{"id":91535,"date":"2012-08-15T22:08:45","date_gmt":"2012-08-15T20:08:45","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=91535"},"modified":"2012-08-15T22:08:45","modified_gmt":"2012-08-15T20:08:45","slug":"da-li-biljke-misle","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/08\/15\/da-li-biljke-misle\/","title":{"rendered":"Da li biljke misle?"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Koliko su biljke svesna bi\u0107a? Ovo je centralno pitanje u novoj knjizi \u201e\u0160ta biljke znaju?\u201c Danijela \u010camovica, direktora Mana centra za biljne nauke na Univerzitetu u Tel Avivu. Kako on tvrdi, biljke mogu da vide, osete miris i da ose\u0107aju. Mogu i da postave prepreku kad su opkoljene i upozore kom\u0161ije kad je nevolja u blizini.<\/p>\n

Neki ka\u017eu da biljke \u010dak imaju i pam\u0107enje. Da li to zna\u010di da biljka i misli, kao i da li mo\u017ee da se govori o \u201eneurologiji\u201c biljaka? Nau\u010dnik Danijel \u010camovic otkriva iznena\u0111uju\u0107i svet u kome biljke vide, ose\u0107aju, pamte… Poznato je decenijama da biljke koriste svetlost, ne samo zbog fotosinteze, ve\u0107 i kao signal koji menja na\u010din na koji biljka raste. \u010camovic ka\u017ee da je u istra\u017eivanju otkrio jedinstvenu grupu gena neophodnu da bi biljka znala da li se nalazi na svetlu ili u mraku.<\/p>\n

Mislilo se da su ovi geni jedinstveni za svet biljaka, \u0161to se idealno uklopilo sa njegovom \u017eeljom da izbegne bilo \u0161ta \u0161to ima veze sa ljudskom biologijom. Ali na njegovo veliko iznena\u0111enje i protivno svim planovima, kasnije je otkrio da je ova ista grupa gena tako\u0111e deo ljudske DNK. Ovo je dovelo do o\u010diglednog pitanja \u2212 \u0161ta ovi \u201eza biljke specifi\u010dni\u201c geni rade u ljudima? Mnogo godina kasnije saznali su da su ovi geni va\u017eni i za \u017eivotinje, kao tajmer za podelu \u0107elija, rast neurona i funkcionisanje imunog sistema. Ono \u0161to je, prema njegovim re\u010dima, najvi\u0161e zadivljuju\u0107e, jeste to \u0161to ovi geni tako\u0111e reguli\u0161u i \u017eivotinjske reakcije na svetlost.<\/p>\n

On ka\u017ee da dok ne promenimo na\u010din reagovanja na svetlost, kao \u0161to to \u010dine biljke, na nas uti\u010de na\u0161 unutra\u0161nji sat, koji nas dr\u017ei na dvadeset\u010detvoro\u010dasovnom ritmu, i zbog toga kad putujemo preko pola sveta imamo problem s vremenskom razlikom. Ali, kako on ka\u017ee, ovaj sat mo\u017ee da bude resetovan od strane svetlosti. \u201ePre nekoliko godina sam pokazao, u saradnji sa D\u017eastinom Blauom sa Njujor\u0161kog univerziteta, da mutantske vo\u0107ne mu\u0161ice kojima fale neki od ovih gena gube sposobnost da reaguju na svetlost.<\/p>\n

Onda sam shvatio da genetske razlike izme\u0111u biljaka i \u017eivotinja i nisu toliko zna\u010dajne koliko sam nekad mislio. Po\u010deo sam da ispitujem paralele izme\u0111u biljne i ljudske biologije, iako je moje istra\u017eivanje evoluiralo iz prou\u010davanja biljnih reakcija na svetlost pri prou\u010davanju leukemije kod vo\u0107nih mu\u0161ica\u201c, ka\u017ee \u010camovic.<\/p>\n

Kompleksni organizmi \u010camovic ka\u017ee da mnogi ljudi nisu svesni da su biljke kompleksni organizmi koji \u017eive bogate i senzualne \u017eivote. Mnogi ih gledaju kao ne\u017eive objekte, koji se ne razlikuju mnogo od stena. \u010cinjenica da ljudi lako pobrkaju svileno cve\u0107e s pravim, ili ve\u0161ta\u010dku bo\u017ei\u0107nu jelku sa \u017eivom, primer je kako se odnose prema biljkama.<\/p>\n

