{"id":88536,"date":"2012-07-11T11:20:09","date_gmt":"2012-07-11T09:20:09","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=88536"},"modified":"2012-07-11T11:20:09","modified_gmt":"2012-07-11T09:20:09","slug":"srebrenicki-brojevi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/07\/11\/srebrenicki-brojevi\/","title":{"rendered":"Srebreni\u010dki brojevi"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Milica JOVANOVI\u0106<\/p>\n

Novih 520 identifikovanih \u017ertava srebreni\u010dkog genocida bi\u0107e pokopano u sredu, 11. jula 2012. Me\u0111u njima je i \u0161est osoba koje su u trenutku egzekucije imale manje od 15 godina, te tri \u017eene od kojih je najstarija imala 94. Na mezarju u Srebrenici dosad je sahranjeno 5.137 \u017ertava. Njihovi posmrtni ostaci prikupljeni su iz primarnih i sekundarnih masovnih grobnica u \u0161iroj okolini Poto\u010dara, sedi\u0161ta holandske baze u kojoj su proterani Bo\u0161njaci jula 1995. potra\u017eili skloni\u0161te od srpskih snaga. Prema a\u017euriranim podacima Me\u0111unarodne komisije za nestala lica, re\u010deno je nedavno na su\u0111enju Radovanu Karad\u017ei\u0107u, do sada je na osnovu DNK analize posmrtnih ostataka identifikovano 6.606 osoba iz srebreni\u010dkih masovnih grobnica. Prema dokumentima na koje se oslanja Tribunal u Hagu, nedostaje jo\u0161 oko 1500 osoba koje su se tog dana zatekle u Poto\u010darima ili u \u201dzoni zlo\u010dina\u201d.<\/p>\n

Srebrenica je pala u ruke Mladi\u0107evih snaga 11. jula da bi uskoro \u2013 pod okolnostima koje je 2002, posle \u0161est godina istrage, poku\u0161ala da objasni specijalna komisija holandske vlade \u2013 pala i UN baza u Poto\u010darima sa oko 25.000 izbeglica. \u017dene i deca potrpani su u autobuse javnih preduze\u0107a iz Srbije i preba\u010deni do baze UN kod Tuzle \u2013 izvan teritorije budu\u0107e Republike Srpske. Pripadnici Ujedinjenih nacija su zabele\u017eili da 14. jula u Poto\u010darima vi\u0161e nije bilo Bo\u0161njaka. Mu\u0161karci su sistematski streljani danima. Podru\u010dje koje obuhvata naselja Pilice, Kozluk, Petkovci, Orahovac, Zvornik i Bratunac istra\u017eitelji su nazvali \u201dzonom zlo\u010dina\u201d \u2013 to je prostor na kome je otkriveno na desetine masovnih grobnica, od \u010dega tridesetak sekundarnih.<\/p>\n

Ljudi koji danas svedo\u010de na su\u0111enjima u Hagu i pred bosanskim sudovima naj\u010de\u0161\u0107e su se izvla\u010dili ispod brda le\u0161eva u primarnim masovnim grobnicama. Sekundarne su pravljene uo\u010di Dejtonskog sporazuma, u organizovanoj akciji prikrivanja zlo\u010dina.<\/p>\n

Takozvanu enklavu Srebrenica i \u017depa \u2013 sme\u0161tenu u kotlini, prirodnom \u201dsabirnom centru\u201d izlo\u017eenog ni\u0161anima sa okolnih brda \u2013 \u010dinilo je, pored me\u0161tana i \u201dplavih \u0161lemova\u201d, na hiljade bo\u0161nja\u010dkih porodica koje su tu na\u0161le pribe\u017ei\u0161te od sistematskog progona iz naselja u severoisto\u010dnom delu regiona koji \u0107e kasnije postati autonoman entitet. Ovaj progon vr\u0161en je od 1992. godine, svedo\u010de pre\u017eiveli, dok ga sudski istra\u017eitelji nazivaju etni\u010dkim \u010di\u0161\u0107enjem. Masakr po\u010dinjen u nekoliko dana jula 1995. godine \u2013 zbog \u010dega je Dra\u017eenu Erdemovi\u0107u, prvom optu\u017eenom pred Tribunalom koji je priznao u\u010de\u0161\u0107e u pokolju, isko\u010dio plik na prstu kojim je povla\u010dio obara\u010d \u2013 bio je tek finale velikog projekta, danas poznatog pod nazivom Republika Srpska.<\/p>\n

