{"id":83508,"date":"2012-05-12T12:06:50","date_gmt":"2012-05-12T10:06:50","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=83508"},"modified":"2012-05-12T12:06:50","modified_gmt":"2012-05-12T10:06:50","slug":"da-ovi-odu-a-ovi-drugi-ne-dodu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/05\/12\/da-ovi-odu-a-ovi-drugi-ne-dodu\/","title":{"rendered":"Da ovi odu, a ovi (drugi) ne do\u0111u"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Dragan Banjac<\/p>\n

\u201eU Srbiji se ve\u0107 godinama debatuje o tome ko je \u0161ta radio pre 70 godina za vreme Drugog svetskog rata. Mislim da je to vrlo indikativno za stanje u kome se nalaze ekonomija i srpska politika. Brojni politi\u010dki lideri, umesto da su okrenuti obezbe\u0111ivanju ve\u0107ih stranih ulaganja, rastu ekonomije i ja\u010danju srednje klase, poku\u0161avaju da se pribli\u017ee bira\u010dkom telu na krajnje neproduktivan na\u010din, bave\u0107i se najmra\u010dnijim epizodama istorije Evrope i Balkana\u201c, izjavio je skoro izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin (listu Danas) i prika\u010dio da Evropska unija \u201epa\u017eljivo prati proces za rehabilitaciju \u010detni\u010dkog komandanta Dragoljuba Mihailovi\u0107a\u201c i da ga ,kao izvestioca, pre svega, \u201ezabrinjava evidentan poku\u0161aj promene sistema vrednosti\u201c, i da je Mihailovi\u0107 \u201esimbol \u0161ovinizma i ratnih zlo\u010dina po\u010dinjenih u ime stvaranja Velike Srbije\u201c.<\/p>\n

Posleratna Evropa izgra\u0111ena je na antifa\u0161isti\u010dkim vrednostima, dok rehabilitacija Dra\u017ee Mihailovi\u0107a predstavlja korak u suprotnom smeru. Ne \u017eelim da raspravljam o razlikama u \u010detni\u0161tvu u razli\u010ditim delovima nekada\u0161nje Jugoslavije. Sve detalje o tome mogu da rasprave istori\u010dari. Ono \u0161to je utvr\u0111ena \u010dinjenica jeste da su \u010detnici bili kolaboracionisti u svim delovima Jugoslavije i da su \u010dinili zlo\u010dine protiv nesrpskog stanovni\u0161tva u Bosni, Crnoj Gori i Srbiji. Na kraju rata se deo \u010detni\u010dkog pokreta nije odazvao na poziv kralja koji je naredio saradnju sa NOB. Poku\u0161aji pronala\u017eenja mesta na kojima je Mihailovi\u0107 streljan i sahranjen u potpunosti su legitimni, ali poku\u0161aji rehabilitacije donose promene u sferi politike, odnosa politike prema pro\u0161losti i deli Srbiju i Srbe, sve dr\u017eave i javnosti u zemljama u neposrednom i \u0161irem susedstvu\u201c, ka\u017ee Kacin. \u201eOdustajanje od Mihailovi\u0107eve rehabilitacije treba da se uradi zbog gra\u0111ana Srbije i afirmacije evropskih vrednosti, a ne zbog mogu\u0107e reakcije Zagreba ili bilo koje druge dr\u017eave. Srbija, kao i druge zemlje isto\u010dne Evrope, danas pripada demokratskom prostoru u kome treba zajedni\u010dki da radimo na ujedinjavanju na osnovu zajedni\u010dkih evropskih vrednosti, klju\u010dno politi\u010dko pitanje u Srbiji je – ko su glavni akteri sistemske korupcije, a ne \u010diji je deda bio u kom pokretu za vreme rata\u201c, rekao je Kacin.<\/p>\n

*<\/p>\n

Hrabra \u017eena u kukavi\u010djoj zemlji, re\u010deno je povodom nedavne (19. marta) smrti Verice Bara\u0107, predsednice Saveta za borbu protiv korupcije (Vlade Srbije). Rodoljub \u0160abi\u0107, poverenik za informacije od javnog zna\u010daja rekao je na komemoraciji u Medija centru da je Bara\u0107eva \u201ebila dosledna i nepokolebljiva u svom radu\u201c. To \u0161to je ona radila objektivno je dovodilo u pitanje ogromne interese magova korupcije, onih ljudi koji su bili u stanju da urade sve da bi \u0161titili svoje interese. \u0160abi\u0107 je podsetio i na \u010dinjenicu da je zbog svog rada \u201ebila \u0161ikanirana i predmet negativnih medijskih kampanja, i da su nakon smrti novine \u201epunile stupce izrazima po\u0161tovanja do granice da je to gotovo postalo neukusno\u201d.<\/p>\n

