{"id":88693,"date":"2012-07-13T07:02:36","date_gmt":"2012-07-13T05:02:36","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=88693"},"modified":"2012-07-13T07:02:36","modified_gmt":"2012-07-13T05:02:36","slug":"slozni-i-uzasno-spori","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/07\/13\/slozni-i-uzasno-spori\/","title":{"rendered":"Slo\u017eni i u\u017easno spori"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Kako \u0107e na\u0161 svet izgledati 2030? Iako je mnogo toga izvan na\u0161e mo\u0107i razumevanja i prognoziranja, i spada pre u domen obave\u0161tenog naga\u0111anja, ekonomisti holandske Rabobank razvili su, uva\u017eavaju\u0107i sva mogu\u0107a ograni\u010denja, \u010detiri grani\u010dna mogu\u0107a scenarija na\u0161e budu\u0107nosti. U \u010detvrtom scenariju, svet karakteri\u0161e velika posve\u0107enost saradnji svih zemalja, modernizacija koja ne ugro\u017eava \u017eivotnu sredinu a oskudni resursi hrane i goriva se raspore\u0111uju uz me\u0111usobno uva\u017eavanje. Sva sa\u017eimanja teksta su redakcijska.<\/em><\/p>\n

Scenario IV: Sloga-evolucija ili Tok napred<\/strong><\/p>\n

Ovaj svet se odlikuje velikom posve\u0107eno\u0161\u0107u pobolj\u0161anju efikasnosti me\u0111unarodnih organizacija i bavljenjem prekograni\u010dnim pitanjima u oblasti upravljanja energetikom i klimom i bezbedno\u0161\u0107u. U isto vreme, dono\u0161enje odluka je sporo, jer ima mnogo zainteresovanih strana. Dogovor se tra\u017ei prakti\u010dno za sva pitanja, \u0161to usporava celi proces tra\u017eenja re\u0161enja. Tehnolo\u0161kih prodora je malo i retki su i usmereni uglavnom ka pobolj\u0161anju proizvodnih procesa.<\/p>\n

Zapad pru\u017ea ruku. Do 2030, Kina, Indija, Brazil i Rusija su evoluirali u uticajne svetske igra\u010de. Kineska vlada je uspela da prihvati politiku otvorenih vrata, bez da ugrozi politi\u010dki monopol Komunisti\u010dke partije. Indija je uspela da profitira od stalne podele rada putem tehnologije znanja i investicije u infrastrukturu. U isto vreme, ipak, zemlja se i dalje bori sa bezbednosnim problemima, zaga\u0111enjem \u017eivotne sredine i prenaseljeno\u0161\u0107u. Kina i Indija su rivali oko uticaja u regionu i oko Indijskog okeana, sa strate\u0161kim trgovinskim putevima i snabdevanjem hranom i energijom. Godine 2030, u Rusiji i dalje nisu razdvojene mo\u0107i vlasti ili Trias Politica. Zemlja je bila i ostala vo\u0111ena demokratija sa usmeravanom ekonomijom, ali se smatra stabilnim i pouzdanim snabdeva\u010dem energije. U Latinskoj Americi, napori Brazila ka stvaranju ekonomske unije su ote\u017eani politi\u010dkom nestabilno\u0161\u0107u i fragilnim sprovo\u0111enjem zakona u regionu.<\/p>\n

Godine 2030, Sjedinjene Dr\u017eave \u0107e i dalje biti svetska ekonomska, politi\u010dka i vojna supersila. Zajedno sa Evropom, Amerika \u0107e biti spremna da podr\u017ei nove globalne partnere u me\u0111unarodnim organizacijama i forumima, daju\u0107i im ve\u0107i uticaj. Godine 2015, prvi krug razgovora po\u010dinje, sa ciljem reformisanja Saveta bezbednosti UN. Godine 2027, Brazil, Japan i Indija sti\u010du stalno mesto sa pravom veta. Nakon 26 godina pregovora, Rusija je primljena u Svetsku trgovinsku organizaciju. Kao primer maslinove gran\u010dice mira Zapada jeste saradnja izme\u0111u NATO-a, Rusije i Kine sa ciljem re\u0161avanja sukoba poput onih na Bliskom istoku i centralnoj Aziji.<\/p>\n

