{"id":84165,"date":"2012-05-20T11:09:22","date_gmt":"2012-05-20T09:09:22","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=84165"},"modified":"2012-05-20T11:09:22","modified_gmt":"2012-05-20T09:09:22","slug":"aura-fenomen-na-granici-nauke","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/05\/20\/aura-fenomen-na-granici-nauke\/","title":{"rendered":"Aura – fenomen na granici nauke"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Sinestezija je \u201eneurolo\u0161ko\u201c stanje u kojem su dva ili vi\u0161e \u010dula ujedinjeni \u2013 \u010dujete zvuk i vidite boju. I kakve veze ona ima sa aurom?<\/p>\n

Mo\u017eda vi mislite da niste sinestetik, ali razmislite jo\u0161 jednom. Nova istra\u017eivanja pokazuju da je veliki broj ljudi na tragu ovog stanja a da ga nisu ni svesni.<\/p>\n

Sinestezija je stanje u kom ljudi prave neobi\u010dne veze izme\u0111u \u010dula. Neki ljudi percepiraju slova, brojeve, re\u010di ili mirise u odre\u0111enim bojama, dok drugi mogu da \u201eosete\u201c muziku ili da zamisle vreme u odre\u0111enom \u010dvrstom obliku. To se de\u0161ava zato \u0161to na\u0161ih pet \u010dula ne putuju potpuno odvojenim kanalima, ve\u0107 interaguju u visokom stepenu, mnogo ve\u0107em nego \u0161to bi nau\u010dnici poverovali do pre desetinu godina.<\/p>\n

U poslednje vreme, ova tema je vrlo zabavna istra\u017eiva\u010dima, pa su isti uspeli da poka\u017eu da sinestetska iskustva stvarno postoje i da se, zapravo, pojavljuju u jako puno razli\u010ditih oblika. Tako na primer, grafem-boja sinestezija izaziva aktivaciju mozga u upravo onim podru\u010djima za koja se zna da su odgovorna za percepciju stvarnih boja (vizuelno podru\u010dje V4\/V8).<\/p>\n

Ljudi koji \u010duju boju<\/strong><\/p>\n

Ranija shvatanja ovog fenomena su podrazumevala da se sinestetska iskustva potpuno razlikuju od sinestete do sinestete, ali poslednja istra\u017eivanja pokazuju da postoje zna\u010dajne sli\u010dnosti kada se fenomen posmatra kod velikog broja sinesteta u grupi. Na primer, zvuk-boja sinestete, kao grupa, te\u017ee da vide svetlije boje kada im se puste visoki tonovi. Grafeme-boja sinestete, kao grupa, dele zna\u010dajne sli\u010dnosti kod boja odre\u0111enih slova (A te\u017ei da bude crveno, O belo ili crno, S \u017euto).<\/p>\n

U tom smislu, postoji veliki broj tipova sinestezije, i u svakom tipu, pojedinci mogu prijaviti razli\u010dite izaziva\u010de njihovih senzacija, i razli\u010dite intenzitete iskustava. Ovakvo razlikovanje navodi na zaklju\u010dak da utvr\u0111ivanje sinestezije kod individue zapravo uop\u0161te nije jednostavno, i da ve\u0107ina sinesteta u potpunosti nisu svesni da za njihova iskustva postoji naziv.<\/p>\n

Slova i brojevi<\/strong><\/p>\n

Sinestezija se mo\u017ee desiti me\u0111u bilo koja dva \u010dula ili ose\u0107ajna moda a \u010duven je primer Solomona \u0160ere\u0161evskog, koji je iskusio sinesteziju koja je povezivala svih pet \u010dula. Budu\u0107i da postoji ogroman broj razli\u010ditih oblika ovog fenomena, istra\u017eiva\u010di su usvojili konvenciju po kojoj se sinestezija utrv\u0111uje po slede\u0107em principu: \u010dulo A vodi u B, gde je A uzro\u010dnik ili \u201eokida\u010d\u201c iskustva, a B istovremeno dodatno iskustvo.<\/p>\n

Primer: percepcija slova i brojeva (popularno zvani grafeme) u razli\u010ditim bojama se naziva grafema-boja sinestezija. Sli\u010dno, kada sinestetik vidi boje i pokrete kao rezultat nekog zvu\u010dnog nadra\u017eaja, to se naziva zvuk-boja sinestezija.<\/p>\n

Dok je skoro svaka logi\u010dka kombinacija iskustva mogu\u0107a, nekoliko tipova su zastupljeniji od drugih. Pored navedenih izdvajaju se i slede\u0107i tipovi:<\/p>\n

Prostorno sekventna sinestezija: posebna forma stanja u kom \u010dovek te\u017ei da vidi niz brojeva ispred sebe kao niz ta\u010daka u prostoru. Na primer, broj 1 mo\u017ee biti dalji u odnosu na broj 2 koji mo\u017ee biti bli\u017ei. Jedna studija pokazuje kako ljudi sa PSS-om imaju bolju sposobnost pam\u0107enja. Oni su bili u stanju da mnogo bolje prizovu pro\u0161le doga\u0111aje i se\u0107anja, i sa mnogo vi\u0161e detalja, od onih koji nisu u ovom stanju.<\/p>\n

