{"id":86166,"date":"2012-06-13T10:42:11","date_gmt":"2012-06-13T08:42:11","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=86166"},"modified":"2012-06-13T10:42:11","modified_gmt":"2012-06-13T08:42:11","slug":"gdje-je-veza-genijalnosti-i-ludila","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/06\/13\/gdje-je-veza-genijalnosti-i-ludila\/","title":{"rendered":"Gdje je veza genijalnosti i ludila?"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Danas se povezanost genijalnosti i ludila obi\u010dno navodi u kolokvijalnom govoru, ali brojna istra\u017eivanja pokazuju da je ona realna.<\/p>\n

Nedavno su stru\u010dnjaci na Svetskom festivalu nauke u Njujorku raspravljali o ovoj pojavi, a od u\u010desnika panela \u010dak tri pati od mentalnih bolesti.<\/p>\n

Kaj Redfild D\u017eejmison, klini\u010dki psiholog i profesor na Univerzitetu “D\u017eons Hopkins” rekla je da otkri\u0107a dvadesetak studija podr\u017eavaju postojanje takozvanih \u201enapa\u0107enih genija\u201c.<\/p>\n

Od mnogih oblika psihoza, kreativnost je najsna\u017enije povezana sa poreme\u0107ajima raspolo\u017eenja, a naro\u010dito sa bipolarnim poreme\u0107ajem od kog pati i sama D\u017eejmisonova.<\/p>\n

Na primer, jedna studija je testirala inteligenciju 700.000 16-godi\u0161njih \u0160ve\u0111ana i pratila tokom deset godina da li \u0107e neko od njih ste\u0107i mentalni poreme\u0107aj.<\/p>\n

\u201eOtkriveno je da osobe koje su pokazale najbolje rezultate u testovima imaju \u010detiri puta ve\u0107u \u0161ansu da pate od bipolarnog poreme\u0107aja\u201c, ka\u017ee ona.<\/p>\n

Bipolarni poreme\u0107aj predstavlja dramati\u010dne promene raspolo\u017eenja koje variraju od ekstremne sre\u0107e (manija) do duboke depresije.<\/p>\n

Kakve veze ovaj ciklus ima sa kreativno\u0161\u0107u?<\/p>\n

Istra\u017eivanje drugog u\u010desnika studije D\u017eejmsa Felona, neurobiologa na Univerzitetu Kalifornija \u2013 Irvine, ukazuje na odgovor.<\/p>\n

\u201eLjudi sa bipolarnim poreme\u0107ajem su kreativniji kada su u fazi duboke depresije\u201c, ka\u017ee Falon.<\/p>\n

Kada se popravi raspolo\u017eenje pacijenta, promeni se i njegova mo\u017edana aktivnost: aktivnost zamire u donjem delu frontalnog re\u017enja i \u201eseli se\u201c u gornje delove.<\/p>\n

Zanimljivo je da se ista promena de\u0161ava kada ljudi imaju nealet kreativnosti.<\/p>\n

Kada se takva aktivnost prenese u mi\u0161ljenje, ljudi sa psihozom ne filtritaju spoljne stimulanse kao \u0161to je to slu\u010daj sa drugim osobama, obja\u0161njava Elin Saks, profesor mentalnog zdravlja na Univerzitetu u Ju\u017enoj Kaliforniji.<\/p>\n

Zapravo, oni su u stanju da zadr\u017ee simultano kontrodiktorne ideje i postaju svesni asocijacija, kakve drugi ljudi nemaju.<\/p>\n

Iako je invazija besmisla u nivo svesti vrlo naporna, \u201emo\u017ee biti i veoma kreativna\u201c, ka\u017ee Saks, koja je po\u010dela da pati od \u0161izofrenije dok je bila veoma mlada.<\/p>\n

Na primer, u studijama o stvaranju asocijacija, u kojima su u\u010desnici imali zadatak da navedu na \u0161ta ih asocira stimulativna re\u010d (na primer \u201elala\u201c), ispostavilo se da osobe sa bipolarnim poreme\u0107ajem koji su u fazi blage manije mogu generisati tri puta vi\u0161e asocijacija, u odnosu na ostale u\u010desnike.<\/p>\n

Dakle, osobe koje nemaju ograni\u010denja u pogledu ideja, uglavnom u \u017eivotu uspeju da urade ne\u0161to \u201eveliko\u201c.<\/p>\n

Naravno, niko nema takve nalete kreativnosti u ozbiljnim slu\u010dajevima depresije ili \u0161izofrenije.<\/p>\n

\u0160tavi\u0161e, ova stanja mogu biti opasna po \u017eivot, pa iako celo \u010dove\u010danstvo ima koristi od ovih napa\u0107enih genija, ti pojedinci obi\u010dno ne uvi\u0111aju da su toliko brilijantni.<\/p>\n

\u201eMislim da je kreativnost samo jedan deo ne\u010dega \u0161to je generalno veoma lo\u0161e\u201c, ka\u017ee Saks.<\/p>\n

LiveScience.com<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Mnogi kreativni geniji iz istorije bili su mentalno oboleli \u2013 od slikara Van Goga i Fride Kalo do \u010duvenih knji\u017eevnika Vird\u017einije Vulf i Edgara Alana Poa.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-86166","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/86166","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=86166"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/86166\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=86166"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=86166"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=86166"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}