Poverenik za informacije je kao paradoks naveo podatak da \u201ena barem 75 od ukupno 80 izve\u0161taja Verice Bara\u0107 niko nije odgovorio. Na\u0161e savesti radi i na\u0161ih interesa radi, mislim da bi trebalo da uradimo sve \u0161to mo\u017eemo da dobijemo odgovore na pitanja, koji su sadr\u017eani u tih 80 izve\u0161taja\u201d.<\/p>\n

Nekoliko dana kasnije (Verica Bara\u0107 – Oda jednom \u017eivotu, Kolar\u010dev narodni univerzitet) o ovoj hrabroj \u017eeni govorili su Miroslav Mili\u0107evi\u0107, Vojin Dimitrijevi\u0107, Zagorka Golubovi\u0107, \u010cedomir \u010cupi\u0107 i Rodoljub \u0160abi\u0107. Na komemoraciji na Kolarcu nije bilo predstavnika Vlade Srbije. Izgleda da im je za \u017eivota bila velika smetnja, a njen\u00a0\u00a0\u00a0 najbli\u017ei saradnik, potpredsednik Saveta, Miroslav Mili\u0107evi\u0107 podsetio je i na tretman vreme\u0161nog belog \u201erenoa\u201c Bara\u0107eve kome ubrzo nije bilo dozvoljeno parkiranje pored crnih izglancanih limuzina narodnih obmanjiva\u010da. Nije mogao preko kapije, ostavljala ga je na trotoaru… Napadali su je sa svih strana. Vo\u0111eno je 11 postupaka, ekspresno, efikasno. \u010cetiri prijave su odba\u010dene kao neosnovane. Na jednom su\u0111enju je rekla sudiji: \u201eDa bih nekome povredila poslovni ugled, morao bi prvo da ga ima\u201d. Verovala je da u Srbiji \u201eipak ne \u017eive tantuzi\u201c. Bila je istinska heroina. I to najbolje pokazuje u kakvom jadnom stanju se nalazi na\u0161e dru\u0161tvo, rekao je o Verici profesor Vojin Dimitrijevi\u0107, uz opasku: \u201eJadno je dru\u0161tvo kome su potrebni heroji”.<\/p>\n

Portal Pi\u0161taljka koji ure\u0111uje nekda\u0161nji redakcijski kolega iz Na\u0161e Borbe Vladimir Radomirovi\u0107 odlu\u010dio je da se na dan smrti Verice Bara\u0107 (19. marta) od naredne godine pojedincima ili organizacijama koji su ostvarili va\u017ene rezultate u borbi protiv korupcije dodeljuje nagrada \u201eVerica Bara\u0107\u201c. Odbor \u010dine dr Dragana Jovanovi\u0107, Dra\u0161ko Kara\u0111inovi\u0107, Dragana Boljevi\u0107, i urednik portala.<\/p>\n

*<\/p>\n

Za koji dan sledi odluka: izme\u0111u r\u0111avog i nikakvih, uzeti ono u manjem ili ve\u0107em pakovanju. Nakon gomila la\u017ei i obmana sa trgova i malih ekrana i novina najgorih ispod zemljinog svoda dobi\u0107emo one koje zaslu\u017eujemo i \u010detiri godine razmi\u0161ljanja o tome kako su nas ponovo preveslali. Ankete nude zanimljive prognoze, jedna (Blic) ka\u017ee da predsednik DS Boris Tadi\u0107 mo\u017ee da o\u010dekuje 31 odsto glasova bira\u010da u predsedni\u010dkoj trci. Sledi Tomislav Nikoli\u0107 (28%), socijalista Ivica Da\u010di\u0107 (13%), predsednik DSS Vojislav Ko\u0161tunica (9%), lider LDP \u010cedomir Jovanovi\u0107 (7%), kandidat URS Zoran Stankovi\u0107 (5%), radikalka Jadranka \u0160e\u0161elj (4%) i \u201eboranija\u201c sa jednim procentom, Vladan Gli\u0161i\u0107 (Dveri), I\u0161tvan Pastor (SVM) i Zoran Dragi\u0161i\u0107 iz Pokreta radnika i seljaka. Nedostaje samo onaj \u201eVlah \u0110or\u0111e\u201c.<\/p>\n

