{"id":82679,"date":"2012-05-01T10:46:12","date_gmt":"2012-05-01T08:46:12","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=82679"},"modified":"2012-05-01T10:46:12","modified_gmt":"2012-05-01T08:46:12","slug":"kultura-slobode","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/05\/01\/kultura-slobode\/","title":{"rendered":"Kultura slobode"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Mario Vargas Ljosa<\/p>\n

Najefektniji argumenti protiv globalizacije obi\u010dno nisu u vezi sa ekonomijom. Uspe\u0161niji su napadi koji potegnu socijalne i eti\u010dke teme, i, nadasve, kulturne. Takvi argumenti izronili su iz one gu\u017eve u Sijetlu 1999. godine, a u novije vreme \u010duli smo njihove rezonance i u Davosu, Bangkoku i Pragu. Oni ka\u017eu slede\u0107e:<\/p>\n

Nestanak nacionalnih granica i uspostavljanje tr\u017ei\u0161no povezanog sveta zna\u010di\u0107e smrtni udarac regionalnim i nacionalnim kulturama, kao i tradicijama, obi\u010dajima, mitovima i na\u010dinima pona\u0161anja koji \u010dine kulturni identitet svake zemlje ili regije. Po\u0161to je glavnina sveta nemo\u0107na da se odupre invaziji kulturnih proizvoda iz razvijenih zemalja — ili, budimo konkretniji, iz supersile, SAD, koja za sobom vu\u010de velike transnacionalne korporacije — uskoro \u0107e se svima nametnuti severnoameri\u010dka kultura, koja \u0107e standardizovati svet i uni\u0161titi njegovu bogatu floru raznolikih kultura. Na taj na\u010din \u0107e svi narodi, a ne samo maleni i slabi, izgubiti svoj identitet, svoju du\u0161u, i sve\u0161\u0107e se na kolonije 21. veka — na zombije ili karikature izvajane po kulturnim normama jednog novog imperijalizma koji, osim \u0161to vlada planetom i planetarnim kapitalom, vojnom silom, a i nau\u010dnim znanjem, te\u017ei da nametne drugima i svoj jezik, kao i svoje na\u010dine razmi\u0161ljanja, verovanja, u\u017eivanja i sanjanja.<\/p>\n

Ovaj ko\u0161mar ili negativna utopija o svetu koji, zbog globalizacije, gubi svoju lingvisti\u010dku i kulturnu \u0161arolikost i postaje kulturna svojina Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava, nije ekskluzivni domen levi\u010darskih politi\u010dara koji se nostalgi\u010dno osvr\u0107u ka Marksu, Maou, ili \u010ce Gevari. Ovaj delirijum progonjenosti — podstaknut mr\u017enjom i zavidljivom zlobom prema severnoameri\u010dkom d\u017einu — primetan je i u razvijenim zemljama sa visokom kulturom, i ne samo u jednom politi\u010dkom sektoru, levici, nego i u centru i na desnici.<\/p>\n

U ovom pogledu naj\u010duveniji slu\u010daj (ali ne po dobru) je Francuska, u kojoj vidimo \u010deste dr\u017eavne kampanje u odbranu francuskog “kulturnog identiteta” koji je navodno ugro\u017een globalizacijom. Ogromna galerija intelektualaca i politi\u010dara nalazi se u stanju alarma zbog opasnosti da podru\u010dje koje je svojevremeno proizvelo Montenja, Dekarta, Rasina, i Bodlera — a i dr\u017eava koja je dugo bila arbitar u odevanju, likovnim umetnostima, hrani, i u mislila\u0161tvu i svim duhovnim domenima — mo\u017ee dospeti pod okupaciju “Mekdonaldsa”, “Pica hat”, “Kentaki-pr\u017eenih-pili\u0107a”, rok i rep muzike, holivudskih filmova, farmerica, teniskih patika, i T-majica. Posledice ovog straha su, izme\u0111u ostalih, velike nov\u010dane dotacije francuske vlade lokalnoj filmskoj industriji, kao i zahtevi da se bioskopima zakonom naredi da moraju prikazivati odre\u0111enu kvotu doma\u0107ih filmova i da ne smeju prikazivati vi\u0161e od odre\u0111ene kvote ameri\u010dkih filmova. Taj strah je i razlog zbog koga op\u0161tinske vlasti u Francuskoj objavljuju stroge direktive i propisuju visoke kazne svakome ko na javnom mestu upotrebi Molijerov jezik zasut sme\u0107em anglicizama. (Dodu\u0161e, kad se \u0161etate kroz Pariz, sti\u010dete utisak da se ti op\u0161tinski propisi ba\u0161 i ne po\u0161tuju dosledno.) Iz tog razloga je Hoze Bove, farmer-krsta\u0161 protiv la malbouffe (o\u010dajno lo\u0161e hrane), postao ni manje ni vi\u0161e nego heroj naroda. Nedavno je osu\u0111en na tri meseca zatvora, a njegova popularnost \u0107e zbog toga, po svoj prilici, porasti.<\/p>\n

