{"id":80523,"date":"2012-04-04T22:03:05","date_gmt":"2012-04-04T20:03:05","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=80523"},"modified":"2012-04-04T22:03:05","modified_gmt":"2012-04-04T20:03:05","slug":"ateizam-u-neoliberalnom-diskursu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/04\/04\/ateizam-u-neoliberalnom-diskursu\/","title":{"rendered":"Ateizam u neoliberalnom diskursu"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Branko MI\u0160OVI\u0106<\/strong>*<\/p>\n

U Va\u0161ingtonu je 24. marta odr\u017ean \u201eMar\u0161 razuma\u201c kojim su ameri\u010dki ateisti iskazali svoje nezadovoljstvo na\u010dinom vo\u0111enja kampanje u Republikanskoj stranci, odnosno vokabularom konzervativnih kandidata, pre svega Rika Santoruma. Tako\u0111e, istakli su da ideja Boga ne sme da uti\u010de na javni \u017eivot. Poenta je bila ukazati na opasnosti religijskog mi\u0161ljenja (ukoliko ono uop\u0161te postoji). Ipak, da li je religija centralni problem ameri\u010dkog dru\u0161tva i dana\u0161njeg sveta ili je problem malo bolje locirao pokret Occupy? Da li se upu\u0161tati u unapred propalu raspravu sa metafizikom rizikuju\u0107i jo\u0161 ve\u0107a zao\u0161travanja ili se usredsrediti na egzistencijalne probleme?<\/p>\n

Me\u0111u poznatijim u\u010desnicima na pomenutom skupu bio je i engleski nau\u010dnik Ri\u010dard Dokins koji je zajedno sa, sada ve\u0107 pokojnim, Kristoferom Hi\u010densom, Danijelom Denetom i Semom Harisom nosio etiketu \u201e\u010cetiri jaha\u010da Novog ateizma\u201c. Ovi popularizatori progresa nastoje omasoviti ateizam kroz nau\u010dno popularnu literaturu i javne debate u kojima se hermeneuti\u010dki posmatrana i razmatrana religija dovodi do raspadanja. Me\u0111utim, \u010dini se da problem savremenog dru\u0161tva nije religija kao takva, ve\u0107 njena instrumentalizacija u politi\u010dke svrhe, a to je upravo ono \u010dega se \u201eJaha\u010di\u201c preterano ne doti\u010du. Ako se uop\u0161te i doti\u010du. Da stvar bude jo\u0161 zanimljivija, pomenuti Hi\u010dens, ina\u010de knji\u017eevnik, je u svojim novinskim kolumnama \u010desto zastupao stav o potrebi ameri\u010dkog intervencionizma \u0161irom arapskog i persijskog sveta, ali sa jednim velikim izuzetkom Saudijske Arabije, Bahreina, Katara i UAE kao ameri\u010dkih strate\u0161kih partnera. Njegovo navijnje da se napadne Asad, sru\u0161i Gadafi i prili\u010dno sekularna dr\u017eava sa veoma dobrim socijalnim programom danas rezultira religijskim fundamentalizmom, rasizmom i op\u0161tim gra\u0111anskim ratom dok eksploatacija nafte bele\u017ei rekorde kada je re\u010d o predratnoj Libiji. Ono \u0161to \u010dini podzemnu struju kada je re\u010d o autorima koji religiju posmatraju kao predominantan izvor zla i nepravde u svetu, jeste zanemarivanje da je religija samo refleksija odre\u0111enog na\u010dina \u017eivota koji je uzrokovan materijalnim okolnostima. I u tom smislu bi religiju grubo mogli definisati kao odre\u0111enu vrstu ideologije koja nastoji rasporediti socioekonomske odnose po svojim metafizi\u010dkim principima. Religija\/ideologija danas predstavlja \u00ab samo \u00bb motivi\u0161u\u0107i segment u pojavno-propagandnoj strukturi dru\u0161tva kao zale\u0111ina koja daje legitimitet odre\u0111enom na\u010dinu \u017eivota. Maks Veber je to lepo prikazao na primeru protestantizma i razvoja kapitalizma.<\/p>\n

Problem sa Dokinsovim ateizmom jeste redukovanje osoba, ili \u010dak dru\u0161tava, na neurone i (sebi\u010dne) gene. Iz ugla biologije jasno je da ne postoji ni\u0161ta \u0161to funkcioni\u0161e po nekakvim spiritualnim principima. Problem nastaje kada se nastoji ateizovati dru\u0161tvo kroz salonske rasprave koje sadr\u017ee u sebi negiranje konteksta u kojem se konzumira religija. Iz nau\u010dne perspektive jasno je da je do\u0161lo do ogromnog su\u017eavanja delokruga religije u obja\u0161njenjima funkcionisanja prirode sveta, ali iz civilizacijsko identitetske perspektive religija dobija na zna\u010daju od 1989. godine. Izgleda da je Hantington uspe\u0161no predvideo da se svet posle pada komunizma po\u010dinje sukobljavati po identitetskim osnovama jer su u postkomunisti\u010dkoj eri politi\u010dki sistemi bazirani na surovim kapitalisti\u010dkim odnosima, a gde su jedine razlike u podskupovima istog skupa (modernog konzervativizma, odnosno desnog krila neoliberalizma).<\/p>\n

