{"id":84827,"date":"2012-05-28T09:02:32","date_gmt":"2012-05-28T07:02:32","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=84827"},"modified":"2012-05-28T09:02:32","modified_gmt":"2012-05-28T07:02:32","slug":"na-prekretnici","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/05\/28\/na-prekretnici\/","title":{"rendered":"Na prekretnici"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Dr\u017eava blagostanja u Evropi is\u010dezava. Ameri\u010dki Wiliy Lomani[1] rade po tri posla da bi otplatili ku\u0107e koje sada manje vrede od hipoteke stavljene na njih, dok je ovih dana ukupni studentski dug u SAD prema\u0161io hiljadu milijardi dolara. To su okolnosti iz kojih je izrastao Occupy Wall Street, \u010diji je jedan od inicijatora i Dejvid Greber (David Graeber).<\/p>\n

Nalazimo se, iako toga mo\u017eda nije svesno svih 99%, u istorijskom me\u0111uprostoru koji bi mogao biti po\u010detak \u201eu\u017easnog kraja\u201c, ili \u201epo\u010detak ne\u010dega \u0161to se jo\u0161 uvek ne mo\u017ee definisati\u201c. Ovaj predah Greber koristi da u svojoj novoj knjizi Dugovi postavi pitanje: kako smo se u ovo uvalili? Da bi dao zadovoljavaju\u0107i odgovor, on analizira prethodnih 5.000 godina ljudske istorije.<\/p>\n

Antropolog i anarhist, Dejvid Greber je pedesotogodi\u0161njak \u010diji je otac bio dobrovoljac u \u0160panskom gra\u0111anskom ratu, a majka tekstilna radnica. Greber je vodio istra\u017eivanja u regionima Madagaskara manje zavisnim od centralne vlasti i bez ikakvih dr\u017eavnih struktura, sa\u010dinio je brojne studije o dru\u0161tvenim vrednostima razli\u010ditih kultura i predavao na Jejlu. Redovno je protestovao protiv MMF-a, G7, Svetskog ekonomskog foruma. Godine 2005. dobio je otkaz na Jejlu, bez obrazlo\u017eenja, uprkos izvanrednoj nau\u010dnoj reputaciji. Njujork tajms je sumnjao na politi\u010dke razloge; ali verodostojnije obrazlo\u017eenje je da Greber nije skolon hijerarhijskom napredovanju, ve\u0107 pre neko ko \u201eproleterski direktno\u201c kritikuje svoje postmoderne kolege. Antropolozi se, pi\u0161e on, \u201ezala\u017eu za slabe\u201c i skloni su anarhizmu, jer prikuljaju \u201ebezbrojne dokaze dru\u0161tava koja su postojala bez dr\u017eave, a u kojima nije vladao haos\u201c.<\/p>\n

Knjiga Dugovi je putovanje kroz 5.000 godina ljudske istorije: \u201eCelokupna ekonomska istorija jeste rat izme\u0111u poverilaca i du\u017enika, a sticanje novca je njeno bojno polje\u201c. Knjiga prati pre dramaturgiju predavanja nego diskusije, osciluju\u0107i izme\u0111u kontinenata i epoha, prebacuju\u0107i se sa empirijskih detalja na velike sistemske kategorije. Povremeno se teorijski okvir gubi iz vida, kada Greber detaljno govori o funkciji novca, o suptilnoj upotrebi novca kod afri\u010dkih plemena, koji novcem mere ono \u0161to je nemerljivo \u2013 \u017eivot; o sablasnoj igri koja je Montezumu ko\u0161tala kraljevstva i \u017eivota.<\/p>\n

Greberova pri\u010da o dugovima i novcu po\u010dinje u Mesopotamiji. Tamo je daleko pre novca nastao sistem naturalnih dugova. Na glinenim plo\u010dama uklesivana je obaveza, koja se vra\u0107ala sa kamatom i sa kamatama na kamatu. Ako du\u017enik ne ispuni obavezu, gubio je zemlju, ku\u0107u, \u017eenu, decu, svoju slobodu. Dr\u017eavno-klerikalnom silom, sankcionisani mehanizam dugovanja polarizovao je siroma\u0161ne i bogate, \u0161to je u vremenima krize vodilo ili egzodusu ili ustanku zadu\u017eenih masa. Periodi\u010dni oprost dugova bio je u sopstvenom najboljem interesu vladaju\u0107ih klasa. Prva svedo\u010danstva o ovome mo\u017eemo na\u0107i u Hamurabijevom zakoniku; Tora tako\u0111e govori o povra\u0107aju zemlje, brisanju svih dugova, izbavljenju iz ropstva svakih sedam ili svakih pedeset godina. Re\u010d sloboda prvobitno je zna\u010dila \u2013 \u201epovratak majci\u201c. Greber citira svog profesora ekonomije Majkla Hadsona: \u201eJedna od najve\u0107ih nesre\u0107a u istoriji \u010dove\u010danstva je ta \u0161to se institucija pozajmljivanja novca uz kamatu pro\u0161irila iz Mesopotamije, a da je pri tome nisu pratili prvobitni mehanizmi kontrole.\u201c<\/p>\n