Iako verujem da je ovaj kulturni argument protiv globalizacije neprihvatljiv, trebalo bi da konstatujemo da duboko unutar njega ipak postoji jedna neosporna istina. Ovaj vek, kao i svet u kome \u0107emo \u017eiveti, bi\u0107e manje \u017eivopisan i manje natopljen dru\u0161tvenim \u0161arenilom nego \u0161to je to bio pro\u0161li, dvadeseti vek. Festivali, no\u0161nja, obi\u010daji, ceremonije, verovanja i rituali koji su u pro\u0161losti davali ljudskom rodu folklornu i etnolo\u0161ku raznovrsnost postepeno nestaju ili se ograni\u010davaju na manjine, a ve\u0107ina dru\u0161tva ih napu\u0161ta i prihvata druge, podesnije za realnost na\u0161eg vremena. Sve zemlje na planeti Zemlji do\u017eivljavaju ovaj proces, neke br\u017ee a neke sporije; ali, to nije zbog globalizacije. To je zbog modernizacije, kojoj globalizacija nije uzrok, nego posledica. Svakako da je mogu\u0107e lamentima propratiti \u010dinjenicu da se taj proces doga\u0111a, biti nostalgi\u010dan zato \u0161to u senku padaju oni nekada\u0161nji, drevni na\u010dini \u017eivota koji, naro\u010dito kad ih mi iz svoje dana\u0161nje pozicije gledamo, izgledaju prepuni zabave, originalnosti i boje. Ali ovaj proces je neizbe\u017ean. Totalitarni re\u017eimi u zemljama kao \u0161to su Kuba ili Severna Koreja, u silnom strahu da \u0107e ih ma kakvo otvaranje uni\u0161titi, podi\u017eu zidine oko sebe i uvode svakojake cenzure i zabrane protiv modernosti. Ali \u010dak ni oni nisu u stanju da zaustave sporu infiltraciju modernosti i postupno potkopavanje njihovog takozvanog kulturnog identiteta. U teoriji je mo\u017eda mogu\u0107e da neka dr\u017eava zadr\u017ei taj svoj identitet, ali samo ako odlu\u010di — poput nekih plemena u Africi ili u Amazoniji — da \u017eivi u totalnoj izolaciji, da prese\u010de sve veze sa drugim nacijama, ako se opredeli za samodovoljnost. Kulturni identitet sa\u010duvan u tom obliku vratio bi tu ljudsku zajednicu na preistorijski \u017eivotni standard.<\/p>\n

Istina je da zbog modernizacije nestaju mnogi tradicionalni na\u010dini \u017eivota. Ali, u isto vreme ona otvara nove mogu\u0107nosti; ona je va\u017ean korak napred za celokupno ljudsko dru\u0161tvo. Iz tog razloga narodi, kad im se ostavi mogu\u0107nost slobodnog izbora, opredeljuju se, ponekad i nasuprot onome \u0161to bi se svi\u0111alo njihovim liderima ili intelektualnim tradicionalistima, ipak za modernizaciju, i to biraju jasno i glasno, bez ikakve dvosmislenosti.<\/p>\n