Personifikacija: redno-lingvisti\u010dka personifikacija je oblik sinestezije u kojoj redne sekvence, kao \u0161to su redni brojevi, dani, meseci ili slova se vezuju za tipove li\u010dnosti. Na primer, slovo U se percepira kao usamljena stvar, broj 4 je po\u0161ten, dok se broju 3 ne mo\u017ee verovati\u2026 9 je mra\u010dan, slovo J je mu\u0161ko\u2026 K je \u017eensko, odgovorna\u2026<\/p>\n

Leksi\u010dko \u2013 ukusna sinestezija: Relativno redak oblik sinestezije u kom se kod individue pri izgovoru nekih re\u010di i fonema govornog jezika mo\u017ee pojaviti odre\u0111en ukus u ustima.<\/p>\n

Dakle, u sinesteziji, mo\u017edani delovi koji su odgovorni za procesuiranje svakog tipa ose\u0107ajnog stimulansa su intenzivno povezani.<\/p>\n

Percepcija aure<\/strong><\/p>\n

Nedavno su \u0161panski istra\u017eiva\u010di prona\u0161li da me\u0111u onima koji tvrde da su u stanju da sagledaju tzv auru \u010doveka, ima jedan broj njih koji imaju neuropsiholo\u0161ki fenomen poznat kao sinestezija (posebno \u201eemotivna sinestezija). Ti pronalasci mogu biti nau\u010dno obja\u0161njenje za ovu \u010dudovi\u0161nu sposobnost.<\/p>\n

Studija je izvedena na Univerzitetu u Granadi, na Odeljenju eksperimetnalne psihologije, i objavljeno je u \u017eurnalu \u201eSvest i saznanje\u201c. Ovo je ujedno bilo i prvo nau\u010dno istra\u017eivanje izoteri\u010dkog fenomena aure \u2013 hipoteti\u010dko energetsko polje svetlosne radijacije koje okru\u017euje osobu kao oreol, koje je nevidljivo za ve\u0107inu ljudi.<\/p>\n

Jedan od istra\u017eiva\u010da sa Univerziteta u Granadi tvrdi da nisu svi iscelitelji nu\u017eno sinestete, ali je veliki broj njih visoko predodre\u0111en za ovaj fenomen. On tvrdi da, po svemu sude\u0107i, iscelitelji imaju lice-boja sinesteziju (deo mozga koji je odgovoran za prepoznavanje lica je povezan sa delom koji procesuira boje); dodir-ogledalo sinesteziju (kada sinesteta posmatra osobu koju dodiruje odnosno koja je u nekom bolu, ona\/on tada ose\u0107aju isto); visoka emaptija (sposobnost da se oseti ono \u0161to druga osoba ose\u0107a), i \u0161izotipija (svojevrsna li\u010dna osobina kod zdravih osoba koje su skolne paranoji i obmani). To su sve pretpostavke koje jednog sinestetu \u010dine da im ljudi veruju, da ih ljudi razumeju, i da im ponude posebne ve\u0161tine za \u010ditanje odre\u0111enih ose\u0107anja i bolova.<\/p>\n

Istra\u017eivanja ovakvih fenomena su svakako doprinos boljem razumevanju razli\u010ditih neuro-psiholo\u0161kih stanja \u010doveka, koja svakako pokazuju kako je doseg ne\u010dije percepcije mnogo ve\u0107i od onog \u0161to obi\u010dno mislimo, zahvaljuju\u0107i na\u010dinu na koji \u010dula poja\u010davaju jedna druge, daju\u0107i nam ujedinjenu sliku svakodnevice posmatrane iz toliko razli\u010ditih perspektiva.<\/p>\n

DIJAGNOSTICIRANJE SINESTEZIJE<\/strong><\/p>\n

Neurolog Ri\u010dard Sitovic (Richard E. Cytowic) je idetifikovao slede\u0107e dijagnosti\u010dke kriterijume sinestezije:<\/p>\n

    \n
  1. Sinestezija je nevoljna i automatska,<\/li>\n
  2. Sinestetska percepcija je prostorna \u2013 sinestete obi\u010dno imaju ose\u0107aj \u201emesta\u201c u kom se desila sinestezija. Na primer, sinesteta \u0107e uvek re\u0107i da \u201egleda u\u201c ili da \u201eide ka\u201c konkretnom mestu u kom se de\u0161ava iskustvo,<\/li>\n
  3. Sinestetski ose\u0107aji su konstantni i generi\u010dki,<\/li>\n
  4. Sinestezija je vrlo upe\u010datljiva, te se lako ne zaboravlja,<\/li>\n
  5. Sinestezija je optere\u0107ena nekim ose\u0107anjem.<\/li>\n<\/ol>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Sinestezija je \u201eneurolo\u0161ko\u201c stanje u kojem su dva ili vi\u0161e \u010dula ujedinjeni \u2013 \u010dujete zvuk i vidite boju. I kakve veze ona ima sa aurom? Mo\u017eda vi mislite da niste sinestetik, ali razmislite jo\u0161 jednom. Nova istra\u017eivanja pokazuju da je veliki broj ljudi na tragu ovog stanja a da ga nisu ni svesni. Sinestezija je […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-84165","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/84165","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=84165"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/84165\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=84165"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=84165"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=84165"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}