{"id":83432,"date":"2012-05-11T10:55:35","date_gmt":"2012-05-11T08:55:35","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=83432"},"modified":"2012-05-11T10:55:35","modified_gmt":"2012-05-11T08:55:35","slug":"nedostupno","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/05\/11\/nedostupno\/","title":{"rendered":"Nedostupno"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Sreten Ugri\u010di\u0107<\/p>\n

Ako \u010dita\u0161 ovu pri\u010du, doga\u0111a se nemogu\u0107e. U diktaturi matrijarhata niko ne \u010dita. Jo\u0161 u doba majki rodona\u010delnica ustanovljen je tabu zaborava, jer zaborav kataklizme i posledica bio je prvi uslov pre\u017eivljavanja. Uz Katarinu II, samo jo\u0161 jedna \u017eena u na\u0161oj zemlji zna da \u010dita i pi\u0161e, to je S., to nisi ti. Ako ipak \u010dita\u0161 \u2013 ko si ti? Ako ipak pi\u0161em \u2013 ko sam ja? Imena su re\u010di koja ne smemo da izgovorimo.<\/p>\n

Mo\u017eda poznaje\u0161 P.-u, matemati\u010darku. Da li je istina da je re\u0161ila teoremu otvorenog kruga, ali da otkri\u0107e nije htela da zabele\u017ei? Ako ne poznaje\u0161 P.-u, onda si makar \u010dula za njenog brata blizanca H.-a, muzi\u010dara. Kad bi se u na\u0161oj zemlji vodile knjige ro\u0111enih, moglo bi da se proveri jesu li P. i H. brat i sestra. Mo\u017eda se i vode, ali nisu dostupne. U diktaturi Katarine II dostupne su samo knjige mrtvih. Ovako, tajna ostaje. Ako \u010dita\u0161 ovu pri\u010du, i ti si deo tajne. P., H., S., K., F., N. Ispri\u010da\u0107u ti sve \u0161to znam.<\/p>\n

O P. znam samo toliko da je tvrdila kako su sve pretpostavke pogre\u0161ne. Taj uvid me proganja. Mo\u017eda zna\u0161 o matematici vi\u0161e od mene. A muzika, je li ti bliska, \u0161ta slu\u0161a\u0161? H. je jednom rekao da nam muzika i matematika dolaze iz ti\u0161ine. Njegova muzika zakopana je negde u \u0161umi ili na planini ili na pla\u017ei, ili u plastu sena na napu\u0161tenom kolhozu, ili u pe\u0107ini iza vodopada, ili u temeljima fabrike name\u0161taja, ili u cevima za ventilaciju, ili u \u010dizmama u kutiji za cipele u vojni\u010dkom sanduku u tenku u rovu zatrpanom lavom koja kulja na svakih sto pedeset sekundi.<\/p>\n

Tako je obo\u017eavana H.-ova muzika nestala. Be\u0161e tiho, tiho i nepokretno. Izgledalo je nemogu\u0107e, ali se upravo tako dogodilo. Bilo je neo\u010dekivano i bezbolno. I u toj ti\u0161ini nepregledna be\u0161e uteha. Umeljuju\u0107a a neopipljiva. Uvek uz nas, a sama. Velika. Velika je ti\u0161ina utehe. I s tim nestankom, tim povratkom u ti\u0161inu, sva muzika vratila se odakle je do\u0161la. U diktaturi matrijarhata nema ni\u010deg muzikalnog, ni\u010deg od poverenja u \u017eivot i \u017eene i bazne \u0161ume, ni\u010deg najtananije zanosnog, niti i\u010deg ogoljeno istinitog. Kako mo\u017ee jedan narod da \u017eivi bez muzike?<\/p>\n

Svake zime fluoroscentni sneg izrasta iz zemlje. Kisele ki\u0161e stropo\u0161tavaju se iz provalije neba. Bazne \u0161ume su puste i razmno\u017eavaju se geometrijskom progresijom. Da li \u0107e nas progutati? Kad bismo \u010duli H.-ovu muziku, bilo bi lak\u0161e. Kad bismo znali matematiku, mogli bismo da razumemo i sagledamo \u0161ta nam se sprema. Ovako, tajna ostaje. Ali ovo o \u010demu ti sada govorim ne mo\u017ee se proveriti. Mora mi se verovati na re\u010d. Jer muzika o kojoj govorim je nedostupna, H.-ovom voljom uklonjena od svih, ni\u010dija, neznana, kao da je nema. Ako neku muziku ne \u010dujemo, to ne zna\u010di da je nema. Ako nam ne\u0161to nije dostupno \u2013 ili neko \u2013 to ne zna\u010di da ga nema.<\/p>\n

