{"id":81063,"date":"2012-04-11T22:08:36","date_gmt":"2012-04-11T20:08:36","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=81063"},"modified":"2012-04-11T22:08:36","modified_gmt":"2012-04-11T20:08:36","slug":"cinjenice-govore-same-za-sebe","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/04\/11\/cinjenice-govore-same-za-sebe\/","title":{"rendered":"\u010cinjenice govore same za sebe"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Dr Nevenka Troha, vi\u0161i nau\u010dni saradnik u slovena\u010dkom Institutu za noviju istoriju, u\u010destvovala je u radu slovena\u010dko-italijanske Istorijske komisije koja je, uprkos brojnim preprekama, za sedam godina uspela da zavr\u0161i zajedni\u010dki izve\u0161taj o nere\u0161enim pitanjima slovena\u010dko-italijanskih odnosa. Komisija, koju su \u010dinili slovena\u010dki i italijanski istori\u010dari, imala je zadatak da utvrdi istorijske \u010dinjenice u odnosima dva naroda izme\u0111u 1880. i 1956. godine. Sa dr Trohom smo u Ljubljani razgovarali o njenim iskustvima u radu sa italijanskim istori\u010darima i potra\u017eili odgovor na pitanje koliko je va\u017eno utvrditi nepobitne \u010dinjenice o ratnim zlo\u010dinima.<\/p>\n

Kakav je bio zadatak komisije u kojoj ste radili?<\/em><\/strong><\/p>\n

Na\u0161a komisija je osnovana 1993. godine sa ciljem da istra\u017ei doga\u0111aje posle Drugog svetskog rata, ta\u010dnije pitanje fojbi* i egzodusa italijanskog stanovni\u0161tva, prevashodno iz Istre. Veoma brzo smo do\u0161li do zaklju\u010dka da \u0107e biti potrebno da pro\u0161irimo na\u0161e istra\u017eivanje jer \u010dinjenice ne mo\u017eemo da odvojimo od njihovog istorijskog konteksta, ako \u017eelimo da doga\u0111aje prika\u017eemo u objektivnom svetlu. Zato smo za po\u010detak na\u0161eg istra\u017eivanja uzeli 1880. godinu, kada su po\u010deli prvi konflikti izme\u0111u Italijana i Slovenaca. Istra\u017eivanje smo zaokru\u017eili 1956. godinom, jer je te godine zavr\u0161eno iseljavanje Italijana sa tla Jugoslavije.<\/p>\n

Odnosi izme\u0111u Italijana i Slovenaca su godinama bili veoma napeti. Kako ste sa kolegama iz Italije uspeli da se slo\u017eite i utvrdite istorijske \u010dinjenice, a da izbegnete zamku politizacije?<\/em><\/strong><\/p>\n

Istorijske \u010dinjenice su nepobitne, to je polazi\u0161te. Istorijska \u010dinjenica je, na primer, da je 6. aprila 1941. godine izvr\u0161en napad na Jugoslaviju. Istorijska \u010dinjenica je i da je u (italijanskom) logoru na Rabu umrlo preko 1.100 Slovenaca. Jasno je da postoje razli\u010dite interpretacije zbog \u010dega je do svega toga do\u0161lo. Zato je prilikom utvr\u0111ivanja \u010dinjenica najva\u017enije da svi postupamo kao stru\u010dnjaci. Nacionalnost i dr\u017eavljanstvo tu ne smeju da predstavljaju prepreku. Moram da ka\u017eem da se \u010desto vi\u0161e sla\u017eem sa mnogim italijanskim kolegama, nego sa nekim slovena\u010dkim istori\u010darima. Podela na nacionalnoj osnovi nije uvek dobra. Isto va\u017ei i za italijanske istori\u010dare. Rad na\u0161e komisije je trajao sedam godina i na kraju smo do\u0161li do zajedni\u010dkih zaklju\u010daka. Istina je da su na\u0161e debate bile duge, a ponekad se de\u0161avalo da su moje kolege iz Italije na kraju promenile svoj stav. U Italiji se, na primer, nije mnogo znalo o okupaciji Ljubljanske pokrajine. Italijanski istori\u010dari su imali i dodatan problem jer nisu znali slovena\u010dki jezik, dok su svi \u010dlanovi komisije iz Slovenije – znali italijanski. Tako smo mi mogli da \u010ditamo njihove dokumente i radove, a oni nisu mogli slovena\u010dke. Danas je situacija na tom planu ve\u0107 mnogo bolja, jer je i u Italiji u me\u0111uvremenu objavljeno vi\u0161e radova o spornom istorijskom periodu.<\/p>\n

