{"id":90105,"date":"2012-07-29T18:25:31","date_gmt":"2012-07-29T16:25:31","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=90105"},"modified":"2012-07-29T18:25:31","modified_gmt":"2012-07-29T16:25:31","slug":"pred-levicom-je-uzbudljiv-period","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/07\/29\/pred-levicom-je-uzbudljiv-period\/","title":{"rendered":"Pred levicom je uzbudljiv period"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Sre\u0107ko PULIG<\/p>\n

Na regionalnoj konferenciji \u201cMi\u0161ljenje revolucije nakon izdane revolucije\u201d koju je \u201cAktiv\u201d, prilog \u201cNovosti\u201d za teoriju prakse, 15. i 16. juna odr\u017eao u Radni\u010dkom domu u Zagrebu, odr\u017ean je i panel o izvanparlamentarnoj ljevici. Ona se, sama u nastajanju, danas na\u0161la izme\u0111u civilnog aktivizma, \u017eivotnog stila i radni\u010dkog pokreta, koji je i sam ponovno u nastajanju. Mnoge lijeve grupe na\u0161le su svoje mjesto na margini, s koje se dobro vidi, ali te\u0161ko utje\u010de na dru\u0161tvene tokove.<\/p>\n

Na\u0161 sugovornik Goran Musi\u0107 dugogodi\u0161nji je aktivist u studentskim i radni\u010dkim inicijativama, \u010dlan Crvene kritike (www.crvenakritika.org) iz Beograda. Njegovo zapa\u017eeno izlaganje bilo je naslovljeno \u201cOse\u0107aj za proporcije na Balkanu\u201d. Po zanimanju ekonomist, koji ne bje\u017ei od historizacije \u2013 \u0161to ga je dovelo i do doktorskih studija u Firenci, gdje istra\u017euje \u0161trajka\u010dki pokret u Jugoslaviji 1980-ih \u2013 Musi\u0107 se bavi utjecajem kriza na dru\u0161tvene pokrete i paradigme ekonomskog razvoja u tzv. tranziciji. A to ne ide bez izu\u010davanja nacionalisti\u010dke simptomatike i, jo\u0161 bitnije, povijesti radni\u010dkog pokreta i socijalisti\u010dkog samoupravljanja u nas.<\/p>\n

Teorija i praksa<\/strong><\/p>\n

Ako podjela ljevi\u010dara na teoreti\u010dare, aktiviste i profesionalne politi\u010dare nije najsretnija, kako danas konceptualizirati diskrepancije izme\u0111u teorije i prakse na ljevici, jer one, naravno, postoje?<\/em><\/strong><\/p>\n

Naravno da postoje i postoja\u0107e. Podela rada jeste realnost kapitalisti\u010dkog sveta u kome \u017eivimo i levica ne mo\u017ee zaobi\u0107i ovakvu specijalizaciju. U tom smislu, razli\u010dite dru\u0161tvene uloge individua iz spoljnog sveta donekle \u0107e se neminovno replikovati unutar levog pokreta. Na vrhuncu klasne borbe 1960-ih i 1970-ih masovne organizacije radni\u010dke klase su u svojim redovima okupljale i profesore univerziteta i nisko kvalifikovane radnike. Ono \u0161to njih \u010dini drugovima jeste upravo rad na zajedni\u010dkom projektu. Me\u0111utim, leve partije nisu bile puki ujedinitelj raznih dru\u0161tvenih slojeva koji prepoznaju nu\u017enost dru\u0161tvenog preobra\u017eaja. Ako revolucionarnu organizaciju shvatimo kao \u010duvara kolektivne svesti radni\u010dke klase, koja se mukotrpno akumulirala kroz iskustva istorijskih borbi, onda je jedna od njenih osnovnih funkcija svakako i obrazovanje njenih \u010dlanova. Nikako nije slu\u010dajnost \u0161to su jugoslovenski partizani toliko pa\u017enje na terenu posve\u0107ivali obrazovanju regruta. Kastrovi gerilci su u pauzama izme\u0111u borbi u planinama imali mogu\u0107nost da organizovano u\u010de francuski jezik. U\u010denjem na iskustvima klasne borbe proteklih generacija poku\u0161ava se spre\u010diti ponavljanje istih gre\u0161aka. Dobivanjem uvida u bogatu kulturnu zaostav\u0161tinu ljudske civilizacije, koja je, na\u017ealost, jo\u0161 uvek privilegija uskog sloja, pojedinac po\u010dinje da shvata va\u017enost dru\u0161tvene promene kao jedinog garanta o\u010duvanja i daljeg razvoja ove ba\u0161tine.<\/p>\n

