{"id":85458,"date":"2012-06-04T23:13:08","date_gmt":"2012-06-04T21:13:08","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=85458"},"modified":"2012-06-04T23:13:08","modified_gmt":"2012-06-04T21:13:08","slug":"uzmite-stvari-u-svoje-ruke","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/06\/04\/uzmite-stvari-u-svoje-ruke\/","title":{"rendered":"Uzmite stvari u svoje ruke"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161u: Michael Hardt & Antonio Negri<\/p>\n

Ovo nije manifest. Manifesti pru\u017eaju uvid u svet koji \u0107e do\u0107i i prizivaju u \u017eivot subjekat, koji iako je sada samo duh, mora da se materijalizuje i postane pokreta\u010d promene. Manifesti su kao stari proroci, koji snagom svoje vizije stvaraju vlastiti narod. Dana\u0161nji dru\u0161tveni pokreti preokrenuli su redosled, pa su manifesti i proroci postali prevazi\u0111eni. Pokreta\u010di promena ve\u0107 su se slili na ulice i okupirali gradske trgove, i ne samo \u0161to ugro\u017eavaju i obaraju vladare, ve\u0107 i stvaraju vizije novog sveta. Mo\u017eda jo\u0161 va\u017enije, mno\u0161tva su, kroz svoju logiku i praksu, kroz svoje slogane i zahteve, proglasila niz novih principa i istina. Kako da njihov proglas postane osnova za stvaranje novog i odr\u017eivog dru\u0161tva? Kako da nam ovi principi i istine budu vodilja u me\u0111usobnim odnosima i odnosima sa na\u0161im svetom? U svojoj pobuni, mno\u0161tva moraju da otkriju put od objave do konstitucije.<\/p>\n

Po\u010detkom 2011, u dubinama socijalnih i ekonomskih kriza karakterisanih radikalnom nejednako\u0161\u0107u, zdrav razum je nalagao da poverimo dono\u0161enje odluka i vo\u0111stvo vladaju\u0107im silama, kako nas ne bi sna\u0161la jo\u0161 ve\u0107a katastrofa. Mo\u017eda su finansijski i dr\u017eavni vladari tirani, i mo\u017eda upravo oni snose najve\u0107u odgovornost za stvaranje krize, ali nismo imali izbora. Me\u0111utim, tokom 2011, niz dru\u0161tvenih borbi razru\u0161io je ovo rezonovanje i po\u010deo da stvara druga\u010dije. Okupiraj Volstrit je bila najvidljivija, ali ujedno samo jedna od mnogih borbi koje su izmenile teren politi\u010dke debate i otvorile nove mogu\u0107nosti za politi\u010dko delovanje tokom te godine.<\/p>\n

Dve hiljade jedanaesta je rano po\u010dela. Sedamnaestog decembra 2010, u tuniskom gradu Sidi Buzid, 26-ogodi\u0161nji uli\u010dni prodavac Muhamed Buazizi, \u0161kolovani in\u017eenjer, re\u0161io je da se zapali. Do kraja meseca, masovne pobune pro\u0161irile su se na Tunis, sa zahtevom \u201cBen Ali d\u00e9gage!\u201d,[1] i zaista, do polovine januara, Zine el Abidin Ben Ali je ve\u0107 oti\u0161ao. Egip\u0107ani su uzeli stvari u svoje ruke i, sa desetinama i stotinama hiljada koji su od po\u010detka januara redovno izlazili na ulice, zahtevali da i Hosni Mubarak ode. Okupacija Tahrira u Kairu trajala je samo jedanaest dana pre nego \u0161to je Mubarak pobegao.<\/p>\n