Da li ste tokom rada morali da po\u0161tujete posebna pravila?<\/em><\/strong><\/p>\n

Velike zasluge za uspeh na\u0161eg rada imao je Elio Apih, a on je ujedno bio i najpoznatiji \u010dlan na\u0161e komisije. Apih je u\u017eivao veliki ugled zahvaljuju\u0107i svom radu i brojnim delima, i stoga smo svi u komisiji veoma po\u0161tovali njegovu re\u010d. On je na po\u010detku rada komisije podvukao da iste stvari svi moramo da imenujemo istim re\u010dima. To zna\u010di da nismo mogli da napi\u0161emo, recimo, da je jedna strana \u201eubila deset talaca\u201c, a da je druga strana \u201ezverski ubila\u201c neke druge \u017ertve. Apih je tra\u017eio da ne upotrebljavamo \u201ejake\u201c izraze i prideve, koji mogu opasno da \u201enaduvaju\u201c neke doga\u0111aje. Tvrdio je da ve\u0107 same \u010dinjenice dovoljno govore. Tako smo do\u0161li do relativno ta\u010dnog broja od oko 6.500 ubijenih u vreme italijanske okupacije Ljubljanske pokrajine. \u0160to se ti\u010de fojbi, u kojima su ubijani pre svega Italijani, i tu smo brzo do\u0161li do zaklju\u010dka da se nije radilo o genocidu. Delimi\u010dno i zbog manjeg broja \u017ertava, jer je u fojbama ubijeno nekoliko stotina ljudi, me\u0111u kojima je bilo i Italijana i Slovenaca. Utvrdili smo i brojke od nekoliko hiljada nestalih i oko 7.000 onih koji su bili uhap\u0161eni od strane jugoslovenskih vlasti, a koji su kasnije uglavnom pu\u0161teni na slobodu. U Italiju je proterano oko 25.000 ljudi. Na jugoslovenskom delu teritorije dolazilo je i do zlo\u010dina iz osvete, ali za mnoge je bila odgovorna i tada\u0161nja vlast. Tu je va\u017ena depe\u0161a, koju je slovena\u010dko vo\u0111stvo poslalo u Trst a koja nare\u0111uje \u201e\u010distiti, ali ne na nacionalnoj osnovi, nego na osnovu fa\u0161izma\u201c. Poku\u0161ali smo da budemo precizni, jer su podaci o \u017ertvama upotrebljavani i kao argument za promenu granice.<\/p>\n

Jeste li imali ve\u0107e probleme prilikom utvr\u0111ivanja dru\u0161tvenog konteksta pomenutih zlo\u010dina?<\/em><\/strong><\/p>\n

Tu smo napravili velik korak. Nismo se slagali u pogledu svih pojedinosti, ali smo se slo\u017eili oko zajedni\u010dkih formulacija.<\/p>\n

Odlu\u010divali ste – glasanjem?<\/em><\/strong><\/p>\n

Zaklju\u010dke smo pisali posle dugih rasprava, a do zaklju\u010daka smo stizali konsenzusom. Svaka strana bi pripremila svoj elaborat, a onda smo formirali i podgrupe sa\u010dinjene od eksperata. Posle rasprava, uspeli bismo da do\u0111emo do zajedni\u010dkog, relativno kratkog teksta. Da smo \u010ditav period obra\u0111ivali detaljnije, sigurno je da bi me\u0111u nama bilo mnogo vi\u0161e razlika. Izve\u0161taj smo na kraju potpisali svi. Bili smo \u010dlanovi komisije isklju\u010divo kao stru\u010dnjaci, a ne kao predstavnici dr\u017eave. Radili smo bez ikakvih pritisaka od strane politi\u010dara.<\/p>\n

Kako je va\u0161 izve\u0161taj prihvatila Italija, a kako Slovenija?<\/em><\/strong><\/p>\n

