{"id":87873,"date":"2012-07-03T19:46:53","date_gmt":"2012-07-03T17:46:53","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=87873"},"modified":"2012-07-03T19:46:54","modified_gmt":"2012-07-03T17:46:54","slug":"plutonomija-%e2%80%93-singularnost-zakona-slobodnog-trzista","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/07\/03\/plutonomija-%e2%80%93-singularnost-zakona-slobodnog-trzista\/","title":{"rendered":"Plutonomija \u2013 singularnost zakona slobodnog tr\u017ei\u0161ta"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Julijana MIRKOV<\/p>\n

Doslovno i prenosno plutonomija je \u201ezakon bogatih\u201c- etimolo\u0161ki \u201ePlutos\u201c je gr\u010dki mitolo\u0161ki bog bogatstva, \u201enomos\u201c je starogr\u010dka re\u010d za zakon.Termin je globalno lansiran zahvaljuju\u0107i jednom tr\u017ei\u0161nom istra\u017eivanju ura\u0111enom za ra\u010dun tada prve ameri\u010dke banke \u201eCitigroup\u201c (2005). Tekst je svojevremeno \u201eprocurio\u201c u javnost i izazvao zgra\u017eanje javnog mnenja i naravno de\u017eurnih politi\u010dara i \u201eopinionmakera\u201c.<\/p>\n

Ova tr\u017ei\u0161na analiza je stru\u010dno ura\u0111eni ekonomski \u201ecalculus\u201c, brutalno iskren, autenti\u010dan i nedvosmislen u svojim cini\u010dnim primesama i zaklju\u010dcima. Novi milenijum je doneo i novu podelu \u010dove\u010danstva: ne vi\u0161e na komunisti\u010dki Istok i slobodarski Zapad, niti bogati Sever i siroma\u0161ni Jug, ve\u0107 zemlje u kojima vlada \u201ePlutonomija\u201c i one u kojima ona zasad ne vlada.<\/p>\n

Deo sveta u kojem vlada plutonomija se prepoznaje po tipi\u010dnim obele\u017ejima novog dru\u0161tveno-ekonomskog ure\u0111enja, koje inkriminisana tr\u017ei\u0161na analiza Citigroup-a sa\u017eima u \u201epravilo 80-20\u201c. Profit proizilazi iz prometa robe i usluga. Maksimizacija profita se posti\u017ee koncentracijom ponude na plate\u017eno najmo\u0107nije delove stanovni\u0161tva. U plutonomijama 80% ukupne potro\u0161nje robe i usluga je koncentrisano u rukama 20% najbogatijeg dela stanovni\u0161tva. Preostalih 20% ukupne potro\u0161nje otpada na \u201epazar\u201c 80% stanovni\u0161tva koje nije bogato (no-rich).<\/p>\n

Kako prepoznati profitabilni segment stanovni\u0161tva, ta\u010dnije onih 20 %? Infotehnologije su koncentrisale sve ekonomski relevantne informacije u kreditne i dugovne kartice kojim gra\u0111anin svakodnevno komunicira kvalitet i kvantitet svojih kupovnih opcija. Ako je u pitanju banka, kao \u0161to je to slu\u010daj u ovom primeru, zadatak je jo\u0161 jednostavniji \u2013 tu su teku\u0107i ra\u010duni koji bele\u017ee sve prilive i odlive sredstava po stavkama prihoda i potro\u0161nje.<\/p>\n

Biznis luksuza cveta i u periodima cikli\u010dnih ekonomskih kriza i recesije, jer je \u201e\u010dudotvorno\u201c isklju\u010den iz tipi\u010dne dinamike robne razmene regulisane zakonom slobodnog tr\u017ei\u0161ta. To je i razlog \u0161to su proizvo\u0111a\u010di luksuzne robe i usluga zabele\u017eili dvocifrene godi\u0161nje profitne stope od 2008. do danas.<\/p>\n

