{"id":83749,"date":"2012-05-15T16:39:45","date_gmt":"2012-05-15T14:39:45","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=83749"},"modified":"2012-05-15T16:39:45","modified_gmt":"2012-05-15T14:39:45","slug":"najvece-zablude-covjecanstva","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/05\/15\/najvece-zablude-covjecanstva\/","title":{"rendered":"Najve\u0107e zablude \u010dovje\u010danstva"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Znate li da se 50-ih godina pro\u0161log veka smatralo da \u0107emo 2000. i\u0107i na me\u0111uplanetarna putovanja? Ljudi su i 1910. godine mislili da \u0107e u 2000. u svakodnevnoj upotrebi biti i svemirske letelice i roboti…<\/p>\n

Davnih 60-ih godina nam se \u010dinilo i da \u0107emo do sada ve\u0107 sigurno putovati na Mars.<\/p>\n

Tokom 20. veka 2000. godina uvek je spominjana kao neka prekretnica, vreme na koje bismo mogli ostvariti svoje snove vezane uz promenu u modi i tehnologiji.<\/p>\n

\u010cak i kada smo joj se u potpunosti pribli\u017eili i dalje smo zami\u0161ljali kakva \u0107e biti ta 2000. i kakva bi nam divna iznena\u0111enja mogla doneti.<\/p>\n

Portal Io9 napravio je svojevrstan Timeline predvi\u0111anja o 2000. godini tokom 20. veka uz pomo\u0107 jednog od Smithsonian blogova.<\/p>\n

Jo\u0161 1900. godine gra\u0111evinski in\u017eenjer D\u017eon Elfret Votkins je napisao \u010dlanak “\u0160ta bi se moglo dogoditi u idu\u0107ih 100 godina” koji je objavljen u decembru 1900. u \u010dasopisu Ladies Home Journal. Bilo je tu ta\u010dnih predvi\u0111anja, ali naravno i onih neta\u010dnih.<\/p>\n

Votkins je bio u pravu kada je napisao da \u0107e automobili biti jeftiniji od konja, da \u0107e se topao i hladan vazduh “pumpati” u ku\u0107ama i da \u0107e nam kamere omogu\u0107iti da vidimo doga\u0111aje sa druge strane sveta. Bio je “malo u krivu” \u0161to se ti\u010de superjakih ljudi, lokalno primenjenih lekova i nestanka muva i komaraca. Deo njegove vizije za 2000. su bila i vazdu\u0161na putovanja, ali ne avionom ve\u0107 cepelinom.<\/p>\n

Te 1910. godine francuski umetnik Villemard napisao je kako zami\u0161lja budu\u0107u tehnologiju. Predvi\u0111anja o transportu i medijima su bila prili\u010dno ta\u010dna – elektri\u010dni vozovi, motori, helikopteri, korespodencija i kinemafografija. Druga predvi\u0111anja, poput brija\u010da robota kao i grejanje na hemijski element radijum se do sada jo\u0161 nisu ostvarila.<\/p>\n

U 1930-oj ve\u0107ina modnih predvi\u0111anja o 2000. godini bila su zabavnog karaktera sa puno ve\u0107im naglaskom na tehnolo\u0161ke inovacije, a ne na estetske prednosti – \u017eene u haljinama koje se same menjaju, ode\u0107a koja \u0107e kontrolisati temperaturu, tkanine izra\u0111ene od aluminijuma. Ali, najve\u0107e modno predvi\u0111anje koje je dao jedan dizajner iz tog doba je da \u0107e suknje i haljine gotovo u potpunosti nestati te da \u0107e ih zamijeniti pantalone. A najta\u010dnije predvi\u0111anje je bilo da \u0107e ljudi na sebi nositi telefon i radio.<\/p>\n

Godine 1950. se desio pravi bum predvi\u0111anja o 2000-oj. U februaru je magazin Popular Mechanics objavio \u010dlanak “\u010cuda koja \u0107ete videti u idu\u0107ih 50 godina” u \u010dijem sredi\u0161tu je izmi\u0161ljena porodica Dobson koja \u017eivi u fiktivnom predgra\u0111u Totenvila. Bio je to veliki skok od predvi\u0111anja ranijih decenija.<\/p>\n

Nakon katastrofe cepelina Hindenburg i porastu popularnosti aviona, predvi\u0111anja o svemirskim brodovima zamenila su predvi\u0111anja o nadzvu\u010dnim avionima.<\/p>\n

\u010clanak je imao i neke sanjala\u010dke ideje o tome kako \u0107e hemija uneti revoluciju u na\u0161e \u017eivote – da \u0107e se tanjiri razgra\u0111ivati umesti prati, da \u0107e se sve za ku\u0107u praviti od perive sintetike koju bi jednostavno mogli da polijete crevom kada po\u017eelite da o\u010distite ku\u0107u, kao i da \u0107e se odba\u010deno donje rublje od ve\u0161ta\u010dke svile pretvarati u bombone.<\/p>\n

Ali, dali su i neke naznake o Internetu. Porodica Dobson je naravno imala televizor, telefon i radio. Kada je Joe Dobson razgovarao telefonom sa prijateljem u udaljenom gradu oni su mogli da vide jedan drugoga, a njegova supruga Jane Dobson je puno kupovala putem TV prodaje.<\/p>\n

Iste godine ameri\u010dki predsednik Hari Truman dao je svoja predvi\u0111anja o 2000. godini. Truman je predvidio da \u0107e biti mir u svetu i da \u0107e atom biti pod me\u0111unarodnom kontrolom. Ujedinjene nacije \u0107e biti glavno telo koje \u0107e imati snage za o\u010duvanje me\u0111unarodnog prava i poretka, svetska trgovina \u0107e se regulisati pod nadzorom Me\u0111unarodne trgovinske organizacije, a ostali narodi \u0107e deliti ameri\u010dki prosperitet kroz pro\u0161ireni program tehni\u010dke pomo\u0107i nerazvijenim zemljama.<\/p>\n

