{"id":87135,"date":"2012-06-24T11:55:22","date_gmt":"2012-06-24T09:55:22","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=87135"},"modified":"2012-06-24T11:55:22","modified_gmt":"2012-06-24T09:55:22","slug":"digitalizacija-druga-ekonomija-kad-masine-razgovaraju","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/06\/24\/digitalizacija-druga-ekonomija-kad-masine-razgovaraju\/","title":{"rendered":"Digitalizacija: Druga ekonomija – Kad ma\u0161ine razgovaraju"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Uro\u0161 NEDELJKOVI\u0106<\/p>\n

Deceniju pre gra\u0111anskog rata, 1850. godine, ekonomija Sjedinjenih Dr\u017eava je bila mala \u2013 ne ve\u0107a od\u00a0 italijanske. \u010cetrdeset godina kasnije postala je vode\u0107a svetska ekonomija. U me\u0111uvremenu, dogodile su joj se pruge. \u017deleznica je povezala istok zemlje sa zapadom, i unutra\u0161njost sa obe obale, omogu\u0107ila pristup industrijskim resursima istoka; pospe\u0161ila proizvodnju \u010delika. Posle toga u ekonomiji vi\u0161e ni\u0161ta nije bilo isto.<\/p>\n

Ne\u0161to tako mo\u0107no kao \u017eeleznica, ovog puta u sferi tehnologije, ponovo se ra\u0111a ispred na\u0161ih o\u010diju iako ga mo\u017eda nismo svesni, smatra, V. Brajan Artur,\u00a0 ekonomista, i in\u017eenjer autor teksta \u201eDruga ekonomija\u201c (septembar 2011.) i mnogo citirane knjige \u201ePriroda tehnologije: \u0161ta je to i kako se razvija\u201c (Free Press, August 2009).<\/p>\n

\u010cini se, smatra Artur, da se \u201ene\u0161to zaista ozbiljno\u201c de\u0161ava sa informacionim tehnologijama, a to \u201ene\u0161to\u201c prevazilazi kori\u0161\u0107enje kompjutera, dru\u0161tvenih medija i trgovine preko Interneta. Poslovni procesi koji su se nekad odvijali izme\u0111u ljudskih bi\u0107a sada se obavljaju elektronski i zauzimaju svoje mesto u nevidljivom domenu koji je isklju\u010divo digitalan. S jednim takvim primerom sreli smo se svi na aerodromu: kada treba da se \u010dekiramo vi\u0161e se ne obra\u0107amo \u010doveku koji stoji iza pulta ve\u0107 ma\u0161ini koja istovremeno obra\u0111uje na\u0161e podatke o karti, dodeljuje nam mesto u avionu, izdaje traku koju \u0107emo staviti na svoj prtljag i tokom celog tog procesa upu\u0161ta se dijalog sa sa ma\u0161inama koje prepoznaju na\u0161e podatke, obra\u0111uju ih i bezbednosno ih proveravaju. Komunikacija se odvija me\u0111u serverima koji su povezani sa satelitima i imaju neograni\u010dene mogu\u0107nosti i brzinu rada.<\/p>\n

Drugi primer je upravljanje lancem otpreme roba. Pre dvadeset godina, ako biste slali teret preko Roterdama u centralnu Evropu, ljudi sa papirnim blokovima u rukama bi registrovali dolazak, proveravali tovarne listove, popunjavali papirologiju i telefonirali ka odredi\u0161tima da obaveste nadle\u017ene ljude dalje. Danas takve po\u0161iljke idu preko RFID portala, gde se skeniraju, digitalno slikaju i automatski \u0161alju. RFID portal je u direktnoj vezi sa po\u0161iljaocem, ostalim depoima, dobavlja\u010dima, usputnim destinacijama i pomno prati, kontroli\u0161e ili menja rutu ako je potrebno, sve zarad optimizacije tokom puta. Ono \u0161to su nekad radili ljudi, danas se radi serijom \u2019razgovora\u2019 izme\u0111u udaljenih servera.<\/p>\n