Optu\u017ebe protiv globalizacije a u korist kulturnog identiteta otkrivaju jednu stati\u010dnu koncepciju kulture. Ta koncepcija nije zasnovana na istorijskoj istini. Koje su to kulture ostale za sva vremena nepromenljive, nedotaknute vremenom? Da bismo ih na\u0161li, moramo tragati me\u0111u malenim i primitivnim magijsko-religijskim zajednicama koje \u017eive u pe\u0107inama, obo\u017eavaju grom i pojedine zveri, i koje su, zbog svoje primitivnosti, sve manje sposobne da se odupru eksploataciji ili \u010dak istrebljenju. Sve druge kulture, a naro\u010dito one koje imaju pravo da se nazivaju modernim i \u017eivim, evoluirale su do te mere da su sada samo mutni odsjaji onoga \u0161to su bile pre samo dve-tri generacije. Ovu evoluciju lako je uo\u010diti u zemljama kao \u0161to su Francuska, \u0160panija i Engleska, gde su promene tokom poslednjih pedeset godina bile tako duboke i spektakularne da bi danas jedan Marsel Prust, Frederiko Garsija Lorka ili Vird\u017einija Vulf te\u0161ko prepoznali dru\u0161tva u kojima su ro\u0111eni — i \u010dijoj obnovi su svojim delima toliko doprineli.<\/p>\n

Pojam “kulturnog identiteta” je opasan. Sa dru\u0161tvene ta\u010dke gledi\u0161ta, on je sumnjiv i ve\u0161ta\u010dki, ali, ne vi\u0161e od toga; me\u0111utim, kad se gleda iz politi\u010dke perspektive, vidimo da on ugro\u017eava najdragocenije dostignu\u0107e \u010dove\u010danstva: slobodu. Ne pori\u010dem ja da ljudi koji govore istim jezikom, koji su ro\u0111eni i \u017eive na istoj teritoriji, koji se suo\u010davaju sa istim problemima i praktikuju istu religiju i obi\u010daje imaju i neke zajedni\u010dke osobine. Ali taj zajedni\u010dki imenitelj ne mo\u017ee nikada u potpunosti definisati nijednog of njih; on samo ukida ili baca na neku prezrenu drugorazrednu ravan sve one jedinstvene atribute i crte po kojima se jedan \u010dlan grupe razlikuje od ostalih. Koncept identiteta, osim kada se primenjuje samo na pojedince i ni na \u0161ta drugo, inherentno je redukcionisti\u010dki i dehumanizuju\u0107i, on je jedna kolektivisti\u010dka i ideolo\u0161ka apstrakcija izvu\u010dena iz svega onoga \u0161to je originalno i kreativno u ljudskom bi\u0107u, svega onoga \u0161to nije nametnuto nasle\u0111em, geografijom ili dru\u0161tvenim pritiskom. Istinski identitet proisti\u010de iz sposobnosti ljudskih bi\u0107a da se odupru takvim pritiscima i da im protivstave slobodne postupke koje sami izmisle.<\/p>\n

Pojam “kolektivnog identiteta” je ideolo\u0161ka fikcija i temelj nacionalizma. Po mi\u0161ljenju mnogih etnologa i antropologa, kolektivni identitet nije istina \u010dak ni kod najarhai\u010dnijih ljudskih zajednica. Praktikovanje istih postupaka i obi\u010daja mo\u017ee biti od bitnog zna\u010daja za odbranu jedne dru\u0161tvene grupe, to je istina; ali, uvek preostane i jedna \u0161iroka margina inicijative i kreativnosti me\u0111u \u010dlanovima grupe, a individualne razlike preovladavaju nad kolektivnim crtama \u010dim po\u010dnete da razmatrate nekog pojedinca kao takvog, a ne kao “\u010dlana” koji je puki periferni element jednog kolektiviteta. Globalizacija radikalno \u0161iri i stavlja na raspolaganje svim gra\u0111anima ove planete mogu\u0107nost da svako konstui\u0161e svoj li\u010dni kulturni identitet, svojom sopstvenom voljnom akcijom, u skladu sa svojim preferencijama i intimnim motivacijama. Gra\u0111ani vi\u0161e nisu pod obavezom, kao u pro\u0161losti i kao na jo\u0161 mnogim mestima i u sada\u0161njosti, da respektuju jedan identitet koji ih zatvara u koncentracioni logor iz koga nema be\u017eanja — identitet koji im se name\u0107e kroz jezik, naciju, crkvu i obi\u010daje mesta gde su se rodili. U tom smislu, globalizaciju moramo do\u010dekati dobrodo\u0161licom, jer ona primetno \u0161iri horizonte individualne slobode.<\/p>\n