Protesti protiv represivnih re\u017eima brzo su se pro\u0161irili na druge zemlje Severne Afrike i Bliskog istoka, uklju\u010duju\u0107i Bahrein i Jemen, pa na kraju i Libiju i Siriju, ali prve iskre u Tunisu i Egiptu potpalile su vatru jo\u0161 dalje. Demonstranti koji su tokom februara i marta okupirali zgradu vlade u Viskonsinu solidarisali su se i prepoznali sli\u010dnost sa svojim prethodnicima u Kairu, ali klju\u010dni korak je na\u010dinjen 15. maja, kada su takozvani indignadosi okupirali gradske trgove u Madridu i Barseloni. \u0160panski kampovi bili su inspirisani pobunama u Tunisu i Egiptu, i prenosili su novu borbu. Od socijalisti\u010dke vlade Hozea Luisa Rodrigeza Zapatera, zahtevali su \u201cDemocracia real ya\u201c[2] odbijaju\u0107i sve politi\u010dke partije, i pokrenuli \u0161irok niz dru\u0161tvenih pitanja, od korupcije u bankama do nezaposlenosti, od nedovoljnih socijalnih usluga do neadekvatnog sme\u0161taja i nepravednog izbacivanja iz ku\u0107a. Milioni \u0160panaca u\u010destvovali su u ovom pokretu, a velika ve\u0107ina gra\u0111ana podr\u017eavala je njihove zahteve. Indignadosi su na okupiranim trgovima formirali savete za dono\u0161enje odluka, i komisije za istra\u017eivanje razli\u010ditih dru\u0161tvenih pitanja.<\/p>\n

\u010cak i pre nego \u0161to su kampovi na madridskom Puerta del Sol razmontirani u junu, Grci su preuzeli vatru od indignadosa i okupirali trg Sintagma u Atini, protestuju\u0107i protiv mera \u0161tednje. Nedugo zatim, po\u010deli su da ni\u010du \u0161atori na Rot\u0161ildovom bulevaru u Tel Avivu, sa zahtevima za socijalnu pravdu i socijalnu dr\u017eavu za Izraelce. Po\u010detkom avgusta, nakon \u0161to je policija ubila jednog crnog Britanca, izbili su nemiri u Totenhemu, koji su se pro\u0161irili po celoj Engleskoj.<\/p>\n

Kada je nekoliko stotina okupatora donelo \u0161atore u njujor\u0161ki Zukoti park 17. septembra, do\u0161ao je red na njih da uzmu stvari u svoje ruke. I njihov postupak, kao i \u0161irenje pokreta u SAD i u svetu, treba razumeti u kontekstu prethodnih doga\u0111aja.<\/p>\n

Mnogi koji nisu u\u010destvovali u ovim borbama ne uvi\u0111aju vezu izme\u0111u navedenih doga\u0111aja. Severnoafri\u010dke pobune suprotstavljale su se represivnim re\u017eimima i njihovi zahtevi su bili fokusirani na uklanjanje tirana, dok su razni socijalni zahtevi kampova u Evropi, SAD i Izraelu upu\u0107ivani predstavni\u010dkim ustavnim sistemima. Pored toga, izraelski \u0161atorski protest (ne zovite ga okupacijom!) trudio se da se ne odredi prema pitanjima naseljenika i pravima Palestinaca; Grci se suo\u010davaju sa nacionalnim dugom i merama \u0161tednje istorijskih razmera; dok je bes britanskih demonstranata bio usmeren na davno uspostavljenu rasnu hijerarhiju \u2013 a nisu \u010dak ni podigli \u0161atore.<\/p>\n

Svaka od ovih borbi je jedinstvena i orijentisana ka odre\u0111enim lokalnim uslovima. Me\u0111utim, prvo \u0161to se mo\u017ee primetiti jeste da se one jedna drugoj obra\u0107aju. Egip\u0107ani su o\u010digledno krenuli stopama Tuni\u017eana, i preuzeli njihove slogane, ali i okupatori trga Puerta del Sol tako\u0111e su svoju borbu smatrali nastavkom tahrirskog iskustva. S druge strane, oni u Atini i Tel Avivu pa\u017eljivo su pratili iskustva Madrida i Kaira. Okupatori Volstrita gledali su sve njih, prevode\u0107i, na primer, borbu protiv tirana u borbu protiv tiranije finansijskog sektora. Mo\u017eda mislite da su prosto bili u zabludi i da su zaboravili ili ignorisali me\u0111usobne razlike u okolnostima i zahtevima. Me\u0111utim, mi smatramo da oni imaju jasniju viziju od onih izvan borbe, i da bez protivre\u010dnosti mogu da se dr\u017ee svojih jedinstvenih uslova i lokalnih bitaka u okviru zajedni\u010dke globalne borbe.<\/p>\n

Nevidljivi \u010dovek Ralfa Elisona, nakon mukotrpnog putovanja kroz rasisti\u010dko dru\u0161tvo, nau\u010dio je kako da komunicira sa drugima u borbi. \u201eKo zna\u201c, ka\u017ee na kraju Elisonov narator, \u201emo\u017eda na ni\u017eim frekvencijama govorim u tvoje ime\u201c. I danas oni u borbi komuniciraju preko ni\u017eih frekvencija, ali, za razliku od Elisonovog vremena, danas niko ne govori u njihovo ime. Etar ni\u017eih frekvencija otvoren je za sve. A neke poruke mogu \u010duti samo oni koji u\u010destvuju u borbi.<\/p>\n