U izrazito neprijateljskom okru\u017eenju H. je dosledno sprovodio strategiju samovoljnog izuze\u0107a. Njegovo nepristajanje ogledalo se u tri presudna aspekta \u2013 u politi\u010dkom, u umetni\u010dkom i u moralnom. To su \u017eene intuitivno prepoznavale, to je na\u0161em narodu bio jasan nagove\u0161taj preokreta. H. je uspeo da pre\u017eivi zahvaljuju\u0107i bogatstvu i uticaju svoje tazbine, kao i diskretnim socijalno-simboli\u010dkim nadigravanjima sa tajnom policijom Katarine II. Za\u0161ti\u0107en nedodirljivo\u0161\u0107u svoje \u017eene, koja je prva dvorska dama i prva politi\u010dka savetnica Katarine II, H. je mogao da bira ho\u0107e li biti na nekom prijemu ili ne\u0107e, na nekoj premijeri ili ne\u0107e, ho\u0107e li dati intervju za glavne vesti na televiziji ili ne\u0107e, ho\u0107e li mahati iz pozadine na sve\u010danoj tribini tokom vojne parade sa ostalim mu\u017eevima visokih du\u017enosnica ili ne\u0107e. H. je obavezno birao da ne\u0107e.<\/p>\n

Ako bi se usudili da dovedu u pitanje njegov patriotizam, njegovu posve\u0107enost narodu, on je odgovarao dvosmisleno: \u201eMoj narod je kao moja \u017eena \u2013 volim je i uvek \u0107u je voleti. Ali slomila mi je srce i oti\u0161la sa prostakom.\u201c \u0160ta misli\u0161, \u0161ta zna\u010di H.-ov otpor? Iz kog razloga on postupa tako \u010dudno, tako nedoku\u010divo? Iz istog razloga kao i S. Da li zna\u0161 da je H. u svom naumu i u svom postupanju imao S. kao uzor? Ko je ona?<\/p>\n

Njeno ime po\u010dinje na S. Samo S. govorila je i pisala i mislila i ose\u0107ala slobodno, jedina preostala knji\u017eevnica na\u0161eg naroda. Narod toga nije bio svestan, ali to neznanje ni\u0161ta nije menjalo u poretku stvari, \u017eena i baznih \u0161uma. Narod je \u017eiveo u predrasudama i samosa\u017ealjenju neprestano hranjenim propagandom Katarine II, a S. je \u017eivela u predgra\u0111u, tamo, na domak granja baznih \u0161uma.<\/p>\n

S. je pisala ujutro, kad deca odu u \u0161kolu i obdani\u0161te. S. je volela te uzbudljive nepodudarnosti i raskorake izme\u0111u onoga \u0161to ima da ka\u017ee, onoga \u0161to napi\u0161e i onoga \u0161to napisano zna\u010di. S. nije htela nikom da poka\u017ee \u0161ta pi\u0161e. Ni mu\u017eu, dok ga otrovana krv nije usmrtila, ni deci. Jedino dostupni bili su fragmenti koje je \u010ditala petkom, uve\u010de. Biciklom bi se dovezla do malog trga na samom kraju pe\u010da\u010dke zone. Popela bi se na poslednji stepenik oronule zgrade u kojoj odavno niko ne stanuje, pod svetlost lampe koja osvetljava ulaz u ru\u0161evinu i zagonetni natpis koji glasi: \u201ePsssst!\u201c.\u00a0 Stavila bi nao\u010dari i bez ikakve najave po\u010dela da \u010dita.<\/p>\n