Kada govorimo o teoretskim postavkama leve misli koje se odnose na aktuelni trenutak klasne borbe i analize dru\u0161tvenih sukoba, one moraju biti operacionalizovane i testirane u praksi. Hipoteze i programi jesu tu da bi se potvrdili, dopunili ili potpuno promenili tokom vremena. Dakle, aktivisti moraju razumeti osnovne teorijske postulate kako bi bili u stanju objasniti na\u0161 pogled na svet drugima. Sa druge strane, teoreti\u010dari ne smeju ostati odse\u010deni od \u017eivog pokreta i testiranja hipoteza o dru\u0161tvenim promenama u praksi.<\/p>\n

Je li uistinu na dnevnom redu obnova marksizma ili \u201cpovratak Marxu\u201d, kako pi\u0161u mediji, koje to ne smeta u njihovom \u201ckapitalisti\u010dkom realizmu\u201d, ili je kriza i u teoriji i dalje velika?<\/em><\/strong><\/p>\n

Mislim da potenciranje \u201ckrize teorije\u201d u velikom broju slu\u010dajeva slu\u017ei kao alibi za getoiziranje u zatvorene kru\u017eoke koji stalno iznova poku\u0161avaju prona\u0107i magi\u010dni klju\u010d za otklju\u010davanje nedoumica savremenog kapitalizma, koji se navodno do te mere promenio da zahteva potpunu reviziju teorije, originalne na\u010dine \u010ditanja klasika ili produkciju novih kapitalnih dela. \u010cinjenica je da se kapitalizam transformisao u proteklih trideset godina i da su nam potrebni sve\u017ei uvidi. Ali, isto tako, \u010dinjenica jeste da i dalje \u017eivimo u dru\u0161tveno-ekonomskoj formaciji \u010diji su osnovni mehanizmi odavno razotkriveni. Razlog za\u0161to nemamo novi \u201cklasik marksizma\u201d je upravo taj \u0161to u su\u0161tini jo\u0161 uvek \u017eivimo u okrilju starih dru\u0161tvenih odnosa koji su trebali da budu prevazi\u0111eni. Ve\u0107 neko vreme ovo dru\u0161tvo udara u zid i reciklira, \u0161to na nivou Balkana, \u0161to na me\u0111unarodnom nivou. Isti dru\u0161tveni odnosi, sukobljeni interesi radni\u010dke klase i kapitalista, stalno u prvi plan vra\u0107aju ista pitanja, a na njih su ve\u0107 dati teorijski odgovori. Lenjin je govorio da je istoriju ponekad potrebno pogurati. Ne verujem u metafizi\u010dku predodre\u0111enost istorijskog razvoja, ali bez te \u201cgurke\u201d, bez svesnog aktiviranja \u0161irih slojeva stanovni\u0161tva u dru\u0161tvenim procesima, ne\u0107e se otvoriti ni razli\u010dite mogu\u0107nosti alternativnih putanja razvoja \u010dove\u010danstva. Moramo stvoriti materijalne uslove za dalji razvoj, kulture, nauke i tehnolo\u0161kog napretka. U tom proboju leva misao sigurno ne\u0107e zaostati. Iza insistiranja na nekim dilemama na koje leva misao navodno jo\u0161 nije ponudila adekvatan odgovor \u010desto se skriva nedovoljno poznavanje te iste leve misli i istorije pokreta. Uzmimo za primer \u010desto navo\u0111enu \u201ckrizu revolucionarnog subjekta\u201d, ili \u201coptu\u017ebe za redukcionizam\u201d, ili feti\u0161 \u201cdirektne demokratije\u201d. Uz malo truda, za svaku od ovih nedoumica mo\u017ee se prona\u0107i raniji slu\u010daj \u0161iroke debate u istoriji na\u0161eg pokreta. Instanca koja bi mo\u017eda otklonila neke nedoumice i doprinela saznanju da se ne susre\u0107emo sa potpunim novumima. Gr\u010dka radni\u010dka klasa je u protekle dve godine organizovala bezbroj generalnih \u0161trajkova, okupirala trgove i mar\u0161irala na ulicama. I onda ponovo slu\u0161amo naga\u0111anja oko toga ko bi mogao biti novi revolucionarni subjekt! \u010cini mi se da se ne radi toliko o krizi teorije, koliko o krizi organizacije koja bi uspela da dopre do aktuelnih dru\u0161tvenih pokreta. Organizacija koja to uspe potom bi bila u jedinstvenoj poziciji da spoji trenutna gibanja sa istorijskim poukama proteklih borbi, kao i da proba da testira nove metode i teoretske postavke.<\/p>\n