Ta druga ekonomija je \u201eogromna, tiha, povezana, nevidljiva i autonomna (u smislu da su je ljudska bi\u0107a osmislila, ali da nisu direktno uklju\u010dena u njeno funkcionisanje).\u201c Ona funkcioni\u0161e na daljinu i globalna je, uvek je funkcionalna i beskona\u010dno prilagodljiva. Sama se i \u201ele\u010di\u201c – biolo\u0161ki izraz za koje autor ka\u017ee da zapravo to i jeste jer digitalnu ekonomiju zami\u0161lja kao ogroman isprepletan sistem korenja, poput korenja drveta jasike koje pored nadzemne ima mnogo masivniju podzemnu strukturu. Ni ova metafora nije savr\u0161ena jer je razvoj ovakvih sistema komplikovaniji od korenja jasike, budu\u0107i da se povezuje sa drugim sistemima ‘u letu\u2019, samoizgra\u0111uje i samoorganizuje.<\/p>\n

Drugi svet<\/strong><\/p>\n

Koliko je ova ekonomija velika danas? Grubo re\u010deno za dve decenije dosti\u0107i \u0107e veli\u010dinu \u201efizi\u010dke ekonomije\u201c .<\/p>\n

Ova ekonomija ne stvara ni\u0161ta opipljivo, ne sprema moj krevet u hotelu i ne donosi mi sok od narand\u017ee, ali radi zaista strahoviti broj operacija: poma\u017ee arhitektama da prave zgrade, prati prodaju i lager, isporu\u010duje robu iz ta\u010dke A u ta\u010dku B, obavlja bankarske poslove, prora\u010dunava, napla\u0107uje, navodi avione, poma\u017ee dijagnosticiranju, navodi lasere pri operacijama itd.<\/p>\n

Postoji paralela izme\u0111u ove ekonomije i onoga \u0161to biolozi nazivaju inteligencijom. Ne ljudskom inteligencijom, ve\u0107 inteligencijom koju biolozi opisuju kao sposobnost organizma da ose\u0107a ne\u0161to, menja se i reaguje \u2013 sli\u010dno kao bakterije. Ako bakteriju e\u0161erihiju koli stavite u neravnomerno koncentrisani rastvor glukoze ona \u0107e se pomeriti ka delu sa ve\u0107om koncentracijom \u0161e\u0107era. Biolozi bi to nazvali inteligentnim. Meduza nema mozak, ali ima mre\u017eu nerava koja joj omogu\u0107ava da oseti i odgovaraju\u0107e reaguje. E ta \u2019mre\u017ea nerava\u2019 jeste zapravo digitalna ekonomija, koja obuhvata i pro\u017eima \u201efizi\u010dku ekonomiju\u201c.<\/p>\n

U \u010demu se sastoji kvalitativna promena? U industrijskoj revoluciji pojava parne ma\u0161ine ozna\u010dila je stvaranje \u201emi\u0161i\u0107nog sistema\u201c industrije koje su \u010dinile sve slo\u017eenije ma\u0161ine. Druga ekonomija stvara mre\u017eu neurona unutar i oko opipljive privredne strukture.<\/p>\n

Da li smo na pragu revolucije? Artur smatra da bi se moglo re\u0107i da smo na pragu najve\u0107e promene u istoriji ekonomije jer ona unosi inteligentno automatsko reagovanje u njeno tkivo. Ne postoji kraj tog procesa niti mesto gde bi se ovaj proces morao zaustaviti.<\/p>\n

