{"id":86506,"date":"2012-06-17T12:41:22","date_gmt":"2012-06-17T10:41:22","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=86506"},"modified":"2012-06-17T12:41:22","modified_gmt":"2012-06-17T10:41:22","slug":"da-li-je-hoking-otkrio-tajnu-teorije-svega","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/06\/17\/da-li-je-hoking-otkrio-tajnu-teorije-svega\/","title":{"rendered":"Da li je Hoking otkrio tajnu teorije svega?"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Nova teorijska istra\u017eivanja najpoznatijeg fizi\u010dara sveta Stivena Hokinga i njegovih kolega pokazala su da bi svemir mogao da ima vrlo neobi\u010dnu geometriju nalik na grafi\u010dke crte\u017ee holandskog umetnika E\u0161era.<\/p>\n

Ova vest \u0107e nesumnjivo odu\u0161eviti ljubitelje uvrnutih slagalica i nadrealnih gra\u0111evina slavnog grafi\u010dara E\u0161era, ali Hokingov tim tvrdi da je njihovo istra\u017eivanje mnogo vi\u0161e od mentalne igre \u2013 da omogu\u0107uje ostvarenje geometrijskih zahteva koje postavlja teorija struna, hipoteza koja je trenutno najbolji kandidat za teoriju svega.<\/p>\n

Naime, njihove se kalkulacije temelje na matemati\u010dkom preokretu koji se do nedavno smatrao nemogu\u0107im, a ako se ideja odr\u017ei, mogli bismo kona\u010dno da shvatimo kako je svemir nastao u velikom prasku i ujedinimo gravitaciju i kvantnu mehaniku.<\/p>\n

Jaz izme\u0111u fizi\u010dkih teorija<\/p>\n

Geometrija o kojoj je ovde re\u010d sli\u010dna je tzv. teselacijami, odnosno aran\u017emanima u kojima se geometrijski likovi izmenjuju i ponavljaju kao na gornjoj slici nazvanoj “Granica kruga IV”. Mada su ove slike ravne, one su zapravo projekcije alternativne geometrije hiperboli\u010dnog svemira, ba\u0161 kao \u0161to su geografske karte projekcije Zemljine lopte. U gornjoj projekciji izgleda da se \u0161i\u0161mi\u0161i prema krajevima kruga eksponencijalno smanjuju, a u u hiperboli\u010dnom svemiru zapravo su svi iste veli\u010dine. Ova distorzija nastaje jer hiperboli\u010dni svemir ne mo\u017ee da le\u017ei u ravni, ve\u0107 izgleda kao poluloptasto.<\/p>\n

Ali prema svim poznatim informacijama na\u0161 svemir ne izgleda tako. Merenja kosmi\u010dkog mikrotalasnog zra\u010denja velikog praska i udaljenosti do zvezda supernova pokazala su da je na\u0161 svemir ravan, a ne iskrivljen. Osim toga, on se, zahvaljuju\u0107i misterioznoj tamnoj energiji, ubrzano \u0161iri. Mi ne znamo \u0161to je ona niti odakle je do\u0161la, me\u0111utim, matemati\u010dki jezik op\u0161te teorije relativnosti omogu\u0107uje nam da opi\u0161emo ovo ubrzano \u0161irenje – potrebno je samo da u njene jedna\u010dine ubaciti tzv. kosmolo\u0161ku konstantu s pozitivnim predznakom. Do sada je \u010dinjenica da \u017eivimo u svemiru koji se \u0161iri podrazumevala to da je njegova kosmolo\u0161ka konstanta pozitivna.<\/p>\n

Poznato je ve\u0107 dugo da u celoj ovoj pri\u010di postoje neki ozbiljni problemi. Op\u0161ta relativnost pokriva aspekt svemira koji se \u0161iri, ali ne mo\u017ee da opi\u0161e veliki prasak. Ona tako\u0111e ne uspeva da ujedini gravitaciju, koja deluje u makro razmerama, s kvantnom mehanikom koja funkcioni\u0161e u mikro razmerama.<\/p>\n

Teorija struna, s druge strane, nudi prekrasno celovitu sliku istorije svemira i povezuje gravitaciju s kvantnom mehanikom. Me\u0111utim, njoj najvi\u0161e odgovara svemir koji je negativno zakrivljen, zaobljen poput sedla, s geometrijom nalik na E\u0161erovu sliku i negativnom kosmolo\u0161kom konstantom.<\/p>\n

