u0161kolstvu, jer su isklju\u010deni, besni su na bogate delove dru\u0161tva, koji neka\u017enjeno prolaze sa ekonomskim ubistvom, nakon stupanja na snagu mera \u0161tednje, jer su te mere bile usmerene protiv radnika a ne protiv bogatih. Ovi su dobijali poreske olak\u0161ice, o\u010dito su se \u0161epurili svojim bogatstvom u vreme kada ljudi ostaju bez ku\u0107a, bez \u0161kolovanja, bez raznih dru\u0161tvenih pogodnosti. Ljudi se razbesne, i to nije nova pojava.<\/p>\n

Kao \u0161to sam rekao, tridesetih godina ljudi su radili potpuno istu stvar. Odlazili su u bogata neselja u Londonu, kao i u Americi osamdesetih, recimo u \u010cikagu, i ispoljavali su svoj bes i protest. Mo\u017eda ne na na\u010din koji se ljudima dopada, recimo nisu \u0161etali sa transparentima i natpisima \u201eJa sam besan\u201c, nego na na\u010din koji se nekim ljudima mo\u017eda ne dopada. I to jeste deo i ameri\u010dke istorije, kao i svetske istorije. I jeste politi\u010dko, mo\u017eda ne u formi koju neke politi\u010dke grupe priznaju za politi\u010dko. Svakako je izvan okvira izbornog politi\u010dkog procesa u Americi. Ali zanimljivo je, ako su te stvari apoliti\u010dne, za\u0161to su onda imale toliki uticaj na vladu i na policijsku praksu i druge stvari u dr\u017eavi? Jer mogli biste da ka\u017eete \u2013 pa to je isto kao vremenska nepogoda. Oluja ponekad do\u0111e, nema nikakakvog efekta, i onda pro\u0111e.<\/p>\n

Ali istorijski gledano, u Britaniji i u Americi, neredi su imali ogromne politi\u010dke efekte. Mo\u017eda mnogo ve\u0107e od svog sadr\u017eaja. Jer predstavljaju ta\u010dku gde su ljudi ve\u0107 eliminisani iz politi\u010dkog procesa, ili odlu\u010duju da preraspodele bogatstvo, smesta. To je opasna stvar u kapitalisti\u010dkom dru\u0161tvu, koje se zasniva na vlasni\u010dkim odnosima. Poenta je da se ove vrste pona\u0161anja posmatraju u okviru \u0161irih borbi, ona predstavljaju odre\u0111enu politiku koja mo\u017eda nije potpuno definisana, ali svakako postoji.<\/p>\n

Mo\u017eda je prerano da donosimo zaklju\u010dke, ali pored vrlo negativnih reakcija dr\u017eave, uvo\u0111enja stro\u017eih mera bezbednosti, pravdanja ve\u0107ih bud\u017eetskih izdvajanja za represivna oru\u0111a, da li je bilo nekih pozitivnih efekata nereda, recimo da je vlada odustala od \u0161tednje ili ne\u0161to sli\u010dno?<\/em><\/strong><\/p>\n

Mislim da je najve\u0107i problem \u0161to nijedna vlada ne\u0107e priznati da su neredi uticali na njenu politiku. To obi\u010dno saznamo desetak godina kasnije, kad \u010ditamo njihove memoare i kad politi\u010dki komentatori i istori\u010dari po\u010dnu da analiziraju situaciju sa mnogo vi\u0161e dokaza. Mislim da su bili uzdrmani, ozbiljno uzdrmani. To se moglo videti, jer su odmah poku\u0161ali da popularizuju kampanje poput ra\u0161\u010di\u0161\u0107avanja, pa onda \u201ehajde da se svi u zajednici okupimo\u201c, \u017eeleli su da izoluju ove ljude, i svakako su ozbiljno kaznili izgrednike \u2013 prose\u010dna kazna za mlade ljude koji su u\u010destvovali u neredima bila je pet puta du\u017ea od kazne za sli\u010dan prestup u redovnim okolnostima. Recimo, ako ste ne\u0161to ukrali u julu 2011, mo\u017eda biste dobili dva meseca zatvora, ako ste ne\u0161to ukrali iz radnje u avgustu 2011, dobili ste deset meseci ili godinu dana zatvora. Dakle, svakako su reagovali, i to je negativno.<\/p>\n

