{"id":90506,"date":"2012-08-03T11:23:01","date_gmt":"2012-08-03T09:23:01","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=90506"},"modified":"2012-08-03T11:23:01","modified_gmt":"2012-08-03T09:23:01","slug":"za-u-izlog-i-za-po-kuci","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/08\/03\/za-u-izlog-i-za-po-kuci\/","title":{"rendered":"Za u izlog i za po ku\u0107i"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Teofil Pan\u010di\u0107<\/p>\n

Danas \u0107emo malo da divanimo o \u0161minki i su\u0161tini u politici, \u0161to ovaj tekst \u010dini prirodnim nastavkom \u2013 ili pak tamnim odrazom \u2013 prethodnih “Nuspojava”. No, krenu\u0107emo od novina, jasno\u0107e radi. Dugo ve\u0107 pi\u0161em kako pravu prirodu i vrednosnu orijentaciju nekih novina ne\u0107ete najbolje videti mere\u0107i koliko se koja stranka ili politi\u010dar u njima (ne)pojavljuje i po tome sli\u010dnim trivijalijama, nego uvidom u sadr\u017eaj i profil kulturne rubrike: e, to \u0161to je u “kulturi i umetnosti” nekim novinama (ne)va\u017eno i (ne)vredno, to je zapravo njihova orijentacija! Sve ostalo je samo razrada. Neko bi na ovo mogao re\u0107i kako mi je teza mo\u017eda malo zastarela, jer danas se pojavljuje sve vi\u0161e novina koje naprosto nemaju kulturnu rubriku. No, to je privid: bez brige, takve nemaju ni orijentaciju! A osim toga nisu ni novine, bilo zato \u0161to to nikada nisu ni postale, ili zato \u0161to su u procesu prestajanja da to budu (uzmite samo tugaljivi primer Japijevog Zabavnika, tj. Nedeljnika Ranije Poznatog Kao NIN: ima urednika kulture, ali nema kulturnu rubriku! Ima nagradu kritike i \u017eiri kritike, ali nema kritiku!).<\/p>\n

Enivej, kako se ovo mo\u017ee primeniti na politi\u010dke prilike? Sasvim nova (mada nimalo sve\u017ea) Vu\u010di\u0107-Da\u010di\u0107 vlada Srbije tome je dobar primer. Njen fakti\u010dki \u0161ef Aleksandar Vu\u010di\u0107, svestan njene demorali\u0161u\u0107e dubioznosti i vaskolikog jadnog utiska koji ostavlja \u010dak i na doma\u0107em bunji\u0161tu, a kamoli napolju, herojski se bio upeo da je nekako na\u0161minka i upegla bar u onom njenom segmentu koji \u010dini “izlog”, ono \u0161to se spolja najbolje vidi. A to je, dakako, pre svega ministarstvo spoljnih poslova. Odatle svo ono, pokaza\u0107e se \u2013 uzaludno, zazivanje Milice Delevi\u0107, Roksande Nin\u010di\u0107 i bog zna jo\u0161 koga, a koga bi se bez blama moglo turiti na prozor\u010de, da ga svaki prolaznik vidi i \u010duje, a da “doma\u0107ina” ne obruka. Od te rabote nije bilo vajde, iz ve\u0107 dobro znanih i podrobno razmatranih razloga.<\/p>\n

U isto vreme, za ministra kulture anga\u017eovan je stanoviti gra\u0111anin Petkovi\u0107 Branislav (ne garantujem da sam sasvim potrefio ime), kadar Srpske napredne stranke, z. p. Beograd, vlasnik samostalne poslasti\u010darske radnje i \u2013 vi\u0161e onako hobisti\u010dki \u2013 pozori\u0161ni reditelj \u010dijih se predstava ne se\u0107ate \u010dak ni ako ste ih gledali, a niste: skoro niko skoro nikad nije. Oko naimenovanja ministra kulture nije bilo javne kadrovske drame, odbijenih poziva zvu\u010dnim kultur-veli\u010dinama ili bilo \u010dega sli\u010dnog. Ma jok, od po\u010detka su u igri bili samo Poslasti\u010dar i jo\u0161 jedan, njemu sli\u010dan gra\u0111anin, a izbor je pao na ovog, na Sladoled\u017eiju. Vazda zlobna \u010dar\u0161ija sada se ludo zabavlja njegovim brojnim verbalnim detonacijama postignutim za veoma kratko vreme; sve nekako deluje kao \u0161ega, neukusan vic, cini\u010dna sprdnja koja kad-tad mora prestati, te \u0107e Da\u010di\u0107 i Vu\u010di\u0107, s blesavo odu\u0161evljenim izrazima na licima, mangupski namiguju\u0107i saop\u0161titi da su se samo \u0161alili i da je pravi ministar kulture… pa, neko drugi. Takore\u0107i \u2013 bilo ko drugi. Ne bi mogli mnogo da pogre\u0161e ni da iza\u0111u na ulicu pred zgradom Vlade i nahvataju prvog punoletnog prolaznika koji je dr\u017eavljanin Republike Srbije i po mogu\u0107nosti nije osu\u0111ivan. A jo\u0161 ako ne duguje dr\u017eavi za porez, ih, kud \u0107e\u0161 bolje?! Ni Andre Malro mu ne bi bio ravan!<\/p>\n