Dve istorije jednog kontinenta<\/p>\n

Mo\u017eda je Latinska Amerika najbolji primer do koje mere su ve\u0161ta\u010dki i apsurdni svi poku\u0161aji uspostavljanja kolektivnog identiteta. Kakav bi mogao biti kulturni identitet Latinske Amerike? \u0160ta bi to bilo uklju\u010deno u jednu koherentnu zbirku verovanja, obi\u010daja, tradicija, postupaka i mitologija koja navodno daje ovom regionu neki objedinjeni personalitet, unikatan i neprenosiv? Na\u0161a istorija je iskovana u intelektualnim polemikama — od kojih su neke bile veoma \u017eestoke — koje su poku\u0161avale da odgovore na ovo pitanje. Najslavnija je ona koja je zapo\u010dela rano u dvadesetom veku i u kojoj su se u areni na\u0161li s jedne strane hispanisti, a sa druge strane zastupnici domorodaca; ona je imala odjeke \u0161irom kontinenta.<\/p>\n

Za hispaniste kao \u0161to su Hoze De La Riva Aguero, Viktor Andres Belaunde, i Francisko Garsija Kalderon, Latinska Amerika je ro\u0111ena onda kada je, zahvaljuju\u0107i Otkri\u0107u i Osvajanju, pripojena \u0161panskom i portugalskom jeziku, i kad je, prihvatanjem hri\u0161\u0107anstva, postala deo Zapadne civilizacije. Hispanisti nisu omalova\u017eavali pre-hispanske kulture, ali su smatrali da te kulture sa\u010dinjavaju samo jedan sloj — i to ne primaran — jedne socijalne i istorijskle realnosti koja je svoju prirodu i svoj personalitet upotpunila tek zahvaljuju\u0107i o\u017eivljavaju\u0107em uticaju Zapada.<\/p>\n

Zastupnici domorodaca, takozvani indigenisti, odbacili su sa moralnom indignacijom te blagodeti koje su Evropljani navodno doneli u Latinsku Ameriku. Po mi\u0161ljenju indigenista, na\u0161 identitet nalazi svoje korene i svoju du\u0161u u pre-hispanskim kulturama i civilizacijama, \u010diji su razvoj i modernizacija brutalno sase\u010deni i zga\u017eeni nasiljem prido\u0161lica, cenzurom, represijom i marginalizacijom, ne samo tokom tri veka kolonijalizma, nego i kasnije, posle uvo\u0111enja republikanskog ure\u0111enja. Po indigenskim misliocima, autenti\u010dni “ameri\u010dki izraz” tj. “ameri\u010dka ekspresija” (da upotrebimo naslov jedne knjige Hozea Lezame Lime) le\u017ei u svim onim kulturnim manifestacijama — od domoroda\u010dkih jezika do verovanja, rituala, likovnih umetnosti i popularnih na\u010dina pona\u0161anja — koje su se opirale zapadnja\u010dkoj kulturnoj opresiji i koje su izdr\u017eale do na\u0161ih dana. Jedan ugledni istori\u010dar naklonjen ovoj ta\u010dki gledi\u0161ta, Peruanac po imenu Luis E. Valkarel, \u010dak je rekao da sve crkve, manastire i druge spomenike kolonijalne arhitekture treba spaliti zato \u0161to predstavljaju “Anti-Peru”. Sve su to la\u017ene stvari, ka\u017ee on, negacije \u010distog izvornog ameri\u010dkog identiteta koji se zasniva isklju\u010divo na indigenim korenima. A jedan od najoriginalnijih romanopisaca u Latinskoj Americi, Hoze Maria Aguedas, \u010dije pri\u010de se odlikuju velikom delikatno\u0161\u0107u i vibrantnim moralnim protestom, ispri\u010dao je ep o opstanku kulture Kve\u010dua u andskom svetu, opstanku uprkos gu\u0161e\u0107em i izobli\u010duju\u0107em prisustvu Zapada.<\/p>\n

