{"id":90502,"date":"2012-08-03T10:40:07","date_gmt":"2012-08-03T08:40:07","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=90502"},"modified":"2012-08-03T10:40:07","modified_gmt":"2012-08-03T08:40:07","slug":"kompulzivno-prejedanje","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/08\/03\/kompulzivno-prejedanje\/","title":{"rendered":"Kompulzivno prejedanje"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>O vi\u0161ku kilograma i na\u010dinima re\u0161avanja ovog problema se na\u0161iroko pri\u010da, a \u010desto se odli\u010dno i bezobzirno na njemu zara\u0111uje. Iako je gojaznost odavno prepoznata kao medicinski problem, daleko ve\u0107i od popularnijeg estetskog, malo se pa\u017enje obra\u0107a na motivacione faktore koji dovode do ovog stanja.<\/p>\n

Da uzumanje hrane \u010desto nema veze sa ose\u0107ajem gladi je jasno. Prekomerno jedenje se vezuje za hedonizam i u\u017eivanje. Tako neko u\u017eiva u \u010ditanju, neko u \u0161etnji prirodom, a neko u hrani. Nekima hrana slu\u017ei kao instant kompenzacija za razne oblike nezadovoljstva, koja daje trenutno olak\u0161anje i popravlja raspolo\u017eenje. Me\u0111utim, neki primeri ne mogu da se podupru ovim obja\u0161njenjima. Jedan od takvih je i kompulsivno prejedanje. Iako je zastupljeniji u \u017eenskoj populaciji, procenat mu\u0161karaca koji pate od ovog poreme\u0107aja je zna\u010dajno ve\u0107i nego u slu\u010daju drugih poreme\u0107aja ishrane. Savremeni na\u010din ishrane i u\u010destala konzumacija brze hrane, podupiru ovaj vid poreme\u0107aja ishrane, mogu ga u\u010diniti dramati\u010dnijim i proizvesti te\u017ee posledice, ali te\u0161ko da se mogu okriviti za njegov nastanak.<\/p>\n

Kompulzivno prejedanje je ozbiljan poreme\u0107aj ishrane koga karakteri\u0161e uno\u0161enje ogromne koli\u010dine hrane u kratkom vremenskom roku. Svako \u0107e se setiti situacije u kojoj se prejeo ali, kada se govori o poreme\u0107aju, bitna razlika je to \u0161to se ovakve epizode u\u010destalo ponavljaju, a bar dva puta nedeljno u periodu od \u0161est meseci. Koli\u010dina hrane koja se unese u toku dana tada mo\u017ee da prema\u0161i dnevne nutritivne potrebe i deset puta. Kod osoba koje pate od kompulzivnog prejedanja javlja se ose\u0107aj gubitka kontrole nad uzimanjem hrane.<\/p>\n

Zavr\u0161etak epizode prejedanja prati velika koli\u010dina razli\u010ditih negativnih emocionalnih reakcija kao \u0161to su samoprebacivanje zbog takvog postupka, ose\u0107aj krivice, bes, depresivnost. Nakon ove reakcije mo\u017ee do\u0107i do upadljivog socijalnog povla\u010denja i pasivne rezigniranosti. Osoba odbija da iza\u0111e iz ku\u0107e, ne \u017eeli da je iko vidi u tom stanju, ne \u017eeli da iza\u0111e iz kreveta ili da u\u010dini bilo \u0161ta dobro za sebe i \u010deka da stvari pro\u0111u same od sebe. Javlja se potreba da se stvar ispravi, izbri\u0161e, nekako poni\u0161ti. Za razliku od bulimije koju karakteri\u0161e izazivanje povra\u0107anja i uzimanje velike koli\u010dine laksativa, u ovom slu\u010daju osoba naj\u010de\u0161\u0107e pribegava rigoroznim dijetama, ekscesivnom ve\u017ebanju i iscrpljivanju organizma u \u017eelji da popravi stvar. Iako nekad naizgled i po\u010dne da uspeva u tome, vrlo brzo nastupa kriza u kojoj opet dolazi do gubitka kontrole nad uzimanjem hrane. Svaki ciklus povla\u010di za sobom ve\u0107i nivo rezigniranosti i obeshrabrenja i zapadanje u jo\u0161 gore psihi\u010dko i fizi\u010dko stanje.<\/p>\n

