{"id":84089,"date":"2012-05-19T09:59:30","date_gmt":"2012-05-19T07:59:30","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=84089"},"modified":"2012-05-19T09:59:30","modified_gmt":"2012-05-19T07:59:30","slug":"snaga-glasa","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/05\/19\/snaga-glasa\/","title":{"rendered":"Snaga glasa"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Vladimir Gligorov<\/p>\n

Ljudi koji su izi\u0161li na izbore u Gr\u010dkoj su rekli ne politici \u0161tednje. Zna\u010di li to da je do\u0161ao kraj toj politici. Ne zna\u010di.<\/p>\n

Ve\u0107ina, i to velika, ljudi u Gr\u010dkoj, ako je verovati istra\u017eivanjima javnog mnenja, ne \u017eeli povratak na drahmu. Gotovo isto toliko velika ve\u0107ina glasa\u010da se izjasnila za novu privrednu politiku, kojom bi se zaustavilo smanjivanje plata i penzija, posebno onih koje dolaze iz bud\u017eeta. Problem je u tome \u0161to opstanak u evro zoni podrazumeva takozvanu unutra\u0161nju devalvaciju, \u0161to \u0107e re\u0107i manje dohotke. Suprotan ishod bi bio mogu\u0107 ukoliko bi jedan deo bud\u017eetskih izdataka preuzeo bilo poreski obveznik neke druge zemlje, ili nepostoje\u0107i poreski obveznik evro zone, ili slede\u0107e generacije poreskih obveznika. Do ovog poslednjeg bi do\u0161lo ukoliko bi se gr\u010dki bud\u017eet dodatno zadu\u017eio. Problem je u tome \u0161to nije lako na\u0107i poverioce, svakako ne one koji bi pozajmili novac po niskoj kamatnoj stopi. Naravno, kada bi Gr\u010dka imala svoj novac, mogla bi da ga \u0161tampa i po negativnoj kamati, ako tako odlu\u010di. No, javnost ne misli da bi to bilo re\u0161enje, \u0161to se vidi po tome \u0161to daje prednost evru, jer o\u010dekuje da bi se dohoci i u\u0161te\u0111evina obezvredili inflacijom. Ishod bi bio devalvacija i spolja\u0161nja, prema evru, a i unutra\u0161nja, izra\u017eena u kupovnoj mo\u0107i.<\/p>\n

Problem u Gr\u010dkoj, a to sada postaje evropski problem, jeste u tome \u0161to se javnost ne ose\u0107a odgovornom za finansijske probleme i sa njima povezane fiskalne probleme sa kojima se veliki broj evropskih privreda suo\u010dava. Usled toga se donose politi\u010dke odluke koje izra\u017eavaju nezadovoljstvo zbog sve ve\u0107ih i sve novijih obaveza koje iskrsavaju, ali koje imaju posledice koje se ne \u017eele. Nesumnjivo je da su za stanje u kojem se mnoge zemlje nalaze odgovorne vlasti i finansijske ustanove, pa je razumljivo da ni zaposleni niti glasa\u010di ne \u017eele da preuzmu njihove obaveze. To, me\u0111utim, ne zna\u010di da su te obaveze i te odgovornosti stvar izbora.<\/p>\n

Osnovni problem gr\u010dke privrede, ali u stvari svih balkanskih privreda, jeste trajno visoki spoljnotrgovinski deficit. On se finansira zadu\u017eivanjem, a to ima za posledicu rast spoljnog duga. U nekom \u010dasu, ovog puta usled finansijske krize, krediti i strana ulaganja presu\u0161e i postaje potrebno da se vra\u0107aju dugovi \u0161to iz smanjene potro\u0161nje, a \u0161to iz pove\u0107anog izvoza. U slu\u010dajevima kada, recimo kao u Srbiji, zemlja ima svoj novac, devalvacija je jedan na\u010din da se to prilago\u0111avanje na nove uslove izvr\u0161i \u2013 jer smanjuje realne dohotke, a \u010dini izvoz atraktivnijim. Uz to, politi\u010dki i socijalni pritisci su slabiji, jer je re\u010d o promenama koje se pripisuju tr\u017ei\u0161tu, a ne privrednim vlastima i preduzetnicima. Time se delimi\u010dno obja\u0161njava i sva ta povika na tr\u017ei\u0161nu privredu i na neoliberale, mada niti tr\u017ei\u0161te dela niti ideologija stvarno motivi\u0161u bilo koga.<\/p>\n

Ovo je razlog da se sada o\u010dekuje da Gr\u010dka napusti evro. Jer ako se ne prihvata unutra\u0161nja devalvacija, a smanjuje se i spremnost da se vra\u0107aju dugovi, pre svega strani, dolazi se u situaciju kada vi\u0161e ne\u0107e mo\u0107i da se izbegne ozbiljan prekid u finansijskim tokovima kako u odnosima sa inostranstvom, tako i unutar zemlje. Zemlja mo\u017ee i dalje da nastavi da koristi evro, ali \u0107e se na\u0107i u polo\u017eaju da ne mo\u017ee da ra\u010duna na usluge Evropske centralne banke, \u0161to bi svakako dovelo u te\u017eak polo\u017eaj gr\u010dke banke. Ukoliko bi one postale nesolventne, \u0161to izgleda neminovno, pritisak na bud\u017eet bi se pove\u0107ao i vlada bi se na\u0161la pred izborom da ne mo\u017ee da sanira bankarski sistem ili da po\u010dne da \u0161tampa sopstveni novac, dakle da se, u gr\u010dkom slu\u010daju, vrati na drahmu.<\/p>\n

To bi svakako dovelo do zna\u010dajnog smanjenja realnih dohodaka, sasvim nezavisno od toga po kom bi kursu konverzija u drahme bila izvedena. Vrlo je verovatno da bi tako izvr\u0161ena interna devalvacija bila ve\u0107a nego ako bi se dodatno smanjile plate i drugi dohoci uz o\u010duvanje evra. Ovo zato \u0161to obi\u010dno dolazi do prekomerne reakcije na negativna kretanja usled pove\u0107anih rizika i \u010diste neizvesnosti. Kasnije bi do\u0161lo do korekcije, ali bi efekti preraspodele dohodaka i bogatstava mogli da budu veliki.<\/p>\n

Sve to va\u017ei i za druge zemlje, mada ve\u0107ina njih nije u toliko r\u0111avom polo\u017eaju kao \u0161to je Gr\u010dka. Zapravo, posledice gr\u010dkog kona\u010dnog bankrotstva bi mogle da budu zna\u010dajne u celom regionu Balkana, mada sada nije lako izra\u010dunati kolike \u0107e ta\u010dno biti. Iz ovoga bi trebalo zaklju\u010diti dve stvari: gr\u010dki glasa\u010di se izja\u0161njavaju protiv preterane \u0161tednje, ali ishod mo\u017ee da bude jo\u0161 ve\u0107a \u0161tednja; tako\u0111e, gra\u0111ani ne mogu potpuno da se za\u0161tite od posledica negativnih kretanja u drugim zemljama. Glas mo\u017ee da ima mali uticaj na \u017eeljene ishode, ali mo\u017ee da ima veliki na ne\u017eeljene. To je jedan razlog \u0161to postoje koristi od integracija i dodatna \u0161teta od dezintegracija.<\/p>\n

Novi magazin<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ljudi koji su izi\u0161li na izbore u Gr\u010dkoj su rekli ne politici \u0161tednje. Zna\u010di li to da je do\u0161ao kraj toj politici. Ne zna\u010di.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-84089","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/84089","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=84089"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/84089\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=84089"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=84089"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=84089"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}