Desetak vernih slu\u0161alaca ve\u0107 je bilo tu, osvetljavali su S. bledim snopovima baterijskih lampi. I prodava\u010dice sa okolnih tezgi mogle su da \u010duju S. Ovog petka \u010ditala je kraj jedne pri\u010de. Po\u010detak ste morali sami da zamislite. Upu\u0107eni slu\u0161aoci sa zanimanjem su o\u010dekivali svaku re\u010denicu. Bila je mr\u0161ava, se\u0107a\u0161 se? Bila je bez mu\u017ea, jedini hranilac \u010detvoro\u010dlane porodice. Bila je strastan pu\u0161a\u010d, cigareta je bila ve\u010dno zalepljena za njene usne. U diktaturi matrijarhata samo \u017eene mogu da zavijaju duvan i pu\u0161e, a za mu\u0161karce taj obi\u010daj ne va\u017ei, smatra se skarednim.<\/p>\n

S. nije imala dozvolu za javni nastup, iako je vi\u0161e puta podnosila zahtev tr\u017ei\u0161noj inspekciji. Tr\u017ei\u0161na inspekcija joj je ve\u0107 u nekoliko navrata plenila \u0161tivo. Dva puta su S. \u010dak i uhapsili, pa sutradan pu\u0161tali na slobodu, ne nalaze\u0107i krivicu, ne nalaze\u0107i dokaza za kr\u0161enje zakona o javnom redu i miru. Okrutnost vlasti, duboko siroma\u0161tvo i gladna usta kod ku\u0107e sve su bolnije produbljivali nezadovoljstvo o\u010dajne S. A de\u017eurni tr\u017ei\u0161ni inspektor nalo\u017eio joj je da prekine \u010ditanje. Nije ga poslu\u0161ala. Ponovio je naredbu. Nastavila je da \u010dita.<\/p>\n

Istrgao joj papir iz ruku. Tek tad podigla je pogled. \u201eImam pravo da \u010ditam\u201c, rekla je. \u201eNema\u0161 dozvolu!\u201c, podviknuo je inspektor. U \u017earu prepirke, u ukr\u0161taju bledih snopova baterijskih lampi, udario joj je \u0161amar, nao\u010dari su odletele, zastao trenutak gledaju\u0107i je pravo u o\u010di. S. je stajala nemo. Inspektor se okrenuo i po\u0161ao, ponev\u0161i sa sobom tekst koji je S. \u010ditala, a okupljene \u017eene sklanjale su mu se s puta. Kao \u0161to zna\u0161, u dubokom matrijarhatu nije moglo da te sna\u0111e ve\u0107e poni\u017eenje, nego \u0161to je \u0161amar mu\u0161karca, i to na javnom mestu. Da uzvrati na bilo koji na\u010din S. nije htela ili nije smela, znaju\u0107i da bi se to smatralo neposrednim napadom na dr\u017eavu.<\/p>\n

Bespomo\u0107na i poni\u017eena, S. odlazi u policijsku stanicu da se po\u017eali na tr\u017ei\u0161nog inspektora koji ju je udario, da tra\u017ei da joj plate za \u0161tivo koje su joj oduzeli. Nisu hteli niti da je slu\u0161aju niti da je gledaju. Tako je S. postala nevidljiva i ne\u010dujna, kao H.-ova muzika. Osvr\u0107u\u0107i se oko sebe, S. je ugledala u \u0107o\u0161ku kantu sa benzinom, zaplenjenu od \u0161vercera. Odlu\u010dila je poni\u017eena S. da ode ku\u0107i i da probudi decu i da dovede decu pred policijsku stanicu i da donese svoje rukopise i da okupa u plamenu i decu i rukopise i sebe. Je li i postupila tako kako je odlu\u010dila?<\/p>\n

Rukopise nije ponela, jer su bili sakriveni van ku\u0107e i nije bilo vremena. Uvela je decu u policijsku stanicu i ponovo zatra\u017eila da joj vrate tekst. Rekli su joj: \u201eAko smesta ne pokupi\u0161 ovu decu i ne udalji\u0161 se \u2013 uhapsi\u0107emo te, a decu poslati u siroti\u0161te.\u201c S. je onda pri\u0161la kanti s benzinom, zgrabila je, iznela je napolje. Deca su bila oko nje i ona je odvrnula poklopac. Snopovi baterijskih lampi ujedinili su se i pokazali ih nestvarnim. S. je \u010du\u010dnula i zamolila najstarijeg sina da joj pomogne da se polije benzinom po glavi, ramenima, stomaku. Uspravila se, natopljene ode\u0107e. Da li mo\u017ee\u0161 da je vidi\u0161 u tom \u010dasu, da li mo\u017ee\u0161 da oseti\u0161 miris benzina? Pri\u0161la je S. svakom detetu ponaosob, pomilovala ih po kosi i zamolila ih da za\u017emure, sipala gorivo po glavicama, ramenima, stomaku. Titrava isparenja benzina di\u017eu se sa njih i prelamaju svetlost baterijskih lampi u bojama duge, miris je opojan i prodire u mozak svakog ko se tu zatekao. S. je prigrlila decu uz sebe. Varnica je kresnula ne\u010dujno. Buktinja je plamtela celovito, nije se raslojila. Policajci su se trgli iz neverice, bacili su \u0107ebad od magare\u0107e dlake na buktinju.<\/p>\n

