{"id":84169,"date":"2012-05-20T11:49:41","date_gmt":"2012-05-20T09:49:41","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=84169"},"modified":"2012-05-20T11:49:41","modified_gmt":"2012-05-20T09:49:41","slug":"ustavna-fikcija-i-njena-ruka","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/05\/20\/ustavna-fikcija-i-njena-ruka\/","title":{"rendered":"Ustavna fikcija i njena ruka"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Sa\u0161a Ili\u0107<\/p>\n

Uslovi za jedinstvenu nacionalnu politiku<\/p>\n

Postoje razli\u010dite fikcije na koje se pozivaju ustavi pojedinih dr\u017eava, neke prizivaju \u201etisu\u0107ljetnu nacionalnu samobitnost\u201c, druge tvrde da su ustrojene \u201eu ime Bo\u017eje\u201c, tre\u0107e da u njihov sastav ulaze odre\u0111ene teritorije koje im uistinu ne pripadaju. Ne zna se koja je fikcija te\u017ea i \u010dija je obavezuju\u0107a prisila gora. Vremenska, metafizi\u010dka ili prostorna? Reklo bi se da prema toj podeli koja proisti\u010de iz preambula treba da se diferencira i va\u017enost esnafa u tim dr\u017eavama, te da u jednima budu privilegovani istori\u010dari, u drugima teolozi, u tre\u0107ima \u2013 geografi. Primer Srbije nas u\u010di da nije tako, jer prostorna fikcija iz preambule njenog ustava poput bahtinovskog hronotopa obuhvata i vreme, a posredno i metafiziku. Stoga su povla\u0161\u0107ene kaste u Srbiji danas podjednako istori\u010dari, teolozi i pisci. Geografi su odavno isklju\u010deni iz ove elite jer bi samo mogli da unesu logi\u010dku pometnju. Oni mogu da rade u \u0161kolama gde predaju fikcionalizovanu geografiju Srbije, koju su napisali predstavnici pomenutih povla\u0161\u0107enih esnafa. Kroz taj obrazovni sistem prolaze deca koja u\u010de nauku iz preambule, jednog dana me\u0111u njima se regrutuju novi istori\u010dari, teolozi i pisci. Sistem se savr\u0161eno perpetuira. Fikcija iz ustava je ja\u010da od stvarnosti. U tome se sla\u017eu svi a posebno predstavnici vlasti. Politi\u010dari vole da ma\u0161u ustavom kao \u0161to pisci u Srbiji vole da se zaklanjaju iza ustavne fikcije. Sportisti u\u017eivaju u ogrtanju zastavama, a \u010dinovnici \u0107ute, rade, kupuju burek i glasaju za tu istu vlast, tj. ustavnu fikciju. Radnici koji ostaju bez posla tako\u0111e veruju u fikciju iz preambule. Ispostavlja se da je to jedina neporeciva stvar. Sve drugo su sitnice.<\/p>\n

Sve po zakonu<\/p>\n

Ovih dana je pored belih listi\u0107a i drugog predsedni\u010dkog kruga, aktuelno i postizborno kalkulisanje. Najva\u017enije odgovore na to pitanje daju uglavnom predstavnici SPS-a, koji su se brzo opredelili da podr\u0161ku pru\u017ee dr\u017eavotvornom Borisu Tadi\u0107u. Osim \u0161to zauzvrat tra\u017ee mesto premijera i sve ministarske resore koje je do ju\u010de dr\u017eao URS, \u010dlanovi ove partije neprestano isti\u010du i va\u017enost odr\u017eivosti ustavne fikcije. Naime, ulazak LDP-a u Vladu za njih predstavlja ozbiljan signal da bi se ta fikcija mogla naru\u0161iti. \u0160ta to zna\u010di za sam LDP jo\u0161 uvek se ne zna, odnosno zna\u0107e se nakon 20. maja. V.d. predsednika Slavica \u0110uki\u0107 Dejanovi\u0107 ovako je sa\u017eela odgovor na to pitanje: \u201eIvica Da\u010di\u0107 je vrlo konkretno razgovarao o tome \u0161ta ne mo\u017eemo prihvatiti. Program Vlade ne sme biti takav da se RS tretira kao genocidna tvorevina, jer je ona komponenta BiH, a mi garant Dejtonskog sporazuma. Oko Kosova imamo jasnu dr\u017eavnu politiku da nikada ne\u0107emo priznati nezavisnost.\u201d Tako\u0111e, dodala je i to da se o Kosovu i RS moraju voditi razgovori kako bi se postigla \u201csaglasnost oko ciljeva nacionalne politike\u201d. U ovom kratkom odgovoru Slavice \u0110uki\u0107 Dejanovi\u0107 mogu se pro\u010ditati svi klju\u010dni elementi srpske politike koji proisti\u010du iz ustavne fikcije. Ta politika se zasniva na konstantnoj integraciji srpskih zemalja \u010dija je sinegdoha Kosovo. To je konstitutivni deo programa i Dveri srpskih, kao i linija distinkcije u odnosu na tzv. proevropske stranke. Ne, dakle, Evropska unija ve\u0107 Srpska unija. U \u010demu je onda razlika? Kada su pitali Bo\u0161ka Obradovi\u0107a iz Dveri kako bi Srbija po njemu trebalo da bude ure\u0111ena, on se pozvao na primer Republike Srpske. Zar Milorad Dodik nije najvatreniji podr\u017eavalac Borisa Tadi\u0107a? Pre bi se reklo da je vatreni podr\u017eavalac srpske ustavne fikcije kao \u0161to je to odavno postao i Boris Tadi\u0107. Ustavna fikcija ima mo\u0107 da oblikuje politiku kao i simboli\u010dka mesta koja zauzimaju eksponenti najvi\u0161e vlasti. Ostaju samo spolja\u0161nji ideolo\u0161ki predznaci koji tu vise kao strana\u010dki ukras, zastava ili logo. Stoga se politika Borisa Tadi\u0107a danas sve manje razlikuje od politike koju je vodio Vojislav Ko\u0161tunica. Milorad Dodik je i onda imao istu direkciju kao i sada. Emir Kusturica, tako\u0111e. Isto tako, blagonaklonost SANU prema aktuelnoj politici, jedan je od va\u017enijih pokazatelja.<\/p>\n