Ovi pokreti, naravno, dele neke karakteristike, od kojih je najuo\u010dljivija strategija ulogorenja ili okupacije. Pre desetak godina, alterglobalizacijski pokreti bili su nomadski. Migrirali su od jednog do drugog samita, ogoljavaju\u0107i nepravde i antidemokratsku prirodu niza klju\u010dnih institucija globalnog sistema vlasti: Svetske trgovinske organizacije, Me\u0111unarodnog monetarnog fonda, Svetske banke, lidera G8 i ostalih. Ciklus borbi koji je otpo\u010deo 2011, s druge strane, je stalno nastanjen. Umesto da lutaju prate\u0107i kalendar samita, ovi pokreti ostaju u mestu, i zapravo odbijaju da se pomere. Njihova nepokretnost je delimi\u010dno zasluga \u010dinjenice da su duboko ukorenjeni u lokalne i nacionale dru\u0161tvene probleme.<\/p>\n

Ti pokreti tako\u0111e dele svoju unutra\u0161nju organizaciju kao mno\u0161tvo. Inostrana \u0161tampa o\u010dajni\u010dki je u Tunisu i Egiptu tra\u017eila vo\u0111e pokreta. Tokom najintenzivnijeg perioda okupacije Tahrira, na primer, svakog dana bi progla\u0161avali neku novu osobu za lidera: jednog dana je to bio Muhamed El Baradej, dobitnik Nobelove nagrade, sutradan funkcioner Gugla, Vael Gonim, i tako dalje. Ono \u0161to mediji nisu mogli da shvate, ili da prihvate, jeste da na Tahriru nije bilo lidera. Nepristajanje ovih pokreta da imaju lidere bilo je primetno \u010ditave godine, ali mo\u017eda je najjasnije do\u0161lo do izra\u017eaja na Volstritu. Niz intelektualaca i slavnih li\u010dnosti prodefilovao je kroz Zukoti park, ali niko nikoga od njih nije smatrao liderom; oni su bili gosti mno\u0161tva. Od Kaira i Madrida do Atine i Njujorka, pokreti su stvorili horizontalne mehanizme organizacije. Nisu podizali glavne \u0161tabove i formirali centralne komitete, nego su se \u0161irili poput roja, i \u0161to je najva\u017enije, stvorili su demokratsku praksu odlu\u010divanja tako da svi u\u010desnici mogu zajedno da budu predvodnici.<\/p>\n

Tre\u0107a karakteristika koju ovi pokreti pokazuju, istina na razli\u010dite na\u010dine, jeste ono \u0161to mi smatramo borbom za zajedni\u010dko dobro. U nekim slu\u010dajevima, ona je iskazivana kroz vatru. Kada se Muhamed Buazizi zapalio, njegov \u010din je protuma\u010den kao protest, ne samo protiv maltretiranja od strane lokalne policije, ve\u0107 i protiv zajedni\u010dke dru\u0161tvene i ekonomske patnje svih radnika u zemlji, od kojih mnogi ne mogu da na\u0111u posao u skladu sa svojim obrazovanjem. U Tunisu i Egiptu, glasni pozivi na uklanjanje tirana skrenuli su pa\u017enju mnogih posmatra\u010da sa dubokih dru\u0161tvenih i ekonomskih problema protiv kojih se ovi pokreti bore, kao i sa klju\u010dnih akcija sindikata. Avgustovski po\u017eari i neredi u Londonu tako\u0111e su bili znak protesta protiv dana\u0161njeg ekonomskog i socijalnog poretka. Poput Pari\u017eana 2005, i nereda u Los An\u0111elesu vi\u0161e od deset godina pre toga, ogor\u010denost Britanaca bila je odgovor na kompleksan niz dru\u0161tvenih problema, me\u0111u kojima je klju\u010dni problem rasne subordinacije. Ali paljevina i plja\u010dka u svim ovim slu\u010dajevima tako\u0111e je odgovor na mo\u0107 robe i vladavinu vlasni\u0161tva, koji su i sami, naravno, \u010desto provodnici rasne subordinacije. Ovo su, dakle, borbe za zajedni\u0161tvo, u smislu da se suprotstavljaju nepravdi neoliberalizma i, na kraju, vladavini privatnog vlasni\u0161tva. Ali to ih ne \u010dini socijalisti\u010dkim. Zapravo, prime\u0107ujemo vrlo malo tradicionalno socijalisti\u010dkih pokreta u ovom ciklusu borbi. Koliko god borbe za zajedni\u0161tvo dovodile u pitanje vladavinu privatnog vlasni\u0161tva, one se jednako protive vladavini javnog vlasni\u0161tva i kontroli dr\u017eave.<\/p>\n