Karakteristi\u010dno za osobe sa ovim problemom je opsednutost svojim fizi\u010dkim izgledom i dijetama. Kao i kod drugih poreme\u0107aja ishrane i ovde je prisutno stalno nezadovoljstvo svojim fizi\u010dkim izgledom. Za razliku od anoreksije u kojij osoba sebe vidi kao gojaznu iako je u stvari opasno pothranjena, u ovom slu\u010daju naj\u010de\u0161\u0107e je zaista prisutna prekomerna te\u017eina. Osoba svoje telesne granice opa\u017ea realno, ali je nezadovoljna onim \u0161to vidi. Veruje da je neprivla\u010dna, odbojna i da svi njeni problemi imaju izvor u gojaznosti. Time tuma\u010di svako odbacivanje, negativne reakcije okoline, lo\u0161a postignu\u0107a i sopstveno nezadovoljstvo. Istini za volju dru\u0161tvo nije blagonaklono prema gojaznima. iako to retko ima veze sa \u010dinjenicom da su oni objektivno emocionalno nestabilni i neodgovorni prema svome zdravlju, ve\u0107 sa raznim dru\u0161tvenim konvencijama i subjektivnim imperativima o tome kakvi bi i zbog \u010dega ljudi trebalo da budu. Upravo zbog toga, umesto podr\u0161ke i podsticaja, \u010desto nailaze na podsmeh i poni\u017eenje. Iako ovo nije glavni razlog nastanka ni odr\u017eavanja problema, svakako ne poma\u017ee. \u0160tavi\u0161e. ljudi sa poreme\u0107ajima ishrane su najzadrtiji \u010duvari takvih imperativa. \u010cak i onda kada im po\u0111e za rukom da smr\u0161aju i da du\u017ei period nemaju epizode prejedanja, osobe sa ovim poreme\u0107ajem nikada nisu zadovoljne svojim izgledom. Nekada, iako retko, ciklus gladovanja i prejedanja je takav da osoba nema prekomernu te\u017einu, ali i pored toga uvek \u0107e misliti da bi trebalo da izgleda bolje, da to nije dovoljno, da joj mnogo toga manjka. Za razliku od bulimije kod koje strah od gojenja odr\u017eava stalnu opsednutost i bavljenje hranom i telom, kod osoba koje pate od kompulzivnog prejedanja akcenat je na perzistentnom nezadovoljstvu sopstvenim izgledom koje ih tera da neprestano misle o njemu.<\/p>\n

*U\u010destalo uno\u0161enje ogromne koli\u010dine hrane odjednom<\/p>\n

*Gubitak kontrole nad uno\u0161enjem hrane<\/p>\n

*Krivica, poti\u0161tenost, bes, mr\u017enja prema sebi nakon epizoda prejedanja<\/p>\n

*Sid od sopstvenog izgleda i socijalna izolacija<\/p>\n

*Kori\u0161\u0107enje gojaznosti kao univerzalnog opravdanja svih problema<\/p>\n

*Opsednutost redukcionim re\u017eimima ishrane i fizi\u010dkim izgledom<\/p>\n

*Telesna neadekvatnost u fokusu samoopa\u017eanja<\/p>\n

*Depresija<\/p>\n

Kompuzivni prejeda\u010di se uglavnom stide sebe u naletima prejedanja, pa to obi\u010dno rade kada su sami i niko ih ne vidi. Epizode prejedanja imaju oblik prinude, pa im je veoma va\u017eno da ih u tome niko ne zaustavi. Ove osobe su \u010desto povu\u010dene i svojom voljom izolovane od drugih bar delimi\u010dno. U fazama prejedanja, \u010desto ne izlaze iz ku\u0107e, ne \u017eele kontakte sa drugima i izbegavaju da ih bilo ko makar i slu\u010dajno sretne. Neretko se izgovaraju raznim drugim razlozima, zauzeto\u0161\u0107u poslom, prehladom, putovanjem, zbog \u010dega okolina \u010desto ne vidi velike oscilacije, kako raspolo\u017eenja, tako i te\u017eine, kojima su skloni. Prejedanje gotovo nikad ne nastupa u socijalnom okru\u017eenju. Pred drugima vrlo retko i vrlo malo jedu. Zato su \u010desto opa\u017eeni prosto kao i svi drugi gojazni i na tome se razumevanje okoline zavr\u0161ava. Mo\u017ee pro\u0107i puno vremena dok drugi, \u010dak i oni najbli\u017ei, ne shvate da se doga\u0111a ne\u0161to mnogo ozbiljnije od preteranog hedonizma, nedostatka discipline i volje.<\/p>\n

Sposobnost no\u0161enja sa stresorima je individualna i delimi\u010dno zavisi od osobina temperamenta i telesnog sklopa koji su tu od samog po\u010detka. Uro\u0111enost i nasle\u0111e su jedan od faktora koji uti\u010du na to kako \u0107e se osoba boriti sa problemima i koje vrste zdravih i nezdravih mehanizama borbe \u0107e upotrebiti. Porodi\u010dno okru\u017eenje i odgoj \u010dine isto tako va\u017ean deo slagalice. U porodicama u kojima je prisutna depresija, zavisni\u010dko pona\u0161anje odraslih \u010dlanova, problemi porodi\u010dnog nasilja ili odbacuju\u0107eg roditeljstva, \u010de\u0161\u0107e se javljaja ovaj poreme\u0107aj. Nekada su to osobe koje su pretrpele sna\u017ene traume u najranijem periodu \u017eivota, kao \u0161to su zlostavljanje, nesre\u0107e itd.<\/p>\n