*<\/p>\n

U borbi za parlament naprednjaci (27%) su umakli demokratama tri procenta, prate ih socijalisti (12%) i LDP sa osam odsto podr\u0161ke… \u201eBem ti zemlju u kojoj je \u010ceda najbolji!\u201c (monolog iz gradskog autobusa), a Predrag Koraksi\u0107 upu\u0107uje na \u017eelju \u201eneke babe\u201c, koja bi da \u201eovi odu\u201c, ali i da \u201eovi drugi ne do\u0111u\u201c. Te\u0161ko bih pazario i kod jednih i kod drugih. Konsultova\u0107u profesorku Vesnu Raki\u0107-Vodineli\u0107 petog maja uve\u010de.<\/p>\n

*<\/p>\n

Vojislav Ko\u0161tunica, poznat kao \u010dovek \u201eod akcije\u201c sakuplja potpise \u201ejavnih li\u010dnosti\u201c. Preko stotinu ih je, a letimi\u010dan pogled nalazi da je me\u0111u njima i biv\u0161i milo\u0161evi\u0107evac\/radikal\/naprednjak Brana Crn\u010devi\u0107 koji je preminuo aprila pro\u0161le godine. O \u017eivima \u2013 ni slova.<\/p>\n

*<\/p>\n

Govore\u0107i na tribini u Novom Sadu (Preokret) istori\u010darka Latinka Perovi\u0107 je upozorila da bi Srbija mogla skupo da plati demagogiju i populizam politi\u010dara i zalo\u017eila se za \u201ekonsenzus oko evropskog pravca i modernizacije dr\u017eave\u201c. Ako to ne postignemo skupo \u0107emo platiti demagogiju i populizam, jer, iz populizma frustrirani bira\u010di mogu lako da odu u nacionalizam i sukobe, rekla je Latinka Perovi\u0107. Ona isti\u010de da nije napravljen otklon prema politici devedesetih pro\u0161log veka i da ta te\u0161ka hipoteka (\u201ekoje se ne odri\u010demo\u201c) povezana zapravo sa klju\u010dnom dilemom na\u0161eg dru\u0161tva o tome ho\u0107emo li da se civilizujemo i prihvatimo pravila ili ne\u0107emo. Takva pitanja, ka\u017ee Latinka, ne postavlja ni srpska nauka ni srpska kultura, jer je intelektualna snaga Srbije danas mala, po\u0161to je nacionalizam u velikoj meri spr\u017eio i srpsku inteligenciju.<\/p>\n

*<\/p>\n

Sini\u0161a Mihajlovi\u0107 (Vukovar, 9. februar 1969.) novi je fudbalski selektor. Onaj Kockar mu je poverio reprezentaciju, a Miha ve\u0107 na startu razmi\u0161lja oko terena, a ne o struci. Novine su uz pomo\u0107 selektora pobrojale igra\u010de koji pevaju, one koji se dernjaju, bogami i one koji (pominje se Neven Suboti\u0107) \u201ene otvaraju usta\u201c na Bo\u017ee pravde. Dabogda k\u0107eri da te kraljevi\u0107 zaprosi… Predla\u017eem U\u017ei\u010daninu (N.V.) da Sini\u0161u presli\u0161a glede Lijepe na\u0161e.<\/p>\n

*<\/p>\n

Rubrika je pre\u017eivela, ali ne na predvi\u0111eni na\u010din. Nisam dobio pedeset ve\u0107 pet glasova. Kolega Dragan Stojkovi\u0107 nastavak je zatra\u017eio pi\u0161u\u0107i dnevnik za jedne novine, a Republici su se javili: Sofija \u0160kori\u0107 iz Zrenjanina, Boban Karovi\u0107, Dragan Maksimovi\u0107 (Deda Ciga) i kolega iz podgori\u010dkog Monitora Veseljko Koprivica. Usmeno su me zamolili kolege Milo\u0161 Vasi\u0107 i Slobodan Pavlovi\u0107 sa tri \u010dlana njegove familije, kao i Dejan Zirojevi\u0107, stomatolog iz Ciriha. Da poli\u017eem pljuva\u010dku najzaslu\u017eniji je Zlatoje Martinov. \u201e\u0106era\u0107emo se jo\u0161\u201c.<\/p>\n

Republika\u00a0<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U Srbiji se ve\u0107 godinama debatuje o tome ko je \u0161ta radio pre 70 godina za vreme Drugog svetskog rata. Mislim da je to vrlo indikativno za stanje u kome se nalaze ekonomija i srpska politika<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-83508","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/83508","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=83508"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/83508\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=83508"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=83508"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=83508"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}