E sad, \u0161ta pisac ho\u0107e da ka\u017ee? Taj siromah \u010dovek, pokrovitelj knji\u017eevnog stvarala\u0161tva ratnih zlo\u010dinaca i te\u0161kih psihopata (\u0161ifra: Milan Luki\u0107), ljubitelj starih automobila i majstor za (nadam se) sve\u017ee krempite, ona je druga strana “delevi\u0107-nin\u010di\u0107” medalje; one su imale biti \u0161minka, ono za izlog, za goste; Poslasti\u010dar, me\u0111utim, jeste i kadrovska i “ideolo\u0161ka” doma\u0107a istina te vlade i celokupne strukture vlasti koja se formira oko nje. On nije za pokazivanje, on je za delovanje, i to na podru\u010dju “idejne borbe”, kako su nekada govorili bolj\u0161evici.<\/p>\n

U postpetooktobarskoj Srbiji bilo je svakakvih ministara kulture, neki su bili dobri, neki tek osrednji ili podno\u0161ljivi, ali sve ih je (osim mu\u010denog Dragana Kojadinovi\u0107a, no on je poseban slu\u010daj, i de facto je bio ministar informisanja, dok su se “u\u017eom” kulturom bavili drugi) povezivalo jedno: bili su to zna\u010dajni, kvalitetni, ostvareni ljudi u svojim osnovnim profesijama, dakako striktno kulturnja\u010dkim: glumci, re\u017eiseri, pisci, izdava\u010di… Ovaj g. I\u0161inger naprosto nije ni\u0161ta od toga, ni u naznakama. Pitajte bilo koga iole relevantnog: ima li tog gra\u0111anina u naju\u017eem krugu vrednih pozori\u0161nih ljudi? Nema ga. Dobro, u u\u017eem krugu? Jok. Ajde de, u (o)sredi\u0161njem? Ma kakvi. Uh, a makar u nekom \u0161irem? Nema \u0161anse. Sto mu gromova, bar u naj\u0161irem?! A-a. Njet. Kao relevantna kulturna i umetni\u010dka \u010dinjenica, \u010dovek je naprosto Niko i Ni\u0161ta. I to svi znamo, nije to sad da ga neko “mrzulja” pa ga ocrnjuje i nipoda\u0161tava, nego je naprosto tako. Dakle, patrijotsko-kleptokratska koalicija je procenila da je Niko i Ni\u0161ta prava mera stvari za srpsku kulturu, da je to ono \u0161to ona zaslu\u017euje. Bogme, pored takvih patrijota, “izdajnici” stvarno nisu neophodni, za njih nema posla. Da stvar bude gr\u0111a, Sladoled\u017eija nije od onih ljudi tihih i skromnih u svojoj savr\u0161enoj bezna\u010dajnosti, naprotiv: za samo nekoliko nedelja uspeo je da proizvede impresivnu koli\u010dinu konfuzije svojim bizarnim zamislima i mudrovanjima op\u0161te prakse. O, bogo moj! Da lupetanje boli onoga koji lupeta, Poslasti\u010dara bi posle svakog intervjua pod narkozom odvozili u Urgentni!<\/p>\n

Ako su, dakle, Delevi\u0107 & co. (neostvareni) “gladac” ove vlade, onda su likovi poput kulturministra njen “jadac”, oni su ono skriveno mesto u zadnjem dvori\u0161tu, predvi\u0111eno za neka\u017enjeno i\u017eivljavanje destruktivne ideolo\u0161ke energije lo\u0161e preru\u0161enog “staroradikalizma”. \u0160to, pogodili ste, zna\u010di da taj “staroradikalizam” nije nikuda nestao, samo se amaterski pritajio. Da su za kulturministarku anga\u017eovali onu suklatu koja je navodnjavala Nata\u0161u Mi\u0107i\u0107 efekat bi bio isti, samo bi s njom bar bilo zabavnije.<\/p>\n

Vreme<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ako su Milica Delevi\u0107 & co. onaj (neostvareni) “gladac” ove vlade, onda su likovi poput kulturministra njen “jadac”, nena\u0161minkana istina o njoj<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-90506","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/90506","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=90506"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/90506\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=90506"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=90506"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=90506"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}