Kontrole su uklonjene gotovo istrovemeno sa prodiranjem novca u militarizovana bliskoisto\u010dna, indijska i kineska velika carstva. Aleksandrove armije, kasnije i rimske, pla\u0107ane su srebrenjacima. Pokorene narode oni su podvrgli nov\u010danim porezima uvode\u0107i time nov\u010danu privredu u agrarna dru\u0161tva. Tr\u017ei\u0161ni odnosi, razmena izme\u0111u neznanaca, postaju njihov unutra\u0161nji organizacijski princip, zajedno sa plja\u010dkom, osvajanjem, uni\u0161tavanjem \u2013 to je Greberova rekonstrukcija koja Adam Smitovu pri\u010du o trgovcima, koji su iz \u010diste racionalnosti odlu\u010dili da uvedu novac, degradira u legendu.<\/p>\n

Novac je izmenio odnose dugovanja. Oni postaju jasno odredivi, na na\u010din da nejednakosti i sticanje velike imovine vi\u0161e ne po\u010divaju na odnosu mo\u0107i ve\u0107 na ugovorima \u201eizme\u0111u jednakih, koji u jednom odre\u0111enom periodu to vi\u0161e nisu\u201c \u2013 dok du\u017enik ne otplati dug. Vladavina klasa se monetarizuje i \u201edemokratizuje\u201c, s tim da se dugovi vi\u0161e ne opra\u0161taju. Rim je kanonizovao du\u017eni\u010dko pravo, nepopustljivo i krvavo, a nije se ni\u0161ta promenilo ni kada je zbog du\u017eni\u010dkog ropstva do\u0161lo do masovnog odlaska sa zemlje i do kraja imperije.<\/p>\n

Istovremeno sa pojavom novca dolazi, ne slu\u010dajno, do potrage gr\u010dkih filozofa za \u201eprauzrokom\u201c i nastanka velikih verskih sistema. Proro\u010dki judaizam, budizam, konfu\u010dijanstvo, taoizam, onda hri\u0161\u0107anstvo i kasnije islam su sistemi smisla i utehe, kao moralni dodatak jednoj iz socijalnih obaveza \u201eotrgnutoj\u201c ekonomskoj sferi. \u201eOprosti nam dugove na\u0161e, kao \u0161to mi opra\u0161tamo du\u017enicima svojim\u201c, moli Isus u Zavetu. U Kini budisti\u010dki sve\u0161tenici uvode neku vrstu vrednosnih papira protiv zelena\u0161a, hri\u0161\u0107anstvo se hiljadu godina pridr\u017eava zabrane kamata, a \u0161arija to \u010dini do danas. S druge strane, u religiju prodiru stavovi o kvantifikovanju krivice i ekvivalentnoj protivte\u017ei, kao \u0161to su karma, ve\u010dna krivica, hinduisti\u010dko sagre\u0161enje prema majci, indulgencije u hri\u0161\u0107anstvu. Dugovi postaju moralni nedostatak, religija ih prenagla\u0161ava a dr\u017eava ka\u017enjava: kazne za du\u017enike u slu\u010daju nemogu\u0107nosti pla\u0107anja sve do duboko u Novi vek ostaju drasti\u010dne.<\/p>\n

Posle nastanka kapitalizma, Greber se naravno usredsre\u0111uje na Evropu. Krvavi trudovi njegovog ro\u0111enja \u2013 trgovina robljem, engleske trgova\u010dke kompanije \u2013 finansirane su kreditima; prve velike banke poslovale su tako \u0161to su davale kredite vladarima za opremanje armija; materijal za proizvodnju novca otiman je od porobljenih Indiosa. I kona\u010dno, sa pronalaskom papirnog novca \u2013 ovde Greber citira Geteovog Fausta \u2013 budu\u0107nost odlazi na ve\u010dnu rasprodaju. Dugovi vi\u0161e ne odlikuju samo odnose razmene ve\u0107 proizvodnju u celosti. Ljudi vi\u0161e nisu primorani da robuju, ve\u0107 tokom dugog perioda prodaju radnu snagu (kada lenji siromasi to ne \u010dine, onda ih ve\u0161aju), ne za novac ve\u0107 da bi odradili zelena\u0161ke dugove. Arhitektonska \u010duda su nezamisliva bez velikih zajmova, dr\u017eave zala\u017eu budu\u0107nost za ratne i mirnodopske obveznice, dr\u017eavni dugovi odre\u0111uju poreski sistem, dru\u0161tva u celini postaju du\u017enici finansijskog sloja.<\/p>\n