Godine 2025. uspostavljen je nadnacionalni supervizor, u koji su uklju\u010deni Me\u0111unarodni monetarni fond i Banka za me\u0111unarodna poravnanja. To je reakcija na nezadovoljstvo novih igra\u010da na svetskoj sceni u odnosu na njihovu ”ceremonijalnu” ulogu u Me\u0111unarodnom monetarnom fondu. Pet godina kasnije 2030, zahvaljuju\u0107i naporima novih svetskih sila, novi svetski trgovinski sporazum je kona\u010dno potpisan. Ali po\u0161to \u0107e biti potrebno do tada da stupi na snagu, ne\u0107e do\u0107i do prodora u me\u0111unarodnoj slobodnoj trgovini poljoprivrednim proizvodima tokom naredne dve decenije.<\/p>\n

Politi\u010dka integracija u Evropi \u2013 predaleki most. Kao odgovor na finansijsku krizu, Evropska unija je dalje produbila svoju monetarnu i ekonomsku integraciju. Nacionalna tr\u017ei\u0161ta energije, usluga i dr\u017eavnih izdataka su se otvorila. Dobro unutra\u0161nje tr\u017ei\u0161te plus uskla\u0111eni propisi su oja\u010dali evropsku konkurentnost i u\u010dinili Evropu va\u017enim ekonomskim igra\u010dem na svetskoj sceni. Hrvatska je postala \u010dlan Evropske unije 2017, dok su odnosi sa Turskom oja\u010dali.<\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

Nasuprot tome, politi\u010dka integracija ide manje glatko. U okviru Evropske unije, Francuska i Nema\u010dka predvode inicijative kako bi postigle sve bli\u017eu saradnju u oblastima spoljne politike, imigracione politike, odbrane i bezbednosti. To je dovelo do formiranja Evropskog saveta odbrane i bezbednosti 2020.<\/p>\n

Manjak prirodnih resursa: ograni\u010davanje odr\u017eivog rasta. Osiroma\u0161enje fosilnih goriva dosti\u017ee vrhunac 2030. Maksimalne koli\u010dine nafte su iza nas. Po\u0161to je geopoliti\u010dka situacija relativno stabilna poslednjih dvadeset godina, manjak energetskih resursa nije za sada postao eksplozivan. U proteklih dvadeset godina vlade su se bavile stvaranjem atmosfere koja podsti\u010de dugoro\u010dne investicije potrebne za razvoj tehnologija koje \u0161tede energiju. Do 2030, dozvoljeni nivoi CO2 emisija su za oko tre\u0107inu manji nego nivoi od 2000; to se dogodilo zbog visokih poreza na CO2 i skupih prava na CO2. Mnogi procesi ve\u0107 koriste malo ugljenika ili su \u010dak i bez ugljenika. Va\u017ei regenerativni pristup tzv. od kolevke do kolevke.<\/p>\n

Kina, Sjedinjene Dr\u017eave i Evropska unija su po\u010dele da sara\u0111uju pre deset godina u oblasti tehnologija koje \u0161tede energiju, \u0161to je finansirano od strane kineskog dr\u017eavnog investicionog fonda, China Investment Corporation. Iako ova inicijativa dosta \u010dini za smanjenje energetske intenzivnosti, nije dovoljna za bitno smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva i drugih prirodnih resursa. Visoki energetski tro\u0161kovi zna\u010de da je jeftino koristiti biomasu (kao \u0161to su ostaci biljaka i \u017eivotinja) za neprehrambenu primenu. Fokus na bioekonomiji samo delimi\u010dno re\u0161ava energetski problem. \u010cak i sa znatnom podr\u0161kom dr\u017eave, samo mali deo ekonomije se mo\u017ee zasnivati na biomasi do 2030.<\/p>\n

