{"id":82887,"date":"2012-05-04T14:19:22","date_gmt":"2012-05-04T12:19:22","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=82887"},"modified":"2012-05-04T14:19:22","modified_gmt":"2012-05-04T12:19:22","slug":"o-lepoti-i-istini-u-fizici","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/05\/04\/o-lepoti-i-istini-u-fizici\/","title":{"rendered":"O lepoti i istini u fizici"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Autor: Mari Gel-Man<\/p>\n

\u0160ta se doga\u0111a sa materijom ako je veoma fino iseckate? Od \u010dega je napravljena? I zakoni ovih \u010destica ispravni su u celom Univerzumu i veoma su povezani sa istorijom Univerzuma.<\/p>\n

Znamo dosta o ove \u010detiri sile. Mora ih biti mnogo vi\u0161e, ali one su na veoma, veoma malim daljinama i jo\u0161 uvek nismo zaista interagovali sa njima puno. Glavna stvar o kojoj \u017eelim da pri\u010dam je slede\u0107e: da mi imamo ovo predivno iskustvo u oblasti fundamentalne fizike da je lepota veoma uspe\u0161an kriterijum za odabir ispravne teorije. Za\u0161to bi to tako bilo?<\/p>\n

Pa, evo primera iz mog sopstvenog iskustva. Veoma je dramati\u010dno, zapravo, da vam se ovo dogodi. Troje ili \u010detvoro nas, 1957. godine, postavilo je delom kompletnu teoriju o jednoj od ovih sila, ovoj slaboj sili. I ona se nije slagala sa sedam – sedam, prebrojte ih, sedam eksperimenata. Eksperimenti su bili pogre\u0161ni.<\/p>\n

I mi smo to objavili pre nego \u0161to smo to znali, zato \u0161to smo shvatili da zato \u0161to je tako lepo, mora biti ispravno! Eksperimenti su morali biti pogre\u0161ni i bili su. Na\u0161 prijatelj tamo, Albert Ajn\u0161tajn, obra\u0107ao je vrlo malo pa\u017enje na ono \u0161to su ljudi govorili, “Znate, postoji \u010dovek sa eksperimentom koji se izgleda ne sla\u017ee sa specijalnom relativno\u0161\u0107u. DC Miler. \u0160ta je sa tim?” On bi rekao:”O, to \u0107e nestati.”<\/p>\n

Sada, zbog \u010dega takve stvari rade? To je pitanje. Sada, da, \u0161ta mi smatramo lepim? To je jedna stvar. Poku\u0161a\u0107u to da objasnim – delom objasnim. Za\u0161to bi to radilo i da li to ima neke veze sa ljudskim bi\u0107ima? Da\u0107u vam svoj odgovor na ovo poslednje, a to je da, ovo nema nikakve veze sa ljudskim bi\u0107ima. Negde na nekoj drugoj planeti, obr\u0107u\u0107i se oko neke jako daleke zvezde, mo\u017eda u drugoj galaksiji, mogli bi biti entiteti koji su najmanje inteligentni koliko i mi i zainteresovani su za nauku. Nije nemogu\u0107e; ja mislim da ih verovatno ima mnogo.<\/p>\n

Vrlo verovatno, nijedni nisu dovoljno blizu da bi nas kontaktirali. Ali mogli bi biti tamo, vrlo lako. I pretpostavimo da oni imaju, znate, veoma razli\u010dit \u010dulni aparat i tako dalje. Imaju sedam pipaka i 14 malih sme\u0161nih spojenih o\u010diju i mozak u obliku perece. Da li bi oni zaista imali druga\u010dije zakone? Mnogi ljudi veruju u to, a ja smatram da je to potpuna koje\u0161tarija. Mislim da tamo negde postoje zakoni i da ih mi, naravno, ne razumemo u bilo kom trenutku vrlo dobro – ali poku\u0161avamo. I poku\u0161avamo da pri\u0111emo sve bli\u017ee i bli\u017ee.<\/p>\n

I jednog dana, mi bismo mogli zapravo otkriti fundamentalnu ujedinjenu teoriju \u010destica i sila, \u0161to ja nazivam “fundamentalnim zakonom”. Mo\u017eda \u010dak nismo u\u017easno daleko od njega. Ali \u010dak i da ne naletimo na njega za vreme na\u0161ih \u017eivota, i dalje mo\u017eemo smatrati da postoji tamo negde, a mi poku\u0161avamo da pri\u0111emo bli\u017ee i bli\u017ee. Mislim da je to glavna poenta za izneti. Mi izra\u017eavamo ove stvari matemati\u010dki. I kada je matematika veoma jednostavna – kada u smislu neke matemati\u010dke notacije mo\u017eete zapisati teoriju na malo prostora, bez mnogo komplikacija – to je su\u0161tinski ono \u0161to mi smatramo lepotom ili elegancijom.<\/p>\n

