{"id":90300,"date":"2012-07-31T22:59:31","date_gmt":"2012-07-31T20:59:31","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=90300"},"modified":"2012-07-31T22:59:31","modified_gmt":"2012-07-31T20:59:31","slug":"izvod-iz-diskusije-o-levici","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/07\/31\/izvod-iz-diskusije-o-levici\/","title":{"rendered":"Izvod iz diskusije o levici"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Slavoj \u017di\u017eek<\/p>\n

Da li smo svi svesni u kakvoj se dubokoj krizi nalazi levica? Postoji odre\u0111eni tip ortodoksnog Marksizma, znate onu pri\u010du o partiji radni\u010dke klase itd. Recimo, da sam ja \u010dlan nekog tajanstvenog centralnog komiteta vladaju\u0107e klase, koji ima puno para, gde se odlu\u010duje koga \u0107emo finansirati kako ne bi bilo nikakvih promena, ja bih finansirao dogmatske marksiste. Finansirao bih ljude koji govore o komunisti\u010dkoj partiji radni\u010dke klase, koji ne \u017eele da pogledaju \u0161ta se de\u0161ava.<\/p>\n

\u0160ta ho\u0107u da ka\u017eem? Razmislite o tome \u0161ta se desilo u poslednjoj deceniji. Do pre tri-\u010detiri godine, mi na razvijenom Zapadu, i pored svih problema, imali smo makar iluziju ako ne i realnost nekakve socijalne dr\u017eave i relativnog prosperiteta. Dakle, tipi\u010dno pona\u0161anje radikalne levice bilo je da glumi Kasandru. Govorili su: ovaj prosperitet je iluzija, vide\u0107ete vi, izbi\u0107e kriza i onda \u0107e do\u0107i na\u0161 trenutak. Pa, nosite se \u2013 kriza je tu, poka\u017eite mi jedan konkretan izvodljiv predlog radikalne levice. Ja ne znam za takav predlog. A pa\u017eljivo to pratim. Od Okupiraj Volstrit, pa preko prijatelja koji su nedeljama bili na Tahriru, u Gr\u010dkoj\u2026<\/p>\n

Ljudima treba otvoreno re\u0107i da priznaju da je 20. vek zavr\u0161en. Mi, intelektualci, treba da prestanemo da blefiramo. Mi nemamo odgovore koji se od nas o\u010dekuju. Duboko sam nepoverljiv prema onim tradicionalnim intelektualcima koji \u010dekaju na \u201eveliki trenutak\u201c. Znate ono: ljudi su zbunjeni, ali u nekom trenutku, desi\u0107e se pravi doga\u0111aj, radni\u010dka klasa \u0107e ustati, zajedno sa partijom itd. Mislim, ne ka\u017eem da \u0107e postoje\u0107i poredak opstati. Situacija \u0107e biti sve gora i gora: haos, kriza itd. Samo sumnjam da \u0107e biti tog velikog doga\u0111aja.<\/p>\n

Ako smem da ponovim svoju osnovnu poentu. Upravo danas, kada imamo ove potrese, u pozitivnom smislu, pobune tu i tamo, vidimo koliko je levica potpuno podbacila poku\u0161avaju\u0107i da uradi ono \u0161to je oduvek obe\u0107avala: kad nastupi kriza mi \u0107emo izvr\u0161iti kognitivno mapiranje, treba da se uradi to i to itd. Mislim, \u010dak i Siriza, moji dobri prijatelji\u2026 Zapitajte se, a ja sam ih to pitao, koji je njihov pravi program. Satima sam razgovarao sa Ciprasom i ostalima. Mogu vam re\u0107i da se to u su\u0161tini, ako mogu da ka\u017eem vrlo ironi\u010dno, uglavnom svodi na slede\u0107e: treba nam ja\u010da nacionalna dr\u017eava, ali ne ba\u0161 nacionalisti\u010dka, pomo\u0107u koje ne\u0107emo ba\u0161 ukinuti kapitalizam, ali \u0107emo nekako odstraniti finansijski kapitalizam, malo ga popraviti itd.<\/p>\n

Jedini drugi radikalni predlog za koji znam, a koji poti\u010de od levice, da ironija bude ve\u0107a, jeste predlog za spasavanje kapitalizma. To je ideja o bazi\u010dnoj dividendi ili osnovnom prihodu stanovnika (citizen\u2019s income), u Brazilu se to zove renta b\u00e1sica. Van Parijs, koji ovo zastupa, vrlo je jasan. On ka\u017ee: kapitalizam je jedina realna opcija, moramo ga prihvatiti. Uzgred, ja se ne sla\u017eem s tim. Ho\u0107u da ka\u017eem, iako je fanati\u010dno podr\u017eavaju Toni Negri, Majkl Hart i ostali, da li smo svesni da se ova ideja o osnovnom prihodu svodi na ono \u201ei jare i pare\u201c. Dakle, na poslednji o\u010dajni\u010dki poku\u0161aj da se sa\u010duva istinski kapitalizam socijalne dr\u017eave. Ideja je da putem osnovnog prihoda mo\u017eemo o\u010duvati produktivnost kapitalizma, a pobolj\u0161ati ga, u\u010diniti nezavisnijim.<\/p>\n