Vra\u0107anje Balkana u \u017ei\u017eu<\/strong><\/p>\n

Kako vidite preplitanje tri geopoliti\u010dka utjecaja na tzv. nacije-dr\u017eave Jugoslavije?<\/em><\/strong><\/p>\n

Jedan kompleks su tzv. euroatlantske integracije (uklju\u010divanje u NATO i EU), drugi Jugoslavija pretvorena u \u201cregiju\u201d, \u201cjugosferu\u201d i sl., a tre\u0107i zahtjev za balkanskom federacijom na rubu \u201cprve\u201d Evrope. Primjerice, nakon \u0161to je Balkan odigrao ulogu babaroge za \u201cevropsku\u201d Hrvatsku, koja je s njega \u201coti\u0161la\u201d, imamo povratak potisnutog. Ali, u procesu neokolonizacije sa zapada, i neku vrstu stvarnog nestajanja same mogu\u0107nosti politi\u010dkog Balkana (o \u010demu pi\u0161e i Marija Todorova).<\/p>\n

Marija Todorova je uradila veliku stvar za raskrinkavanje dominantnog diskursa koji nam name\u0107u kolonijalni patroni i lokalne vladaju\u0107e klase. Iza binarnih predstava o divljem, musavom Balkanu naspram umivene Evrope nesumnjivo se krije apologetika odnosa dominacije, svetske podele rada i odr\u017eanja modela kapitalisti\u010dke modernizacije. U Hrvatskoj je aktiviranje orijentalisti\u010dkog diskursa imalo jasnu funkciju opravdanja uspostavljanja etni\u010dki definisane nacionalne dr\u017eave i restauracije kapitalizma, tj. prelivanja dru\u0161tvenog bogatstva u d\u017eepove pojedinaca. Zbog istorijskog iskustva i geografske pozicije, u Srbiji je bilo znatno te\u017ee aktivirati ovakve predstave Balkana. No su\u0161tinski, zagovornici tr\u017ei\u0161ta i nacionalisti\u010dka inteligencija u Srbiji baratali su gotovo istovetnim konceptima, jer su im se materijalni interesi poklapali. Komunizam je \u010desto predstavljan kao isto\u010dnja\u010dka po\u0161ast, uvezena ideologija koja je Srbiju spre\u010davala da se pridru\u017ei glavnom toku evropske modernosti kao nezavisna nacionalna dr\u017eava. Ne smemo zaboraviti da je i Slobodan Milo\u0161evi\u0107 zapo\u010deo svoju karijeru kao sna\u017ean zagovornik modernizacije putem tr\u017ei\u0161ta i sustizanja razvijenih ekonomija Evrope. \u201cBu\u0111enje srpske nacije\u201d krajem osamdesetih je, dakle, bilo samo sredstvo za poku\u0161aj prevazila\u017eenja krize realnog socijalizma i pribli\u017eavanja Zapadnoj Evropi. Sa druge strane, ne smemo zapasti u zamku bavljenja razli\u010ditim predstavama o dru\u0161tvenim procesima kao supstitucijom za analizu samih procesa. Politi\u010dka misao ne lebdi u vazduhu, ve\u0107 je uvek definisana konkretnim dru\u0161tvenim gibanjima. Geografskom i politi\u010dkom prostoru u kome levica defini\u0161e svoje ciljeve moramo prilaziti kriti\u010dki i nau\u010dno, iz ugla klasne analize, bez nepotrebnih feti\u0161a. Jedan od najzna\u010dajnijih doprinosa jugoslovenske revolucije u prvim posleratnim godinama bilo je upravo razbijanje staljinisti\u010dke dogme razvoja socijalizma u jednoj dr\u017eavi. Fascinantno je kako je stara ideja balkanske socijalisti\u010dke federacije s po\u010detka dvadesetog veka ponovo aktuelizovana u tim godinama, kada