Druga stvar koju su uradili jeste da su napali dru\u0161tvene medije. Ne znam da li ljudi u ovoj zemlji to znaju, ali neke od presuda ljudima na Fejesbuku, koji su napisali ne\u0161to kao \u201eHajde da ve\u010deras pravimo haos\u201c bilo je ka\u017enjivo, gore nego u diktatorskom re\u017eimu, gore nego u Iranu, gore nego u Egiptu. Na primer, dva mladi\u0107a sa Fejsbuka dobili su \u010detiri godine zatvora. Osuda dr\u017eave bila je stroga i kolektivna. Ja nisam znao da je to po zakonu u Britaniji, ali ispostavilo se da jeste \u2013 presude se mogu donositi za primer drugima. Dakle imali smo o\u0161tru reakciju dr\u017eave, ali istovremeno smatram da je to bila upla\u0161ena reakcija, zato \u0161to nas \u010deka Olimpijada, imamo sve dublje i dublje ekonomske rezove, koji su izazvali masovne proteste na nekoliko nivoa. Oni su bili fragmentisani, oko obrazovanja i zdravstva. Ali vlada prepoznaje da bi ovo moglo da eksplodira. Ako ljudi po\u010dnu da gube javno zdravstvo, ako osete da gube visoko obrazovanje, to bi moglo da dovede do otu\u0111enja, gde ljudi smatraju da je politi\u010dki proces beskoristan.<\/p>\n

Na primer, jedan od najve\u0107ih simboli\u010dnih doga\u0111aja s kraja 2010. bio je kad je pet-\u0161est hiljada studenata napalo sedi\u0161te vladaju\u0107e konzervativne partije. To je jedan veliki neboder. I uni\u0161tili su tu zgradu, \u0161to je o\u010digledno jasan politi\u010dki napad na establi\u0161ment. Boje se da bi otu\u0111enje, ose\u0107aj da ne mo\u017ee\u0161 da u\u010destvuje\u0161 niti da bilo \u0161ta promeni\u0161 \u2013 ne mo\u017ee\u0161 da brani\u0161 svoj polo\u017eaj kao nezaposlena osoba, kao nepla\u0107eni radnik u ku\u0107i gde \u010duve\u0161 decu, ili ima\u0161 lo\u0161e pla\u0107en posao ili si student \u2013 da bi to moglo da dovede do daljih nemira i otu\u0111enja od politi\u010dkog procesa, gde umesto da se bori\u0161 za istinu o Marku Daganu, koga je ubila policija, ti izlazi\u0161 pravo na ulicu i napada\u0161. To je vrlo mogu\u0107e, i toga se boje.<\/p>\n

Dakle, u ovom trenutku te\u0161ko je re\u0107i da li je bilo ikakvih pozitivnih efekata, u smislu da se vlada povukla. Mislim da jeste, mislim da ih je to upla\u0161ilo. Na primer, ona subvencija za mlade koju sam spomenuo, delimi\u010dno je vra\u0107ena. Prerano je za zaklju\u010dke. U stvari, ja vi\u0161e obrazla\u017eem kontekst nego \u0161to naga\u0111am kakve je efekte ovo imalo. Mislim da postoji ose\u0107aj da bi Britanija mogla biti bure baruta.<\/p>\n

Zanimljivo je da je proteklih godina bilo masovnih protesta zbog \u0161kolstva, pa je to zamrlo, a zatim su neki od tih mladih ljudi u\u010destvovali u ovim neredima. Postavlja se pitanje u kojoj \u0107e se meri \u010ditavo ovo nezadovoljstvo i trenuci kad su neki ljudi osetili mo\u0107 kolektivne snage preliti u neke nove oblike\u2026 Pretpostavljam da u tome nema ni\u010deg neizbe\u017enog, ali posmatraju\u0107i istoriju nereda, u kakvom odnosu oni stoje prema organizovanijim dru\u0161tvenim pokretima?<\/em><\/strong><\/p>\n

Ako se vratimo na 1967, mogli bismo re\u0107i da je proces nereda u najve\u0107im gradovima mo\u017eda doveo do radikalizacije. Svakako postoji veza izme\u0111u afroameri\u010dkih grupa poput Crnih pantera, Mladih lordova i drugih grupa, i nereda koji su ih povezali sa ljudima na ulici. Mogli bismo zamisliti takav politi\u010dki proces, gde se ljudi povezuju sa formalnijim politi\u010dkim organizacijama.<\/p>\n

Mislim da je najva\u017enija stvar u neredima zajednice to \u0161to se ljudi okupljaju. Sa velikom rezervom, rekao bih da ljudi tako zajedno prolaze kroz jedan istorijski trenutak u svojoj zajednici. To mo\u017ee biti pozitivno i mo\u017ee dovesti do organizovanja zajednice i do ose\u0107anja da mo\u017eemo da delujemo i da su neredi alatka koja se dr\u017ei zatvorena u kutiji. Ako imate nerede kao alatku u kutiji, onda mo\u017eete da primenite pritisak na lokalne institucije. Recimo, u neredima u Francuskoj 2005, ta alatka u kutiji bila je korisna za mnoge zajednice da dobiju ve\u0107a sredstva, da dobiju pomo\u0107, da se resursi preusmere ka njima. To se desilo i u Britaniji osamdesetih. Mnogi dr\u017eavni resursi preusmeravani su u oblasti koje su smatrane lako zapaljivim, koje su ve\u0107 izazivale nerede. Zna\u010di, mo\u017ee se koristiti politi\u010dki.<\/p>\n