\u201eAko postanemo svesni ukorenjenosti biljaka koja ih \u010dini imobilnim, onda mo\u017eemo da po\u010dnemo da cenimo njihovu sofisticiranu biologiju koja se de\u0161ava u li\u0161\u0107u i cve\u0107u. Ako razmislite o tome, ukorenjenost je veliko evoluciono ograni\u010denje. To zna\u010di da biljke ne mogu da pobegnu od lo\u0161e okoline, ne mogu da migriraju u potrazi za hranom ili svojim parom, kao \u0161to to \u010dine \u017eivotinje. Zato biljke moraju da razviju neverovatno osetljive i kompleksne senzorne mehanizme koji \u0107e im dozvoliti da pre\u017eive u ve\u010dno promenljivim okolinama\u201c, ka\u017ee \u010camovic. On poredi biljke sa ljudima.<\/p>\n

\u201eAko ste gladni ili \u017eedni, mo\u017eete da odete do najbli\u017eeg izvora vode. Ako vam je vru\u0107e, mo\u017eete da se preselite na sever, ako tra\u017eite para, mo\u017eete da odete na \u017eurku, ali biljke su nepokretne i one moraju da vide gde im je hrana. Moraju da osete vreme i da namiri\u0161u opasnost. Samo zato \u0161to ne vidimo da se biljke kre\u0107u ne zna\u010di da se u njima ne odigravaju bogati i dinami\u010dni procesi\u201c, tvrdi ovaj nau\u010dnik.<\/p>\n

Postavlja se i pitanje da li biljke ose\u0107aju mirise? \u010camovic smatra da prvo mora da se defini\u0161e \u0161ta je miris kako bi se odgovorilo na ovo pitanje. \u201eKad omiri\u0161emo ne\u0161to, osetimo isparljivu hemikaliju koja se \u0161iri vazduhom i onda na neki na\u010din reagujemo na miris. Najjasniji primer kod biljaka je ono \u0161to se de\u0161ava tokom vo\u0107nog sazrevanja. Mo\u017eda ste \u010duli da ako zrelo i nezrelo vo\u0107e stavite u istu \u010diniju, nezrela vo\u0107ka sazreva br\u017ee.<\/p>\n

To se de\u0161ava zato \u0161to zrele vo\u010dke pu\u0161taju feromone u vazduh, a zelenije vo\u0107e ose\u0107a to, pa i samo po\u010dinje da zri. To se ne de\u0161ava samo u na\u0161im kuhinjama ve\u0107 i u prirodi. Kad jedna vo\u0107ka po\u010dne da zri, ispu\u0161ta hormon etilen, koji ose\u0107aju susedne vo\u0107ke, sve dok celo drvo ne sazri manje ili vi\u0161e sinhronizovano\u201c, obja\u0161njava \u010camovic. Parazitska biljka vilina kosa ne ume da koristi fotosintezu i mora da \u017eivi na drugim biljkama. Doma\u0107ina nalazi zahvaljuju\u0107i mirisu. Ona mo\u017ee da oseti hemikalije koje ispu\u0161taju biljke u blizini i pokupi\u0107e onu koja joj je najprivla\u010dnija. U jednom eksperimentu nau\u010dnici su pokazali da ova biljka preferira paradajz u odnosu na p\u0161enicu jer joj se vi\u0161e svi\u0111a taj miris.<\/p>\n

Me\u0111usobna komunikacija<\/strong><\/p>\n

Dok gomile istra\u017eivanja podr\u017eavaju ideju da biljke vide, miri\u0161u, ose\u0107aju, neke podr\u017eavaju i mogu\u0107nost da biljke \u010duju. Mnogi su \u010duli pri\u010de kako biljke cvetaju u prostorijama gde se slu\u0161a klasi\u010dna muzika, ali sa evolutivne perspektive je mogu\u0107e da biljkama nije ni potrebno da \u010duju. \u201eNa\u0161i rani preci su mogli da \u010duju opasnog predatora koji ih progoni iz \u0161ume, dok danas \u010dujemo motor kola koja se pribli\u017eavaju. Iako biljke mogu da se okre\u0107u ka suncu, da se savijaju pod gravitacijom, ne mogu da pobegnu. Ne migriraju na kraju sezone. Kao takvima, zvu\u010dni signali, koje mi koristimo u na\u0161em svetu, biljkama su irelevantni. Uprkos tome, neka najnovija istra\u017eivanja daju naznake da biljke reaguju na zvuk, u stvari, vi\u0161e na vibracije\u201c, ka\u017ee \u010camovic.<\/p>\n

