{"id":87913,"date":"2012-07-04T09:17:01","date_gmt":"2012-07-04T07:17:01","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=87913"},"modified":"2012-07-04T09:17:01","modified_gmt":"2012-07-04T07:17:01","slug":"na-dijeti-ste-a-ne-mrsate","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/07\/04\/na-dijeti-ste-a-ne-mrsate\/","title":{"rendered":"Na dijeti ste, a ne mr\u0161ate?"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Britanska nutricionisti\u010dka organizacija odredila je vi\u0161e od sto razli\u010ditih faktora koji uti\u010du na na\u0161u telesnu te\u017einu. Neke od njih, kao \u0161to su male porcije koje treba uvesti u ishranu, ili brza hrana koju treba izbegavati, svima su odli\u010dno poznate, ali evo i onih koji \u0107e vas iznenaditi.<\/p>\n

Pahuljice za doru\u010dak<\/p>\n

Jedna studija pokazala je da pahuljice zasla\u0111ene \u0161e\u0107erom, ostavljaju one sa prekomernom te\u017einom gladnima do ru\u010dka, pa oni kasnije unesu u organizam vi\u0161e kalorija od onih koji doru\u010dkuju jaja, zahvaljuju\u0107i \u010dijim proteinima se posti\u017ee sitost. Oni koji za doru\u010dak jedu jaja tako\u0111e imaju i ni\u017ei nivo grelina – hormona koji stimuli\u0161e apetit.<\/p>\n

Mleko u \u010daju<\/p>\n

Pro\u0161le godine, indijski nau\u010dnici do\u0161li su do saznanja da proteini iz mleka poni\u0161tavaju dejstvo supstanci u \u010daju koje sagorevaju masti i sni\u017eavaju nivo holesterola u krvi.<\/p>\n

Izbegavanje jogurta<\/p>\n

Lo\u0161 potez prilikom dr\u017eanja dijete. Oni koji u toku dijete piju nemasni jogurt tri puta dnevno, gube 22 odsto vi\u0161e te\u017eine i sagorevaju 61 odsto vi\u0161e masti od onih koji ga izostavljaju iz zdravog re\u017eima ishrane. Ljubitelji jogurta tako\u0111e i vi\u0161e mr\u0161ave u predelu stomaka, zahvaljuju\u0107i kalcijumu i proteinima u mle\u010dnim proizvodima koji poma\u017eu sagorevanje masti.<\/p>\n

\u017dva\u0107ite hranu<\/p>\n

\u0160to je du\u017ee jedan zalogaj u ustima, to mozak br\u017ee \u0161alje informacije mozgu da po\u010dne sa ispu\u0161tanjem digestivnih sokova. Du\u017ee \u017evakanje hrane \u010dini vas sitim uz manji obrok, nego \u0161to je to slu\u010daj kada halapljivo gutate hranu.<\/p>\n

Boja tanjira<\/p>\n

Kada se boja hrane poklapa sa tanjirom sa kog jedete, poje\u0161\u0107ete vi\u0161e hrane. Obrnuto, kada se ista koli\u010dina hrane nalazi na tanjiru razli\u010ditih boja, kao \u0161to su \u0161pagete u paradajz sosu na zelenom tanjiru, porcija izgleda ve\u0107a pa je samim tim psiholo\u0161ki vi\u0161e zadovoljavaju\u0107a.<\/p>\n

Nedovoljno sna<\/p>\n

San i te kako mo\u017ee da uti\u010de na apetit. Premalo sna podsti\u010de rad gena koji uti\u010du na pove\u0107an apetit, dok na primer devet sati sna, suprimira ove \u201cgojazne\u201d gene.<\/p>\n

Izbegavanje ogledala<\/p>\n

Obrok u blizini ogledala ima sna\u017ean efekat na to koliko kalorija unosite u svoj organizam tokom jela. Jedno ameri\u010dko istra\u017eivanje pokazalo je da oni koji se gledaju u ogledalu dok jedu, unesu skoro tre\u0107inu manje hrane od onih koji ne gledaju sebe u o\u010di dok poku\u0161avaju da se pridr\u017eavaju izmenjenog re\u017eima ishrane.<\/p>\n

Previ\u0161e raznovrsna hrana<\/p>\n

Manji izbor namirnica i uvo\u0111enje dosade u kuvanje jedan je od klju\u010deva uspe\u0161ne dijete. Ameri\u010dki nau\u010dnici ka\u017eu da su \u017eene kojima je iznova nu\u0111ena manje vi\u0161a ista hrana imaju tendenciju da izgube vi\u0161e kilograma od onih drugih.<\/p>\n

Slu\u0161anje muzike dok jedete<\/p>\n

Istra\u017eivanje koje je sproveo Univerzitet u D\u017eord\u017eiji, pokazalo je da vas muzika mo\u017ee navesti da jedete vi\u0161e. Ukoliko ina\u010de slu\u0161ate pop, kada jedete opredelite se za ne\u0161to sporiji ritam jer je studija jednog magazina o primenjenoj socijalnoj psihologiji, pokazala da slu\u0161anje brze muzike povla\u010di sa sobom i brzo \u017evakanje koje ne valja.<\/p>\n