Mislim da je zanimljivije ose\u0107anje da masovni dru\u0161tveni pokreti, potpomognuti dru\u0161tvenim medijima, mogu da se formiraju i nastanu vrlo brzo. U Americi imate pokret Occupy, ne bih da to povezujem s neredima, ali takvi dru\u0161tveni pokreti mogu brzo da nastanu, i pretpostavljam da bi veliki broj u\u010desnika pro\u0161logodi\u0161njih nereda verovatno u\u010destovao u nekom pokretu, naro\u010dito ako on poti\u010de iz radni\u010dke klase u Britaniji. Mislim da postoji nesklad izme\u0111u ljudi koji su politi\u010dki obrazovani i \u017eele da organizuju druge ljude i onih koji bi da organizuju sebe. Ako u Britaniji dobijete pokret koji je nastao u gradovima, koji je multietni\u010dki, koji je fokusiran na ekonomsku nesigurnost i rad, niska primanja, nedostatak obrazovanja, nedostatak sredstava, nedostatak zdravstvene za\u0161tite i ako se on politizuje i pro\u0161iri kao va\u0161 pokret Occupy \u2013 to je jedna mogu\u0107nost. I tako se ru\u0161e vlade.<\/p>\n

\u0160ta je sa drugom stranom? Koliko neredi mogu sami sebe da uni\u0161te i da se ne preto\u010de u dru\u0161tvene pokrete?<\/em><\/strong><\/p>\n

Nisam mnogo govorio o negativnim aspektima i efektima na stanovni\u0161tvo. Naravno, vodi se borba oko se\u0107anja na te incidente. Ve\u0107ina ljudi u Britaniji bi ih verovatno okarakterisala kao postupak pohlepne, kriminalne, divlje omladine. Postoji negativan odnos \u2013 \u201eevo dolaze da me prebiju.\u201c To je svakako slu\u010daj u mnogim oblastima gde nije bilo nereda, i svakako u bogatijim naseljima, ili u predgra\u0111ima, kad govorimo o ameri\u010dkim gradovima. To je negativan efekat.<\/p>\n

I mislim da su kao alatka, ove urbane pobune ili neredi, imali neke politi\u010dke efekte, ali su bili vrlo ograni\u010deni. Mo\u017eet dr\u017eati svoju oblast nekoliko dana, ali poenta je preuzimanje politi\u010dke i ekonomske kontrole nad tim oblastima, \u0161to je sasvim druga stvar. Neredi mogu biti deo toga, jer ako okupirate zgrade ili preuzimate preduze\u0107a ili zemlju, \u0161to smo imali u Detroitu, u nekom trenutku policija \u0107e intervenisati i to \u0107e se pretvoriti u gradske nemire ili pobunu. Negativna strana je \u0161to ne mora da zna\u010di da \u0107e oni dovesti do bilo \u010dega na terenu, a mogu da budu i \u0161tetni, kada izazivaju nepoverenje i podele.<\/p>\n

Ali s druge strane, podele ve\u0107 postoje. Kako onda pravazi\u0107i podele? Te podele ne postoje zbog nereda nego ih neredi samo produbljuju. Mnogo nereda vodi do iscrpljenosti, do trpanja ljudi u zatvor, zajednicama to presedne \u2013 ne mo\u017eete ve\u010dito da spaljujete simboli\u010dne mete i da plja\u010dkate radnje \u2013 preduze\u0107a odlaze, \u0161to smo videli u Detroitu \u0161ezdesetih. To su sve negativne stvari.<\/p>\n

Dakle, zajednice moraju nekako da razumeju ove incidente \u2013 a ve\u0107 ih dobro razumeju ako tamo \u017eive \u2013 \u0161ta se njima mo\u017ee posti\u0107i, kako se mogu koristiti i, mo\u017eda, da je alatka bolja ako ostane u kutiji.<\/p>\n

Mislite kao pretnja?<\/em><\/strong><\/p>\n

Pretnja ponekad mo\u017ee biti vrlo korisna. Korisna politi\u010dki i korisna ekonomski. Ponekad nije ba\u0161 najbolje \u010desto vaditi ovu alatku.<\/p>\n

Razgovor sa Rod\u017eerom Vilsonom iz Bristolske grupe za radikalnu istoriju, koja je uradila izve\u0161taj o neredima u Britaniji u avgustu 2011, pod nazivom \u201eZajednice, proizvodi i klasa\u201c, objavljen u \u010dasopisu Aufheben.<\/em><\/p>\n

KPFA je radio stanica sa sedi\u0161tem u Berkliju, osnovana 1949. kao prva stanica u nekomercijalnoj mre\u017ei Pacifica koju finansiraju slu\u0161aoci.<\/em><\/p>\n

Preveo Ivica Pavlovi\u0107<\/em><\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a>\/ Against the Grain<\/a><\/em><\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Razgovor Sashe Lilley za radio KPFA sa Rogerom Wilsonom iz Bristolske grupe za radikalnu istoriju.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-91757","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/91757","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=91757"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/91757\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=91757"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=91757"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=91757"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}