Dodirnut pra\u0161inom prolje\u0107nog polena, pobjegoh od dnevnih obaveza namjerno, na kratko, na Sajam. Posljednjih sto godina redovno im idem u vizitu, ne bih li je na\u0161ao. Znate, ima jedna bajka za kojom tragam. Po\u010dinje sa bila jednom… \u00a0kao i sve pristojne bajke. Bila jednom ta bajka u mojoj u\u0161noj \u0161koljki, kao biser. A onda odlepr\u0161ala kao plavi leptir, ostavljaju\u0107i polenov trag za sobom. Otisnula se ko ukleta barka iz luke moje ma\u0161te i zaplovila morem bez kraja. Ili zajedno. Morem Beskraja. Ipak, zrnca naslova su sve\u017eanj klju\u010di\u0107a kojim otvaram davno zamandeljena vrata sje\u0107anja. I tra\u0107im vrijeme. Ne. Gre\u0161ka u kucanju. Tra\u017eim vrijeme. I Nju u vremenu. Od Sajma do Sajma. I tako. Posljednjih sto godina. Nikad ne pitam imaju li je. Niti izgovaram naslov. Iako ga znam. Sam je tra\u017eim. O\u010dima. Srcem. Jer to je moj usud. …Iza sedam gora, iza sedam mora… Da na\u0111em to, ne znam \u0161to… Ako me pitaju \u0161ta tra\u017eim, odgovorim razledam. Ako me pitaju \u017eelite li ne\u0161to da vam preporu\u010dimo, odgovorim mo\u017ee.\u00a0 Tako dobijam na vremenu dok prelije\u0107em po \u0161tandovima. Jeste \u010ditali Smrt i njeni hirovi, pitaju. Ne, ka\u017eem. Autor je Saramago. Ah, jako volim Saramaga. Onda da pakujem. Mo\u017ee, odgovaram. A Borislav Peki\u0107? Novi Jerusalim? Nijesam \u010ditao. Sli\u010dnih su senzibiliteta. On i Saramago, ka\u017ee prodavac. Ba\u0161 dobro, ka\u017eem. Da pakujem. Da. I tako bi on pakovao, a ja klimao kao oma\u0111ijan, da me San\u010do nije vratio u stvarnost daju\u0107i mi znak da krenemo. San\u010do je moj najbolji prijatelj. Sa njom sam i po\u0161ao na Sajam. San\u010do ne tra\u017ei nikakvu odre\u0111enu knjigu. Ali mnogo \u010dita. Ka\u017ee mi da je umorna od \u010ditanja i \u017eeljna \u017eivota. I da ne mo\u017ee po\u0161teno ni da se zaljubi. A uskoro puni trideset\u010detiri. Mlada si ti San\u010do, ka\u017eem.\u00a0 Ona mi pri\u010da o filmu Revolutionary Road sa Leonardom Di Kapriom i Kejt Vinslet. Jesi gledao, pita me. Ne nijesam. Odgledaj, stra\u0161an film. O \u010demu se radi? O njih dvoje. Sve imaju, al im ne\u0161to fali. Kako se zavr\u0161ava? Ne\u0107u da ti ka\u017eem, ka\u017ee San\u010do. Odgledaj. Znam, tu\u017eno se zavr\u0161ava, ka\u017eem ja. Pa mo\u017eda, ka\u017ee San\u010do. Ali odgledaj. Insistiram da mi ka\u017ee kakav je kraj. San\u010do \u017euti. U stvari \u0107uti. Prebrzo kucam, znate, jer moram da zavr\u0161im ve\u010deras ovaj blog. Obe\u0107ao sam. Dakle, San\u010do \u0107uti. Mislim da se zavr\u0161ava samoubistvom, ka\u017eem ja. Ah, gledao si ga, pa mi se ruga\u0161. Nijesam, \u017eivota mi. Pa kako zna\u0161. Eto naga\u0111am. \u010cijim samoubistvom. Hm, \u010dekaj da razmislim. Mislim da se Ona ubila. A, la\u017eove gledaooo si ga. Nijesam, kunem ti se. Pa kako. Eto tako. Jeste ona se ubija. \u017dene sna\u017enije vole, sa ve\u0107e visine, i zato je njihov pad te\u017ei, ka\u017ee San\u010do. Ne\u0107u da gledam taj film, ka\u017eem San\u010du. Ne volim tu\u017ene filmove. Dobro, ka\u017ee San\u010do i kupuje mi Malog Princa, d\u017eepno izdanje. Tre\u0107eg Malog Princa kojeg imam. Nikad nijesam razumjela ovu knjigu, ka\u017ee San\u010do. \u0160to ljudi u njoj vide? Ali znam da je voli\u0161 zato ti je poklanjam. Moram i ja tebi ne\u0161to uzeti. Nemoj. O\u0107u. Nemoj. E ba\u0161 o\u0107u. Imam ku\u0107i Parisku \u017eenu od Pole Meklejn. To upravo \u010ditam. O\u0107u da ti je kupim. Da je uporedo \u010ditamo. To je pri\u010da o \u017eivotu Ernesta Hemingveja ispri\u010dana iz ugla njegove \u017eene Hedli. Bljak. Sapunica, ka\u017ee San\u010do. Nemoj mi je poklanjati. Nije sapunica. Umorna sam od \u010ditanja. O\u0107u da \u017eivim. \u017divi. Ali \u0107u ipak da ti je poklonim. Ne. Kad ve\u0107 o\u0107e\u0161, kupi mi Dabogda te majka rodila od Vedrane Rudan. Dobro. Imate li Dabogda te majka rodila od Vedrane Rudan? Prodava\u010dica tra\u017ei. Poslije dva minuta. Nemamo. Eto nema. Onda kupi tu. Kako si rekao da se zove? Pariska \u017eena. Ok. Dok je pakuju, bacam jo\u0161 jedan o\u010dajni\u010dki pogled na \u0161tand. Jo\u0161 ne\u0161to ste htjeli? Ne, ne, samo razgledam. Napi\u0161i mi posvetu, ka\u017ee San\u010do. Evo ja \u0107u ti je sama izdiktirati. Da posjeti\u0161 Pariz sa \u010dovjekom koga voli\u0161. Ne\u0107u da ti napi\u0161em tu posvetu. Za\u0161to? Zato \u0161to je to nemogu\u0107e. Kako? Pariz ne posje\u0107uju zaljubljeni. Oni koji se vole, ako zajedno po\u0111u tamo ne\u0107e vidjeti Pariz. Za\u0161to? Gleda\u0107e stalno jedno u drugo. Srije\u0107em na Sajmu Isidoru. Dobila je na poklon knjigu pjesama Dinka Tele\u0107ana. Odu\u0161evila se ve\u0107 poslije prve. Ka\u017ee prekuca\u0107e mi na Facebook da i ja pro\u010ditam. Ali tek poslije intervjua u novinama, za koje radi. Srije\u0107em i Du\u0161ka. Biv\u0161i blogeru, ka\u017ee. Smr\u0161ao si. Ne, ne, nijesam biv\u0161i bloger. Samo nemam vremena. Zbog posla. Smr\u0161ao jesam. Zbog posla. Smijemo se. Pokazujem mu Peki\u0107a i Saramaga. On meni Seneku. Ka\u017eem da sam ga vidio na televiziji. Ono sa biciklima. Ba\u0161 mi se dopalo. Kad ih podi\u017eu uvis. Zove me da im se pridru\u017eim. Ne \u017eelim opet da se vadim kako nemam vremena. O\u0107u, ka\u017eem. I stvarno o\u0107u. A o\u0107u i da je na\u0111em. Moju bajku. Ali to ne\u0107e biti ni na ovom Sajmu. San\u010do i ja izlazimo. Uzimamo za kraj sa \u0161tanda Austrijske ambasade neki prospekt i besplatni pamflet na kome je od\u0161tamapno Pismo nepoznate \u017eene \u0160tefana Cvajga. Smiju nam se djevojke na ulazu – izlazu. Mada nijesmo naro\u010dito smije\u0161ni. Vitez Tu\u017enog Lica od Man\u010de i Njegov San\u010do Pansa. Ne, nijesmo uop\u0161te smije\u0161ni, kad bolje razmislim. Ali se i mi smijemo. Da li sada treba vi nama da vratite onaj euro koji smo vam dali kad smo ulazili? Da, da, ka\u017ee jedna. Vidite da znate proceduru, dobacuje druga. Pa, naravno, kad dolazim ovamo \u00a0ve\u0107 sto godina. Stvarno? I? I ni\u0161ta, ka\u017eem. Dolazi\u0107u i narednih sto ako treba. Za\u0161to? Sve dok je ne na\u0111em. Koga? Bajku o grintavoj princezi.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Pi\u0161e: Milo\u0161 MILA\u010cI\u0106<\/p>\n
Znate, ima jedna bajka za kojom tragam. Po\u010dinje sa bila jednom… kao i sve pristojne bajke. Bila jednom ta bajka u mojoj u\u0161noj \u0161koljki, kao biser<\/p>\n","protected":false},"author":1123,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[17],"tags":[],"class_list":["post-83698","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-blogovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/83698","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1123"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=83698"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/83698\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":287287,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/83698\/revisions\/287287"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=83698"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=83698"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=83698"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}