{"id":82723,"date":"2012-05-02T10:14:44","date_gmt":"2012-05-02T08:14:44","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=82723"},"modified":"2012-05-02T14:51:26","modified_gmt":"2012-05-02T12:51:26","slug":"civilizacija-i-dekolonijalizacija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/05\/02\/civilizacija-i-dekolonijalizacija\/","title":{"rendered":"Civilizacija i dekolonijalizacija"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Derrick Jensen<\/p>\n

Poglavica Osaga, Veliki Ratnik, rekao je o vladaju\u0107oj kulturi: “Ja vidim i divim se va\u0161em na\u010dinu \u017eivota…. Ukratko, mo\u017eete da uradite skoro sve \u0161to izaberete. Vi belci posedujete mo\u0107 da ukrotite skoro svaku \u017eivotinju za svoju upotrebu. Okru\u017eeni ste robovima. Sve oko vas je u lancima i vi ste i sami robovi. Bojim se ako zamenim svoj na\u010din \u017eivota za va\u0161 da \u0107u i ja tako\u0111e postati rob.”<\/p>\n

Su\u0161tina vladaju\u0107e kulture, civilizacije, jeste ropstvo. Bazirana je na ropstvu i zahteva ropstvo. Poku\u0161ava da porobi zemlji\u0161te, da porobi ne-ljude, i da porobi ljude. Poku\u0161ava da nas sve navede da verujemo da su svi odnosi zasnovani na robovanju, zasnovani na dominaciji, takvi da ljudi vladaju zemlji\u0161tem i svime \u0161to \u017eivi na njemu, mu\u0161karci vladaju \u017eenama, beli vladaju ne-belima, civilizovani vladaju svima. A iznad svih je civilizacija, sistem sam. Mi smo nau\u010deni da verujemo da je sistem – civilizacija – ne\u0161to va\u017enije od \u017eivota na Zemlji.<\/p>\n

Ako mi ne verujete, zapitajte se \u0161ta sva mainstream takozvana re\u0161enja za globalno zagrevanje imaju zajedni\u010dko. Odgovor je da sva ona poku\u0161avaju da spasu industrijski kapitalizam, a ne stvarni svet. Sva ona uzimaju industrijski kapitalizam kao ne\u0161to dato, kao ne\u0161to \u0161to mora biti spa\u0161eno, kao ne\u0161to \u0161to mora biti odr\u017eano po svaku cenu (uklju\u010duju\u0107i i ubijanje planete, ubijanje svega \u0161to je stvarno), kao nezavisnu promenljivu, kao ne\u0161to primarno; i uzimaju stvaran, fizi\u010dki svet – ispunjen stvarnim fizi\u010dkim bi\u0107ima koja \u017eive, umiru, \u010dine svet raznovrsnijim – kao ne\u0161to sporedno, kao zavisnu promenljivu, kao ne\u0161to (nikada neko, naravno) \u0161to (nikada ko) mora da se prilagodi industrijskom kapitalizmu ili umre. \u010cak i neko tako pametan i posve\u0107en kao \u0161to je to Peter Montague, koji je nekada vodio jako bitan Rachel's Newsletter, mo\u017ee da ka\u017ee, o umobolnom planu da se “re\u0161i” globalno zagrevanje zakopavanjem ugljenika u zemlju (gde je naravno i bio pre nego \u0161to su ga neki genijalci ispumpali i sagoreli): “\u0160ta je u pitanju? Nakon \u0161to je trilion tona ugljen-dioksida zakopano duboko pod zemljom, ako \u010dak i mala proporcija toga procuri nazad u atmosferu, planeta mo\u017ee da se rapidno zagreje i civilizacija kakvu znamo mo\u017ee biti uni\u0161tena.”<\/p>\n

