{"id":78126,"date":"2012-03-07T21:00:23","date_gmt":"2012-03-07T20:00:23","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=78126"},"modified":"2012-03-08T00:04:35","modified_gmt":"2012-03-07T23:04:35","slug":"lausevic-i-peticiona-gomila","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/03\/07\/lausevic-i-peticiona-gomila\/","title":{"rendered":"Lau\u0161evi\u0107 i peticiona gomila"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Ivan KOVA\u010c<\/strong><\/p>\n

Glumac \u017darko Lau\u0161evi\u0107 nesumnjivo je zgodan \u010dovek, umetni\u010dki obdaren i, tako barem ka\u017eu, pristojan. Uspe\u0161no je ovaplotio mno\u017einu dramskih likova \u2013 sa njim ili, odre\u0111enije, posredstvom njega smo, kako se to voli re\u0107i, intenzivno plakali i smejali se. Sve to je, me\u0111utim, posve irelevantno kada razmatramo (zlo)delo koje je po\u010dinio (a sam se Lau\u0161evi\u0107, kao autor knjige, potrudio da nam sasvim nesretno delegira ovu temu dopustiv\u0161i da ova superintimna ispovest, dok je stvar jo\u0161 dobrano vru\u0107a, postane bestseler). Pri tom, a primedba je klju\u010dna, Lau\u0161evi\u0107 nije o\u010depio dr\u017eavu (nekakvu apstraktnu op\u0161tost) ve\u0107 pojedince \u2013 a tada dr\u017eava i razli\u010dite \u201epeticione gomile\u201d nemaju pravo da petljaju oko amnestije prestupnika na osnovu njegovog dru\u0161tvenog zna\u010daja.<\/p>\n

Zlodelo i argument \u2018zaslu\u017enosti\u2019<\/p>\n

U takvim je slu\u010dajevima nu\u017eno strogo razlu\u010diti \u010dovekovo (zlo)delo od njegovog \u201elika\u201d. Zasluga, kolektivni zna\u010daj pojedinca, njegova dru\u0161tvena \u201ete\u017eina\u201d ovde moraju biti ba\u010deni kroz prozor kao irelevantni. Ne\u010diji doprinos javnom dobru u izvesnim slu\u010dajevima mo\u017ee relaksirati njegove du\u017enosti spram kolektiva \u2013 nikako, me\u0111utim, i du\u017enosti koje ga obavezuju prema drugim pojedincima. Pored argumenta zaslu\u017enosti, u ovoj je stvari potrebno odbaciti i tzv. argument brojnosti odnosno pozivanje na zna\u010dajnu mno\u0161tvenost istomi\u0161ljenika (iako brojnost peticionista mo\u017ee, a i treba biti dovoljan razlog da se izvesno pitanje jo\u0161 jednom razmotri, da se iznova problematizuje). Predsednik Srbije, me\u0111utim, zainteresovan je za statistiku, za prera\u010dunavanje rejtinga, kotiranja i sli\u010dnih brojki (naime, za politi\u010dara je argument brojnosti majka: vox populi, vox dei) \u2013 te se \u010dini da je broj prodatih primeraka Lau\u0161evi\u0107eve knjige Predsednik protuma\u010dio kao broj budu\u0107ih glasa\u010da. Sad, ili je Predsednik amnestijom namerio da predupredi oformljavanje \u201epeticione gomile\u201d (time \u0161to \u0107e joj unapred ispuniti zahteve), ili je naprosto \u017eeleo da osvane u najavljenom nastavku Lau\u0161evi\u0107eve ispovesti i tako podr\u017ei esteti\u010dko na-\u010delo da \u201e\u017eivot pi\u0161e romane\u201d \u2013 istina je, verujem, negde na sredini. \u201ePeticiona gomila\u201d se, uzgred govore\u0107i, oformljava kada peticionisti postanu uticajni ne otud \u0161to alarmiraju povodom izvesne nerazlo\u017enosti, ve\u0107 jedino zbog svoje brojnosti.<\/p>\n