Komunizam \u0107e biti potisnut, ali ne silom oru\u017eja ve\u0107 apelom u glavama i srcima ljudi, predvideo je tada Truman.<\/p>\n

Godine 1952. pisac Robert Heinlein predvideo je da \u0107e sredstva za kontracepciju promeniti odnos mu\u0161karaca i \u017eena (iako ne u toj meri koliko je on mislio) i da \u0107e telefoni biti toliko mali da \u0107e stati u torbicu. Ipak, njegova ostala predvi\u0111anja su bila i vi\u0161e nego optimisti\u010dna. Zamislio je da \u0107emo do kraja milenijuma imati lek za rak i po \u017eelji odlaziti na me\u0111uplanetarna putovanja.<\/p>\n

Nuklearni optimizam atomskog doba do\u0161ao je u novembru 1956. u magazinu Southland magazine's. U \u010dlanku naslova “Vi i godina 2000.” spominje se kako \u0107e radijacija pomagati pri uzgoju gigantskog povr\u0107a, kako \u0107e poljoprivrednicima pomagati roboti na daljinsko upravljanje koji \u0107e brati i transportovati useve. Ali, ne vole svi da jedu gigantsko povr\u0107e, pa \u0107e oni mo\u0107i da izaberu hranu u obliku tableta.<\/p>\n

Video snimak iz te godine predvi\u0111a kako \u0107emo pripremati hranu 2000. godine. Ono \u0161to je posebno uzbudljivo o ovom videu nisu elektri\u010dne indukcijske rerne ili piletina pe\u010dena uz pomo\u0107 infracrvenih zraka ve\u0107 upotreba kompjuterizovanih ku\u0107nih pomagala, ne\u0161to poput automatizovanog sistema kuvanja.<\/p>\n

Artur C. Klark predvideo je 1964. da \u0107e telekomunikacije 2000. biti puno \u010distije i jasnije. Klark je predvideo da \u0107emo mo\u0107i da dobijemo ljude u bilo koje vreme, iako i ne znamo na kojoj se trenutno lokaciji nalaze i da \u0107e ljudi svoj posao mo\u0107i da vode i sa Tahitija ako tako \u017eele.<\/p>\n

Magazin The Futurist objavio je 1967. predvi\u0111anja tada\u0161njeg potpredsednika Hjuberta Hemfrija za idu\u0107ih 20 godina i o 2000. godini. Hemfri je zamislio da \u0107emo eliminisati sve bakterijske i virusne bolesti, da \u0107emo mo\u0107i da ispravimo sve genetski nasledne mane i bolesti, da \u0107emo uzgajati i proizvoditi sinteti\u010dke proteine i kontrolisati vreme barem na regionalnom nivou.<\/p>\n

Predvideo je i da \u0107e ljudi sleteti na Mars i tamo napraviti istra\u017eiva\u010dku stanicu bez posade koja \u0107e na Zemlju slati sve o toj planeti. To je bilo samo dve godine pre nego \u0161to je Nil Armstrong hodao po povr\u0161ini Meseca, a Mars se nije \u010dinio ba\u0161 “puno dalje”.<\/p>\n

Artur C. Klark dao je 1974. viziju budu\u0107nosti koja se ostvarila. Kada su ga pitali o 2001. godini Klark je ta\u010dno predvideo da \u0107emo pre te godine u svojim domovima imati kompjuterske konzole koje \u0107e nas povezivati i me\u0111usobno i sa svim informacijama koje \u0107e nam ikada biti potrebne.<\/p>\n

1975. su na\u0161i svemirski snovi jo\u0161 uvek bili prili\u010dno optimisti\u010dni. NASA je tada predvidela da bi 2000. mogli imati “svemirske kolonije” i da \u0107emo na njima iskopavati rude.<\/p>\n

Magazin Omni objavio je 1982. Future Almanac u kojem je svetu obe\u0107ao novu svemirsku agenciju. New York Times se tako\u0111e okrenuo budu\u0107nosti i objavio kolekciju N.R. Kleinfielda “Brz pogled u 2000. godinu” u kojoj su skupljena predvi\u0111anja vi\u0161e futurologa. Roj Amara je predvideo da \u0107emo \u017eiveti u manjim, “uniformisanim” ku\u0107ama i da \u0107e porodice imati samo jedno ili \u010dak nijedno dete.<\/p>\n

Sugerisao je i da \u0107emo do 2000. voziti manje automobile od kojih \u0107e 10 posto mo\u017eda biti na elektri\u010dni pogon. Piter \u0160varc je predvideo pad General Motorsa, a zamislio je da \u0107emo do 2000. mo\u0107i elektronski da komuniciramo sa svim stvarima u ku\u0107i – od brave do rerne. Barbara Hubard je predvidela da \u0107emo sa Meseca i asteroida iskopavati rude.<\/p>\n

MONDO<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Znate li da se 50-ih godina pro\u0161log veka smatralo da \u0107emo 2000. i\u0107i na me\u0111uplanetarna putovanja? Ljudi su i 1910. godine mislili da \u0107e u 2000. u svakodnevnoj upotrebi biti i svemirske letelice i roboti… Davnih 60-ih godina nam se \u010dinilo i da \u0107emo do sada ve\u0107 sigurno putovati na Mars. Tokom 20. veka 2000. […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-83749","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/83749","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=83749"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/83749\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=83749"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=83749"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=83749"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}