se nametnula kao najracionalnije re\u0161enje nacionalnih i ekonomskih problema Balkana. Partizansko vo\u0111stvo je bilo otvoreno po pitanju kona\u010dnih granica nove dr\u017eavne tvorevine i njenog nacionalnog sastava. Na pokret gr\u010dkih partizana na jugu ili partizana u \u0160tajerskoj na severu gledalo se kao na deo istog procesa. Albanija i Bugarska umalo nisu postale sastavni deo nove socijalisti\u010dke dr\u017eave. Danas, kada su ta pitanja ponovo goru\u0107a i kada nijedna druga ideologija na njih nije uspela da pru\u017ei adekvatan, \u010dak ni suvisao odgovor, na isti na\u010din treba posmatrati stvari. Iako jo\u0161 uvek nije sasvim jasno gde \u0107e se iskristalisati polovi klasne borbe u na\u0161em okru\u017eenju, \u010dim stvari postanu jasnije, trebalo bi se shodno tome i orijentisati. Za sada Gr\u010dka obe\u0107ava potencijalno vra\u0107anje Balkana u \u017ei\u017eu svetskih doga\u0111aja, mada me ne bi iznenadilo ni ubrzano izme\u0161tanje \u017ei\u017ee sukoba sa periferije ka metropolama.<\/p>\n

Poku\u0161ali ste objektivno smjestiti lijeve grupe u politi\u010dkom \u017eivotu novih dr\u017eava. Inzistirate na razlikama u strukturaciji same politi\u010dke sfere u svakoj pojedinoj dr\u017eavi, pa onda i mjesta ljevice. Kako izgledaju te tri skice na primjerima Srbije, Hrvatske i Slovenije?<\/em><\/strong><\/p>\n

Da, usudio sam se ponuditi nekakav grubi pregled situacija u te tri dr\u017eave, sa namerom da me prisutni u\u010desnici iz datih sredina isprave ili dopune. Komparativni pristup restauraciji kapitalizma u svakoj od biv\u0161ih republika koji bi uo\u010dio zajedni\u010dke crte i istakao specifi\u010dnosti je preko potreban. Mislim da ima smisla dr\u017eave nastale na tlu biv\u0161e Jugoslavije podeliti u dve osnovne grupacije. Prva predstavlja formalno nezavisne i teritorijalno zaokru\u017eene zemlje, poput Slovenije, Hrvatske i delimi\u010dno \u010dak i Srbije, sa slabim ali donekle funkcionalnim dr\u017eavnim aparatima i minimalnim suverenitetom. Sa druge strane, imamo direktne protektorate velikih sila, poput Bosne i Hercegovine i Kosova. U prvoj grupi, Slovenija mi se \u010dini najpovoljnijim terenom za razvoj levice u ovom momentu. Pod pritiskom odozdo i sa dolaskom ekonomske krize iz EU-a politi\u010dka situacija se razbistrila. Desnica i Janez Jan\u0161a prepoznati su kao neprijatelji od strane radni\u0161tva i omladine, oni su udarna pesnica dolaze\u0107ih socijalnih rezova. Sa druge strane, slovena\u010dki sindikati pokazali su se sposobnim za mobilisanje radni\u0161tva na ulicama u impozantnom broju. Bitan faktor predstavlja i prisustvo jednog dela inteligencije koji se nije odrekao emancipatorskih ideja i klasne politike u proteklih dvadeset godina. Omladinski pokret je tako\u0111e sa\u010duvao dosta infrastrukture, poput studentske \u0161tampe i autonomnih centara. Ovo predstavlja povoljnu klimu za \u0161irenje organizovanih levih snaga, pod uslovom da se naoru\u017eaju jasnim idejama i pravilnom orijentacijom.<\/p>\n