Joga<\/p>\n

Ako od fizi\u010dkih aktivnosti radite samo jogu, gubite 144 kalorije na 50 minuta, \u0161to je jednako u\u010dinku spore \u0161etnje. D\u017eon Briver, profesor sporta na Bredfor\u0161irskom Univerzitetu, ka\u017ee da joga anga\u017euje samo 62 odsto kapaciteta srca i plu\u0107a, dok kvalitetno ve\u017ebanje podrazumeva 70 do 90 odsto.<\/p>\n

Pogre\u0161ne ve\u017ebe<\/p>\n

Nezavisno od ishrane, neki ljudi su programirani tako da jednostavno ne odgovaraju na sve aerobne ve\u017ebe, pokazuje studija koju je sproveo profesor D\u017eejmi Timons sa Univerziteta u Birmingemu. On ka\u017ee da \u010dak za petinu ljudi, besomu\u010dno d\u017eogiranje, plivanje ili odlazak u teretanu, mo\u017ee biti kompletno gubljenje vremena. Za njih su re\u0161enje intenzivnije ali kra\u0107e ve\u017ebe.<\/p>\n

Ve\u017ebanje bez muzike<\/p>\n

Muzika je klju\u010dni motivator kod mr\u0161avljenja jer nam istovremeno skre\u0107e pa\u017enju sa bola prilikom ve\u017ebanja i podsti\u010de nas da du\u017ee izdr\u017eimo intenzitet ve\u017ebi, pa mo\u017ee da produ\u017ei fizi\u010dku aktivnost i za 15 odsto.<\/p>\n

Poja\u010dano \u010dulo mirisa<\/p>\n

Rezultati jednog istra\u017eivanja pokazali su da judi sa prekomernom te\u017einom lak\u0161e dobijaju kilograme jer su osetljiviji na miris hrane od mr\u0161avijih ljudi.<\/p>\n

Za svoju te\u017einu mo\u017eete da zahvalite i svojim roditeljima. Nezavisno od toga da li ste debeli ili mr\u0161avi, na to je umnogome uticao i nasledni faktor. Samo 4 odsto devoj\u010dica \u010dije majke imaju normalnu telesnu te\u017einu su kasnije u \u017eivotu gojazne, dok \u0107erke gojaznih majki u 41 odsto slu\u010dajeva imaju isti problem.<\/p>\n

Jo-jo efekat<\/p>\n

Nau\u010dnici smatraju se metabolizam debelih ljudi \u010dim smr\u0161aju usporava, kao i da u njihovim organizmima dolazi do hormonskih promena koje pove\u0107avaju njihov apetit. D\u017eozef Proeto, profesor medicine koji je predvodio tim australijanskih nau\u010dnika u jednom ispitivanju, ka\u017ee da nakon gubitka kilograma bitka nije gotova i da ne smemo da se uspavamo.<\/p>\n

Hemikalije u mozgu<\/p>\n

Hormon leptin poma\u017ee u kontroli apetita ali problem kod ljudi sa prekomernom te\u017einom nije to \u0161to u organizmu imaju sni\u017eeni nivo ovog hormona, ve\u0107 \u0161to njihov mozak slabo reaguje na njega.<\/p>\n

Pol<\/p>\n

Gojazni mu\u0161karci uspe\u0161nije suprimiraju \u017eelju za jelom nego \u017eene, zahvaljuju\u0107i hormonskim razlikama.<\/p>\n

Ve\u017ebanje u zatvorenom prostoru<\/p>\n

Ve\u0107ina studija pokazuje da su u pore\u0111enju sa onima koji ve\u017ebaju u zatvorenom prostoru, oni koji se fizi\u010dkom aktivno\u0161\u0107u bave u prirodnom okru\u017eenju, daleko motivisaniji i uspe\u0161niji u gubljenju kilograma.<\/p>\n

Tempo ve\u017ebi<\/p>\n

U jednom eksperimentu nau\u010dnici su pratili u\u010dinak onih koji sat i po do dva dnevno rade sporije ve\u017ebe, i one koji su u nekoliko serija radili ve\u017ebe u trajanju od samo tridesetak sekundi. Nakon pola godine, rezultati ove dve grupe su bili pribli\u017eno isti, bez obzira na to \u0161to su neki u toku nedelje ve\u017ebali 5 sati a neki desetak minuta.<\/p>\n

Obrok za kompjuterom ili ispred TV-a<\/p>\n

Studija Birmingemskog Univerziteta u Alabami pokazuje da ljudi kojima za vreme jela ne\u0161to odvla\u010di pa\u017enju, unose vi\u0161e kalorija u organizam, a nakon jela se \u010desto ni ne se\u0107aju \u0161ta su jeli.<\/p>\n

24 sata<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Britanska nutricionisti\u010dka organizacija odredila je vi\u0161e od sto razli\u010ditih faktora koji uti\u010du na na\u0161u telesnu te\u017einu. Neke od njih, kao \u0161to su male porcije koje treba uvesti u ishranu, ili brza hrana koju treba izbegavati, svima su odli\u010dno poznate, ali evo i onih koji \u0107e vas iznenaditi. Pahuljice za doru\u010dak Jedna studija pokazala je da […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":87915,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-87913","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/87913","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=87913"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/87913\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/87915"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=87913"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=87913"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=87913"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}