Vest o incidentu brzo se pro\u0161irila, \u017eene su odmah pohrlile na ulice. Iz svake podanice matrijarhata izbija decenijama akumulirano nezadovoljstvo diktaturom Katarine II. Narod je vikao i mno\u017eio se na glavnom trgu. Ujutro, bili su nepregledni kao bazne \u0161ume. Policija dobija naredbu da rasturi protest. U nemirima je dvanaest gra\u0111anki ubijeno, pa sutradan jo\u0161 dve stotine, pa sutradan hiljadu. Domino-efekat je zahvatio sve trgove u diktaturi matrijarhata. Narod se podigao sa kolena, pru\u017eio ruke uvis, stisnute pesnice vitlale su vazduhom, gledalo se pravo u o\u010di prodornim pogledima, vikalo se do neba, zahtevalo se pravde, istine i slobode. Desetine \u017eena sledilo je S.-in uzor i kupalo se vatrom, na ulicama, na mostovima, na krovovima ku\u0107a.<\/p>\n

U \u010detvrtom smo veku PA, postapokalipse. Uz nas, pre\u017eiveli su samo magarci, pacovi, otrovi u krvi i televizija. Sve pretpostavke su pogre\u0161ne. U matrijarhatu smo, bez muzike. U sramoti smo koja ne poznaje iskupljenje. Kisele ki\u0161e stropo\u0161tavaju se iz provalije neba. Katarina II obilazi u bolnici ugljenisanu pesnikinju S., jo\u0161 neumrlu. \u201eSvetice ne umiru\u201c, televizija prenosi narodu re\u010di Katarine II. Dvor saop\u0161tava da su se dve \u017eene isplakale, razumele, da su jedna drugoj oprostile. Dvor saop\u0161tava da \u0107e biti osnovana biblioteka sa pesnikinjinim knjigama. \u0160ta je to biblioteka, pita\u0161 se? Svako \u0107e tu mo\u0107i da do\u0111e i da \u010dita i da slu\u0161a i da vidi \u0161ta je S. pisala.<\/p>\n

Ali biblioteka nije mogu\u0107a, jer je S. sakrila sve \u0161to je napisala. Niko ne zna gde je S.-ina zaostav\u0161tina. Samo je jedno od njene dece i\u0161lo sa S. i pomagalo joj u no\u0107nim akcijama sakrivanja tekstova. I to dete je izgorelo. Sve je nestalo netragom. Tajna ostaje. Dan za danom upori\u0161ta Katarine II popu\u0161taju i padaju, amazonke prelaze na stranu pobunjenika. Katarina II povra\u0107a od besa, vri\u0161ti, sve samlja. Poseta Katarine II izgoreloj pesnikinji koja potom umire jo\u0161 vi\u0161e \u017eari ozloje\u0111enost i mr\u017enju naroda. Zvani\u010dno, S. je umrla dve nedelje po\u0161to se okupala u vatri. Njena mu\u010deni\u010dka smrt zna\u010di pro\u010di\u0161\u0107enje za svaku \u017eenu. Njena deca nisu umrla u buktinji. Tako je javila televizija, se\u0107a\u0161 se.<\/p>\n