Ne, Peter, nije civilizacija ono o \u010demu bi trebalo da brinemo. Uni\u0161tenje civilizacije je dobra stvar za planetu, \u0161to zna\u010di da je to dobra stvar. Od mogu\u0107nosti da “civilizacija kakvu znamo mo\u017ee biti uni\u0161tena” mnogo je problemati\u010dnija veoma realna mogu\u0107nost da planeta (i kakvu znamo i kakvu se nikad nismo potrudili da upoznamo) mo\u017ee da umre. Jo\u0161 jedan primer, u govoru u kome je pozivao na “brzu akciju da se spre\u010di globalno zagrevanje”, i u kome je nazvao globalno zagrevanje “hitnim problemom”, sekretar Ujedinjenih nacija, general Ban Ki-moon, dao je razlog zbog kog \u017eeli brzu akciju da spre\u010di ovaj hitan problem: “Mi moramo biti aktivno anga\u017eovani u suprotstavljanju globalnom izazovu klimatskih promena, koje su ozbiljna pretnja za op\u0161ti razvoj.” Nema veze \u0161to je to ozbiljna pretnja za planetu.<\/p>\n

On je zabrinut za “razvoj,” \u0161to je u ovom slu\u010daju \u0161ifrovana re\u010d za industrijalizaciju.<\/p>\n

Ovo je ludo. Ovo je van veze sa fizi\u010dkom realno\u0161\u0107u. U svakoj fizi\u010dkoj istini biti civilizovan zna\u010di biti lud, biti van uma, biti van tela, biti van realisti\u010dkog dodira sa fizi\u010dkim svetom. Civilizacija je bolest, veoma zarazna bolest koja ubija zemlji\u0161te, ubija one koji \u017eive sa zemljom ili na njoj, koja poku\u0161ava da ubije sve koji ne pristaju da postanu njeni robovi.<\/p>\n

Civilizacija je zavisnost. Moj re\u010dnik defini\u0161e glagol zavisiti kao “vezati, posvetiti ili prika\u010diti sebe kao slugu, poslu\u0161nika ili pristalicu.” U rimskom zakonu zavisnost je bila: “formalna predaja ili isporuka po presudi suda; odatle, izru\u010denje ili posve\u0107ivanje nekoga gospodaru.” Dolazi od istog korena kao dikcija: dicere, sa zna\u010denjem izgovoriti, kao \u0161to sudija izgovara presudu nekome. Biti zavisan zna\u010di biti rob. Biti rob zna\u010di biti zavisan. Heroin prestaje da slu\u017ei zavisniku, i zavisnik po\u010dinje da slu\u017ei heroinu. Isto mo\u017eemo re\u0107i za civilizaciju: na slu\u017ei ona nama, ve\u0107 pre mi slu\u017eimo njoj. Ne\u0161to je o\u010dajni\u010dki pogre\u0161no u tome.<\/p>\n

Moramo zaustaviti ovu zavisnost, ovu bolest, od porobljavanja nas, zaustaviti je od ubijanja planete. I dok postoji mnogo akcija koje mo\u017eemo i moramo preuzeti da za\u0161titimo zemlji\u0161te i ljudska i ne-ljudska bi\u0107a koja volimo od ove kulture, na razne na\u010dine prvi i najva\u017eniji korak koji moramo da preuzmemo je da dekolonijalizujemo svoja srca i umove. Taj proces dekolonijalizacije \u0107e biti druga\u010diji za svaku osobu. Bi\u0107e druga\u010diji za \u017eene i mu\u0161karce. Bi\u0107e druga\u010diji za one koji su uro\u0111enici i one koji to nisu.<\/p>\n