\u0160okiran sam da ulazimo u pravu krizu, a da ja ne znam, \u010dak ni na nivou debate \u2013 a vi me molim vas ispravite ako znate \u2013 ni za jednu levu snagu, ne ra\u010dunam neke male sekte\u2026 Mislim da principijelni stav mo\u017ee istovremeno da bude najgori oblik oportunizma. Jer vrlo dobro znate\u00a0 da vas \u010ditav taj pseudo-radikalizam ne obavezuje ni na \u0161ta, nego vam samo obezbe\u0111uje jednu vrlo ugodnu poziciju. To je za mene tipi\u010dna pozicija dana\u0161njih levih intelektualaca. Volite revoluciju, ali ona mora da bude makar u Gr\u010dkoj, jo\u0161 bolje ako je u Latinskoj Americi. Revolucija mora da bude daleko, da ne remeti va\u0161 \u017eivot.<\/p>\n

***<\/p>\n

Sla\u017eem se sa Fredom D\u017eejmsonom, koji nije ba\u0161 stru\u010dnjak za ekonomiju, i nekim ozbiljnijim ekonomistima, koji govore da, ako ho\u0107emo da analiziramo dana\u0161nju novonastalu situaciju, prvo moramo da razmislimo o radikalno izmenjenoj, mnogo zna\u010dajnijoj ulozi nezaposlenih. Ako su u klasi\u010dnoj marksisti\u010dkoj tradiciji nezaposleni bili neophodna rezervna armija, sada imamo ne\u0161to \u0161to donedavno nije postojalo \u2013 klasu ljudi koji nisu samo trajno nezaposleni, nego i trajno nezaposlivi.<\/p>\n

Tipi\u010dan primer \u2013 u Sloveniji, mojoj zemlji, imamo ih na hiljade. Imate tekstilne radnike koji su radili u fabrici 35-40 godina, i odjednom dobiju otkaz i znaju da su zauvek ispali iz sistema. Dobro, s vremena na vreme do\u0111e neki klon Entonija Gidensa koji vam ka\u017ee da sada imate priliku da po\u010dnete ispo\u010detka itd, ali vi znate da ste ispali. Ali ne samo to, i evo gde se sla\u017eem sa Fredom D\u017eejmsonom. Imamo \u010ditave delove dr\u017eava, pa \u010dak i cele zemlje, takozvane odmetnute dr\u017eave, Kongo, Somaliju itd, koje se nalaze u tom nezaposlenom, isklju\u010denom polo\u017eaju, \u0161to ne zna\u010di da one nisu deo globalnog kapitalizma. Kongo je savr\u0161en primer. Na\u0161i mediji ga predstavljaju kao \u201eafri\u010dko srce tame\u201c. Jeste, srce tame gde svu proizvodnju minerala kontroli\u0161u korporacije i gospodari rata.<\/p>\n

I jo\u0161 jedna stvar. Ne samo \u0161to imamo trajno nezaposlene i \u010ditave dr\u017eave, regione, koji su na neki na\u010din izba\u010deni, imamo i ne\u0161to \u0161to verovatno imate i vi ovde (u Britaniji). Mlade ljude kojima je jasno da su unapred manje-vi\u0161e nezaposlivi. Studirate, \u0161kolujete se za ne\u0161to, i unapred znate da \u0107e biti skoro nemogu\u0107e da na\u0111ete odgovaraju\u0107i posao. Dakle, prvi zadatak bi za mene bio da nekako pro\u0161irimo shvatanje eksploatacije, samim tim i proleterskog polo\u017eaja, da obuhvatimo i ovo. Koliko god blesavo zvu\u010dalo, niste samo eksploatisani ako vam kapitalista oduzima vi\u0161ak vrednosti, nego ste na neki na\u010din potpuno eksploatisani jer vam je potpuno uskra\u0107en produktivni identitet, po\u0161to \u010dak, paradoksalno, ne mo\u017eete ni da u\u0111ete u igru eksploatacije.<\/p>\n