Atentat koji su organizovale visoke dvorkinje ne uspeva, bomba sme\u0161tena pod kadu s magare\u0107im mlekom eksplodirala je \u0161ezdeset sekundi prerano. Katarina II se spotakla o purpurni pla\u0161t, polomila kristalnu \u0161tiklu i pala u hodniku koji vodi do kupatila. Tako je izbegla smrt. U odmazdi, svim zaverenicama, kao i svim \u017eenskim pripadnicama njihovih porodica, odrubljene su glave. Tenkovi su na ulicama, gusenice oru zemlju. Pacovi pro\u017ediru o\u010di odrubljenim glavama ba\u010denim na ulicu. Ali poja\u010dana represija samo omasovljuje narodni ustanak.<\/p>\n

Katarina II je ve\u0107 sredinom januara prebegla u susedni Patrijarhat, nepregledno carstvo baznih \u0161uma. Svi \u0107emo do\u017eivotno pamtiti taj dan, prvo jutro slobode. Sad je svemo\u0107na Katarina II samo K. Ho\u0107emo li je pamtiti? Diktatura je oborena, matrijarhat je spreman za obnovu. Na mestu S.-ine buktinje bi\u0107e podignut spomenik, sa ve\u010dnim plamenom u gorioniku od bronze.<\/p>\n

K. pridru\u017euju brojnom Patrijarhovom haremu. Nova \u017eenka pleni njegovu pa\u017enju, K. je najlelulavija, najelegantnija, K. ne mo\u017ee da za\u010dne, K. je druga\u010dija. Ona mu peva, ona mu ple\u0161e, ona pantomimom do\u010darava oluju i talase, ona je vi\u0161e \u017eena od bilo koje \u017eene u haremu, od bilo koje \u017eene u njegovom carstvu. Ona ume, postepeno, neprimetno, slatko, da naklonost preobrazi u Patrijarhovu strast, u zavist ostalih konkubina. Ona mu \u010dita. Pri\u010de nesre\u0107ne S. najvi\u0161e mu se svi\u0111aju. Otkud njoj te pri\u010de? Ali tih pri\u010da ima samo za nekoliko no\u0107i, dugih. K. svoju prvu pri\u010du izmi\u0161lja jedne ve\u010deri na terasi, kad ju je Patrijarh pozvao da bude uz njega, umoran od lova na pacove kapitalce po baznim \u0161umama.<\/p>\n

Skoro svake ve\u010deri morala je da izmisli novu pri\u010du. U\u017eivala je u tome, ne samo zato \u0161to je pri\u010dama sve ja\u010de vezivala Patrijarha za sebe, nego i zbog zadovoljstva u samom pripovedanju. Volela je te raskorake izme\u0111u onoga \u0161to ima da ka\u017ee, onoga \u0161to izgovori i onoga \u0161to ispri\u010dano zna\u010di. Pri\u010dala je iz tih razmaka, \u010dudila se kako ih njen jedini slu\u0161alac ne prime\u0107uje i kako stoga biva o\u010daran. \u017divela je u tim razmacima, u tim neprimetnim nepoklapanjima, u svetovima koji se raskriljuju.<\/p>\n

Ljubomorne \u017eene harema jedne ve\u010deri izniknu kao pacovi iz poda njene sobe i ugu\u0161e K. svilenim jastukom. Jastuk potom pocepaju, pospu crno perje po njoj. Da li si zamislila tu sliku? Kakav kraj za nekad svemogu\u0107u Katarinu II. Vest probija granicu. U matrijarhatu narod slavi oslobo\u0111enje. Sudski postupci aparat\u010dicama Katarine II odvijaju se na glavnom trgu, narod neposredno u\u010destvuje, odlu\u010duje, u\u017eiva. Plamen sa tela S. i njene dece nije ugasnuo.<\/p>\n

Pro\u0161lo je ve\u0107 pet sezona kiselih ki\u0161a. Bazne \u0161ume nabujale su do same ivice gradskog asfalta. Revolucija traje, na mestu prve buktinje podignut je spomenik ve\u010dnog plamena, gori i po najgu\u0161\u0107em pljusku kiselih ki\u0161a. A \u0161ta se dogodilo sa mu\u0161karcem koji je bio izaziva\u010d revolucionarnog zanosa, poniziv\u0161i pesnikinju? Taj \u010dovek tvrdi da se \u0161amar koji je pokrenuo narodnu revoluciju nikada nije dogodio. Pita\u0161 se kako je to mogu\u0107e? Kako se usu\u0111uje da huli? Ko je on? Sve pretpostavke su pogre\u0161ne.<\/p>\n