U ovom pamfletu bavimo se \u017eeljama i uspesima ovog ciklusa borbi, otpo\u010detog 2011, ali ne analiziramo ih neposredno. Umesto toga, po\u010dinjemo od ispitivanja op\u0161tih dru\u0161tvenih i politi\u010dkih uslova u kojima nastaju. Na\u0161a meta ovde su dominantni oblici subjektivnosti proizvedeni u kontekstu dana\u0161nje dru\u0161tvene i politi\u010dke krize. Analiziramo \u010detiri primarne subjektivne figure \u2013 zadu\u017eenu, medijatizovanu, sekuritizovanu i predstavljanu \u2013 koje su sve osiroma\u0161ene, dok je njihova sposobnost za dru\u0161tveno delovanje sakrivena ili mistifikovana.<\/p>\n

Pokreti revolta i pobune, po nama, pru\u017eaju nam mogu\u0107nost ne samo da odbacimo represivne re\u017eime pod kojima ove subjektivne figure stradaju, ve\u0107 i da preokrenemo ove subjektivitete u figure mo\u0107i. Oni otkrivaju, drugim re\u010dima, nove oblike nezavisnosti i sigurnosti na ekonomskom, kao i na dru\u0161tvenom i komunikacijskom planu, koji zajedno \u010dine potencijal za svrgavanje sistema politi\u010dke reprezentacije i utvr\u0111uju sopstvenu snagu za demokratsko delovanje. To su neka od dostignu\u0107a koja su ovi pokreti ve\u0107 ostvarili i koja se i dalje mogu razvijati.<\/p>\n

Me\u0111utim, da bi se konsolidovala i u\u010dvrstila snaga takvih subjektiviteta, neophodan je jo\u0161 jedan korak. Pokreti, u su\u0161tini, ve\u0107 pru\u017eaju niz principa koji mogu biti osnova konstitutivnog procesa. Jedan od najradikalnijih i najdalekose\u017enijih elemenata ovih pokreta, na primer, bilo je odbacivanje predstavni\u010dkog sistema, i umesto njega izgradnja modela demokratskog sudelovanja. Ovi pokreti uz to daju novo zna\u010denje slobodi, na\u0161em odnosu prema zajedni\u010dkom dobru i nizu klju\u010dnih politi\u010dkih odnosa, koji daleko nadilaze granice dana\u0161njih republi\u010dkih ustava. Ova zna\u010denja ve\u0107 sada postaju deo novog zdravog razuma. To su temeljni principi koje ve\u0107 sada smatramo neotu\u0111ivim pravima, poput onih osvojenih u revolucijama 18. veka.<\/p>\n

Nije zadatak kodifikovati nove dru\u0161tvene odnose po utvr\u0111enom redosledu, ve\u0107 stvoriti konstitutivni proces koji organizuje takve odnose i \u010dini ih trajnim, dok istovremeno podsti\u010de budu\u0107e inovacije i ostaje otvoren za zahteve mno\u0161tva. Pokreti su proglasili novu nezavisnost, i nju konstitutivna mo\u0107 mora nastaviti da u\u010dvr\u0161\u0107uje.<\/p>\n

Uvodni deo pamfleta Declaration, Michael Hardt, Antonio Negri, pisci knjige: Mno\u0161tvo \u2013 rat i demokracija u doba imperija, Multimedijalni institut, Edicija past:forward, Zagreb 2009. (Multitude \u2013 War and Democracy in the Age of Empire, Penguin Press, New York, 2004.)<\/em><\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/Jacobin<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dana\u0161nji dru\u0161tveni pokreti preokrenuli su redosled, pa su manifesti i proroci postali prevazi\u0111eni.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-85458","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/85458","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=85458"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/85458\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=85458"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=85458"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=85458"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}