{"id":78420,"date":"2012-03-10T18:48:25","date_gmt":"2012-03-10T17:48:25","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=78420"},"modified":"2012-03-10T18:48:25","modified_gmt":"2012-03-10T17:48:25","slug":"dobrice-cosica-bosanski-rat","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/03\/10\/dobrice-cosica-bosanski-rat\/","title":{"rendered":"Dobrice \u0106osi\u0107a bosanski rat"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Mirko \u0110OR\u0110EVI\u0106<\/strong><\/p>\n

Knjiga poznatog pisca se tako zove i pojavila se ove, 2012. godine, i naslov njegov i na\u0161 nisu slu\u010dajni \u2013 pisac je pravio istoriju.<\/p>\n

Hronolo\u0161ki bri\u017eljivo, od aprila 1992. pisac bele\u017ei zbivanja u kojima je bio akter i kao pisac-ideolog i kao dr\u017eavnik. Sve se mo\u017ee proveriti i iz verodostojnih izvora koji su dostupni \u2013 a ima nas koji smo zbivanja pratili u\u017eivo. Povremeno \u0106osi\u0107 retu\u0161ira ne\u0161to \u2013 one hvalospeve S. Milo\u0161evi\u0107u, a poredio ga je sa N. Pa\u0161i\u0107em. To ne menja poziciju koju je u ratu pisac imao; on nije samo svedok ve\u0107 i neposredni u\u010desnik, i stoga je ova knjiga nagla\u0161eno intonirana ispovednim pasa\u017eima. S razlogom, jer je taj bosanski rat \u0106osi\u0107 izgubio onako kako ga je i vodio. Daleko je on od prote Matije, a nema dokaza da je za Juvenala ili Salustija \u010duo, no \u2013 on u naslovu opona\u0161a J. Flavija s onim slavnim mu delom \u2013 De bello judaico. Postoji kod \u0106osi\u0107a ta te\u017enja da ne\u0161to za\u010dini krupnim imenima. Ovde je ipak bitno kazivanje \u2013 u \u017denevi se slo\u017eio s F. Tu\u0111manom da je BiH dr\u017eava-nakaza i izlo\u017eio svoj plan \u201chumanog preseljenja naroda\u201d, jer mu je \u2013 nagla\u0161ava uporno \u2013 va\u017eno \u201cda se stvara srpska dr\u017eava preko Drine\u201d. Imao je re\u0161enje za \u010ditav Balkan, ali su ga svi izdali. Verovao je da \u0107e se R. Karad\u017ei\u0107 i M. Boban slo\u017eiti, ali istorija ih je sve pretekla, kao i mnoge druge, a \u0106osi\u0107a posebno. Sve vreme on sedi s Vojom i Tasom i obaveznim i va\u017enim Acom. Imena govore za sebe. Posebno je kivan na Jeljcinovog ministra A. Kozirjova i zasipa ga ovde ru\u017enim re\u010dima, jer nije shvatio \u201cda Srbi ne\u0107e da istupe iz istorije\u201d. \u0106udljiva je boginja Klio \u2013 ona zna da napusti i \u010doveka i narod. Najbolje u knjizi je rasprava s E. Morenom koji nije shvatao ni\u0161ta, ali nije hteo da uzmakne \u0106osi\u0107u, jer je znao \u0161ta je rat i ko ga vodi protiv koga. Pisac srpski veruje da je istorija njega odabrala i namenila mu \u201cda ponovi ulogu kneza Pavla\u201d. Budimo pravedni, jer s vremena na vreme \u0106osi\u0107 pomene fatalni \u201csrpski hibris\u201d odnosno, one veli\u010dine kojima se i priroda i istorija svete \u2013 tako je F. Ni\u010de tuma\u010dio taj gr\u010dki pojam. To je ta \u201crazistorija\u201d, onaj nonsens kojim je \u0106osi\u0107 obogatio na\u0161 jezik.<\/p>\n

Osim zbivanja ratnih, zanimljive su i \u0106osi\u0107eve reminiscencije kojima nastoji da odgonetne istoriju samu koju je \u2013 to nije sporno \u2013 stvarao zajedno sa bosanskim ratovo\u0111ama i razbojnicima.<\/p>\n