Srbija je umorno dru\u0161tvo. Morate imati u vidu da je du\u017ee od jedne decenije, od 1988. do 2000, Srbija bila mesto masovnih pokreta na ulicama. Od Milo\u0161evi\u0107eve \u201cantibirokratske revolucije\u201d s kraja osamdesetih, preko opozicionih protesta 1991, 1996-97, pa sve do obaranja Milo\u0161evi\u0107evog re\u017eima 2000. Svaki od ovih pokreta izneverio je o\u010dekivanja u\u010desnika i otvorio prostor za demoralisanje i skepsu prema bilo kakvom obliku politi\u010dkog organizovanja. Ako tome dodamo i NATO bombardovanje 1999, jasno je za\u0161to Srbija deluje iscrpljeno. Nedostatak dru\u0161tvenih pokreta i organizovanja odozdo omogu\u0107io je nastavak bonapartisti\u010dke vladavine. Sistem se oslanja na jake figure koje se predstavljaju kao za\u0161titnici svih kategorija stanovni\u0161tva. Boris Tadi\u0107 je ujedno bio i najve\u0107i Evropejac i branilac srpskih nacionalnih interesa. Ne postoji jasna ideja oko toga \u0161ta su pitanja kojima se bavi levica, a koja su to pitanja koja preuzima desnica. U ovako zamu\u0107enoj politi\u010dkoj konstelaciji, sa slabim sindikatima i odmaklom deindustrijalizacijom, levim snagama je jako te\u0161ko da se orijenti\u0161u i uhvate priklju\u010dak sa nekim dru\u0161tvenim trendovima.<\/p>\n

\u0160to da se radi?<\/strong><\/p>\n

Hrvatska je, kao i uvek, negde izme\u0111u. SDP je odavno otplovio u liberalne vode i ne usu\u0111uje se stati \u010dak ni iza tradicionalnih reformisti\u010dkih zahteva evropske socijaldemokratije. Pa ipak, ne mo\u017ee se pore\u0107i da je prisustvo SDP-a kao leve opozicije HDZ-u tokom devedesetih doprinelo o\u010duvanju nekih osnovnih politi\u010dkih impulsa i predstava stanovni\u0161tva. Tako\u0111e, za razliku od Srbije, hrvatska publicistika je bila aktivna i u odre\u0111enoj meri uspela da isprati neke trendove globalnog povratka levice kroz antiglobalisti\u010dki pokret. Najve\u0107i je iskorak svakako napravio studentski pokret koji je, \u010dini se, uspeo da rehabilituje levi diskurs u javnosti. Ako u obzir uzmemo i uspe\u0161ne uli\u010dne mobilizacije, \u010dini se da se u Hrvatskoj ne\u0161to prelomilo i da je situacija zrela za ozbiljnije poku\u0161aje formulisanja levog politi\u010dkog programa koji bi komunicirao sa sada\u0161njim potrebama radni\u0161tva.<\/p>\n