Evo \u0161ta sam govorio o zakonima. Oni su zaista tamo. Njutn je svakako verovao u to. On je rekao:”Posao je filozofije prirode da prona\u0111e te zakone”. Osnovni zakon, recimo – evo pretpostavke. Pretpostavka je da osnovni zakon zaista uzima oblik ujedinjene teorije o svim \u010desticama. Sada, neki ljudi to nazivaju teorijom svega. To je pogre\u0161no, jer je ta teorija kvantna mehani\u010dka. I ja ne\u0107u i\u0107i i gomilu stvari o kvantnoj mehanici i kakva je ona i tako dalje. \u010culi ste dosta pogre\u0161nih stvari o njoj u svakom slu\u010daju. Ima \u010dak i filmova o njoj sa mnogo pogre\u0161nih stvari.<\/p>\n

Ali glavna stvar ovde je da ona predvi\u0111a verovatno\u0107e. Sad, ponekad su te verovatno\u0107e blizu sigurnosti. I u mnogo poznatih slu\u010dajeva, one to zaista jesu. Ali u nekim drugim prilikama nisu i imate samo verovatno\u0107e za razli\u010dite izlaze. Ono \u0161to to, dakle, zna\u010di je da istorija Univerzuma nije odre\u0111ena samo fundamentalnim zakonom. To su fundamentalni zakon i ovaj neverovatno duga\u010dki niz slu\u010dajnosti, ili mogu\u0107ih rezultata, koji su tu sabrani.<\/p>\n

Fundamentalna teorija ne uklju\u010duje te mogu\u0107e rezultate; oni su tu uzgredno. Dakle, to nije teorija svega. Zapravo, ogromna koli\u010dina informacija u Univerzumu oko nas dolazi iz tih slu\u010dajnosti i ne samo iz fundamentalnih zakona. Sada, \u010desto je re\u010deno da je pribli\u017eavanje fundamentalnim zakonima izu\u010davanjem fenomena na malim energijama i onda vi\u0161im energijama i zatim vi\u0161im energijama ili manjim rastojanjima i zatim manjim rastojanjima, a onda jo\u0161 manjim rastojanjima i tako dalje, jeste poput lju\u0161tenja luka. I mi nastavljamo to da radimo i izgra\u0111ujemo mo\u0107nije ma\u0161ine, akceleratore \u010destica. Posmatramo dublje i dublje strukturu \u010destica i time se verovatno pribli\u017eavamo sve vi\u0161e i vi\u0161e ovom fundamentalnom zakonu.<\/p>\n

Sada, ono \u0161to se de\u0161ava je da dok to radimo, dok lju\u0161timo ove slojeve luka i pribli\u017eavamo se zakonu ispod, mi vidimo da svaki sloj ima ne\u0161to zajedni\u010dko sa prethodnim i sa slede\u0107im. Zapi\u0161emo ih matemati\u010dki i vidimo da koriste veoma sli\u010dnu matematiku. Oni zahtevaju veoma sli\u010dnu matematiku. Ovo je apsolutno fascinanto i \u010dini centralnu crtu onoga \u0161to poku\u0161avam da ka\u017eem danas. Njutn je to nazivao – to je Njutn, uzgred – onaj tamo.<\/p>\n

Ovaj je Albert Ajn\u0161tajn. Zdravo, Al! I u svakom slu\u010daju, on je rekao “priroda dosledna sama sebi” – personifikuju\u0107i prirodu kao \u017eensko. Dakle, ono \u0161to se de\u0161ava je da novi fenomeni, novi slojevi, unutra\u0161nji slojevi malo manjih slojeva luka na koje nailazimo, li\u010de na one malo ve\u0107e. Ona vrsta matematike koja nam je trebala za prethodni sloj je gotovo ista ona koja nam treba za naredni sloj. I to je razlog \u0161to jedna\u010dine izgledaju tako jednostavno. Zato \u0161to koriste matematiku koju ve\u0107 imamo.<\/p>\n