Hispanizam i indigenizam dali su odli\u010dne istorijske eseje i veoma kreativna knji\u017eevna dela, ali, ocenjivane iz na\u0161e sada\u0161nje perspektive, obe te doktrine izgledaju jednako sekta\u0161ke, redukcionisti\u010dke, i la\u017ene. Ni jedna ni druga ne mogu uklopiti ekspanzivnu raznovrsnost Latinske Amerike u svoje pripremljene luda\u010dke ko\u0161ulje; obe imaju zadah rasizma. Ko bi se danas usudio da tvrdi da su jedini legitimni predstavnici Latinske Amerike “Hispanici” ili “Indijanci”?<\/p>\n

Pa ipak, nastojanja da se iskuje i izoluje na\u0161 distinktni “kulturni identitet” nastavljaju se, sa politi\u010dkim i intelektualnim \u017earom koji bi zaslu\u017eivao da bude usmeren ka nekim dostojnijim ciljevima. Poku\u0161aji da se jednom narodu nametne kulturni identitet ekvivalent su zaklju\u010davanja tog naroda u zatvor i uskra\u0107ivanja tim ljudima upravo one jedne slobode koja je od svih najdragocenija — a to je sloboda da biraju \u0161ta, ko i kako \u017eele da budu. Latinska Amerika ima ne jedan, nego mnogo kulturnih identiteta; nijedan od njih ne mo\u017ee sebi pripisivati neku ve\u0107u legitimnost ili \u010distotu nego ostali. Naravno, Latinska Amerika je u sebe uklju\u010dila i pre-hispanski svet i njegove kulture, koje u Meksiku, Gvatemali i andskim zemljama imaju i danas tako veliku socijalnu snagu. Ali Latinska Amerika je tako\u0111e ogroman roj govornika \u0161panskog i portugalskog jezika, koji iza sebe imaju pet vekova tradicije i koji su svojim prisustvom i delovanjem svakako odlu\u010duju\u0107e uticali na izgled i odlike ovog kontinenta. A zar nije Latinska Amerika jednim delom sa\u010dinjena i od onog \u0161to je afri\u010dko, i \u0161to je na na\u0161e obale stiglo u isto vreme kad i Evropa? Zar nije afri\u010dko prisustvo neizbrisivo utkano u na\u0161u ko\u017eu, na\u0161u muziku, na\u0161e idiosinkrazije, na\u0161e dru\u0161tvo? Kulturni, etni\u010dki i socijalni sastojci koji \u010dine Latinsku Ameriku povezuju nas sa gotovo svim regionima i kulturama sveta. Imamo mi kulturnih identiteta toliko mnogo, da je to kao i da nemamo nijedan. Ta stvarnost je, nasuprot onome \u0161to nacionalisti veruju, na\u0161e najve\u0107e bogatstvo. Ona je tako\u0111e i odli\u010dna legitimacija, kredibilitet koji nam omogu\u0107uje da se ose\u0107amo kao punopravni gra\u0111ani na\u0161eg globalizovanog sveta.<\/p>\n