Njegovo ime po\u010dinje na F. Tvrdi kako revolucija po\u010diva na la\u017ei i obja\u0161njava da je mu\u0161karcu u diktaturi matrijarhata nezamislivo da udari \u017eenu. F. tvrdi: \u201eTo je nemogu\u0107e. Pre svega, ja sam mu\u0161karac i \u017eivim u ovoj zemlji, u diktaturi matrijarhata. Radio sam u slu\u017ebi tr\u017ei\u0161ne inspekcije, a dr\u017eavna uniforma dodatno obavezuje na pokornost nadre\u0111enima, to jest \u017eenama.\u201c F. tvrdi da je onog petka zatra\u017eio od S. da mu poka\u017ee dozvolu za javni nastup, ali da se nije obazirala. Osvrnuo se oko sebe i video kako ga opkoljavaju prodava\u010dice sa obli\u017enjih tezgi, a svaka u ruci nosi baterijsku lampu. F. tvrdi da je odustao od dalje rasprave sa S. Pri\u0161ao joj je na korak i istrgnuo joj papir iz ruku. Ona to nije o\u010dekivala. Tajac. F. tvrdi da se okrenuo i oti\u0161ao, bez osvrtanja.<\/p>\n

F. \u0161trajkuje gla\u0111u u zatvoru. U zatvoru svi tvrde da su nevini, zar ne? U diktaturi matrijarhata sve \u017eene veruju da su bezgre\u0161ne. F. tvrdi da je Katarini II poslu\u017eio kao \u017ertveni magarac. Mo\u017ee li mu se verovati? F.-ova porodica prona\u0161la je S.-ine rukopise za koje se govorilo da su izgoreli kad i ona i njena deca. F.-ova porodica osmelila se i potra\u017eila advokata u nadi da \u0107e izvu\u0107i nevinog F.-a iz zatvora. Jedna mlada ambiciozna pravnica prihvatila je zadatak, poverovala je u pri\u010du zato\u010denog tr\u017ei\u0161nog inspektora.<\/p>\n

Ime F.-ove zastupnice po\u010dinje na N. Ona u zavr\u0161nom obra\u0107anju narodnoj poroti bezuslovne \u017eenske pravde ka\u017ee: \u201eS. je opravdano bila razo\u010darana poretkom stvari, \u017eena i baznih \u0161uma, ali F. je drugo lice nepravdi s kojima na\u0161 narod \u017eivi, bori se i u toj borbi mora istrajati.\u201c Da se \u0161amar koji je pokrenuo narodnu revoluciju zapravo nikada nije dogodio potvrdile su i \u010detiri svedokinje koje je N. ohrabrila da iza\u0111u pred narodni sud, prodava\u010dice koje su bile o\u010devici \u010ditanja i rasprave izme\u0111u S. i F. I to je za porotu bilo dovoljno. F. je iza\u0161ao iz zatvora odmah posle naredne sezone kiselih ki\u0161a. Oslobo\u0111en je svih optu\u017ebi.<\/p>\n

N. je pred sud izvela svedokinje, koje veruju i svedo\u010de da S. nije \u017eelela da se zapali, ve\u0107 samo da zapreti policiji da \u0107e to da u\u010dini, ali da je plamen buknuo kada je po navici, da bi se smirila, ne razmi\u0161ljaju\u0107i, zapalila cigaretu. U diktaturi matrijarhata samo \u017eene mogu da zavijaju duvan i pu\u0161e, a za mu\u0161karce taj obi\u010daj ne va\u017ei, smatra se skarednim. Posle revolucije, obe\u0107ano je, i to \u0107e se promeniti, i mu\u0161karcima \u0107e biti dozvoljeno da pu\u0161e.<\/p>\n