\u0160to se ove druge grupe biv\u0161ih delova SFRJ ti\u010de, prisustvo stranih trupa u njima opravdava se stalnom mogu\u0107no\u0161\u0107u izbijanja novih etni\u010dkih sukoba. Postaje jasno da tzv. me\u0111unarodna zajednica, oslanjaju\u0107i se na lokalne elite i tehnokratska re\u0161enja, zapravo odr\u017eava status quo i ohrabruje dalje usitnjavanje teritorije. Nacionalno pitanje je ovde goru\u0107e i \u010dini se da baca u zape\u0107ak sve ostale teme. Levica u ovim sredinama mora imati kristalno jasan stav o nacionalnom pitanju. Poku\u0161aj bilo kakvog povezivanja dru\u0161tvenih pokreta odozdo preko etni\u010dkih granica bi\u0107e kost u grlu lokalnim nacionalisti\u010dkih elitama, ali i imperijalisti\u010dkim trupama na terenu.<\/p>\n

\u0160to je onda budu\u0107nost ljevice na na\u0161em prostoru, s obzirom na njezine organizacione oblike, objektivnu snagu i razli\u010ditu urgentnost zadataka pred nama?<\/em><\/strong><\/p>\n

Na neki na\u010din, vratili smo se na politi\u010dki nivo Balkana s kraja 19. veka. Radikalnu levicu u regionu trenutno \u010dine razbacani kru\u017eoci koji poku\u0161avaju da stupe u kontakt sa radni\u010dkom klasom ili uhvate priklju\u010dak sa \u0161irim dru\u0161tvenim pokretima. Dana\u0161nji zadatak je, na neki na\u010din, istovetan tada\u0161njem \u2013 artikulisati levu politi\u010dku opciju i poku\u0161ati preusmeriti politi\u010dku energiju radni\u010dke klase od pasivne podr\u0161ke gra\u0111anskim partijama liberalnog i konzervativnog tipa ka aktivnom stvaranju autenti\u010dne organizacije onih koji \u017eive od svog rada. U tom poduhvatu nema pre\u010dica. Ne verujem u formiranje neprincipijelnih levih frontova \u010diji bi jedini zadatak bio da nas u\u010dine malo vidljivijim kako bi radnici navodno pohrlili prema nama kada ugledaju \u010distu revolucionarnu struju. Stvari, na\u017ealost, nisu tako jednostavne. Potrebno je ispratiti mobilizacije odozdo i poku\u0161ati da se interveni\u0161e u njima sa jasnim idejama. Dakle, levici u regionu je danas pre svega potreban mukotrpan rad na kristalizaciji ideja i razvitku politi\u010dkog programa, koji bi bio u stanju da komunicira sa trenutnim nivoom svesti obi\u010dnog stanovni\u0161tva. Zna\u010dajan intelektualni impuls sti\u017ee nam sa zapada, gde leva politika ponovo dobiva na aktuelnosti. Otvaranje ka ovim diskusijama mo\u017ee nam biti od velike koristi. Trebalo bi tako\u0111e poraditi na lokalizaciji cele pri\u010de i ponovnom otkrivanju najboljih tradicija iz istorije regiona. Sve u svemu, mislim da je pred nama uzbudljiv period, no treba po\u017euriti, jer \u0107e kriza svakako ubrzati politi\u010dku polarizaciju, a levica ne sme sebi dozvoliti da jo\u0161 jednom bude uhva\u0107ena nespremna. Nama se to pro\u0161li put dogodilo krajem osamdesetih, a svi znamo kako se to zavr\u0161ilo.<\/p>\n

Novossti<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Goran Musi\u0107: Radikalnu levicu u regionu trenutno \u010dine razbacani kru\u017eoci koji poku\u0161avaju da stupe u kontakt sa radni\u010dkom klasom ili uhvate priklju\u010dak sa \u0161irim dru\u0161tvenim pokretima<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":90106,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-90105","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/90105","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=90105"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/90105\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/90106"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=90105"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=90105"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=90105"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}