Srpske babe i Kasandra<\/p>\n

U vreme emitovanja prve latino-ameri\u010dke serijske-hit-histerije pod nazivom Kasandra, kada je zlosretna protagonistkinja dopala zatvora \u2013 babe iz jednog ovda\u0161njeg sela sastavile su peticiju venecuelanskim vlastima iniciraju\u0107i Kasandrino osloba\u0111anje. Naime, one su videle \u201csvojim o\u010dima\u201d, u regularnom ve\u010dernjem terminu, da je \u201cKasandra nevina i da nije ubila Ignasija\u201d \u2013 i svaka od njih je bila spremna potvrditi Kasandrin alibi na sudu (u Karakasu). Brutalna medijska nepismenost nije tu bila tek razlog \u0161to se nije valjano razlu\u010dila fikcija od stvarnosti \u2013 bakutaneri, naime, uop\u0161te nisu primetile fikciju! Za babe-peticioniste sve je bilo toliko stvarno i neupitno da je \u010dak i mladi par na mopedu iz reklame koja je redovno emitovana na po\u010detku epizode postao integralni deo Kasandrine serijske-realnosti (babe su tako ba\u010dene u permanentni rebus: \u201cKo su ono dvoje na motoru \u0161to samo pro\u0111u?\u201d).<\/p>\n

Esteti\u010dku nepismenost vrlo \u010desto prati izvesna fiksacija na fakti\u010dko, na ono pojedina\u010dno-realno. Takvi gledaoci se obi\u010dno \u010dvr\u0161\u0107e prilepe uz sedalo kada u uvodnoj \u0161pici pro\u010ditaju da je film zasnovan na istinitim doga\u0111ajima, ili makar da je inspirisan doga\u0111ajima koji su se zaista desili. Oni su privr\u017eenici fakticiteta, dokumentarnosti \u2013 nikakvo ih umetni\u010dko \u201eizumevanje\u201d i \u201epesni\u010dka sloboda\u201d preterano ne interesuju. Stoga i Lau\u0161evi\u0107eva ispovedna proza u rukama takvih esteti\u010dkih duduka zaprima posebnu \u201ekila\u017eu\u201d. Me\u0111utim, umetni\u010dki pojam stvarnosti je sasvim razli\u010dit \u2013 i naprosto superioran! \u2013 u odnosu na banalnost onog striktno-\u010dinjeni\u010dnog: umetni\u010dka je istina dublja i, pre svega, profilisanija od one \u017eivotne, sirove.<\/p>\n

Odnos fikcije i stvarnosti<\/p>\n

Potrebno je, me\u0111utim, dodatno osvetliti odnos fikcije i stvarnosti. Ne samo da \u010dasnost i ispravnost jednog Milo\u0161a Obili\u0107a mo\u017ee uteloviti kakva uli\u010dna bitanga, lupe\u0161tina sklona glumi, nego i Bajazita (ukoliko ga posmatramo kao beskrupuloznika) mo\u017ee \u201eizneti\u201d jedna tanana du\u0161a tj. ‘leb od glumca. Me\u0111utim, ne samo da je filmski i teatarski Lau\u0161evi\u0107 fikcija (dobrota likova koje tuma\u010di nije glum\u010deva dobrota, niti je \u2013 gotovo da mi je neprijatno isticati ovakve trivijalnosti \u2013 slabost junaka koje ovaplo\u0107uje slabost samog glumca), ve\u0107 je i ispovest koju Lau\u0161evi\u0107 obelodanjuje svojevrsna fikcija. Ona je samo jedan na\u010din vi\u0111enja stvarnosti. U tome, me\u0111utim, nije njena mana, ve\u0107, kako \u0107emo u zaklju\u010dku videti, preimu\u0107stvo.<\/p>\n