Obezbe\u0111ena hrana putem propisa. Stalni ekonomski rast i rastu\u0107i broj stanovnika u svetu zna\u010di ne samo ve\u0107u potra\u017enju za hranom, nego i ve\u0107u potra\u017enju za razli\u010ditom vrstom hrane, zbog promena u na\u010dinu ishrane. Ipak, obim dodatne proizvodnje hrane je ograni\u010den, i kao u slu\u010daju rasta stanovni\u0161tva nejednako je raspore\u0111en po svetu. U isto vreme, postoji optimalna me\u0111unarodna koordinacija u re\u0161avanju problema manjka hrane. Multilateralne organizacije, uklju\u010duju\u0107i Organizaciju za hranu i poljoprivredu, Svetsku banku i Svetsku trgovinsku organizaciju imaju veliku podr\u0161ku sa u\u010de\u0161\u0107em mnogih zemalja. Shodno tome, postoji podr\u0161ka formiranju strate\u0161kih zaliha osnovnih poljoprivrednih namirnica uklju\u010duju\u0107i semena \u017eitarica i uljarica. Cilj je promovisanje stabilnosti tr\u017ei\u0161ta hrane i ubla\u017eavanje dejstva \u0161oka cena na osnovne prehrambene proizvode. Dodatna hrana koja je potrebna za sve ve\u0107u svetsku potra\u017enju koja se stalno menja nasta\u0107e putem inovacija, koje dovode do ve\u0107ih prinosa u odnosu na sada\u0161nju proizvodnju.<\/p>\n

Poslovanje po starom. Za kompanije, ovaj scenario se najbolje mo\u017ee opisati kao ”poslovanje po starom”. Problem manjka radne snage i prirodnih resursa je samo delimi\u010dno re\u0161en. Tokovi kapitala su podlo\u017eni regulisanju na ra\u010dun novih, profitabilnih prilika za ulaganja. Ipak, kompanije mogu da posluju u ekonomski stabilnoj sredini i svetskoj trgovini koja cveta. Postoje\u0107e ICT aplikacije se bolje koriste. U ovom scenariju, sektor komercijalnih usluga bolje posluje od proseka, dok industrijski i poljoprivredni sektori pokazuju samo ograni\u010deni rast. Stoga vidimo nastavak procesa koji se odvija ve\u0107 nekoliko decenija.<\/p>\n

Reforme tr\u017ei\u0161ta rada napreduju. Iz evropske i me\u0111unarodne perspektive, dr\u017eava je naterana da uvede reforme na tr\u017ei\u0161tu rada, kako bi pove\u0107ala u\u010de\u0161\u0107e radne snage. Dok ove reforme jesu objavljene, prelazna faza je duga, zbog ka\u0161njenja u postizanju dogovora izme\u0111u svih uklju\u010denih strana. U ovom scenariju, re\u0161enja se tra\u017ee u procesu konsultacija, pre nego odlu\u010dnim postupcima vlade. Starosna penzija u Holandiji dosti\u017ee 68 tek 2030. Shodno tome, u\u010de\u0161\u0107e \u017eena i starijih u radnoj snazi raste samo postepeno. Kompanije \u0107e morati dosta da ula\u017eu u anga\u017eovanje novih radnika da bi nadoknadile odlazak starih. Kako bi re\u0161ili problem starenja stanovni\u0161tva, obrazovani imigranti iz Turske, sa Bliskog istoka i Azije postaju deo radne snage. Dvadeset godina od sada, znatni procenat stanovni\u0161tva bi\u0107e zaposlen u visokostru\u010dnom sektoru znanja, kao specijalisti za usluge, kao \u0161to su ICT, ra\u010dunovodstvo i finansije. Po\u0161to je evropsko interno tr\u017ei\u0161te u potpunosti integrisano a me\u0111unarodno okru\u017eenje stabilno, bi\u0107e relativno lako za (visoko obrazovane) radnike da se zaposle \u0161irom sveta. Sa integracijom ICT aplikacija koja se stalno pobolj\u0161ava, ve\u0107ina kompanija \u0107e mo\u0107i da dopusti rad na daljinu i fleksibilno radno vreme. Tr\u017ei\u0161te radne snage postepeno evoluira u fleksibilno tr\u017ei\u0161te.<\/p>\n