Zatim druga stvar, koja me stvarno rastu\u017euje. Mo\u017eda je ovde u Velikoj Britaniji malo bolje, ali prime\u0107ujem jednu tendenciju u mnogim zemljama, od Francuske do moje Slovenije, koja me zaista rastu\u017euje. U Sloveniji smo imali jedan \u0161trajk pre otprilike pola godine. Iako sam ga formalno podr\u017eavao, izrazio sam i neke sumnje. Naravno, neki levi\u010dari su odmah sko\u010dili: vidi\u0161, on je izdajnik. Re\u0107i \u0107u vam za\u0161to. U Sloveniji imamo, da to naivno nazovemo, pravu radni\u010dku klasu \u2013 radnike u tekstilnoj, rudarskoj industriji itd. Oni se ni ne usu\u0111uju da \u0161trajkuju. \u0160trajk postaje privilegija klase koju ja nazivam pla\u0107enom bur\u017eoazijom. Ko se usu\u0111uje na \u0161trajk u mojoj zemlji? Sudije, vi\u0161i policijski slu\u017ebenici, lekari, dr\u017eavna administracija. Oni znaju da imaju ne\u0161to \u0161to je danas ve\u0107 privilegija \u2013 garantovani dr\u017eavni posao. Naro\u010dito ako su u poziciji da vr\u0161e, nazovimo to tako, socijalnu ucenu. Znate, svi se pla\u0161e kad lekari \u0161trajkuju \u2013 \u0161ta ako meni pozli itd.<\/p>\n

Mislim da je to veliki problem. Imamo \u0161trajkove koji nisu proleterski \u0161trajkovi, nego \u0161trajkovi \u010diji osnovni socijalni zahtev glasi: \u017eelimo da zadr\u017eimo svoju poziciju iznad radni\u010dke klase. \u017delimo da izbegnemo proletarizaciju, da ne postanemo kao oni. U Sloveniji je to bilo brutalno jasno. Univerzitetski profesori kukaju \u2013 ovo je u\u017easno, kako da pre\u017eivim sa 2.000 evra mese\u010dno. Niko nije ni spomenuo hiljade nevidljivih radnika koji su toliko o\u010dajni da, kad \u0161trajukuju, a \u0161trajkovali su u nekim preduze\u0107ima, znate za \u0161ta \u0161trajkuju? Za ste\u010daj. Jer znaju da \u0107e se, ako preduze\u0107e ode u ste\u010daj, makar ra\u010dunati u nezaposlene, dobi\u0107e ne\u0161to novca. Ako ne, nalaze se u sumanutom polo\u017eaju gde ve\u0107 6-7 meseci ne dobijaju nikakvu platu, ama ba\u0161 ni\u0161ta. Zar to nije \u017ealosno? Oni se jedino usu\u0111uju da \u0161trajkuju kada treba da primoraju preduze\u0107e da objavi ste\u010daj.<\/p>\n

Dakle, ovde treba izbegavati oba ekstrema. Jedan bi bio maoisti\u010dki ekstrem, koji glasi, kao \u0161to je Mao rekao, da danas imamo kapitalisti\u010dke i proleterske nacije \u2013 tre\u0107i svet protiv prvog sveta. Drugi ekstrem su intelektualni radnici.<\/p>\n

Mislim da je tu pozicija Tonija Negrija pogre\u0161na. Njegova pozicija je da sve pola\u017ee na taj postmoderni kapitalizam \u2013 digitalne kompanije, intelektualne radnike. Bio sam prili\u010dno \u0161okiran kada sam video intervju s njim na televiziji u Veneciji Mestre. Prolazio je, a kamera ga je pratila, pored nekog preduze\u0107a gde su radnici \u0161trajkovali. Klasi\u010dna radni\u010dka pri\u010da, preduze\u0107e je htelo da zaustavi proizvodnju. Negri pokazuje prstom na njih i ka\u017ee: \u201eGledajte, oni su mrtvi, samo jo\u0161 uvek to ne znaju.\u201c U smislu \u2013 danas je revolucionarna snaga ta nova, digitalna radni\u010dka klasa. U Brazilu je \u010dak rekao, verovatno se pla\u0161io da to ka\u017ee u Evropi, da se pravi elementi, klice komunizma, danas nalaze u najnaprednijem kapitalizmu. Posebno je istakao bankarske finansijske spekulacije itd. \u010cak je oti\u0161ao toliko daleko i rekao da tamo ve\u0107 imamo komunizam, u nekom trenutku \u0107emo samo morati da se li\u0161imo kapitalisti\u010dke forme, i tu smo. Po njemu, ovaj visoko razvijeni digitalni kapitalizam je na\u0161 najve\u0107i saveznik, a ne ovo \u0161to je ostalo od radni\u0161tva.<\/p>\n

Dakle, izvinjavam se ako zvu\u010dim kao Staljin, ali mislim da su obe ove verzije pogre\u0161ne. Maoisti\u010dka, koja tvrdi da je pravi proletarijat u tre\u0107em svetu, i ova, meni previ\u0161e arogantna, hartovsko-negrijevska verzija dana\u0161nje postmoderne dinamike kao nade za budu\u0107nost.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/Cafe Oto<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Upravo danas, kada imamo ove potrese, u pozitivnom smislu, pobune tu i tamo, vidimo koliko je levica potpuno podbacila poku\u0161avaju\u0107i da uradi ono \u0161to je oduvek obe\u0107avala.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-90300","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/90300","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=90300"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/90300\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=90300"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=90300"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=90300"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}