Danas se nalazimo na prekretnici istorije dugovanja. Kapitalizam gubi svoju dinamiku, ali zadu\u017eivanje uz velike tro\u0161kove jedno vreme i dalje hrani iluziju da smo daleko od kraja. Nakon dvostruke krize 2008. i 2010. godine, jasno je da poverioci poseduju potra\u017eivanja koja se mogu prolongirati, ali se vi\u0161e ne mogu naplatiti a da to ne uni\u0161ti dru\u0161tvo. \u010cak i Obama prezadu\u017eenim studentima ne mo\u017ee obe\u0107ati ni\u0161ta vi\u0161e nego da kamata na studentske kredite ostane 3,4% umesto 6,8%. \u010cak i tokom sekularizacije prevazi\u0111eno \u2013 ali u Americi nikada potpuno nestalo \u2013 uverenje o izjedna\u010davanju krivice i dugova ja\u010da u ovoj krizi.<\/p>\n

I sada? Povratak na staro nije re\u0161enje, ka\u017ee Greber ukazuju\u0107i na dve mogu\u0107nosti. Prema jednoj \u201enekoliko dobrih razloga, pre svega \u010dinjenica da je ve\u010dni rast na planeti sa ograni\u010denim resursima nemogu\u0107, govori u prilog pretpostavci da kapitalizam za jednu ili dve generacije ne\u0107e postojati\u201c, \u0161to se sada predstavlja kao \u201etotalna katastrofa\u201c.<\/p>\n

Druga mogu\u0107nost: Zapad donosi dekret o op\u0161tem oprostu dugova \u00e0 la Mesopotamija. Novi po\u010detak. Bio bi to potez bez presedana u istoriji dugovanja, jer \u201esu sve velike imperije nakon Hamurabija odbijale da u\u010dine ovakav korak\u201c. Ma koliko se ovaj zahtev \u010dinio radikalnim, Greber nije jedini koji zastupa ovakve stavove. Nedavno su dva analiti\u010dara iz Boston Consulting Group predstavila istra\u017eivanje prema kome je oprost dugova neophodan.<\/p>\n

Po\u010detkom godine izgledalo je da oprost dugova mo\u017ee postati jedna od parola Occupy pokreta (portret pokreta donosi nam jo\u0161 jedna upravo iza\u0161la Greberova knjiga pod naslovom Inside Occupy). To je zahtev sa kojim bi mogli da se identifikuju prezadu\u017eeni vlasnici ku\u0107a, studenti, prosve\u0107eni ekonomisti, sindikalisti i levi liberali. Ali onda je ova ideja utihnula. U jednom tekstu povodom prvomajskih demonstracija Greber se umesto toga \u017eali da se u medijima nije izve\u0161tavalo o njujor\u0161kom mar\u0161u i o akcijama crnih blokova[2] u Sijetlu. Kada bi ameri\u010dki liberalni simpatizeri pokreta od pro\u0161le jeseni, ovog prole\u0107a ostali kod ku\u0107e, bio bi to pravi blagoslov. Occupy se sada otresa dru\u0161tveno konvencionalnih saboraca i mogao bi da stvori sna\u017enije saveze za novu revolucionarnu politiku u Americi. Nada u svetski ustanak za pravdu i budu\u0107nost revolucionarnog anarhizma raste.<\/p>\n

\u0160ta to zna\u010di? Nalazimo se na po\u010detku \u201eu\u017easnog kraja\u201c ili \u201ena po\u010detku ne\u010dega \u0161to se jo\u0161 uvek ne mo\u017ee definisati\u201c. Kako tamo tamo sti\u0107i? O tome mo\u017eemo mnogo da nau\u010dimo iz Greberove \u017eestoke i pou\u010dne knjige. Jednu varijantu onoga u kom pravcu bi trebalo da idemo, ve\u0107 je zapisao: socijalna sigurnost, zdravstvo, obrazovanje bez logike kapitala; stvoriti velike povr\u0161ine zajedni\u010dke svojine, koje su ve\u0107 postojale; skratiti radno vreme; pro\u0161iriti zone direktne demokratije. Sve su to pravi socijaldemokratski zahtevi, pa \u010dak ni Amerika ne oskudeva u revolucionarnoj retorici niti u crnim blokovima. Ali knjiga pokazuje i gde smo danas: u me\u0111uprostoru, dok tragamo za re\u010dima, ciljevima i projektima.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/Zeit<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Nalazimo se, iako toga mo\u017eda nije svesno svih 99%, u istorijskom me\u0111uprostoru koji bi mogao biti po\u010detak \u201eu\u017easnog kraja\u201c, ili \u201epo\u010detak ne\u010dega \u0161to se jo\u0161 uvek ne mo\u017ee definisati\u201c.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":84829,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-84827","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/84827","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=84827"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/84827\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/84829"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=84827"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=84827"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=84827"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}