{"id":78675,"date":"2012-03-13T23:56:01","date_gmt":"2012-03-13T22:56:01","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=78675"},"modified":"2012-03-13T23:56:01","modified_gmt":"2012-03-13T22:56:01","slug":"kanibalska-profitabilnost","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/03\/13\/kanibalska-profitabilnost\/","title":{"rendered":"Kanibalska profitabilnost"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Milutin MITROVI\u0106<\/strong><\/p>\n

Znam da \u0107e ovaj tekst odisati moralizmom. Ali ne odstupam od toga, a kao potporu naveo bih da je jedan od najpopularnijh knji\u017eevnika dana\u0161njice, Alesandro Bariko, ovih dana napisao da su \u201elepota, moral i nauka vrednosti bez kojih ne postoji civilizacija\u201c. Dakle, grozim se onih koji bilo \u0161ta od te tri vrednosti pomodno izvrgavaju ruglu. Zagazili smo u destruktivne i anticivilizacijske vode, kriju\u0107i ru\u017ena ljudska svojstva iza termina fleksibilnost, profitabilnost, efikasnost ili iza fraza poput one \u201enema nam druge\u201c.<\/p>\n

Ta\u010dno je da se u Gr\u010dkoj sa policijom sukobljavaju i pale banke \u201eblack\u2013block\u201c nasilnici, no su\u0161tina evropskog problema je: za\u0161to se na istoj strani sa njima na\u0161ao i Mikis Teodorakis (86 godina) i stotinak hiljada gra\u0111ana Atine, ljudi dostojnih razumevanja. Sada se samo govori o tome kako je 2009. godine otkriveno da Gr\u010dka podnosi la\u017ene ra\u010dune EU, ali istina se\u017ee dalje u pro\u0161lost. Da je doti\u010dna EU pokazala bar deo dana\u0161nje rigidnosti, Gr\u010dka bi bila pod bespogovornom kontrolom jo\u0161 od 2001. godine, kada je uz skupe konsultantske instrukcije ameri\u010dke investicione banke Goldman Sachs sa\u010dinila i dostavila la\u017ene ra\u010dune radi prijema u Evrozonu. Tada se isto desilo i sa Italijom, ali reakcija nije bilo. No, zato je bilo jasno da \u0107e takav ekonomski koncept morati da pukne, mada je dotle izvr\u0161ena preraspodela op\u0161teg bogatstva. Valjalo je samo o\u010duvati sistem, koji svoj ra\u010dun neminovno podnosi najslabijima dok mo\u0107nima ostaje najve\u0107i deo onoga \u0161to su zgrabili. Gorka ironija je da je Gr\u010dka po korupciji najgora \u010dlanica EU, ali i da one koji su taj novac krali niko ne juri.<\/p>\n

Italija, drugi relativni i prvi apsolutni du\u017enik Evrope, izlazi iz krize. Hvale je, \u010dak joj je spread (odnos vrednosti nacionalnih prema nema\u010dkim dr\u017eavnim obveznicama) pao sa 560 na 350 poena. Stru\u010dnjaci za ekonomski horor ka\u017eu da bi se, ako ukine \u201e\u010dlan 18\u201c tzv. Radnog statuta (sudska garancija da radnik ne mo\u017ee biti otpu\u0161ten bez valjanog dokaza) – automatski spread pobolj\u0161ao za narednih 200 poena. To zna\u010di da bi Italija dobijala kredite sa 2 odsto manjim kamatama od sada\u0161njih. Referenca postaje broj izba\u010denih radnika na ulice.<\/p>\n

Ekonomsko \u010dedomorstvo<\/strong><\/p>\n

Klju\u010dni problem Italije je \u0161to mladi do 25 godina starosti \u010dine samo jednu petinu ukupnog broja zaposlenih. Naime, samo jedna tre\u0107ina mladih do 35 godina ima stalno zaposlenje, druga tre\u0107ina radi honorarno, a 30,1 odsto ne radi uop\u0161te. U \u0160paniji se taj procenat penje na 49,6 a u Slova\u010dkoj na 35,1 odsto mlade generacije. \u010cak 22 odsto mladih do 29 godina starosti u Italiji niti radi niti studira, po \u010demu je gora jedino Bugarska sa 23,8 odsto. Prebacuju\u0107i im \u0161to \u017eive kod roditelja umesto da rade, politi\u010dari se gotovo utrkuju u uvredama nazivaju\u0107i ih \u201ebamboccioni\u201c (klipani), \u201emammoni\u201c (mamine maze), \u201esfigati\u201c (mamlazi). Tako ih unapred etiketiraju kao neradnike i skidaju sa sebe odgovornost \u0161to ne pronalaze re\u0161enja za rastu\u0107u nezaposlenost. Gotovo polovina mladih u EU biva zanemarena, odba\u010dena, prepu\u0161tena regrutovanju u \u201eblack\u2013block\u201c i ultradesne agresivne skupine. Takvo ekonomsko \u201epuze\u0107e\u201c \u010dedomorstvo mora dovesti do socijane tragedije ve\u0107ih razmera.<\/p>\n

U kontekstu op\u0161teg socijalnog i moralnog truljenja, vrhunac dosti\u017ee novi talas finansijske makabri\u010dne dovitljivosti \u2013 \u201edead bonds\u201c! Novi finansijski \u201eproizvod\u201c izmislila je Deutsche Bank, ali na ameri\u010dkom tlu, jer u Evropi ne bi mogao da pro\u0111e s obzirom na proklamaciju Evropskog suda iz 2004. godine \u201eda je ljudsko dostojanstvo nepremostiva granica pri bavljenju privatnom ekonomskom aktivno\u0161\u0107u\u201c. Dakle, 500 Amerikanaca starosti 72 do 85 godina, uz potpisanu saglasnost i precizne li\u010dne i zdravstvene podatke, \u010dine skupinu na \u010dije se pre\u017eivljavanje ula\u017ee, pa ako umiru br\u017ee nego \u0161to je prognozirano \u2013 zara\u0111uju investitori, ako umiru sporije raste profit banke! Koji bi to stru\u010dnjak uspeo da objasni kako ovakve pojave nemaju nikakve veze sa \u201enevidljivom rukom\u201c tr\u017ei\u0161ta? To je profitabilni \u201ereality\u201c kanibalizam, koji uni\u017eava ne samo ideju liberalizma nego i ljudski rod. Ostaje samo da se nadamo da \u0107e Nemci umeti da zaustave ludilo i da nas ne\u0107e podse\u0107ati na u\u017easan period njihove ina\u010de nesporno velike civilizacije.<\/p>\n

Biznis&Finansije<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U kontekstu op\u0161teg socijalnog i moralnog truljenja, vrhunac dosti\u017ee novi talas finansijske makabri\u010dne dovitljivosti \u2013 \u201edead bonds\u201c!<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-78675","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/78675","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=78675"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/78675\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=78675"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=78675"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=78675"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}