Pitanje me\u0111usobne komunikacije biljaka intrigira mnoge nau\u010dnike. \u010camovic ka\u017ee da to zavisi od toga kako se defini\u0161e komunikacija. \u201eNema sumnje da biljke reaguju na znakove drugih biljaka. Na primer, ako javorovo drvo napadnu bube, ono ispu\u0161ta feromone u vazduh koje pokupi okolno drve\u0107e, \u0161to im daje znak da po\u010dnu da lu\u010de hemikalije koje \u0107e im pomo\u0107i da se izbore sa predstoje\u0107im napadom buba. Prema tome to je definitivno vid komunikacije\u201c, rekao je. \u010camovic ka\u017ee da je neophodno postaviti i pitanje namere. Da li drve\u0107e komunicira, odnosno da li napadnuto drvo poku\u0161ava da upozori okolno drve\u0107e? \u201eMo\u017eda ima vi\u0161e smisla da napadnuta grana komunicira sa drugim granama istog drveta u poku\u0161aju za opstanak, dok okolno drve\u0107e, samo prislu\u0161kuje i ima korist od tih signala\u201c, tvrdi on.<\/p>\n

Pam\u0107enje i mi\u0161ljenje<\/strong><\/p>\n

Biljke imaju nekoliko razli\u010ditih formi memorije, kao i ljudi. Imaju kratkotrajno pam\u0107enje, imunu memoriju i \u010dak transgeneracijsku memoriju. \u201eZnam da je nekim ljudima te\u0161ko da shvate ovaj koncept, ali ako pam\u0107enje podrazumeva formiranje memorije (kodiranje informacija), zadr\u017eavanje memorije (\u010duvanje informacija) i prizivanje memorije (preuzimanje informacija), onda biljke definitivno pamte\u201c, ka\u017ee \u010camovic. On to obja\u0161njava na primeru venerine muholovke (Dionaea muscipula) kojoj moraju da budu dodirnute dve dlake kako bi se zatvorila, pa prema tome ona pamti da je bila dodirnuta prvom dlakom, ali to traje samo 20 sekundi, i onda zaboravlja. Dok je kratkotrajna memorija kod venerine muholovke bazirana na elektricitetu, poput neurolo\u0161ke<\/p>\n

aktivnosti, dugotrajna memorija se bazira na epigenetici \u2212 promeni u aktivnosti gena koje ne zahtevaju alternacije u DNK kodu, kao \u0161to to \u010dine mutacije, koje se prenose s roditelja na potomstvo. \u010camovic ka\u017ee da biljke nemaju neurone kao \u0161to ni ljudi nemaju cve\u0107e, ali da im nisu potrebni neuroni kako bi imale me\u0111u\u0107elijsku komunikaciju i skladi\u0161te informacija i mogu\u0107nost njihovog procesiranja. \u010cak ni kod \u017eivotinja, nisu sve informacije procesirane i \u010duvane samo\u00a0 u mozgu. Razli\u010diti delovi biljaka komuniciraju me\u0111usobno, razmenjuju\u0107i informacije na \u0107elijskom i ekolo\u0161kom nivou. \u201eRast korenja je nezavisan od hormonskih signala koji se generi\u0161u na vrhovima izdanaka i transportuju do korenja koje raste, dok razvoj izdanka delimi\u010dno zavisi od signala koji se generi\u0161e u korenju. Li\u0161\u0107e \u0161alje signale do vrhova izdanka i govori im da po\u010dnu da prave cvetove\u201c, rekao je. \u201eNa neki na\u010din jedna cela biljka predstavlja analogiju ljudskom mozgu. Iako nemaju neurone, biljke proizvode, i na njih uti\u010du neuroaktivne hemikalije\u201c, zaklju\u010dio je \u010camovic.<\/p>\n

B92<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Koliko su biljke svesna bi\u0107a? Ovo je centralno pitanje u novoj knjizi \u201e\u0160ta biljke znaju?\u201c Danijela \u010camovica, direktora Mana centra za biljne nauke na Univerzitetu u Tel Avivu. Kako on tvrdi, biljke mogu da vide, osete miris i da ose\u0107aju. Mogu i da postave prepreku kad su opkoljene i upozore kom\u0161ije kad je nevolja u […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-91535","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/91535","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=91535"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/91535\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=91535"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=91535"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=91535"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}