Isto tako, peva\u010dica Ceca godi\u0161nje usre\u0107i po 100.000 \u0161iparica i drugog \u017eivlja na svojim koncertima, pobaca ih u sevda\u0161enje, u vi\u0161estruke katarzi\u010dke vrhunce \u2013 ali to ne mo\u017ee pore\u0107i izvesnu sli\u010dnost izme\u0111u nje i sir Olivera (secikesu sa stilom iz stripa Alan Ford). Niti, obratno, uo\u010dena sli\u010dnost treba da ima reperkusije na poimanje kvaliteta njene muzike.<\/p>\n

Privilegija za Lau\u0161evi\u0107a je \u0161to svojom knjigom uspeva rehabilitovati sebe \u2013 ne, naravno, putem demago\u0161ki intonirane amnestije od strane Tadi\u0107a \u2013 i predo\u010diti sopstvenu ljudsku fizionomiju. Me\u0111utim, on \u010dini, na posredan na\u010din, i mnogo vi\u0161e i zna\u010dajnije od toga! \u2013 A to \u010ditaoci njegove knjige ne valja da izgube iz vida. On, kao umetnik, ne rehabilituje jedino sebe ve\u0107 i sve druge \u201enormalne i obi\u010dne\u201d ubice. Ovde zapravo nije re\u010d o tome \u201ekako je zaista bilo\u201d ili \u0161ta je \u201ekona\u010dna istina\u201d doga\u0111aja, a \u0161to ve\u0107 spominjani faktoljubi mogu iziskivati od Lau\u0161evi\u0107eve knjige. Naime, nisu toliko bitne \u010dinjenice (\u201ekriti\u010dna no\u0107\u201d, \u201evatreno oru\u017eje\u201d, \u201eprostrelne rane u predelu grudnog ko\u0161a\u201d, i druge pravne formulacije), ve\u0107 na\u010din na koji ih jedan osetljiv duh do\u017eivljava. Nesporno je da bi svako od nas vrlo \u010desto pripucao kada bi se kakav zao duh \u0161ega\u010dio sa nama te, u trenucima kada se razbesnimo, na uzici spu\u0161tao iz vazduha revolver u na\u0161e ruke. To, me\u0111utim \u2013 tvrdo nagla\u0161avam \u2013 ne mo\u017ee opravdati ubicu! U tome je tragika ljudskog udesa. Iz takvih se situacija \u010dovek ne mo\u017ee nevino iskobeljati (moralno, pre svega) \u2013 nama, stoga, ostaje jedino da se nadamo da u njih ne\u0107emo dopasti.<\/p>\n

Lau\u0161evi\u0107, dakle, govori i u ime mno\u0161tva drugih nesre\u0107nika, anonimusa, o \u010dijoj patnji mi niti znamo, niti \u017eelimo i\u0161ta saznati. Za nas oni ostaju tek monstrumi iz senzacionalisti\u010dkih novinskih naslova, ili \u0161turi statisti\u010dki podatak. Lau\u0161evi\u0107 posredno govori o svima njima, nemo\u0107nim da adekvatno artikuli\u0161u svoje ose\u0107aje i mi\u0161ljenja, tako\u0111e, bez prilike da im re\u010d glasno odjekne. Ali Lau\u0161evi\u0107ev udes govori i o \u010doveku uop\u0161te \u2013 temeljnu istinu da, naime, svako mo\u017ee postati ubica! Granica izme\u0111u njih i nas, ubica i onih koji to nisu, na kojoj toliko moralizatorski samozadovoljno insistiramo, povu\u010dena je dobrim delom voljom slu\u010daja.<\/p>\n

Republika<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Lau\u0161evi\u0107 nije o\u010depio dr\u017eavu (nekakvu apstraktnu op\u0161tost) ve\u0107 pojedince \u2013 a tada dr\u017eava i razli\u010dite \u201cpeticione gomile\u201d nemaju pravo da petljaju oko amnestije prestupnika na osnovu njegovog dru\u0161tvenog zna\u010daja.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-78126","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/78126","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=78126"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/78126\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=78126"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=78126"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=78126"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}