Stvar se dodatno komplikuje kada na scenu stupe savremeni teleolozi ateizma koji su \u201esigurni\u201c da \u0107e religija nestati i da na tom putu nestanka treba \u201emalo\u201c pogurati. Oni koji govore o sasvim sigurnom nestanku religije prepu\u0161taju se opasnostima diktature i cenzure. Jer ako se mo\u017ee, opravdano, kritikovati marksisti\u010dka teza o nestanku bur\u017eoazije i uop\u0161te podvojenosti dru\u0161tva na klase u utopijskom konceptu komunizma, onda naro\u010dito treba biti oprezan prema iskorenjivanju religije i posledici koja nastaje u svakom kauzalnom odnosu.<\/p>\n

Pojava likova kao \u0161to je bio Hi\u010dens jeste odraz onoga \u0161to su dr\u017eavnici, pre svega, SAD radili tokom sedamdesetih godina \u0161irom sveta podupiru\u0107i konzervativne re\u017eime i grupe poput onih u Avganistanu ili u Iranu. Ali to nije slu\u010daj samo na svetskom nivou nego i na unutra\u0161njem planu gde se javlja moderna religiozna desnica zainteresovana za javni \u017eivot kao opozicija levi\u010darskim krugovima. Reganov mandat predstavlja artikulaciju politi\u010dkih nastojanja nove religiozne desnice. Osamdesete godine donele su u\u010dvr\u0161\u0107ivanje ove politike na relaciji SAD \u2013 Velika Britanija, a raspad SSSR ozvani\u010dio je apsolutnu dominaciju konzervativaca. Kao posledica ekonomskih i socijalnih politika koje su vodile vlade razvijenih zapadnih zemalja devastiraju\u0107i koncept javnog dobra kroz osamdesete i devedesete, dospelo se do zao\u0161travanja socijalnih tenzija i ja\u010danja raznih fundamentalizama u tim istim razvijenim, multikulturnim demokratijama. Danas nema\u010dka kancelarka i britanski premijer \u201eodjednom\u201c progla\u0161avaju smrt multikulturalizma i nazivaju ga zastarelim.<\/p>\n

I na ovom mestu se dolazi do anga\u017eovanih intelektualaca ateista koji, svesno ili ne, podupiru zvani\u010dne politike najve\u0107ih zapadnih demokratija. U trenutku kada je progla\u0161en kraj ideologija zapadni konzervativizam se na svetskom nivou sudario sa islamskim fundamentalizmom kao svojevrsnom postmodernom ideologijom. Teri Iglton, knji\u017eevnik poput Hi\u010densa, smatra da u sukobu sa izuzetno jakim i \u201e\u017eilavim metafizi\u010dkim neprijateljem\u201c, kakav je dana\u0161nji muslimanski fundamentalizam, jedan deo javnosti u liberalnim demokratijama primenjuje ateisti\u010dki fundamentalizam u slu\u017ebi intervencionizma. Iako su samoproklamovani zastupnici univerzalnih prirodnih i socijalnih zakona, dru\u0161tvena aktivnost im varira u skladu sa relativizmom postmoderne epohe. Pravo ime za takvo stanje stvari jeste hipokrizija. U postmodernom dobu centralna ta\u010dka je spektakl koji dolazi iz istog izvora ali se pojavljuje u razli\u010ditim formama, pa se shodno tome materijalni uslovi ne posmatraju kao generator pojavnog. Na scenu su stupila identitetska previranja za koja postmodernizam smatra da su su\u0161tinska u cilju formiranja vrednosti i vladaju\u0107ih ideja. U tom smislu Iglton smatra da je trenutni postmoderni zapadni model politike veoma sli\u010dan islamskom fundamentalizmu koji nastaje kao reakcija na uticaj socijalizma. Ve\u0107 je napomenuto da je koketiranje religije i politike izme\u0111u zapadnih vlada i muslimanskih plemena bilo izra\u017eeno na Srednjem Istoku u vreme postojanja SSSR, da bi danas, kada crvenog bauka vi\u0161e nema, preostali sukob ostao na relaciji dva razli\u010dita oblika istog fenomena koji smatra da je osnovni problem kriza vrednosti.<\/p>\n

Hi\u010densov ateisti\u010dki intervencionizam bio je zapravo imperijalizam. Insistiranje na ateizmu i uni\u0161tenju religije mo\u017ee biti opasno u multikulturnim i pluralisti\u010dkim dru\u0161tvima. Religija je stvar privatnosti i tu treba i da ostane. \u201eMar\u0161 razuma\u201c je pokazao nezainteresovanost za sistemsku gre\u0161ku jer mu je povod bila samo manifestacija, odnosno pojavno u kampanji Republikanaca.<\/p>\n

*Branko Mi\u0161ovi\u0107 je sociolog iz Sivca i saradnik Novog Plamena<\/em><\/p>\n

Novi plamen<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Insistiranje na ateizmu i uni\u0161tenju religije mo\u017ee biti opasno u multikulturnim i pluralisti\u010dkim dru\u0161tvima.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-80523","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/80523","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=80523"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/80523\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=80523"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=80523"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=80523"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}