Svi su ga izdali nagla\u0161ava uporno, pa i Rusija u koju se nadao u \u010dasu kada je providencijalna uloga Karad\u017ei\u0107a i Mladi\u0107a bila na pragu ostvarenja. Nije mu verovao ni Pariz ni Be\u010d, a svoje mesto u ovom kazivanju je dobio zvani\u010dnik EU Oto Habzbur\u0161ki koji je \u201csamo arheolo\u0161ki ostatak biv\u0161e monarhije\u201d. Kao da ne zna \u0106osi\u0107 \u0161ta je vojvoda Arkan poru\u010dio tom potomku za vreme njegove posete Sarajevu. Bitno je vezano za Vidovdan i to godinama, pa i ono kada je avion francuskog predsednika Miterana o\u0161te\u0107en artiljerijskom vatrom upravo na Vidovdan u Sarajevu. U ne\u010dem je \u0106osi\u0107 sasvim u pravu \u2013 SRJ je s njim \u201cprirodno povezala svoju sudbinu politi\u010dku sa sudbinom Republike srpske u BiH\u201d. Pominju se naravno i \u0160trpci \u2013 bez detalja koje znamo \u2013 i Srebrenica koja je \u201cmanipulacija najni\u017ee vrste\u201d. Ima me\u0111u njegovim reminiscencijama zaprepa\u0161\u0107uju\u0107ih \u2013 \u201cPrvo zasedanje AVNOJ-a odr\u017eano je u Jajcu, a ne u Kragujevcu\u201d. Kada \u010dovek po\u010dne ovako da la\u017ee, kraja nema i pitamo se da li on ne zna ili ne\u0107e da zna. Sve je pisac i ratnik stavio na kocku da bi Srbi \u017eiveli \u201cpod zajedni\u010dkim dr\u017eavnim krovom\u201d. To je hteo i Tu\u0111man, ali se na vreme povukao iz igre i \u010dinio ne\u0161to drugo \u2013 nas uvek istorija prevari. Osobito kada je stvaraju mali i nesposobni ljudi koji se prihvate velikih dr\u017eavnih i va\u017enih nacionalnih poslova. Jedino ga je \u2013 nagla\u0161ava \u0106osi\u0107 \u2013 SPC razumela i to donekle \u2013 ve\u0107 u ne\u010dem je s patrijarhom Pavlom mnogo toga zapinjalo. Kada se ovakvi projekti \u2013 a imaju ih i Hrvati i Albanci naravno \u2013 sprovode i realizuju u osvit XXI veka u Evropi druga\u010dije nije ni biti moglo. I tako se ovde i prikazuje i Milo\u0161evi\u0107 kao zlo, ne zbog toga \u0161to je poveo rat, nego zbog toga \u0161to ga nije pobedonosno zavr\u0161io. To je zaista hibris, ali nacionalni i nacionalisti\u010dki, koji nas je dovde doveo. I danas RS gradimo, samo drugim sredstvima, a tu dobro do\u0111e i knjiga akademika D. \u0106osi\u0107a. S kim se sve nije sukobljavao \u0106osi\u0107 i svi su ga izdali, siti valjda njegovog nacionalisti\u010dkog hibrisa. Posebno mu je smetala Republika N. Popova koja je za njega \u201cNATO-agitprop\u201d, gde se okuplja Soro\u0161-inteligencija i politi\u010dki olo\u0161, kako se doslovce izra\u017eava. Ipak, u jedno je akademik siguran \u2013 na svetu postoje dva naroda-stradalnika \u2013 Srbi i Jevreji. Jermeni se recimo i drugi ne pominju u ovom delu. Albanci i toliki drugi su \u201cetni\u010dki talog balkanski najgore vrste\u201d. Kako je rat vodio, tako ga je \u0106osi\u0107 i izgubio, i ovo je ili lament ili glupost na koju smo oguglali. I knjiga je zaista pisana lako \u2013 iz nacionalnog \u2013 nacionalisti\u010dkog daha i lako se \u010dita. Ne treba se pitati \u0161ta je pisac hteo da ka\u017ee \u2013 po onom poslovi\u010dnom \u2013 ve\u0107 \u0161ta je hteo da pre\u0107uti, a ipak je i to vidljivo. Bilo kako bilo, mi smo s tim ratom obele\u017eili i kraj veka i kraj milenijuma na Balkanu, kako je to u Evropi davno re\u010deno. No, svedok i sau\u010desnik je u jednom uspeo, a to je kako se sli\u010dni projekti zavr\u0161avaju i kako \u0107e se i drugima zavr\u0161iti; a nisu samo Srbi to \u010dinili i drugi su \u2013 imperijalizam malih naroda nije isti, ali je uvek veliki po sumanutim projektima.<\/p>\n

Zarad ovoga i valja pro\u010ditati ovo \u0106osi\u0107evo najnovije delo, a \u0161to se uzroka ratova ti\u010de \u2013 ima mnogo boljih izvora.<\/p>\n

Zapisi iz palanke<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ima me\u0111u njegovim reminiscencijama zaprepa\u0161\u0107uju\u0107ih \u2013 \u201cPrvo zasedanje AVNOJ-a odr\u017eano je u Jajcu, a ne u Kragujevcu\u201d<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":78421,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-78420","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/78420","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=78420"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/78420\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/78421"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=78420"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=78420"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=78420"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}