{"id":88252,"date":"2012-07-07T21:04:59","date_gmt":"2012-07-07T19:04:59","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=88252"},"modified":"2012-07-07T21:04:59","modified_gmt":"2012-07-07T19:04:59","slug":"dva-puta-smo-gubili-iluziju","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/07\/07\/dva-puta-smo-gubili-iluziju\/","title":{"rendered":"Dva puta smo gubili iluziju"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Dame i gospodo, dragi prijatelji,<\/p>\n

Uvek je dobar ose\u0107aj biti nagra\u0111en, naro\u010dito kad priznanja prima od onih, od kojih je mnogo u\u010dio i nau\u010dio. Ja sam imao sre\u0107u. Na\u0161ao sam se u prilici da u\u010dim li\u010dno od profesora Dimitrijevi\u0107a koji me je, negde krajem osamdesetih, naprosto gurnuo u duboku vodu, time \u0161to me je uklju\u010dio u rad Jugoslovenskog foruma za ljudska prava.<\/p>\n

Bio sam amater me\u0111u stru\u010dnjacima. Knji\u017eevnik sam. koji je u jednopartijskom sistemu – pre svega iz moralnih pobuda istupao u odbranu ljudskog dostojanstva. To je pitanje literarnog senzibiliteta. \u017delim da dr\u017eim prst na pulsu vremena, \u010dak i kad me je ta ruka davila.<\/p>\n

Pripadam generaciji koja je morala dva puta do\u017eiveti gubitak iluzije. Prvi put, zajedno s o\u010devima, razo\u010darali smo se u socijalizam. U sumraku jednopartijskog sistema, u \u201eromanti\u010dnom razdoblju\u201d borbe za ljudska prava, nadao sam se da \u0107e ljudska prava biti uva\u017eavana u parlamentarnoj demokratiji, u uslovima slobodnog tr\u017ei\u0161ta. Me\u0111utim nije se ostvarilo. To je bilo drugo raza\u0107aranje.<\/p>\n

Na na\u0161u nesre\u0107u, najgore u na\u0161em socijalizmu je bilo ono \u0161to je, zapravo, usledilo posle njega. Dok je u socijalizmu kamen ku\u0161nje ljudskih prava bila sloboda, u devedesetim godinama ono je bilo jednostavno pitanje savesti i po\u0161tenja. I hrabrosti da \u010dovek prihvati poni\u017eenja. Bila su to vremena, kada se svaka re\u0107 u prilog ljudskih prava bila \u017eigosana kao izdaja,<\/p>\n

kao destruktivno delovanje. Ne mogu to zaboraviti, jer ti tonovi i danas se \u010duju. Partijski komisari iliti partijski radnici u medijama voljni su da \u017eigosu svaku re\u0107 za slobodu \u0161tampe kao nacionalnu izdaju.<\/p>\n

Posle 2000 nadali smo se da postoji jedan demokratski ideal liberalne duhovnosti. Tada je usledilo drugo razo\u010darenje. Svoje snove, nade, gubili smo zajedno s vlastitom decom i unucima. Radi se o vi\u010de generacija. Mo\u017eda drugog puta i nema, mada bih iskreno voleo da ga ima. Danas je ve\u0107 jasno da je taj put neravan, d\u017eombast, krivudav i prepun zamki. U onim zlohudim vremenima devetdesetih postojala je jedna pouzdana crta izme\u0111u istine i la\u017ei, pravde i nepravde, izme\u0111u ugnjetavanja i slobode. Danas se sve to zamr\u0161ilo, iskome\u0161alo. Pojavila se recikla\u017ea devetdesetih. Nismo vi\u0161e sigurni ni u to, kuda se kre\u0107emo, da li prema ju\u010dera\u0161njici, ili pak napred, ka sutra\u0161njici. Danas se poni\u017eavanje ljudi izvodi, da tako ka\u017eemo, posve demokratskim putevima. Zabrinjava okolnost da tokom poslednje izborne kampanje samo dve stvari nisu pomenute: kultura i ljudska prava. Ovo pre\u0107utkivanje je nadasve re\u010dito.<\/p>\n

Danas se kao istina ne predstavljaju samo la\u017ei, ve\u0107 u razdoblju op\u0161teg bezna\u0111a i sama istina \u010desto izgleda kao la\u017e. Uzdrmane su sve one vrednosti u koje sam verovao, poljuljali su ih oni koji u njih nisu nikad iskreno ni verovali, ve\u0107 su ih smatrali privremenim.<\/p>\n

Me\u0111uvremeno i Evropa, na\u0161a domovina do\u017eivljava velika isku\u0161enja. Nove snage su stupile na svetsku i pre svega evropsku scenu, snage koje ne obe\u0107avaju ni\u0161ta dobro. Koji isto tako nerado govore o ljudskim pravima. \u0160irom Evrope krizom prete oni koji ne \u017eele dublje dru\u0161tvene reforme. Posle samoubistva socijalizma, erupciji sebi\u010dnosti kapitalizma vi\u0161e ni\u0161ta nije stajalo na putu. Saterani smo u \u0161kripac u kojem rezignirano ponavljamo da nam ne trebaju ljudska prava, dovoljno je ako imamo hleba na stolu.<\/p>\n

Kao pripadnik jedne manjinske zajednice, ne mogu a da ne pomenem manjinska kolektivna prava za koja sam verovao da \u0107e biti test op\u0161tih ljudskih prava. Mislim, da ona danas \u017eivi vi\u0161e kao dogovor elita, kao pravni dekorum, kao uostalom i ljudska prava u celini. Voleo bih da za\u0161tita manjinskih prava krene u jednom drugom smeru, voleo bih da se ona pro\u0161ire na svakodnevni \u017eivot, a ne samo na manjinsku partijsku nomenklaturu. Manjinska kolektivna prava ne mogu se graditi pomo\u0107u partokratske doktrine, nego samo tako, da manjinska prava postanu deo op\u0161te kulture dru\u0161tva. A isto tako ube\u0111en sam, da svaka nacionalna manjina gubi svoju moralno pravo za po\u0161tovanje, ako unutar sebe ne po\u0161tuje svoju manjinu. I u manjinskim zajednicama mo\u017ee se osna\u017eiti despotizam ve\u010dine, isto tako kao \u0161to je to stalna opasnost u ve\u0107inskim nacijama. I jedna i druga je protiv indivudalnosti, protiv kriti\u010dkog mi\u0161ljenja, protiv sloboda, i jedna i druga zaposavlja ljudska prava.<\/p>\n

\u0160ta bih jo\u0161 mogao da ka\u017eem posle ovih re\u010di? To da se ne odri\u010dem sizifovske misije, isto tako kao \u0161to se toga ne odri\u010du ni ovde, veoma po\u0161tovani okupljeni, od kojih mnogi, svojim radom, delovanjem, na\u010dinom \u017eivota slu\u017ee kao primer svima. Jo\u0161 jednom se najlep\u0161e zahvaljujem na ovom priznanju, na va\u0161em poverenju. On me obavezuju. Hvala svima koji su me svojim dolaskom po\u010dastvovali.<\/p>\n

Republika<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Govor Lasla Vegela na na dodeli nagrade \u201eKonstantin Obradovi\u0107\u201d.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-88252","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/88252","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=88252"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/88252\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=88252"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=88252"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=88252"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}