\u201cNisam zainteresovan za nau\u010dnu fantastiku, ne pri\u010dam o kiborzima, ne predvi\u0111am singularitet\u201c, pi\u0161e Artur, \u201eve\u0107 jednostavno skre\u0107em pa\u017enju na promenu koja se odvija negde duboko. Vrlo je verovatno da \u0107u za 15 godina kada se na primer budem vozio do Los An\u0111elesa biti u kolima bez voza\u010da, u saobra\u0107ajnoj traci u kojoj \u0107e moja kola komunicirati sa drugim kolima i nekim sistemom koji upravlja celokupnim saobra\u0107ajem. Druga ekonomija kreira za nas tiho i neprimetno, jedan druga\u010diji svet,\u201c zaklju\u010duje Artur.<\/p>\n

A ko \u0107e da radi?<\/strong><\/p>\n

Kao i sve, i ovakav razvitak ima lo\u0161u stranu a to je pre svega, gubitak radnih mesta. Ako govorimo o produktivnosti, ona mo\u017ee da poraste ako jedan te isti broj ljudi mo\u017ee da proizvide za 2,4 odsto ne\u010dega vi\u0161e ili ako ne\u0161to mo\u017ee da bude proizvedeno sa 2,4 odsto ljudi manje. Oba procesa se doga\u0111aju istovremeno. Svaka osoba pojedina\u010dno postaje sve efikasnija, a istovremeno ostvarujemo ve\u0107i dru\u0161tveni proizvod sa manje ljudi. Kao u primeru sa aerodromom, gde je sve manje ljudi na desku za \u010dekiranje. I dalje, naravno, neko treba da podigne prtljag i stavi ga na traku ali mnogo rutinskih poslova utonulo je u \u2019drugu ekonomiju\u2019. \u201ePla\u0161im se da nam rasprave o odlascima poslova u Indiju i Kinu zamagljuju stvarnost, a da je, zapravo, mnogo vi\u0161e poslova skliznulo u digitalnu ekonomiju\u201c, ka\u017ee Artur.<\/p>\n

Iz svega ovoga treba nau\u010diti dobru lekciju. Sekundarna, digitalna ekonomija \u0107e sigurno biti veliki pokreta\u010d rasta i prosperiteta u ostatku ovog veka i nadalje. Ali, mo\u017eda ne\u0107e obezbediti posao svima i zato \u0107e klju\u010dni izazov biti ne obezbe\u0111ivanje prosperiteta nego njegova distribucija.<\/p>\n

Kejnz je 1930. godine napisao \u010duveni esej \u201eEkonomske perspektive na\u0161ih unuka\u201c. \u010citaju\u0107i ga danas u eri tih unuka, zaprepa\u0161\u0107en sam koliko je ta\u010dan, ka\u017ee Artur. Kejnz je govorio da \u0107e \u017eivotni standard u naprednim zemljama za sto godina biti \u010detiri do osam puta vi\u0161i od tada\u0161njeg i da \u0107e tehnologija ostavljati ljude bez posla, ali da \u0107e problem proizvodnje dovoljnih koli\u010dina robe biti re\u0161en. Da smo ga pitali kako on to zami\u0161lja mo\u017eda bi rekao da predvi\u0111a da \u0107e u svetu biti mno\u0161tvo fabrika kojima \u0107e mo\u017eda upravljati i roboti.<\/p>\n

Stvari nisu ba\u0161 tako ispale. Imamo sofisticirane ma\u0161ine, ali umesto individualnih robota imamo kolektivnu automatizaciju \u2013 neuronsku mre\u017eu druge ekonomije. Kako \u0107emo se na nju privi\u0107i, kako \u0107emo je iskoristiti i kakvu \u0107emo korist izvu\u0107i za na\u0161 sopstveni \u017eivot je na nama, ka\u017ee Artur.<\/p>\n

Bifonline<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pojava druge, digitalne ekonomije je mo\u017eda najve\u0107a promena koja nam se dogodila od industrijske revolucije do danas. Ona je ogromna, tiha, povezana, nevidljiva, autonomna i neretko \u2013 inteligentna.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-87135","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/87135","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=87135"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/87135\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=87135"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=87135"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=87135"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}