Trivijalan primer je ovaj: Njutn je prona\u0161ao zakon gravitacije, koji ide poput jedan kroz kvadrat rastojanja izme\u0111u stvari koje se privla\u010de. Kulon, u Francuskoj, prona\u0161ao je isti zakon za naelektrisanja. Eto ga primer sli\u010dnosti. Pogledate gravitaciju, vidite odre\u0111eni zakon. Zatim pogledate elektricitet. Dovoljno. Isto pravilo. To je veoma jednostavan primer. Postoji jo\u0161 mnogo sofisticiranijih primera. Simetrija je veoma va\u017ena u ovoj diskusiji. Znate \u0161ta to zna\u010di. Krug, na primer, simetri\u010dan je pod rotacijama oko svog centra. Rotirate ga oko centra kruga, krug ostaje nepromenjen. Uzmete sferu, u tri dimenzije, rotirate je oko centra sfere i sve te rotacije \u010dine samo sferu. To su simetrije sfere. Pa mi ka\u017eemo generalno da postoji simetrija pod odre\u0111enim operacijama, ako te operacije ostavljaju fenomen ili njegov opis nepromenjen.<\/p>\n

Maksvelove jedna\u010dine su, naravno, simetri\u010dne pod rotacijama celog prostora. Nije bitno da li obrnemo ceo prostor za neki ugao, to ne ostavlja – ne menja fenomene elektriciteta ili magnetizma. Postojala je nova notacija u 19. veku koja je izra\u017eavala ovo, i ukoliko koristite tu notaciju, jedna\u010dine postaju jednostavnije. Zatim je Ajn\u0161tajn, sa svojom specijalnom teorijom relativnosti, pogledao ceo niz simetrija Maksvelovih jedna\u010dina, koje se nazivaju specijalnom relativno\u0161\u0107u. I te simetrije, zatim, \u010dine jedna\u010dine jo\u0161 kra\u0107im, jo\u0161 lep\u0161im.<\/p>\n

Pogledajmo. Ne morate znati \u0161ta ove stvari zna\u010de, ne \u010dini nikakvu razliku. Ali mo\u017eete samo pogledati izgled. Mo\u017eete pogledati izgled. Vidite gore, na vrhu, nalazi se duga lista jedna\u010dina sa tri komponente za tri pravca u prostoru: x, y i z. Zatim, koriste\u0107i vektorsku analizu, koristite rotacionu simetriju, te dobijate slede\u0107i skup. Zatim koristite simetriju specijalne relativnosti i dobijate jo\u0161 jednostavniji skup tamo dole, pokazuju\u0107i da se simetrije pokazuju sve bolje i bolje. \u0160to vi\u0161e simetrija imate, bolje \u0107ete izraziti jednostavnost i elegantnost teorije.<\/p>\n

Poslednje dve, prva jedna\u010dina govori da naelektrisanja i elektri\u010dne struje stvaraju sva elektri\u010dna i magnetna polja. Slede\u0107a – druga – jedna\u010dina ka\u017ee da nema magnetizma van toga. Jedini magnetizam dolazi od naelektrisanja i elektri\u010dnih struja. Nekog dana \u0107emo mo\u017eda na\u0107i sitnu rupu u tom \u010dlanu. Ali za sada, to je slu\u010daj.<\/p>\n

Sada, ovde je veoma zanimljiv razvoj za koji mnogi ljudi nisu \u010duli. Trebalo bi da su \u010duli za to, ali je malo mu\u010dno objasniti to sa tehni\u010dkim detaljima, pa to ne\u0107u uraditi. Samo \u0107u spomenuti. Ali \u010cen Ning Jang, koga smo zvali “Frenk” Jang i Bob Mils postavili su, pre 50 godina, ovu generalizaciju Maksvelovih jedna\u010dina, sa novom simetrijom. Potpuno novom simetrijom. Matematika je veoma sli\u010dna, ali je tu cela nova simetrija. Nadali su se da \u0107e ovo doprineti nekako fizici \u010destica – nije. Nije, samo po sebi, doprinelo fizici \u010destica.<\/p>\n

Ali onda su neki od nas ovo uop\u0161tili jo\u0161 vi\u0161e. I tada jeste! I dalo je veoma lep opis jake sile i slabe sile. Dakle ovde ka\u017eemo, ponovo, ono \u0161to smo rekli ranije: svaki sloj luka pokazuje sli\u010dnosti sa susednim slojevima. Dakle, matematika susednih slojeva je veoma sli\u010dna onome \u0161to nam je potrebno za novi sloj. I zbog toga izgleda lepo. Zato \u0161to ve\u0107 znamo kako to da zapi\u0161emo na divni, koncizni na\u010din.<\/p>\n

Evo sadr\u017eaja. Verujemo da postoji ujedinjena teorija ispod svih zakonitosti. Koraci ka ujedinjenju ispoljavaju jednostavnost. Simetrija ispoljava jednostavnost. Zatim su tu i samosli\u010dnosti du\u017e skala – drugim re\u010dima, od jednog sloja luka do drugog. Pribli\u017ena samosli\u010dnost. I to obja\u0161njava ovaj fenomen. To \u0107e objasniti za\u0161to je lepota uspe\u0161an kriterijum za odabir ispravne teorije.<\/p>\n