Lokalni glasovi, globalna \u010dujnost<\/p>\n

Strah od amerikanizacije planete Zemlje vi\u0161e je ideolo\u0161ka paranoja, nego realnost. Nema sumnje, naravno, da je sa globalizacijom engleski postao generalni jezik na\u0161eg vremena, kao \u0161to je latinski bio u Srednjem veku. Uspon engleskog \u0107e se nastaviti, jer je on danas instrument bez koga se ne mo\u017ee u me\u0111unarodnim transakcijama i komunikacijama. Ali, da li to mora biti na \u0161tetu drugih velikih jezika? Apsolutno ne. Zapravo je istina suprotna. I\u0161\u010dezavanje granica i sve ve\u0107a me\u0111uzavisnost sveta jesu elementi koji podsti\u010du nove generacije da u\u010de o drugim kulturama i da se me\u0111usobno asimiluju sa njima, ne samo iz hobija nego zato \u0161to to moraju, jer je danas sposobnost da se govori nekoliko jezika i da se uspe\u0161no plovi kroz razne kulture postala klju\u010dna za profesionalni uspeh. Razmotrite slu\u010daj \u0161panskog jezika. Pre pola veka, oni koji su govorili \u0161panski bili su zajednica koja gleda “ka unutra”; projektovali smo sebe samo na nekoliko vrlo ograni\u010denih na\u010dina izvan na\u0161ih tradicionalnih lingvisti\u010dkih okvira. Danas je \u0161panski jezik dinami\u010dan, on se bujno razvija, uspostavlja svoje mostobrane ili \u010dak ogromne nove teritorije na svih pet kontinenata. \u010cinjenica da u Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama \u017eivi nekih 25 do 30 miliona onih koji govore \u0161panski obja\u0161njava za\u0161to su dvojica nedavnih predsedni\u010dkih kandidata u SAD, guverner Teksasa D\u017eord\u017e Bu\u0161 i potpredsednik Al Gor, svoje kampanje vodili ne samo na engleskom nego i na \u0161panskom.<\/p>\n

Koliko miliona mladih ljudi \u0161irom planete je odgovorilo na izazove globalizacije tako \u0161to su nau\u010dili japanski, nema\u010dki, mandarin-kineski, kanton\u0161ki, ruski ili francuski? Na sre\u0107u, ova tendencija \u0107e se u dolaze\u0107im godinama poja\u010davati. Zato se najbolja odbrana na\u0161ih kultura i jezika sastoji u tome da ih promovi\u0161emo \u017eustro svud po ovom novom svetu, a ne da se odbrambeno zgurimo da bismo “odoleli” u naivnom verovanju da postoji neka vakcina protiv opasnosti zvane engleski jezik. Oni koji su za odbrambeno zatvaranje, svojim postojanjem ka\u017eu mnogo o kulturi, ali oni su u ve\u0107ini slu\u010dajeva neznalice; oni prikrivaju svoju pravu vokaciju, a to je nacionalizam. Ni\u0161ta nije toliko u raskoraku sa univerzalizmom kulture kao ta lokalisti\u010dka, isklju\u010diteljska, zbrkana vizija koju nacionalisti, nastupaju\u0107i iz svojih perspektiva, poku\u0161avaju nametnuti kulturnom \u017eivotu. Najlep\u0161a lekcija koju od kultura mo\u017eemo nau\u010diti jeste ona koja ka\u017ee da njima samim, kulturama, nije potrebno da ih \u0161tite ni birokrati ni komesari, ni gvozdene re\u0161etke, ni carinska izolacija, da bi ostale \u017eive i bujne; naprotiv, od takvih poku\u0161aja za\u0161tite kultura se samo sparu\u0161i ili \u010dak trivijalizuje. Kulture moraju \u017eiveti slobodno, u stalnom tiskanju i rvanju sa drugim kulturama. To ih renovira i podmla\u0111uje, to im dopu\u0161ta da evoluiraju i da se prilago\u0111avaju neprestanom toku \u017eivota. U antici, latinski nije ubio kulturu Grka; naprotiv, umetni\u010dka originalnost i intelektualna dubina helenske kulture pro\u017eela je i natopila rimsku civilizaciju kroz koju su, zatim, filozofije Platona i Aristotela i Homerovi spevovi stigli do celog sveta. Ne\u0107e od globalizacije i\u0161\u010deznuti lokalne kulture; u op\u0161toj svetskoj otvorenosti, sve ono iz ma koje lokalne kulture \u0161to zaista vredi, \u0161to je stvarno dobro, pre\u017eive\u0107e i na\u0107i \u0107e nove plodne teritorije za procvat.<\/p>\n

