{"id":86433,"date":"2012-06-16T10:52:28","date_gmt":"2012-06-16T08:52:28","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=86433"},"modified":"2012-06-16T10:52:28","modified_gmt":"2012-06-16T08:52:28","slug":"mjerenje-zivota","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/06\/16\/mjerenje-zivota\/","title":{"rendered":"Mjerenje \u017eivota"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Florijan \u0160umaher (31) iz Minhena spava u proseku \u0161est i po sati, dnevno pre\u0111e 10.000 koraka. Ove godine proveo je 121 sat na Facebooki. Odakle on zna sve te podatke? On je “self-traker” – svakog dana bele\u017ei podatke o samom sebi. Nekima to deluje gotovo kao neuroti\u010dni poreme\u0107aj. Florijan je, me\u0111utim, odu\u0161evljen \u0161to putem nove tehnologije mo\u017ee da sazna vi\u0161e o svom \u017eivotu i da, kako smatra, \u017eivi bolje.<\/p>\n

Florijan je jedan od osniva\u010da QS (Quantified Self<\/a>) pokreta u Nema\u010dkog. Njegovi \u010dlanovi mere sebi, izme\u0111u ostalog, krvni pritisak, \u0161e\u0107er, potro\u0161nju kalorija i te\u017einu. Postoje \u010dak i na\u010dini da se mere sopstveni mo\u017edani talasi. Rezultati se onda postavljaju na server ili na dru\u0161tvene mre\u017ee.<\/p>\n

Florijan ne izlazi iz ku\u0107e bez aparata kojim meri broj sopstvenih koraka. Deset hiljada koraka na dan, \u0161to je otprilike sedam kilometara, idealno je za srce. Do tog broja koraka dospeo je postepeno. Ranije je daleko vi\u0161e putovao tramvajem, a sada uglavnom ide pe\u0161ice.<\/p>\n

Njegov rekord je 28.000 koraka na dan, skoro 20 kilometara. Za to je od svoje aplikacije dobio virtuelnu zlatnu medalju. Ali to je samo po\u010detak. Florijan posmatra i koliko vremena sedi pred ra\u010dunarom i koliko od toga je gubljenje vremena. On prati \u0161ta jede i koliko je te\u017eak. Sve je digitalizovano, elektrosnska vaga \u0161alje podatke na Florijanov pametni telefon i na ra\u010dunar. Tu se vizuelno mogu pratiti njegovi “usponi i padovi”.<\/p>\n

“Vrlo je bolno kada nabacim i samo dva kilograma. Pad je jako vidljiv”, ka\u017ee Florijan.<\/p>\n

\u0160to se ti\u010de merenja, to nije ni\u0161ta novo. Dijabeti\u010dari odavno znaju da je to dobra ideja. Pravi preokret donele su nove tehnologije, povezivanje u grupe i mre\u017ene komunikacije. Podatke vi\u0161e ne skupljaju samo pacijenti, ve\u0107 i sportisti, ali i “self-trakeri”. Oni prosto \u017eele da pobolj\u0161aju sopstveni \u017eivot. Florijana to motivi\u0161e.<\/p>\n

“Vidim kako se ne\u0161to menja, kada \u017eivim zdravije, na primer krvni pritisak. Tako dobijam pozitivnu povratnu informaciju, odnosno podsticaj da nastavim sa promenama. Sa toliko informacija o sebi, lak\u0161e je \u017eiveti zdravije”, ka\u017ee Florijan.<\/p>\n

“Self-trakeri” uspevaju ne samo da pobolj\u0161aju svest o sopstvenom telu i zdravlju, ve\u0107 i da “demokratizuju” zdravstveni sistem. Sakupljanje podataka nije samo stvar lekara, to sada mo\u017ee svako. Tro\u0161kovi su mali, mera\u010d sna i koraka mo\u017ee se na\u0107i za oko 100 evra. Oni se uglavnom lako povezuju na pametni telefon i odatle prebacuju podatke na server, na obradu i vizuelizaciju.<\/p>\n

Uz pomo\u0107 pametnog telefona i mini-\u0161tampa\u010da, rezultati mogu odmah da se na\u0111u i na papiru Ba\u0161 tu je problem za kriti\u010dare QS – za njih je to isuvi\u0161e opasno. Oni strahuju da \u0107e te podatke korisititi i neko drugi, mo\u017eda bolnice prilikom napla\u0107ivanja.<\/p>\n

Doktora Kaja Zostmana iz berlinske klinike “\u0160arite” brine rizik po zdravlje: “Vidim da je mana u tome da korisnik mo\u017ee teoretski sam sebe da dovede do bolesti, zbog pogre\u0161nog tuma\u010denja tih podataka”. \u010cak i najsavesniji “self-traker” mo\u017ee sebi da postavi pogre\u0161nu dijagnozu.<\/p>\n

Ali, doktor Zostman veruje da QS ima veliki potencijal za pobolj\u0161anje zdravlja. “Za nas lekare je naravno jako va\u017eno da potvrdimo ono \u0161to ka\u017ee pacijent. To zna\u010di, kada pacijent sa hroni\u010dnim oboljenjem sakuplja podatke i podeli ih sa nama, i onda zajedno diskutujemo o njima, onda je to vrlo va\u017eno. Time se mogu smanjiti rizici po zdavlje i pobolj\u0161ati fizi\u010dko stanje, sli\u010dno kao meditacijom. Kada \u010dovek prvi put obrati pa\u017enju na svoj sr\u010dani ritam, po\u010dinje i da upravlja njime, i to u principu vodi do smanjenja stresa”, ka\u017ee Zostman.<\/p>\n

Pobolj\u0161anje \u017eivota putem brojeva – za mnoge to zvu\u010di isuvi\u0161e apstraktno i tehni\u010dki. Ali oni koji svakog dana staju na vagu, bele\u017ee visinu svoje dece na dovratku ili mere sebi temperaturu, imaju makar nekakvu predstavu kako se \u017eivot “pakuje u brojke”.<\/p>\n

Florijan nema jasan odgovor na to koliko vrede brojevi kojima se meri kvalitet \u017eivota. Ipak, smi\u0161lja novu aplikaciju: prati\u0107e ravnote\u017eu rada i slobodnog vremena. “Kvalitet pre kvanteta” – to mo\u017ee biti slede\u0107i moto.<\/p>\n

DW<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

“Kvantifikuj se” (Quantified Self) je mre\u017ea koja brzo raste, a na kojoj ljudi skupljaju podatke o sopstvenom telu i zatim ih razmenjuju sa drugima. Cilj je pobolj\u0161ati kvalitet \u017eivota. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":86434,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-86433","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/86433","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=86433"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/86433\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/86434"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=86433"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=86433"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=86433"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}