A grlo luta prstom<\/p>\n

Najsigurniji simptomi da se radi o u\u010dinku ustavne fikcije pre svega su re\u010di: Kosovo, RS i genocidna tvorevina. O\u010digledno je da ne pripadaju istom registru ali se podrazumeva da im je ne\u0161to zajedni\u010dko. Naravno, ne samo to \u0161to ih politi\u010dari obi\u010dno izgovaraju u nizu, osobito ovih dana kada se spremaju dogovori oko \u201cjedinstvene nacionalne politike Vlade\u201d. Radi se o dvema afirmacijama (Kosovo i RS) i jednoj negaciji (genocidna tvorevina). Te dve afirmacije i jedna negacija trebalo bi da daju jedinstvenu nacionalnu politiku. Ustavna fikcija ba\u0161 kako to u fikciji funkcioni\u0161e, koristi samo jedan deo ovog niza. Ostatak se podrazumeva. Ostaje pitanje na\u010dina funkcionisanja ovog asocijativnog sklopa. Kako se od Kosova sti\u017ee do genocidne tvorevine? Mo\u017eda bi trebalo pratiti hronologiju doga\u0111aja tokom du\u017eeg vremenskog perioda, recimo od 1981. do 1995. i nadalje, gde bi se tako\u0111e mogla uspostaviti sli\u010dna linija. Ali ne verujem da je pisac preambule i\u0161ao tako daleko. Izgubio bi sav dramati\u010dni potencijal ovog kratkog pasa\u017ea. Postoji ne\u0161to o\u010diglednije, kao prepoznatljivi potpis, ili trag iste ruke, mo\u017eda sli\u010dan onome o kojem je govorio ha\u0161ki tu\u017eilac Dermot Grum pre nekoliko dana, imaju\u0107i u vidu Mladi\u0107evu ruku \u201ckao zajedni\u010dki element u svim zlo\u010dinima\u201d. O\u010digledno je i to da se politi\u010dari\/\u010duvari ustavne fikcije pona\u0161aju isto prema svojim kriti\u010darima kao i Mladi\u0107 prema porodicama \u017ertava u sudnici, kada prelazi prstom preko vrata. Ova jeziva slika funkcioni\u0161e istovremeno i kao podse\u0107anje i kao pretnja. Ne treba napominjati da se radi o potezu savr\u0161eno kompatibilnom sa vrstom fikcije iz koje proisti\u010de. Tako\u0111e, ovaj pokret rukom funkcioni\u0161e i kao posredno priznanje, neka vrsta potvrde u\u017easa zajedni\u010dke pro\u0161losti. On ukazuje na to da se u dubljim slojevima ustavne fikcije nalazi ne\u0161to mnogo stra\u0161nije \u0161to se, kako je to Sr\u0111a Popovi\u0107 primetio, mo\u017ee artikulisati samo kroz negaciju. Re\u010d je o genocidu. Oko njegove negacije bi trebalo da se dogovore budu\u0107i \u010dlanovi Vlade. Ta negacija je garant srpske jedinstvene politike i podloga svih nacionalnih afirmacija i teritorijalnih aspiracija.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Najsigurniji simptomi da se radi o u\u010dinku ustavne fikcije pre svega su re\u010di: Kosovo, RS i genocidna tvorevina. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-84169","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/84169","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=84169"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/84169\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=84169"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=84169"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=84169"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}