Ovo se de\u0161ava u Evropi, svuda. Naro\u010dito vredi zapaziti \u0160paniju, u kojoj se sada doga\u0111a izraziti procvat tamo\u0161njih regionalnih kultura. One su u vreme diktatora, generala Franciska Franka, suzbijane i osu\u0111ivane da se dr\u017ee u tajnosti. Ali, sa dolaskom demokratije, oslobo\u0111eno je bogato kulturno \u0161arenilo \u0160panije, kome je sad dozvoljeno da se razvija slobodno. U toj zemlji je na snazi re\u017eim autonomija, pod kojim su lokalne kulture izvanredno procvetale, naro\u010dito u Kataloniji, Galiciji i Baskiji, ali tako\u0111e i u ostalim delovima \u0160panije. Naravno, ne smemo me\u0161ati ove regionalne kulturne preporode, koji su pozitivni i oboga\u0107uju\u0107i, sa fenomenom nacionalizma, koji je ozbiljna pretnja kulturi slobode.<\/p>\n

Engleski pisac T. S. Eliot je 1948. godine u svom proslavljenom eseju “Bele\u0161ke za definiciju kulture” predskazao da \u0107e ljudski rod do\u017eiveti renesansu lokalnih i regionalnih kultura. U to vreme \u010dinilo se da je ovo proro\u010danstvo veoma smelo. Ali globalizacijom \u0107e se ono najverovatnije ostvariti ve\u0107 u 21. veku, a mi zbog toga treba da budemo sre\u0107ni. Preporod malih, lokalnih kultura vrati\u0107e ljudskom rodu onu bogatu mnogostrukost pona\u0161anja i iskazivanja koju je nacionalna dr\u017eava uni\u0161tila u poku\u0161aju da stvori takozvane nacionalne identitete krajem 18. i naro\u010dito u 19. veku. (Na ovaj fakt se lako zaboravi, ili ga mi i sami poku\u0161avamo zaboraviti zato \u0161to ima vrlo sumorne moralne konotacije.) Nacionalne kulture su u mnogim slu\u010dajevima iskivane u krvi i ognju, zabranama da se u \u0161koli predaje ili ma \u0161ta objavljuje na lokalnim narodnim dijalektima ili da ma ko praktikuje religiju ili obi\u010daje u ma kakvom raskoraku sa onim \u0161to je nacija-dr\u017eava smatrala idealnim. Na taj na\u010din je u mnogim zemljama sveta nacija-dr\u017eava nasilno nametala lokalnim kulturama jednu kulturu, dominantnu, a njih je suzbijala i eliminisala iz zvani\u010dnog \u017eivota. Ali, suprotno upozorenjima onih koji se pla\u0161e globalizacije, nije lako u potpunosti izbrisati kulture — ma koliko malene one bile — ako iza njih stoji bogata tradicija i narod koji ih praktikuje, makar i tajno. A danas, zahvaljuju\u0107i slabljenju nacionalne dr\u017eave, vidimo povratak zaboravljenih, marginalizovanih i u\u0107utkivanih lokalnih kultura koje pokazuju znake novog dinami\u010dnog \u017eivota u velikom koncertu ove globalizovane planete.<\/p>\n

katalaksija.com<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Najefektniji argumenti protiv globalizacije obi\u010dno nisu u vezi sa ekonomijom. Uspe\u0161niji su napadi koji potegnu socijalne i eti\u010dke teme, i, nadasve, kulturne.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":82680,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-82679","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/82679","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=82679"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/82679\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/82680"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=82679"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=82679"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=82679"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}