Kriza poga\u0111a onih 80% gra\u0111ana \u010dija kupovna mo\u0107 opada, ali sa stanovi\u0161ta unosnosti ukupnog biznisa oni svojom potro\u0161njom uti\u010du na formiranje tek 20% ukupnog profita. Za njih ni\u010du kao gljivice trgova\u010dki centri i discounti popularnih cena kao i usluge \u201elow cost\u201c. Izbor je \u0161irok: H&M, Zara, A&O, Ikea, Mc Donald\u2019s, Lidl, Ryan Air, …. \u0160arena la\u017ea jeftinog obilja.<\/p>\n

Noam Chomsky (\u201eHopes and Prospects\u201c) sa\u017eima ovo stanje na tr\u017ei\u0161tu robe i usluga u termin \u201epotro\u0161a\u010dki apartheid\u201c.<\/p>\n

Ali efekti plutonomije su mnogo tananiji i razorniji u globalnoj makroekonoskoj perspektivi. Radi se o \u201edualnom dru\u0161tvenom ure\u0111enju\u201c ustavnih demokratija \u0161irom sveta.<\/p>\n

Na jednoj strani su Ustav, javno pravo i Parlament, na drugoj \u201evirtualni\u201c parlament i privatno pravo. Ovo \u201edualno ure\u0111anje\u201c po\u010diva na slobodnoj cirkulaciji kapitala u globalnim razmerama.<\/p>\n

Uzmimo da Parlament date demokratske dr\u017eave izrazi nameru da pobolj\u0161a zdravstvenu za\u0161titu gra\u0111anstva ili uslove penzionisanja i da su za to ve\u0107 obezbe\u0111eni fondovi iz dr\u017eavnog bud\u017eeta. Pre nego \u0161to Parlament stigne da izglasa nove zakone u korist stanovni\u0161tva, \u201evirtualni\u201c parlament belosvetskih investitora i poverilaca \u0107e brzo povu\u0107i kapital iz zemlje kojoj preti \u201evi\u0161ak\u201c demokratije i welfare-a, obaraju\u0107i devizni kurs, cene akcija i obveznica, gase\u0107i svaku iluziju samoodre\u0111enosti date zemlje. U pomo\u0107 \u0107e im pritr\u010dati \u201eveoma vidljiva ruka\u201c plutonomije – agencije kreditnog ratinga. U ime tr\u017ei\u0161ta? Nikako. U ime finansijskog kapitala, koji se slu\u017ei tr\u017ei\u0161tem samo dok zgr\u0107e profite za onih 20% . Kad nai\u0111e recesivni ciklus, onda na delo stupa \u201enomos\u201c, zakon spa\u0161avanja (bail out) krupnog finansijskog kapitala dr\u017eavnim instrumentima \u2013 kroz poreski dinar sakupljen od onih 80% ne- bogatih.<\/p>\n

Ne radi se o \u201eIzuzetku koji potvr\u0111uje pravilo\u201c, kako bi to htela latinska maksima. (Ovde izuzetak dr\u017eavne intervencije u spasavanju krupnog finansijskog kapitala od neumoljivih zakona slobodnog tr\u017ei\u0161ta).<\/p>\n

Radi se o singularnosti. Ovim terminom se slu\u017ei moderna fizika da ozna\u010di odstupanja od poznatih nau\u010dnih zakona. Singularnost je neobja\u0161njeni registrovani slu\u010daj koji protivre\u010di poznatim prirodnim zakonima i zahteva primernu istragu, preispitivanje dotada\u0161njeg znanja i usvojenih teorija.<\/p>\n

Pollitika<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kad nai\u0111e recesivni ciklus, onda na delo stupa \u201enomos\u201c, zakon spa\u0161avanja (bail out) krupnog finansijskog kapitala dr\u017eavnim instrumentima \u2013 kroz poreski dinar sakupljen od onih 80% ne-bogatih.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-87873","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/87873","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=87873"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/87873\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=87873"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=87873"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=87873"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}