Ali postoje neke zajedni\u010dke karakteristike. Dekolonijalizacija je proces slamanja va\u0161eg identiteta odanosti ovoj kulturi – industrijskom kapitalizmu, i jo\u0161 \u0161ire civilizaciji – i prise\u0107anja na va\u0161u identifikaciju i odanost realnom fizi\u010dkom svetu, uklju\u010duju\u0107i i zemlji\u0161te na kome \u017eivite. To zna\u010di preispitivati premise i pri\u010de koje vam je dominantna kultura uru\u010dila.To zna\u010di shvatati \u0161tetu koju dominantna kultura \u010dini drugim kulturama, kao i planeti. Ako ste deo naseljeni\u010dkog dru\u0161tva, to zna\u010di prepoznati da \u017eivite na ukradenom zemlji\u0161tu, i to zna\u010di raditi na tome da se zemlji\u0161te vrati ljudima \u010dija je krv zauvek pome\u0161ana sa njim. Ako ste uro\u0111enik to zna\u010di nikada ne zaboraviti da je va\u0161e zemlji\u0161te ukradeno, i to zna\u010di raditi na tome da se zemlji\u0161te ponovo poseduje. To zna\u010di prepoznati da rasko\u0161 dominantne kulture ne dolazi besplatno, ve\u0107 je pre na ra\u010dun drugih ljudi, ne-ljudi, celog sveta. To zna\u010di da ne \u017eivimo u funkcionalnoj demokratiji, ve\u0107 pre u korporacijskoj plutokratiji tj. vladavini bogatih, vladavini od strane i u svrhu korporacija. Dekolonijalizacija zna\u010di internalizovati posledice toga. To zna\u010di prepoznati da ni tehnolo\u0161ki razvoj ni porast GNP razvoja nisu dobri za planetu. To zna\u010di prepoznati da dominantna kultura nije dobra za planetu. Dekolonijalizacija zna\u010di internalizovati posledice \u010dinjenice da dominantna kultura ubija planetu. To zna\u010di odlu\u010diti da \u0107emo zaustaviti ovu kulturu od toga. To zna\u010di odlu\u010diti da ne\u0107emo pogre\u0161iti. To zna\u010di setiti se da je realan svet va\u017eniji od ovog dru\u0161tvenog sistema: bez realnog sveta nema ni dru\u0161tvenog sistema, bilo kog dru\u0161tvenog sistema. Sve ovo su najosnovniji po\u010deci dekolonijalizacije. To je unutra\u0161nji rad kojim se ne posti\u017ee ni\u0161ta u spolja\u0161njem svetu, ali \u010dini sve naredne korake vi\u0161e verovatnim, vi\u0161e izvodljivim, na mnoge na\u010dine vi\u0161e kao stvar striktno ve\u0161tine.<\/p>\n

Drugi na\u010din da se ovo ka\u017ee je ono \u0161to moj prijatelj ekolog i lekar John Osborn ka\u017ee: prvi korak ka ozdravljenju je odgovaraju\u0107a dijagnoza. Dekolonijalizacija zna\u010di postavljanje te odgovaraju\u0107e dijagnoze. Postoji jedan jo\u0161 osnovniji proces zajedni\u010dki za sve dekolonijalizacije, bez obzira ko ste. To je ovaj. Ruski pisac Anton \u010cehov je jednom zadao jednom mladom piscu da napi\u0161e pri\u010du u kojoj neko istiskuje svaku kap robovske krvi iz svog tela. To je ono \u0161to moramo da uradimo. Civilizacija ne mo\u017ee da pre\u017eivi slobodne mu\u0161karce i \u017eene koji razmi\u0161ljaju i ose\u0107aju i deluju iz svojih sopstvenih srca i umova, slobodne mu\u0161karce i \u017eene koji su voljni da deluju u za\u0161titu onih koje vole.<\/p>\n

Knjiga iz koje poti\u010de ovaj tekst je o istiskivanju i poslednje kapi robovske krvi iz va\u0161ih tela. To je knjiga o prekidanju va\u0161e zavisnosti od dominantne kulture, i o prise\u0107anju \u0161ta to zna\u010di biti slobodna \u017eena ili mu\u0161karac, \u0161ta to zna\u010di \u017eiveti sa zemlji\u0161tem koje \u017eivi sa vama, i kako za\u0161titi i odbraniti to zemlji\u0161te, i va\u0161u slobodu, kao da vam \u017eivoti zavise od toga. Zato \u0161to u svakoj fizi\u010dkoj istini i jeste tako.<\/p>\n

Prevela Aleksandra Zikic<\/p>\n

kontra-punkt.info<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Civilizacija je zarazna bolest koja ubija zemlji\u0161te i koja poku\u0161ava ubiti sve koji ne pristaju postati njenim robovima.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-82723","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/82723","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=82723"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/82723\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=82723"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=82723"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=82723"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}