Ju\u010de sabajle pedalah prema Glavi Zete i Bogeti\u0107ima izme\u0111u svitanja i \u017earopeka, da iskoristim od dana ono \u0161to se iskoristiti da. I kako te stvari idu, kada pro\u0111oh Danilov grad pa preko mosta skrenuh levo kod benzinske pumpe i nastavih lagano pored Zete. Kad tamo \u2013 iznena\u0111enje. Neka sila je odlu\u010dila da pokosi i okre\u0161e rastinje i svakorazno \u017ebunje koje se navalilo na stari karavanski put i ne da retkom automobilisti da vidi dalje i bolje, pa da jurne svim konjskim snagama koje su mu na raspolaganju, po\u0161to saobra\u0107ajne policije tamo nema nikada.<\/p>\n
Ja ne znam ko se latio ovog napornog posla niti ko mu je rekao \u0161ta da uradi, ali krajnji izvr\u0161ilac je o\u0161i\u0161ao i uklonio brojno granje, i kao u pri\u010di o caru i njegovom novom odelu ogolio ogromnu koli\u010dinu nabnacanog sme\u0107a pored puta jer ga je uredno preskakao dok se borio sa zelenom napa\u0161\u0107u, i tako nas prikazao onakvim kakvi smo. A plasti\u010dne i staklene fla\u0161e, aluminijumske konzerve i brik pakovanja po\u0161to nisu umeli sami da se uklone ostado\u0161e da le\u017ee u jendeku. Mnoge kese u koje je sme\u0107e uredno spakovano im pravi\u0161e dru\u0161tvo po\u0161to njihov vlasnik nije mogao da izdr\u017ei pritisak i odveze ga do prvog kontejnera ve\u0107 ga je dega\u017eirao iz vozila u pokretu. U nekom dalekom, bogatijem svetu ovakve materije ne samo da niko ne baca, ve\u0107 je svako obavezan da ih odvoji, upakuje i odlo\u017ei na posebno mesto a one se kasnije prera\u0111uju i ponovo dobijaju upotrebnu vrednost. Ako nekome padne na pamet da to ne radi prijavi\u0107e ga prvi kom\u0161ija i neko \u0107e ga ve\u0107 dovesti u red.<\/p>\n
Za na\u0161u sirotinju to je ispod svakog nivoa, \u010dak i higijenskog jer ovoliki otpad niko drugi nije doneo ve\u0107 ljudi koji \u017eive u neposrednoj blizini. Na\u0161 \u010dovek se ne bavi tako prizemnim temama \u2013 sagnuti se i o\u010distiti za sobom, njegove misli se bave uzvi\u0161enim (nebeskim) temama kao \u0161to je himna, zastava, patriotizam, globalizam, izbori, olimpijske igre, crkva… Nema on vremena ni snage da se iscrpljuje \u010duvanjem okoline za sebe i svoje bli\u017enje od visoko-intelektualnog prebiranja dnevnih informacija i tro\u0161enje zuba na pri\u010du o njima. A la\u017ena solidarnost, inertnost i nedoslednost ga nagoni da se ne bori za sebe i svoj okoli\u0161. Predla\u017eem da ljudi svoju ljubav prema domovini pokazuju konkretnim delima kao \u0161to je \u010duvanje \u017eivotne okoline a zastave i ostale artefakte samobitnosti i pripadnosti stave na drugo mesto, odmah iza onog \u0161to su u\u010dinili na dobrobit svoje zajednice.<\/p>\n
Verovatno \u0107e neki budu\u0107i arheolozi, kada pro\u0111e ovo na\u0161e doba i neka velika nekontrolisana sila obri\u0161e po ko zna koji put civilizaciju kojoj se upinjemo da pripadamo, biti u velikoj nedoumici \u2013 kako na nekim mestima iskopavaju ogromne gra\u0111evine, biblioteke, trgove i stadione a kod nas nepregledna mora neorganskog otpada koji se zavukao i u najdublju poru prirode i nema namere da se raspadne jo\u0161 stotinama hiljada godina.<\/p>\n
Samo Ad\u017eijin most u Miokusovi\u0107ima, koji se nalazi na istom putu kojim su prolazili karavani a ju\u010de i ovaj pedalar, stoji jo\u0161 nad vodom zarastao i napu\u0161ten. Ve\u0107 odavno niko ne zna ni koje bio Ad\u017eija niti za\u0161to je ba\u0161 tu sagradio most, kao ni da li ga je ba\u0161 on na\u010dinio. Samo njegovo ime pro\u0111e kroz vekove prika\u010deno za ovu zadu\u017ebinu kao \u0161to \u0107e i na\u0161e zajedno sa ovom nebrigom koja \u0107e nas obele\u017eiti u vremenu i prostoru.<\/p>\n
I kao u onoj pri\u010di gde ljudi ismeja\u0161e neznavenog i gologuzog cara, do\u0161lo je vreme da pogledamo sebi u o\u010di, prihvatimo sebe onakvim kakvi smo i potrudimo se da promenimo ovaj svet polaziv\u0161i od sebe, da bi potomcima ostavili u nasledstvo ono \u0161to mo\u017eemo, a to je \u010dista \u017eivotna sredina, pa neka oni prave ono \u0161to mi nismo umeli ili mogli.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ju\u010de sabajle pedalah prema Glavi Zete i Bogeti\u0107ima izme\u0111u svitanja i \u017earopeka, da iskoristim od dana ono \u0161to se iskoristiti da. I kako te stvari idu, kada pro\u0111oh Danilov grad pa preko mosta skrenuh levo kod benzinske pumpe i nastavih lagano pored Zete. Kad tamo \u2013 iznena\u0111enje. Neka sila je odlu\u010dila da pokosi i okre\u0161e […]<\/p>\n","protected":false},"author":1490,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[17],"tags":[],"class_list":["post-90836","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-blogovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/90836","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1490"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=90836"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/90836\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=90836"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=90836"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=90836"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}