Dr\u017eava obezbe\u0111uje dobro obrazovanu radnu snagu. Ipak, sa jo\u0161 dare\u017eljivom mre\u017eom socijalne za\u0161tite, podsticaj za \u0161kolovanje nije ve\u0107i nego \u0161to je sada slu\u010daj. Ovo za posledicu ima odre\u0111enu razliku u prihodima, ali tako\u0111e i ograni\u010dava potencijal rasta holandske ekonomije.<\/p>\n

Manjak prirodnih resursa i regulisani protok kapitala. Manjak prirodnih resursa skoro dosti\u017ee vrhunac 2030, \u0161to dalje pove\u0107ava cenu energije. Ovo ima ozbiljne posledice na cene transporta i proizvodnju. U Toku napred, finansijski sektor je podlo\u017ean strogim propisima, \u0161to smanjuje mogu\u0107nost banaka da daju zajmove. Tako\u0111e, me\u0111unarodna tr\u017ei\u0161ta kapitala su pa\u017eljivije regulisana, posebno u odnosu na transparentnost i razumljivost finansijskih proizvoda. To donekle ograni\u010dava dostupnost kapitala, \u0161to se ponovo odra\u017eava na tro\u0161kove finansiranja. Regulatorni sistem tako\u0111e obja\u0161njava za\u0161to je dr\u017eavnim investicionim fondovima novih svetskih sila steknu upori\u0161te u zapadnim zemljama. Ipak, mnogo velikih holandskih kompanija uspeva da u\u0111e na svestko tr\u017ei\u0161te kapitala. Kao posledica toga, profitabilne prilike za ulaganja se sve vi\u0161e nude, iako to zna\u010di da je ve\u0107i broj holandskih kompanija pod kontrolom stranih akcionara. Za mala i srednja preduze\u0107a, malo se promenilo u njihovom obimu u smislu izvora finansiranja. Pristup na me\u0111unarodna tr\u017ei\u0161ta kapitala je te\u017eak za mala i srednja preduze\u0107a pa su ona zato zavisna od finansiranja banaka.<\/p>\n

Stabilna ekonomska sredina. Po\u0161to je ovo relativno stabilan svet, preduzetnici ne\u0107e rado napu\u0161tati svoju sigurnu zonu i menjati strategiju. Na kraju krajeva, njihova stategija bi\u0107e dugo uspe\u0161na u ovoj sredini koja se sporo menja. Inovacije \u0107e biti postepene, zahvaljuju\u0107i predvidljivosti konkurencije i sigurnim prodajnim tr\u017ei\u0161tima. Naglasak u tom smislu bi\u0107e na inovaciji procesa: kako u\u010diniti proizvodnju \u0161to je mogu\u0107e efikasnijom. U stabilnoj ekonomskoj klimi, bi\u0107e lak\u0161e primeniti postoje\u0107e tehnologije na proizvodne procese, posebno u sektoru usluga. ICT igra va\u017enu ulogu u pitanjima koja se ti\u010du osnivanja kompanija i daljoj specijalizaciji. Ipak, po\u0161to su tro\u0161kovi transporta relativno visoki u ovom scenariju, postoja\u0107e ograni\u010denje globalizacije fizi\u010dkih proizvodnih lanaca.<\/p>\n

Rabobank je ovu prognozu obavila po\u010detkom pro\u0161le godine ali su njeni uvidi i dalje aktuelni. Scenarije I<\/a>, II<\/a>, i III<\/a> mo\u017eete pro\u010ditati ovde.<\/p>\n

Bifonline.rs<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Rabobankova prognoza kako \u0107e izgledati svet 2030<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-88693","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/88693","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=88693"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/88693\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=88693"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=88693"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=88693"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}