Prema podacima Balkanske istra\u017eiva\u010dke mre\u017ee, za zlo\u010dine i genocid po\u010dinjen u julu 1995. godine u Srebrenici, ukupno su dosu\u0111ene 733 godine zatvora i dve do\u017eivotne kazne. U Ha\u0161kom tribunalu i Sudu BiH krivim je progla\u0161eno 38 biv\u0161ih pripadnika vojske i policije Republike Srpske. U proteklih 17 godina, pravosna\u017eno je osu\u0111ena 21 osoba, na ukupno 406 godina zatvora, od kojih je samo jedna progla\u0161ena krivom za genocid. Ostalih 15 biv\u0161ih pripadnika vojske i policije \u010deka kona\u010dnu presudu u Ha\u0161kom tribunalu ili Sudu BiH. Dvojica od tih nepravosna\u017eno osu\u0111enih dobili su do\u017eivotnu kaznu, a ostali ukupno 327 godina zatvora.<\/p>\n

Ovog leta Tu\u017eila\u0161tvo BiH podnelo je sudu dve nove optu\u017enice za genocid u Srebrenici protiv dvojice osumnji\u010denih koji su danas dr\u017eavljani Srbije. Jedan svoje zemaljske dane tro\u0161i na slobodi u Beogradu, drugi u Sremskoj Kamenici.<\/p>\n

Ne postoji ni okvirna procena koliko je ukupno ljudi bilo anga\u017eovano na poslovima istrebljenja srebreni\u010dkih Bo\u0161njaka jula 1995. a koliko na \u201dasanaciji terena\u201d. U presudama se navodi da su za \u010duvanje, prevoz i pogubljenje bosanskih muslimana, anga\u017eovane jedinice VRS, uklju\u010duju\u0107i pripadnike Drinskog korpusa, odnosno Bratuna\u010dke i Zvorni\u010dke brigade, te Desetog diverzantskog odreda \u2013 te da \u201du\u010de\u0161\u0107e tako velikog broja jedinica pokazuje do koje je mere proces bio isplaniran\u201d.<\/p>\n

Poslove drugog dela projekta zvanog Republika Srpska \u2013 onog koji se ti\u010de poricanja genocida, opravdavanja masovnih zlo\u010dina protiv civila kao i politi\u010dke instrumentalizacije srebreni\u010dkih procesa \u2013 ve\u0107ina u Srpskoj i Srbiji obavlja dobrovoljno. Stru\u010dnjaci su, me\u0111utim, dobro pla\u0107eni. Kako je utvrdio autor ameri\u010dkog portala Foreign policy, od 2008. godine do danas nevladinoj organizaciji \u201cIstorijski projekat Srebrenica\u201d iz bud\u017eeta je ispla\u0107eno vi\u0161e od milion dolara. Projekat vodi izvesni Stefan Karganovi\u0107 \u010dija je zbirka \u201ddokaza\u201d da su u Srebrenici pobijeni neprijateljski vojnici u pravednoj i fer borbi, nedavno zabranjena za distribuciju u Bosni i Hercegovini. Da je re\u010d o probita\u010dnom poslu za koji je uvek potrebna pomo\u0107 s ove strane Drine, govori i \u010dinjenica da se kao suizdava\u010d na koricama ove studije pojavio beogradski nedeljnik Pe\u010dat.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ne postoji ni okvirna procena koliko je ukupno ljudi bilo anga\u017eovano na poslovima istrebljenja srebreni\u010dkih Bo\u0161njaka jula 1995. a koliko na \u201dasanaciji terena\u201d.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-88536","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/88536","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=88536"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/88536\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=88536"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=88536"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=88536"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}