Evo \u0161ta je Njutn rekao: “Priroda je vrlo skladna i saglasna samoj sebi”. Jedna od stvari na koje je mislio je ono \u0161to ve\u0107ina nas danas uzima zdravo za gotovo, ali u njegovim danima to nije bilo uzimano zdravo za gotovo. Postoji pri\u010da, za koju nije potpuno sigurno da je ta\u010dna, ali mnogi ljudi su je ispri\u010dali. \u010cetiri izvora su je ispri\u010dala. Kada se kuga pojavila u Kembrid\u017eu i kada je on oti\u0161ao na farmu svoje majke – jer je univerzitet bio zatvoren – video je jabuku da pada sa drveta ili na njegovu glavu ili tako ne\u0161to. I on je shvatio odjednom da bi sila koja je privukla jabuku dole ka zemlji mogla biti ista kao sila koja reguli\u0161te kretanje planeta i meseca.<\/p>\n

To je bilo veliko ujedinjenje za te dane, iako danas to uzimamo zdravo za gotovo. To je ista teorija gravitacije. Pa je on rekao da je ovaj princip prirode, harmonija: “Ovaj princip prirode daleko je od shvatanja filozofa, te sam se suzdr\u017eavao da ga opi\u0161em u toj knjizi, jer bih mogao biti smatran za ekstravagantnog \u010dudaka…” I to je ono na \u0161ta svi moramo da pazimo. Naro\u010dito na ovom okupljanju. “… i tako stvoriti predrasude svojih \u010ditalaca protiv svih onih stvari koje su bile glavne ideje knjige.”<\/p>\n

Sad, ko bi danas tvrdio da je to puka uobrazilja ljudskog uma? Da je sila koja izaziva pad jabuke na zemlju ista sila koja je uzrok kru\u017eenja planeta i meseca, i tako dalje? Svako to zna. To je osobina gravitacije. To nije ne\u0161to u ljudskom umu. Ljudski um mo\u017ee, naravno, to po\u0161tovati i u\u017eivati, koristiti, ali to nije – to ne vu\u010de korenje iz ljudskog uma. To vu\u010de korenje iz osobina gravitacije. I to je istina za sve stvari o kojima pri\u010damo. One su osobine fundamentalnog zakona. Fundamentalni zakon je takav da razli\u010diti slojevi luka li\u010de jedan na drugi i tako matematika jednog sloja dozvoljava da se izraze lepota i jednostavnost fenomena slede\u0107eg sloja.<\/p>\n

Ka\u017eem ovde da je Njutn uradio dosta stvari te godine: gravitacija, zakoni kretanja, kalkulus, belo svetlo sastoji se od svih boja duge. Mogao je napisati dosta u eseju na temu “\u0160ta sam radio na letnjem raspustu”.\u00a0 Dakle ne moramo posmatrati ove principe kao odvojene metafizi\u010dke postulate. Oni proizlaze iz fundamentalne teorije. Oni su ono \u0161to zovemo proizlaze\u0107im osobinama. Nije vam potrebno – nije vam potrebno ne\u0161to vi\u0161e da biste dobili ne\u0161to vi\u0161e. To je ono \u0161to proizla\u017eenje zna\u010di.<\/p>\n

\u017divot mo\u017ee proizi\u0107i iz fizike i hemije, plus mnogo slu\u010dajnosti. Ljudski um mo\u017ee proizi\u0107i iz neurobiologije i mnogo slu\u010dajnosti, na\u010dinom na koji hemijske veze proizlaze iz fizike i odre\u0111enih slu\u010dajnosti. To ne umanjuje zna\u010daj ovih predmeta da se zna da oni proizlaze iz fundamentalnijih stvari, plus slu\u010dajnosti. Postoji op\u0161te pravilo i veoma je va\u017eno da se to shvati. Nije vam potrebno ne\u0161to vi\u0161e da biste dobili ne\u0161to vi\u0161e. Ljudi nastavljaju da postavljaju pitanja kad pro\u010ditaju moju knjigu, “Kvark i Jaguar”. Oni ka\u017eu:”Nema li ne\u010deg vi\u0161e iza onoga \u0161to imate tamo?” Po svoj prilici, oni misle na ne\u0161to natprirodno. U svakom slu\u010daju, nema ga. Nije vam potrebno ne\u0161to vi\u0161e da biste objasnili ne\u0161to vi\u0161e. Hvala vam puno.<\/p>\n

Ba\u0161tabalkana<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u0160ta se doga\u0111a sa materijom ako je veoma fino iseckate? Od \u010dega je napravljena?<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-82887","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/82887","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=82887"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/82887\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=82887"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=82887"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=82887"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}