Osobe koje pate od ovog poreme\u0107aja koriste hranu kao na\u010din da zatrpaju bolne emocije sa kojima ne smeju da se suo\u010de. Ovo nije samo simboli\u010dno. Fiziolo\u0161ki, faza prejedanja dovodi do takvog stanja u kome je zaista nemogu\u0107e baviti se bilo kojim drugim problemom osim trenutne pretovarenosti hranom. Sli\u010dno kao i kod samopovre\u0111ivanja, fizi\u010dki bol slu\u017ei da potisne psihi\u010dki bol. Depresivne reakcije i krivica koje slede vezuju se za sam \u010din prejedanja, \u0161to je podno\u0161ljivije od suo\u010davanja sa bazi\u010dnim nezadovoljstvom sobom iz koga ono proishodi. Opsesivno razmi\u0161ljanje o hrani i fizi\u010dkom izgledu obuzdavaju anksioznost koja prati suo\u010davanje sa osnovnim problemom. Kod ovih osoba nezadovoljstvo se ograni\u010dava na fizi\u010dku neadekvatnost i postoji uverenje da bi sve bilo dobro samo kada bi bili dovoljno vitki. Fantazija da je re\u0161enje tako jednostavno i uporna samosabota\u017ea da se ono dostigne, daju iluziju povr\u0161nog konflikta kojm je osoba u stanju da se bavi. Kompulzivni prejeda\u010di razvili su poreme\u0107aj kao na\u010din da se odbrane od prejakih negativnih emocija sa kojima nisu bili u stanju da se nose onda kada su se javljale. Iako naj\u010de\u0161\u0107e imaju prekomernu te\u017einu, fizi\u010dki izgled je zapravo samo zgodna stvar da se na nju nalepi nezadovoljstvo. Ipak, po\u0161to je osnovni problem nekada zaista ozbiljan kao onda kada je u osnovi re\u010d o poreme\u0107ajima raspolo\u017eenja kakva je depresija, mo\u017ee do\u0107i do ta\u010dke sloma u kojoj sada sve zatrpavane emocije izlaze napolje u preplavljuju\u0107em naletu. Ukoliko se osnovni problem ne prepozna na vreme, posledice takvog sloma nekada mogu biti dramati\u010dne i velikim delom nepovratne.<\/p>\n

Tretman<\/p>\n

Iako govorimo o poreme\u0107aju ishrane, u terapijskom radu nije primarno bavljenje ishranom. \u0160tavi\u0161e, poku\u0161aji da se putem discipline i nutricionih uputstava razre\u0161i problem kompulzivnog prejedanja ravni su poku\u0161aju da se po\u017ear ugasi fajtalicom. Samo kada potra\u017eimo svrhu ovakvog pona\u0161anja koje je zapravo samo simptom, ima\u0107emo dovoljno \u010dvrsto postolje za rad na problemu. Nisu svi spremni da se upuste u istra\u017eivanje svojih bolnih emocija i stupanje u kontakt sa traumati\u010dnim iskustvima. Zato i razvijaju poreme\u0107aj koji ih od toga \u0161titi. Oni koji se obrate za pomo\u0107, na\u017ealost, \u010desto su ve\u0107 pre\u0161li ta\u010dku sloma ili im je egzistencija toliko ugro\u017eena ovakvim \u017eivotnim stilom, da im ni\u0161ta drugo ne preostaje. Katkad bliske osobe primete problem, pa imaju \u0161ansu da izvr\u0161e konstruktivni pritisak za tra\u017eenje pomo\u0107i. Socijalni pritisak ima efekata samo ako je propra\u0107en prihvatanjem i razumevanjem, kao i pru\u017eanjem podr\u0161ke tokom tog procesa. Psihoterapijski rad se mora sprovoditi oprezno, korak po korak, sa sve\u0161\u0107u o tome da pribegavanje ovakvom na\u010dinu odbrane zaista mo\u017ee da prikriva veoma ozbiljne emocionalne deficite. Zbog toga \u0161to se osobe veoma \u010desto obra\u0107aju za pomo\u0107 tek onda kada se razvije niz propratnih psihi\u010dkih i zdravstvenih problema, \u010desto je potrebno udru\u017eeno delovanje koje uklju\u010duje psihoterapijski, psihijatrijski i nutricionisti\u010dki pristup.<\/p>\n

Danas<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

O vi\u0161ku kilograma i na\u010dinima re\u0161avanja ovog problema se na\u0161iroko pri\u010da, a \u010desto se odli\u010dno i bezobzirno na njemu zara\u0111uje. Iako je gojaznost odavno prepoznata kao medicinski problem, daleko ve\u0107i od popularnijeg estetskog, malo se pa\u017enje obra\u0107a na motivacione faktore koji dovode do ovog stanja. Da uzumanje hrane \u010desto nema veze sa ose\u0107ajem gladi je […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-90502","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/90502","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=90502"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/90502\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=90502"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=90502"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=90502"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}