Slovena\u010dko ministarstvo spoljnih poslova je bilo zadovoljno izve\u0161tajem, dok italijansko nije bilo odu\u0161evljeno jer su o\u010dekivali da \u0107emo posvetiti vi\u0161e pa\u017enje fojbama. Mi smo se dr\u017eali pravila da je potrebno i du\u017einom teksta odrediti koliko je neki problem va\u017ean. Nismo mogli, na primer, da pi\u0161emo na tri strane o fa\u0161izmu, a o fojbama na pet strana. Po\u0161tovali smo pravilo da ona problematika, koja je jednako te\u0161ka, mora da se tretira na jednak na\u010din. Ne samo re\u010dima, nego i du\u017einom teksta. Upravo zato je ceo period rata i fa\u0161izma opisan na mnogo vi\u0161e prostora, nego zlo\u010dini u fojbama.<\/p>\n

Da li je va\u017eno da se i istorija obra\u0111uje i pi\u0161e tako da napisano prevazilazi granice?<\/em><\/strong><\/p>\n

Jedino tako je i mogu\u0107e istra\u017eivati istoriju. \u010cinjenica je da su se granice na na\u0161em podru\u010dju u\u017easno menjale. Uzmimo, na primer, osobu koja je bila ro\u0111ena u Ajdov\u0161\u010dini 1900. godine \u2013 ona je tada bila gra\u0111anin austrijskog dela Austrougarske. Potom je postala gra\u0111anin Italije. Usledila je italijanska okupacija a posle nje – jugoslovensko osvajanje. Ako je osoba \u017eivela, na primer, u Se\u017eani, na isti na\u010din je do\u017eivela anglo-ameri\u010dko osvajanje. Onda je posle 1947. godine ta osoba postala gra\u0111anin Slobodne tr\u0161\u0107anske teritorije i kasnije bila \u00bbpriklju\u010dena\u00ab Jugoslaviji, da bi danas \u017eivela u dr\u017eavi Sloveniji. A ta osoba je sve vreme \u017eivela u istom kraju! Zato sva ta de\u0161avanja moramo da posmatramo iz mnogo \u0161ire perspektive.<\/p>\n

Kako vidite ideju da dr\u017eave, nastale na podru\u010dju nekada\u0161nje Jugoslavije, pomo\u0107u posebne regionalne komisije za istinu utvrde \u010dinjenice o zlo\u010dinima i tada\u0161njim dru\u0161tvenim okolnostima, koje su prethodile zlo\u010dinima?<\/em><\/strong><\/p>\n

To je veoma dobra inicijativa. \u010cinjenice treba utvrditi. \u010cinjenica je da je svaki ljudski \u017eivot poseban, ali na nivou dr\u017eave ili kolektivnog se\u0107anja veliku razliku pravi da li je umrlo sto, petsto, hiljadu ili deset hiljada ljudi. Zato je va\u017eno utvrditi koliko-toliko objektivne \u010dinjenice. Manipulacija \u0107e, naravno, uvek biti. Na\u0161 projekat je na kraju urodio plodom jer smo ipak do\u0161li do kona\u010dne brojke od oko 14.000 poginulih tokom rata. I sada vi\u0161e niko ne mo\u017ee da tvrdi da je bilo samo hiljadu \u017ertava, kao \u0161to ne mo\u017ee ni da preteruje i da tvrdi da je bilo pedeset hiljada stradalih. Sve to smanjuje prostor za manipulacije. Neizbe\u017eno je, me\u0111utim, postojanje razli\u010ditih mi\u0161ljenja i interpretacija istorije. Evo primera: samo ove godine je iza\u0161lo oko 200 dela o francuskoj revoluciji. Kada bi postojala samo jedna istina, onda bi o svakom doga\u0111aju bila dovoljna samo jedna knjiga. Nema sumnje da \u0107e uvek postojati razli\u010dite interpretacije za\u0161to se ne\u0161to ba\u0161 tako desilo u istoriji, ali je izuzetno va\u017eno da se utvrde ta\u010dne, nepobitne \u010dinjenice, kako bi se smanjila opasnost manipulacija i raspirivanja niskih strasti.<\/p>\n

Igor Mekina<\/p>\n

Glas Inicijative za REKOM<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dr Nevenka Troha, vi\u0161a nau\u010dna saradnica u slovena\u010dkom Institutu za noviju istoriju, govori o tome koliko je va\u017eno utvrditi nepobitne \u010dinjenice o ratnim zlo\u010dinima.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-81063","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/81063","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=81063"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/81063\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=81063"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=81063"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=81063"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}