Ovo razila\u017eenje stvorilo je velik problem fizi\u010darima \u2013 s jedne strane je svemir koji funkcioni\u0161a, ali mu nedostaje potpuna teorija, a s druge je potpuna teorija koja ne opisuje stvaran svemir.<\/p>\n

Ali Hoking, Tomas Hertog iz Instituta za teorijsku fiziku na Katoli\u010dkom univerzitetu u Belgiji i D\u017eejms Hartli s Kalifornijskog univerziteta u Santa Barbari veruju da su prona\u0161li re\u0161enje koje bi moglo da premosti ovaj jaz. Naime, trojac je otkrio model svemira koji se ubrzano \u0161iri uprkos tome \u0161to ima negativnu kosmolo\u0161ku konstantu.<\/p>\n

To bi pak moglo da zna\u010di da bi teorija struna ipak mogla da opisuje svemir koji vidimo. Svoje modele utemeljili su na ideji da bi uz pomo\u0107 kvantne slike kosmologije mogli da zaobi\u0111u nedostatke op\u0161te relativnosti. U kvantnoj mehanici jedna jedna\u010dina tzv. talasna funkcija opisuje sva mogu\u0107a stanja u kojima se kvantni objekt mo\u017ee nalaziti i svakome od njih pripisuje odgovaraju\u0107u verojatnost. Hoking i Hartli krenuli su u potragu za sli\u010dnom talasnom funkcijom koja bi opisivala sve mogu\u0107e svemire nastale u velikom prasku, uklju\u010duju\u0107i i one u kojima Sun\u010dev sistem nikada ne bi nastao ili bi se \u017eivot razvio na druga\u010diji na\u010din.<\/p>\n

U proteklih 30 godina uvek su operisali s pozitivnom konstantom, jer se smatralo da je ona neizbe\u017ena. Me\u0111utim, rezultati nisu bili odgovaraju\u0107i. Naime, teorija struna jednostavno se ne sla\u017ee dobro s pozitivnom konstantom. Mnogo vi\u0161e odgovara e\u0161erovska geometrija..<\/p>\n

Uspe\u0161an preokret<\/p>\n

U svom novom radu nau\u010dnici su stvorili ceo niz modela svemira iz talasnih funkcija s negativnom kosmolo\u0161kom konstantom, a pokazalo se da se neki od njih ubrzano \u0161ire, ba\u0161 poput na\u0161eg.<\/p>\n

“Pokazalo se da kvantna stanja automatski uklju\u010duju obe vrste svemira”, rekao je Hercog i dodao da su uz odre\u0111ene talasne funkcije takvi svemiri \u010dak najverovatniji ishod.<\/p>\n

Ali postavlja se pitanje \u0161ta s na\u0161im posmatranjima koja pokazuju da je svemir ravan? Nau\u010dnici smatraju da na sli\u010dan na\u010din na koji su Njutonovi zakoni mehanike za tela koja susre\u0107emo u na\u0161oj svakodnevnoj realnosti dobra aproksimacija Ajn\u0161tajnove teorije relativnosti, svemir nama mo\u017eda izgleda ravan dok se zapravo temelji na e\u0161erovskoj geometriji.<\/p>\n

Hercog priznaje da njihov rad jo\u0161 nije gotov, me\u0111utim, veruje da \u0107e negativna kosmolo\u0161ka konstanta na kraju dovesti do potpunog opisa svemira kakav vidimo. “To je novi put koji se trenuta\u010dno otvara, a ne ne\u0161to \u0161to ve\u0107 imamo”, istakao je.<\/p>\n

tportal<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Nova teorijska istra\u017eivanja najpoznatijeg fizi\u010dara sveta Stivena Hokinga i njegovih kolega pokazala su da bi svemir mogao da ima vrlo neobi\u010dnu geometriju nalik na grafi\u010dke crte\u017ee holandskog umetnika E\u0161era. Ova vest \u0107e nesumnjivo odu\u0161eviti ljubitelje uvrnutih slagalica i nadrealnih gra\u0111evina slavnog grafi\u010dara E\u0161era, ali Hokingov tim tvrdi da je njihovo istra\u017eivanje mnogo vi\u0161e od mentalne […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-86506","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/86506","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=86506"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/86506\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=86506"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=86506"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=86506"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}