Posle revolucije, narod je po\u010deo da pri\u010da da je S.-ina majka uzela novac od Katarine II, za statiranje uz bolesni\u010dku postelju deset minuta pred TV kamerama i za do\u017eivotno \u0107utanje. Veliki novac za ulogu u predstavi prilikom diktatorkine posete la\u017enoj mu\u010denici u bolnici i za \u0107utanje da je S. mrtva, za \u0107utanje koje potvr\u0111uje da je S. umrla odmah, ve\u0107 u ognju, i za \u0107utanje da je u zavoje umotana neka druga \u017eena, pantomimi\u010darka koja se ne pomera i u koju su udenute cevi za dovod vazduha i krvi. Da li je tako ne\u0161to mogu\u0107e, \u0161ta misli\u0161? Posle pada Katarine II S.-ina majka uporno je negirala glasine, ali to nije vredelo, narod zna najbolje. Narod raspola\u017ee autoritetom ja\u010dim od bilo koje Katarine II, od bilo koje sile, od bilo koje istine. Neko je ukrao bronzani gorionik ve\u010dnog plamena sa spomenika pesnikinji S., a ve\u0107 naredne sezone kiselih ki\u0161a i postament je sru\u0161en.<\/p>\n

Poredak stvari i \u017eena i baznih \u0161uma smatra N.-inu dokumentaciju odbrane F.-a pred narodnim sudom dr\u017eavnom tajnom. Dokazi, re\u0161enja, zapisnici, bele\u0161ke, potpisane izjave, izvodi iz knjiga ro\u0111enih i iz knjiga umrlih, otkriveni S.-ini rukopisi \u2013 sve to je cenzurisano. Nedostupno, pod velom dr\u017eavne tajne. Nepisanim zakonom predvi\u0111eni rok va\u017eenja dr\u017eavne tajne glasi: na neodre\u0111eno vreme. Dakle, neograni\u010deno. Da li tajna policija ima monopol nad pam\u0107enjem i istinom? Ima. \u0160ta misli\u0161, otkud cenzura u obnovljenom matrijarhatu? Zar revolucija nije ukinula tajnu policiju? Nije, naravno. Tajna policija obnovljenog matrijarhata tvrdi da postupa po uzoru na slavnog muzi\u010dara H. i na slavnu pesnikinju S. Tabu zaborava je neprikosnoven. Se\u0107a\u0161 li se \u0161ta je zna\u010dio H.-ov i S.-in otpor nedostupno\u0161\u0107u? Iz kog razloga tajna policija obnovljenog matrijarhata postupa tako \u010dudno, tako nedoku\u010divo? Iz istog razloga kao i S. i kao H. nekad, u diktaturi. Velika je uteha ti\u0161ine.<\/p>\n

P., H., S., K., F., N. Imena su re\u010di koje ne smemo da izgovorimo. Ovo o \u010demu ti govorim ne mo\u017ee se proveriti, mora\u0161 mi verovati na re\u010d. Muzika je nestala. Mati\u010dne knjige ro\u0111enih su dr\u017eavna tajna. Fluoroscentni sneg izrasta svake zime iz zemlje. Kisele ki\u0161e stropo\u0161tavaju se iz provalije neba. Bazne \u0161ume su puste i razmno\u017eavaju se geometrijskom progresijom. Da li \u0107e nas progutati? Kad bismo znali matematiku, mogli bismo da razumemo i sagledamo \u0161ta nam se sprema. Ovako, tajna ostaje.<\/p>\n

Ako \u010dita\u0161 ovu pri\u010du, doga\u0111a se nemogu\u0107e. Ako me oda\u0161, bi\u0107u uhap\u0161ena i mu\u010dena. Ako me ne oda\u0161, \u017eive\u0107u ve\u010dno. Ako neko nije dostupan, ne zna\u010di da ga nema. Ako \u010dita\u0161 \u2013 ko si ti? Sve pretpostavke su pogre\u0161ne. Ako pi\u0161em \u2013 ko sam ja? Kad bi to otkrila, morala bih da prestanem da pi\u0161em. Ovako, tajna ostaje.<\/p>\n

Pri\u010da pisana za specijalnu publikaciju kojom DNB (nema\u010dka nacionalna biblioteka) obele\u017eava stogodi\u0161njicu postojanja, 10.05.2012. Piscu je poziv uputila Elizabeth Niggemann, direktorka DNB-a, uz uslove da se radnja doga\u0111a u dalekoj budu\u0107nosti i da se makar jednom spomene biblioteka.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ako \u010dita\u0161 ovu pri\u010du, doga\u0111a se nemogu\u0107e. Ovo o \u010demu ti sada govorim ne mo\u017ee se proveriti. Mora mi se verovati na re\u010d.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-83432","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/83432","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=83432"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/83432\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=83432"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=83432"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=83432"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}